O zveri, ja neću večeras u tami Da ti svladam telo, večno greha žudno, Niti poljupcima u beskrajnoj čami Da ti mrsim tužno masne kose bludno.
Teški san bez snova moje srce traži, San koji će svako kajanje da zbriše, San drag tebi posle tvojih crnih laži, Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više.
Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje, Jalavošću svojom žigosa nas dvoje; Al’ dok ti u grudma surovim ko kam
Srce je kog zločin ne vredja ni jedan, Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan: Bojim se umreću ako legnem sam.
Lijep je, sunčani dan. Zima došla na svoje. Biće i kiše, u planinskim predjelima i snijega.Čini se, sve se pobrkalo. Mi volimo sva godišnja doba i kada su ona u svom elementu.Ali mi naopaki kaki jesmo, nama sve jedno koji je vakat i zato ćemo malo lamantirati o birvaktile stađunima. Recimo, ko je vidio jesen a da u njemu jagode blistaju ,a ljubičice nježnošću mirišu krajolike. Jesen je da jabuke i kruške zriju. Nekada je bilo da njen dragi ide u armiju. A danas sve neki vehti , metiljavi momci. Nit iđu u armiju , nit drage imaju. Mobitel im druga , a kompjuter armija. Sve sami goli hadum , jumfer i anamo ona pogan.
ToBirvaktile , povratak iz armije je – ehej , velika feršta. Očeličio momak i cura frca od radosti. Tada je zagarntovano bilo ; ha se delija vrne ,eto svadbe,eto željenih takarli dana. I opet u neku jesen. Jer jeseni su za svadbe, i tako to. Za duboko oranje. I brazde. I sve što uz svadbe ide. Kaže Sveta knjiga: vaša žena je vaša njiva. Mi dodajemo i voli duboko oranje. Kako neće voljeti. To je osnov plodnosti i života.
Proljeća za buđenje života i sve je u cvijeću , beharima i mirisima. Sve oživi i sve se uzbiba. Sve miriše na ljubav. I mirisi donesu tu čuvenu, jedinstvenu, veličanstvenu , uglavnom neponovljivu ljubav. Bude i bolnih. Neka ! Ako nema boli znači nije se ni voljelo.
O ljetu se sanja, jer trava je narasla, miris pokošenog sijena je tu, da se u njemu valja , kupa u rosi , i u suncu suze kriju. A ono sunce i valjanje? Pa udari sunčanica počesto. I zaboravi se insan.A kad se zaboravi, eto novog života. Ne odmah. Ima određeni vremenski period kroz koji i priroda i insanka postaju bremeniti.
A šta ste vi mislili? Sunce vas mlatne u čelenku, vi se zaboraviti i da nema poslijedica po glavi neopreznog dunjalučanina.. Ne mere to tako. A poslijedice su lijepe i željene. Neke i nisu. Na prvi mah, ali se prigrle. Djeca su najljepše i najnježnije u ljudskim životima. Čedna i bijela kao zima.
A i ta zima. Hladna je i lijepa. Tjera čovjeka da se grli i stišće, da se zagrije. Pa kada se zagrijava krv uzavrije i onda zna se ,šta je raditi da se malo insan rahsladi. Igrati se malo kamarije. Znate ono , treba posteljinu na kamaru pa u seharu. A kamara ima raznih. Često zvukovnih i i uzdisajnih. Te dušeci, te šilteti , te svilene plahte, minderluci ,a napose i meki jastuci. Jer ako je zima, treba grijanje pojačati.Najlakše jastučenjem, a mere i dušečenjem. Kako je to zabavno , a i …
Lijepa nam ova godišnja doba, svako. A ljudi izvoljevaju. Neko voli ovo , neko ono godišnje doba. U nekima – u zemlju propadaju, neka mrze i najrađe bi da ih nije. A ljubav gospodo? A grijanje i valjanje? Šta sa pupanjem i bibanjem? Šta sa zrenjem i dubokim oranjem? Vi bi i to da preskočite sa godišnjim dobom koji ne volite. Mislimo da niste svjesni šta ne volite.
Što bi poete rekle: Mnogo toga nije volio, pa je zaboravio vrbopuc. U Prevodu: Samo jednom se živi, a vrba svako malo puca.
Računicu nas učile knjigovođe i prepisivači. Nema da se maši. Ništa drugo i ne znaju.Buljiti u medije i prepisivati šta se tamo zbiva. To im sva pamet i maštovitost.
Mi tako i tako.Nije da se falimo.
Nogatrans od šuplje priče.
Ma, bjaž’ ba od prepisivača i drvenih filozofa , i bijesnih vrtložnih pasa koji ganjaju buvu u svom repu i koji sebe zovu popušlići .
Joj , skoro da smo pametni. Tko da zna?
Šta bi bi, to već znate. A šta će biti – ne pitajte.
Ništa dobro!
Mislimo jednog dana kad dođe vakat.
Nama treba predevarat i ovaj dan , pa noć. I idući i tako redom.
A u tim danima nanijetili puno ljubavi i takara.
Joj , jeste vi naopaki. Svašta vam na um pada.
Mi govorimo o sekiraciji, takav vakat, takarli nekakav došo.
