Rajner Marija Rilke – Uspavanka

 

Kada izgubim te ja,
da li ćeš bez mene moći
da spiš: bez lipe što u noći
šumori vrh tvoga sna?

Bez mojih reči što se roje,
gotovo kao trepavice,
na tvoje grudi, na tvoje lice,
i na celo telo tvoje?

Bez mene, da te najzad tu
ostavim s tobom sasvim samu,
kao vrt kroz čiju struji tamu
miris plodova koji zru?

 






											
Bookmark the permalink.

Komentariši