Autor
Hajro Šabanadžović
Osjećaji Bijes
Plahovitost Jad
Ponos Milost
No comments
Monthly Archives: Maj 2023
Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 14 o2
Autor
Hajro Šabanadžović
*
Nježnost Sjena u plavom oku
Dvori Izbor
Taknoćutnost Bolero
Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 13 01
Autor
Hajro Šabanadžović
Zarobljena nevinost Razigrana ljepota
Zelena oaza Plamteći đardin
Tijelo gori Srce pati
Dani su prelijepi / Igrokaz na dan 23. Maj / Svibanj 2017. Godine.
Danas je Četvrtak 23. Maj / Svibanj 2019. Godine.
Rakoše nam zapišite 142 – 223.
Mi k'o blećci sve pišemo i onda skontamo:
To nije telefonski broj. Nema predbroja.
Nije ni igra pokera .On se igra sa pet karata ,koliko mi znamo.Osim onih koji imaju par Kečeva u
rukavu. Njih zovu varalicama. Oni uvijek imaju plan A,B,C…Pitajte Dodika,Čovića,Izetija i njihovu tro-
nacionalističku pljačkašku svitu i bagru.
Iz čista mira prosvijelti nam se.Tako se poredali odlazeći i nadolazeći dani. Ljudi misle da su ih predeverali
142 dana, a da ih čeka 223 dana ( ili skoro triling dvica u danima ) do kraja godine.
Nama se ta računica ne dopada. Dani se vraćaju , beskonačni su. A insani koje dani pokupe
garantovano se ne vraćaju , do onog kritičnog dana.
A tog dana imentovani će biti imentovani kao putnici za vječnu , paklenu vatru.
+
Što bi poete rekle:
Dani su prelijepi.
U prevodu:
Kako kome? Nekome lijepi , nekome slijepi , nekome mirišu na pržun.
Antun Branko Šimić – Ljubav
Zgasnuli smo žutu lampu,
Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.
Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.
Moje ruke svijaju se, žude, mole.
Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore
kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.
Galerija Bosna zemlja Božije milosti u 08 29
Autor
Hajro Šabanadžović
Ona je ljeto Ona je sumnjičava i ljuta
Svjetlost u plavetnoj šumi Na vrhu
Kamen i cvijeće Lice monstruma
Noćna svjetlost Radost i ples
Zeleni đardin Milostivo nebo
Jutro sa Blekijem – Jutarnje pismo
Dobro jutro Jube,
Danas sam poranio. Neoubičajeno za mene.
Tebe sam usnio .
Reći ćeš , pričaj mi nešto što ne znam.
Vidim te , odlaziš Mila.
Lepršava i raskošna u prozračnoj, čipkastoj , crnoj , udovičkoj haljini.
Tek jedna vitka sjena u daljini.
Ne osvrćeš se , iako znaš da te gledam.
Ne voliš rastanke , bole te.
Ovaj ti posebno teško pada.
Mniješ
neću se vratiti
Ti nestaješ na obzorju ,
nemoćno širim ruke i nako bez misli sjednem.
Suze same teku.
Znaš, nikad se nisam stidio svojih suza.
Nekim čudom , tu bješe jedna trešnja , bremenita od ljepote.
Crvena i raskošna , nalik tebi.
Svuda okolo sivilo i crnilo , a trešnja moga života prelijepa i mirisna.
Umoran , legoh u sjenoviti hlad .
I usnih tebe.
Vraćaš mi se.
Krajolik je u bojama duginih valera , samo sam ja u crno bijelim tonovima.
Valjda zbog kaledara i pahulja koje su zarosile kosu.
Probudim se . Osvrnem . Plahte nisu zgužvane.
Osjetim studen. Nisi se vratila.
Jastuk mi mokar. U prvi mah se čudim , ne znam od čega.
Nisam tužan, valjda sam u snu tugu isplakao.
Malo sam sjetan , tek toliko da mogu reći , Život je prelijep.
A onda se sjetim , da sam godinama slušao neku prelijepu muziku.
Ali bila je toliko tužna , čak tužnije od mene , pa sam je prestao slušati.
Potražim je , poslije decenije neslušanja i vidim postavili tu milozvučnost.
Sono io Zabezeknut.
Po mahalski – I Am natakaren.
Neko se ovdje igra sa mnom.
Meni slikaru ukraden san .
A opet drago mi, nisu ga uspjeli čitavog preslikati.
Umornog starca i raskošnu trešnju duginih boja izostavili.
To ću ja , jednog dana , da naslikam.
Trešnju je lako . Ona mi druga čitav život bila.
Malo me plaši, starce ne umijem slikati.
Nema veze, naučiću.
Treba samo da stanem ispred ogledala,
i počnem da bojim.
Ostalo ide svojim tokom.
Zar ne Yossemin , čudesna djevo moja.
Šarl Bodler – Alegorija
Cveće zla CXIV
Prelepa, golih ramena, pušta vlasi
do ruba čaše, da ih vino kvasi.
Kandže ljubavi, otrov, spletke glupe
skliznu sa granitne joj kože, i otupe.
Smeje se smrti, razvratu se ruga,
tim zlotvorima, čija ruka gruba
iako sve čačka, nikad ne bi smela
da ospori slavu njenog čvrstog tela.
Gazi ko boginja, spava ko sultanija;
s uživanju je od paše odanija,
ruke joj pune dojki, okom zove
u širok zagrljaj sve ljudske sinove.
Dobro zna ta deva jalova, nesveta
a ipak potrebna za opstanak sveta
da lepota tela dar je vrhoviti,
pa za svaku gadost oprost će dobiti.
Pojma ne ima o čistilištu, ni raju,
pa kad u noć crnu uroni na kraju,
gledaće, ko novorođenče kad kroči,
bez mržnje, bez kajanja, smrt pravo u oči.
Majakovski – Priča o crvenoj Kapici
Bio jednom jedan kadet,
crvenom kapicom beše snabdet.
Osim te kapice što pripade kadetu
ni trunke crvenog u njegovom svetu.
Revolucija je negde – ču kadet – začeta,
al je kapica još uvek na glavi kadeta.
Ko bubreg u loju živeli za kadetom kadet,
i otac kadetov i kadetov praded.
Podiže se jednom neki silni vetar,
u parčiće razdra kapicu kadeta,
i on ostade crn. Videć’ ga gde šeta,
vuci revolucije ščepače kadeta.
Zna se u vukova kakva je dijeta:
zajedno sa manžetama proždraše kadeta.
Kad se budeš bavio politikom, dete,
ne zaboravi priču o ovom kadetu.
Josipa Lisac i Vlatko Stefanovski – ˝Jano Mori˝ / Song – Lyrics
Jano mori,Jano lele,sevdalino
Moja rosna, Jano mori, djetelino
Aj,moja rosna,Jano mori,djetelina
Pominuvaš,Jano mori,zeminuvaš
Nit mi zboriš,Jano mori,nit se smeeš
Aj,nit mi zboriš,Jano mori,nit se smeeš
Ma prašat,Jano mori,majstorite
Što im zgotovi,Jano mori,za bečera
Što im zgotovi Jano mori, za večera
Kad banička , begu more,kad kokoška
Kad banička,begu more,rudo jagne
Aj,od dve majki,begu more,zadoeno