Vi mislili ; mi onako po bosanski , koliko sati toliko … devera po glavi , jednog stanovnika.
Opet, mislimo treba se ponekad malo i odmoriti.
Ma ko frštulji odmor. To je za besposlene i zaposlene.
Odmorićemo se tamo gdje se insan nikad ne umara.
Ovdje se može na čas ohanuti, samo da bi se opet …, zaleglo.
Čuj molim te , odmor. Kaki je to način.
Proljeće cvate. Đardini vabe i mirisom magijaju , a tamo neki bi se odmora faćali.
Idite , boni , pa se liječite.
Hoćete da se čuvarica đardina i srca naših milih razboli od našeg odmora.
A tijelo drhti, pusto se biba i doziva:
-Dođi Dragi uberi me.
Nije da se nema izbora.
Ali budaletinama ne moš dokazat.
Nama je zaroniti u đardin , kao u ocean se baciti i mahnitati, jal slobodno, jal prsno , jal leđno, a mere i baterflaj ako nam neka primadona zapoje – tiho na uho. Nama je uvik tako , k'o budali u bazenu baklavica il’ k'o hudom u ljepoti rajskih đardina.
A oni nama nemojte zgriješiti.
Hadumi i jumferi. Neznalice totalitaris . Kada je ljubav bila grijeh.
Uranjajući u mirise i ljepote đardina ne bojimo se grijeha .
Danas je utorak , 21. Mart / Ožujak , 2023. godine.
Prohujali 80 / će prihajati 286 dana. Tope se tope, ali su dolazeći u debelom vođstvu.I neka tako treba.Dok je bonaca nek što sporije protiču.
Dan je lijep i vedar.
Prethodnih dana nas je zima uplašila. Pomislili smo da se vraća da isnježi svoje . Izgleda da je otišla , a možda je zavijanje odgodila za neki drugi put. Provešće ona svoje. Kad tad.
Na koji način i kada ?
Mi to ne znamo. Nismo gatare.
Pitajte one is takozvane islamske zajednice. Oni su tata mata za sve. Tako im na neuki um palo. Sihre i fetve bacaju, bajaju i kiše dozivaju. Ako se neko drzne da mimo njih misli žigošu i anatemišu. Obzirom da su sa hanefijama u talu, uskoro bi mogli da ubijaju.
No, o tom potom. Ako nam Jedini Bog udjeli Milosti svoje , moraćemo te samozvance jopet protabiriti i muhure na djela bricinog unuka, lažne diplome , njegovog poslužitelja i njihove slugane bacati .
Muhur sad pa sad. Pa opet muhur sad pa sad.
Ne bojte se , neće nam nestati muhura. Naši su jal od hrastovine , jal od tuča. A ti su pojaki i poteški.
Svi reaguju onako kako se to od njih očekuje. I svi misle da elokventni, da pamet prosipaju i da su patrioti.
Ne, oni samo pokazuju da su glupa nacionalistička bagra i fukara. I ovi i oni. Zamazuju oči i kupuju poene kod gladnog naroda kojeg terorišu i pljačkaju.
Pučke krvopije.
A obično pučanstvo, konkretno onaj dio od papanluka i pogana , nije bitno, gornjeg ili donjeg, kliče :
– Tako je !
Vjerujte nam , dan je i dalje lijep i vedar .
U dilemi smo, možda se do kraja dana odlučimo i kažemo:
-Oh, kakav krasan dan.
A život teče dalje.
Što bi poete rekle:
-Eh, kad bi život bio tako sunčan kao ovaj dan.
U prevodu:
-Ne bojte se kad odite gore, tamo vlada čisti socijalizam : Svakom prema zasluzi.
Danas je ponedeljak, 16. oktobar/listopad 289. dan 2022 godine. Do kraja godine ostalo je još 76 dana.
Nažalost biva što valjda nikad nije. Ljeto polovinom oktobra.
A mi se upravo naštelili da napišemo,onako po naški,po tabijatu:
Kako se dani tanje to postaje beternije. I vremenski i očevidno.
Počele su kiše ; one hladane dosadne jesenje kiše.Ne može čovjek nosa promoliti.
A ono jok. Upeko zvizdan i zamalo ne proglasiše pandemiju sunčanice. Aha kad bi se zezali i maglu prodavali.
Tada skontamo, hajmo se fatat lendohavizanja. Idemo tabiriti šta se to u kišnim danima nalik onim koji su kišili , dešavalo u minulim vaktima , koji se neće vratiti.
I bolje je.
Za neke kažemo nikad se ne vratili i ne ponovili se.
Druga vremena su toliko zvjerinja da glava boli.
Da se možemo terminatora igrati sredili bi neke
stvari. Ali to je samo američka , po običaju morbidna opsjena , koja nema veze sa stvarnošću i pameću.
A jopet mislimo za ovo ljetno vrijeme možemo kriviti Toplane.
Igraju sa sa danima , a oni ima se svete.
Ha toplane potpale željezariju , dani procvjetaju.
Toplane radi uštede privrnu dotok toplote, dani se slede.
Što bi poete rekle:
-Šta zna papak kad u Sarajevu počinju zimske igre.
U prevodu:
– Počinje kad počne , i to je to. Nema to papak u damarima.
