Sergej Jesenjin – Kakva noć

Kakva noć! Ne mogu ništa.
Ne spava mi se. Nebo mesec guši.
Pa, zar ja čuvam išta
od potrošene mladosti u duši.

Drugarice godina koje već hlad znače,
ne zovi na igru ljubavi u seni.
Bolje neka svetlost mesečeva plače
i na uzglavlje struji prema meni.

Neka izražene crte kiti
i uobličava kad se seti.
Jer, nećeš moći odljubiti
ko što nisi znala zavoleti.

Ne može se voleti toliko puta. 
Zato si mi tuđa ko i mnoge.
Uzalud nas menjaju lipe s puta
i u smetove polažu noge.

Ti znaš kao i ja
da u odlasku mesečine
na tim lipama ne izbija
cvet već samo sneg i inje.

Odljubili smo se i ne guši
mene ništa – al’ tebe čupa.
I svejedno nam sad u duši
kad igra ljubavi nije skupa.

Al’ ipak mazi, grli, peva.
Lukav i strasan poljubac voli.
Neka u srcu mom uvek sneva
ta koja zauvek voli.


												

Oskar Davičo – Dan

 

Sporo prolazi dan u čekanju.
Ali to nije čekanje.
Dan ne prolazi, samo sunce zalazi.
Dan, to sam ja.
Dan, to si ti.
Mi ne možemo da prođemo.
Ljubav?
Za to te treba poznavati.
I ti mene.
Ovo je želja.
Želim te.
Sad.
Ali želim tebe.
Samo tebe između milijardu žena na svetu.
Sutra te neću želeti – možda.
Dođi zato, molim te.
Bilo gde bila.
Ne misli rđavo o meni.
Ja te volim…

Marina Cvjetajeva – Noćas sam sama

 

Noćas sam sama sred noćne jave –

bez sna i bez doma – duše sive.

Noćas imam sve ključeve i brave

od kapija ove prestonice divne!

 

Nesanica me istjera na put studi,

o kako si mi divan, tamni moj Kremlju!

Noćas, evo, ljubim u meke grudi

ovu okruglu, ratničku zemlju!

 

Podiže se – ne kosa, već krzno vetrom

što preteški u dušu mi se svale.

Noćas želim sve ljude planetom

bilo da ih vole, bilo da ih žale.


												

Nelly Sachs – A tko je

 

A tko je istresao pijesak iz vaših cipela,

Kada ste morali podići se za smrt?

Pijesak što ga je ovamo donio Izrael,

Pijesak njegovih lutanja?

Plamteći pijesak Sinaja,

Pomiješan s glasom slavuja,

Pomiješan s krilima leptirovim,

Pomiješan s prašinom zmijske požude,

Pomiješan sa svime što je otrešeno od Solomonove mudrosti,

Pomiješan s gorčinom tajne pelina –

O vi prsti

Koji ste ispraznili pijesak iz mrtvačkih cipela,

Bit ćete već sutra prah

Na cipelama dolazećih!

 

 

pB-

Hajam – Rubaije 48. – 49.

 

 

48

Dok na obali reke mirisna ruža spi

sa starim Hajjamom dođi i rujno vino pi.

A kad ti Anđeo svoj tamni tovar pruži

– uzmi ga odmah bez reči i bez bojazni.

49

Na šahovskoj tabli od dana i noći

gde se Sudba igra porazom i moći

čovek je figura, veća ili manja,

uklonjena jednom, natrag neće doći.

 

Apoliner – Bolesna jesen

 

Jeseni bolešljiva  i obožavana
Umrijećeš kad sjevernjak zavije
Kroz ružičnjake
I kad zasniježi
Po voćnjacima
Jeseni tužna
Umri u bjelom i bogata
Snjegom i zrelim plodovima
U dnu neba
Kopci kruže
Nad tupim barskim nimfama
Zelene i kratke kose
Koje nikad nisu voljele
Dok nad udaljenim obodima šuma
Jeleni riču
O jeseni šumove tvoje volim
Plodovi opadaju neubrani
Vjetar i grane cvile
Suze im slaze s lista na list
Lišće se mota
Voz klopara
Život prolazi

pB

Adrian Henri – Nocas u podne

 

Nocas u podne
Samoposluge će se reklamirati
Poklanjajući uz sve artikle po tri novčića

Noćas u podne
Deca iz srećnih porodica biće upućivana u sirotišta
Slonovi će pričati jedni drugima viceve o ljudima
Amerika će Rusiji objaviti mir
Generali iz prvog svetskog rata
Prodavaće za praznik primirja bulke na ulicama
Pojaviće se jesenji narcisi
Kad lišće opadne uvis na krošnje

Noćas u podne
Golubovi će ganjati mačke po gradskim dvorištima
Hitler će nam narediti da pružimo ograničeni otpor
Na žalovima i čistinama pogodnim za iskrcavanje
Tunel pun vode biće prokopan pod Liverpulom
Prasad će biti viđena gde leti u jatu iznad Vultona
Nelsonu će se vratiti ne samo oko nego i ruka
Beli će Amerikanci demonstrirati tražeći jednaka prava
Pred Belom kućom
A čudovište je upravo stvorilo doktora Frankeštajna

Devojke se u bikiniju izlažu mesečini
Dok pravi narod peva narodne pesme
Umetničke su galerije zatvorene za posetioce iznad 21
Pesme književnika dospevaju na top-liste
Političari se biraju za ludnice
Ima posla za svakog i niko ga neće
Mladi se parovi ljube po uličicama usred beloga dana
Svugde po zaboravljenim grobljima
Mrtvi će tiho sahranjivati žive

A
Ti ćeš mi reći da me voliš
Nocas u podne


												

Arsen Dedić – Moja ljubavi

 

Završila se igra:
vatra početka,
slast i tajanstvo tvog prvog grijeha;
gotovo je.
To nije više ni veselje ni slatka dosada.
Ti, mala moja,
ženska sa žura, flićko, džepna damo,
nasmijana i onesviještena ljubavnice,
moje dijete i moja majko –
postala si neizreciva,
a počelo je beznačajno:
zatekao sam se kako ti telefoniram
u ljepoti večernje kiše,
koja je samo provalija nada mnom
i potreba da te dotaknem,
i tvoja usta.
Pokućstvo, topli namještaj mojih starih ljubavi
osipa se.
Zatekao sam se u nježnosti koja je već spavala,
u riječima koje su mi pripadale,
ali me nisu mogle naći.
Ti si postala moja obrana,
dobrovoljno proganstvo,
pobjeda nada mnom, moja muka,
ljubomora na život,
moja mrtva sestra uspavana u velikim ružama,
nemoguća zemlja, potrebno tijelo,
moja ruka i glava.
I zagrljaj u kojem sam se jučer igrao,
sada me obuhvaća ovdje, daleko i zauvijek –
u svim uglovima mog života.
Postaješ bezimena, nepoznata i smrtonosna,
moj život i spas od života –
moja ljubav.

Emily Dickinson – Pjesma 173

 

Čupavi stvor, bez nogu,

Ali vanrednog trka!

Lice mu od velura,

A boja lica mrka.

Katkad u travi bude!

Na grani, katkada,

S koje, u pliš obučen,

Na prolaznika pada!

Sve to u ljeto. Al kad Vjetar

Puk Šumski uznemiri –

U damastni se stan zaključa –

U Svili se šepiri!

Onda, izroni sproljeća,

Finiji od gospoje!

Na ramenima krila mu,

Jedva prepoznaš ko je!

Zovu ga Gusjenica!

I ja! No ko sam to ja

Da divnu tajnu Leptira

Iskažu usta moja?