Category Archives: Umjetnost

Gradinar 4.

Ah, zašto sagradiše dom moj na ulici prema trgu?

Oni pristaju sa svojim natovarenim barkama kod mojih drveta.

Dolaze i odlaze i putuju kako im drago.

Ja sedim i gledam, a život mi izmiče.

Oterati ih ne mogu. I tako dani prolaze.

Noću i danju odjekuju njihovi koraci pred mojim vratima.

Uzalud vičem: “Ne poznajem vas.”

U jednima osećaju poznanike moji prsti, u drugima moje nozdrve;

Čini mi se da ih krv u mojim žilama poznaje,

a mnogi su opet poznati snovima mojim.

Ne mogu da ih oteram. Vičem ih i govorim:

“Neka ude u dom moj kome je god drago. Da, udite!”

U zoru odjekuju zvona na hramu.

Oni dolaze sa kotaricama u rukama.

Noge su im rumene kao ruže.

Rana svetlost sutona počiva na licima njihovim.

Da ih oteram ne mogu. Vičem ih i govorim:

“Uđite u vrt moj da berete cveće. Hodite!”

U podne odjekuje goč na dvorskoj kapiji.

Ne znam zašto oni ostavljaju svoj posao

i zastaju pored moje ograde.

Psiha

I

Nisam samozvanka – dolazim doma.

Nisam služavka – ne idem za hlebom.

Ja sam tvoja strast, tvoj nedeljni odmor,

tvoj sedmi dan, tvoje sedmo nebo.

Tamo na zemlji davahu mi groše,

njihove žrvnje oko vrata svih:

– Voljeni! Zar me ne pozna jošte?

Ja sam golubica tvoja – Psiha!

II

Evo ti, premili moj, evo rita!

To je nekada nežna plot bila.

Sve sam iznosila,

prnja sam sita,

ostaše jedino ova dva krila.

Odeni mi velebne svoje halje,

pomiluj i spasi.

A jadne istrulele tralje

– u riznicu saspi.

Sve do linije ekvatora bila je zima
Sada je ljeto
Kapetan je postavio bazen na gornju palubu
Ronim plivam plutam
Više ne pišem
Dobro je živjeti

Oprosti mi što te tražim
tako nespretno
u tebi.
Oprosti mi katkada moju bol.
To je zato što želim otkriti u tebi
najbolji deo tebe.

Ono što ti nisi videla, a ja vidim,
plivač u tvojoj nutrini, dragocenoj.
I uzeti to,
i držati visoko, kao što stablo
drži poslednju svetlost
koju je našlo u suncu.
I tada ćeš ti,
u potrazi za tim, uzići gore.

Da bi došla do toga,
popeta iznad sebe, kakvu te želim,
dotičući još samo svoju prošlost
ružičastim vršcima nogu,
dok ti je celo telo napeto, u usponu
od sebe samoj sebi.

I neka tada mojoj ljubavi odgovori
novo biće, koje si ti.

Malo onaj poznaje ženske grudi

ko s uzdahom želi steći ljubav njenu;

Zar mari ta za srce koje za njom žudi?

Obaspi je hvalom – idola za svaku ženu;

Ali ne ponizno, jer će u tom trenu prezreti trud,

čak i tvog stiha čar;

Ako si spretan, nežnost skrij; Za ženu

drskost još uvek najbolja je stvar:

Ljuti je pa je teši – osetićeš njen žar.

Ne bi hiljade i hiljade godina

dovoljne bile

da osjete

mali trenutak vječnosti

Kad si me poljubila

Kad sam te poljubio

Jednog svjetlucavog zimskog dana

U parku Monsuri u Parizu

U Parizu

Na zemlji

Na zemlji koja je samo jedno nebesko tijelo

Tvoja se blijeda kosa talasa
Izmedju mirisa tvog tela
Ko zastava nestašna i bela
Čija svila na suncu bjelasa.

Umorno bijuci kroz krike
Napjev bubnja kog voda osvaja,
Od prošlosti srce se odvaja
I, šireci vale tvoje kike,

Juriša, penje se – pijani borac
Kroz močvare krvi, – da zabije
Tu zastavu zlatnu najhrabrije
Na taj nacin i bakreni dvorac

Gde, kad nehaj cjelu je ogrne,
Plačna Nada gladi se i svija
Dok ni jedna zvezda ne izbija
Kroz noć crnu poput mačke crne.

Slijedeće će nas godine prekriti trava groba.
Sada stojimo, i smijemo se;
Promatramo djevojke kako prolaze;
Kladimo se na spore konje; pijemo jeftini gin.
Nemamo što raditi; nigdje poći; nikoga.

Prošla je godina bila prošla godina, ništa više.
Ne bjesmo mlađi tada; niti smo sada stariji.

Uspijeva nam da izgledamo poput mladića;
Ništa ne osjećamo iza svojih lica, ni ovo ni ono.

Vjerojatno nećemo biti posve mrtvi kad umremo.
Nikad nismo nešto u potpunosti bili, čak ni vojnici.

Mi smo izvrijeđani, brate, napušteni dječaci.
Mjesečari u mračnoj i strašnoj zemlji,
Gdje je samoća prljavi nož na grkljanu.
Hladne nas zvijezde promatraju, pobro,
Hladne zvijezde, i kurve.

Čemu ta jedina suza?

Samo mi pogledu smeta.

U mom je ostala oku

od starih, prošlih leta.

Mnoge joj sestrice sjajne

tako zginuše redom,

zginuše u noć i vetar

s radosti mojom i bedom.

Zginuše kao i magla

i plave zvezdice tako,

uz koje sam radosno pev'o,

uz koje sam jadovno plak'o.

I ljubav, ah,

tako moju vjetar je sobom uzo!

daj se i ti rasplini,

stara, samotna suzo!

Te tvoje modre oči, u polju lanovo cvijeće,
Teške i crne kose, oblaci kišni u tmini,
Zanesoše srce moje, nenadano, u visinu:
Ono sad kuca puno miline i novih naslada.

Pomišljao sam zabrinut:
Umorno je moje bijedno srce
I tko će da mu daruje snagu
Novu?