Autor
Hajro Šabanadžović
Vodopad suza Krhka trava
Žena i san Zarobljena ruža
Djevojčica plavi cvijet Ljubav i rastanak
Frkin očaj Zahvalnost
Majka Crveni svijet
Ona spava
No comments
Daily Archives: 27. Maja 2023.
Petrarka – Sedamnaest već leta nebo rudi
Sedamnaest već leta nebo rudi
što nikad zgašen od početka gorim,
al’ kad se mišlju o svom stanju morim,
osjećam usred plama mrazne studi.
Izreka, da se dlaka prije ćudi
menja, je prava; i s čuvstvima sporim
nagnuća Ijudska ne popuste; gorim
čini ih teške koprene hlad hudi.
O jao, kad će onaj dan da svane,
da motreć kako bježe moja ljela
iz dugih muka i ognja se selim?
Hoću li ikad vidjet one dane
kad će se slatki izraz lica sveta
očima svidet baš koliko želim?
Bleki- Nije srcu da bude tužno
Nije srcu da bude tužno
hoće da pleše i voli
pjesme ljubavne da pjeva
ljubav labuđu da vodi
dođi mila dođi ljubavi
pruži mi ruku
lijeva u desnoj
desna u lijevoij
plešimo
i okret
tijelo uz tijelo
i okret
tijelo na tijelo
i okret
plešimo
dah uz dah
damar uz damar
nježnom ljepotom ogrni me
pustimo
strast ogoljenu da vlada
grli me noćas
vrelinom raspameti
nek zvijezde utihnu od čežnje
nek mjesec skrije pogled ljubomorni
nek maglice zanijeme od stida
jer nije srcu da bude tužno
ma koliko ti daleko bila
Jesenjin – Citati
Citati:
“Ne vredi ostaviti ni ludom ni pametnom. Ako je pametan sam će zaraditi, ako je lud, sve će izgubiti.
”“Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš moraš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći.“
„Gotov sam već. I stupam. Bezbroj je flaša u stroju. Ja zapušače skupljam – da dušu zapušim svoju.“I ja uvek kad zažmurim kažem: „Samo srce da oseti draž.“ Život vara, no i on nekada radostima ukrašava laž.
„U oluji i buri kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti prirodan, nasmejan i tih najveća je umetnost na svetu.“
„Život vam je varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčinit s nova. Jer nam svojom grubom rukom samo piše kobno sudbonosna slova.“
„Ko je ljubio, taj ne ljubi više. Izgorelog nikog ne zapali.“
„Umreti nije ništa novo na ovom svetu, al’ ni živeti nije baš najnovije.“
„Hteo bih se ljubiti, hteo bih da me neko grli, hteo bih nekoga gledati dok spava pored mene.“
Meri Cetinić – U prolazu / Song – Lyrics
U prolazu
Sad smo skupa tako ritko, ma se tisin bit ce boje
Kad te vidin zasja svitlo, ti me gledas priko voje.
U zivotu sve se minja, uvik nikor sricu prici
Jos san zena, nisan stina, cuvan za te nike rici …
U prolazu …
Puse jugo, triska bura i bonaca dikod svrati
Jos visoko stoji ura, ovo brime, ovi sati …
Pusti neka vitar nosi one nase zadnje rici
Svitlo sja u tvojoj kosi, tvoj me pogled i sad lici …
U prolazu …
Tebe i sad zove more, zvono tuce s kampanela
Jos mirisu neke zore, nasa jubav srid tinela.
I dok sidin u kavani, sve jos tu na tebe slici
Sve je isto ka i lani, isti judi, iste rici …
U prolazu …
I dok cekan teku ure, ko zna ca i kome broje
Gledan nike mlade cure, nima veze, bit ce boje …
Svit je ovaj krcat zlobon, vaja ti na more ici,
Ma bi prije tila s tobon da izminin nike rici …
U prolazu …
Sanjah da mi praštaš
Jube
ako si ti nada
a Nebeskom milošću jesi jesi…
Llijepo je buditi se sa osjećajem da imaš nekoga
kome ćeš sinoćnje snove pokloniti
Moji su dani prelijepi
sve više sanjaju ltirkizni boju
kojom sniš
A onda
Sanjah da se sjećaš
da mi praštaš…
recimo
bijege moje
Sjeti se mila
upoznah te u plavetnom danu punom svjetlosti
jer ti bješe svjetlost
Oprosti ali moram te zamoliti da se uvijek sjećaš
onog proljetnog dana
kada su ljubičice mirisima tvojim ludjele moju dušu
a ti me pozivala sebi
Oprosti mi što te sanjam a da te nisma pitao da li smijem
I oprosti mi ljubavi što te tako dugo sanjam
ako sam se na tom putu malo umorio
Sjeti se mila labudice kako sam ginuo tražeći tebe
Puno je to nestajanja Jube moja
Čitav jedan vijek ljubavi traganja i snova
Oprosti mi što ne mogu da te svakog trena gledam
i držim za ruku
Oprosti mi što ću ostati željan milovanja
cjelova tvojih
I još mi oprosti što još lutam a Tišina sni
A krhka ruža tuguje
Hvala ti što si mi dala da u tvojim snima odmaram dušu
i ljubav svoju
Neću ti reći zbogom Najmilije
Sve do oprosta tvoga
traganje za tvojom sjenkom se nastavljaju
u eonima koji nam se kradu
Jelena Tomašević – Podmoskovske večeri / Song – Lyrics – Prevod
.
Подмосковные вечера
Не слышны в саду даже шорохи,
Всё здесь замерло до утра.
Eсли б знали вы, как мне дороги
Подмосковные вечера.
Речка движется и не движется,
Вся из лунного серебра.
Песня слышится и не слышится
В эти тихие вечера.
.
Что ж ты , милы , смотришь искоса,
Низко голову наклоня?
Трудно высказать и не высказать
Всё, что на сердце у меня.
.
А рассвет уже всё заметнее.
Так, пожалуйста, будь добра.
Не забудь и ты эти летние
Подмосковные вечера.
Podmoskovske večeri
Ne čuje se šuštanje u đardinu
Sve je utihnulo do jutra
Kad bi ti znao kako su mi drage
Podmoskovske večeri
Riječica se miče i ne teče
Sva srebrna od mjeseca
Pjesma se čuje i ne glasa
U tim tihim večerima
Zašto mili, gledaš odsutno
Okrećući glavu
Teško je izraziti i ne izreći
Sve što je na srcu
A zora se već sve više javlja
Zato te molim, budi mio
Nemoj zaboraviti te ljetne
Podmoskovske večeri
Tisuću ena biser Bjelavskih mahala 823* – 828*
823 * Kad suza nema i ne teku, ne trebaju …Život je suza… od zore, do zore
824 *. Pazi što činiš i još bolje pripazi šta ne činiš ¨!
825* Dani su prelijepi. Kako kome? Nekome lijepi , nekome slijepi , nekome mirišu na pržun.
826* Tekuća godina. Tekuće godine . Ko biva dani teku . Kao rijeke ili druge vode. Kao svi kružni tokovi u univerzumu. Sve ima svoj početak i svoj kraj. I onda ponovo. Panta rei.
827 * Prošlost se ne vraća , greške se plaćaju ljubav niko ne krpi ni za šaku zlatnika .
828* A jopet ima ih raznih . Bivaju , žive a ne znaju da su mrtvi. Dišu na škrge , a ribe nisu. Jedu na slamčicu , a ne primaju infuziju. Obijesno mašu ušima , a nisu hajvani. Kleče i mole se, ali Boga Milostivog ne pominju.
Frano Lasić – Zagrljeni / Song – Lirics
Samo more sve je znalo
i o tebi, i o meni
ostali smo sve do jutra
zagrljeni, zagrljeni
Zagrljeni mi smo bili
onog casa, onog trena
kad je pokraj mene proslo
tvoje lice, tvoja sjena
Ref. 2x
Zagrljeni, zagrljeni
kamen gori, val se pjeni
govorili nismo nista
zagrljeni, zagrljeni
Zajedno smo posli dalje
kasnim ljetom zaneseni
proveli smo duge sate
zagrljeni, zagrljeni
Zagrljeni mi smo bili
iznenada to se zbilo
niti tebi niti meni
nikad tako nije bilo
Aleksa Šantić – Duša
Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada…
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada…
Kao sjenka tvoja svake te minute,
Moja duša prati i uza te dršće…
I ljubice svoje čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće…
U baštama tvojim ono rosa nije –
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju…
U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju…