Autor
Hajro Šabanadžović
Sunčeva putanja Plavo stablo i suton nad Modrom rijekom
Svetište Noćni svod
Golo tkanje života Plavi dan
Miris proljeća Vodopad strasti
Naši snovi Draži
U suton purpurom ljubavi tkanim
bijah gost kučici u cvijeću
koja nekad bješe na kraju grada
vidjeh crno bijele ptice mene zovu
nisam zalutao priznajem
radovala me prelijepa djevojčica
milošću svog djetinjeg srca
šapatom vidjeh cvijeća više nema
nebrigom srebrenih kalendara
oluci moje tuge prislonjeni uz zid
gole nastrešnice navlače kišu u očima
nepostojeća ostava prokletstva
me proganjala te noći
ledeći dane nadolazeće samoće
radost pripadanja je pobjedila
poželih da mi srcu nadu pružiš
ljubice bih sadio
rubinovu pupoljak ružu
nalik tebi rađao svakog jutra
da mi dušom zamiriše
u osvit dodira procvjeta
drveću bih behar poklonjao
da mi bježiš u bespućem
nedosanjanih snova
sakrivenom stazom za dvoje
srcem slomljenim utabanom
među jagodama milovanih
bojom orošenih usana tvojih
u krošnjama skrivao suze
dok bih jednu djetinju ljuljačku
za tebe mislima njihao
zato milost podari mi
da poslijendju molitvu
na betonu straha
ispod pogorjelog zida
sa tobom proučim
oprost za nenadani odlazak
jedne noći prije neke hladne zime
a sluti se u damarima mojim
Možda smo vam poričali kako smo počeli sa ovim belajom a možda i nismo.
Neko bi rekao da je to nevažno ,jer smo se do guše uvalili ,a ne mremo izići.
A nije nevažno!
Otkad su to Bosna zemlja Božije milosti, Sarajevo Grad čednosti i Modra rijeka nevažni?
Radeći njima i ženama u čast , navukli se na nježne , milostive i lijepe riječi, muziku i boje, ne mremo disati. Morali dežure prikantat. Svi načisto pošandrcali
Naročito kad su žemski praznici u pitanju.
Zaskočimo mi iz svih uglova ,na sve pozicije , frtutma sijeva na sve strane,a žene klimaju glavama,ne ono gore dole,već ono lijevo desno,ko vele blesani bili i ostali.
Zadeverali se mi ko mahnitovi oko ove igračke što naka stranica po stranjskome zove. Čuj molim te lijepo lovo V (v) udvostričili i utrostručili ko da su pijani ili nacisti.Nacisti udvostzručili slovo Z ,pa pokolj napravili.
Ovi Srbalji slovo c učetvorostručili i klanje takođe. Nije ce nego es boni,ne bili. Da se zna ,po naški S . Dva S gore, dva eS dolje. To mu dođe 2 SS i 2 SS . Dakle, oni su dvostruki esesovci. Ništa ne imputiramo. Sami sebi na zastavu natandarili i obilježili za sva vremena. Što ti je um!
A ovim našim blentovijama bi bolje bilo…
A i ne bi.! Ko bi trpio taj takarli dever po vaskoliki dan i noć. Što je bilo bilo je, boni i previše za jedno žensko čeljade. Ili nije? Možda još ponekad ,kad žešće zasvrbi. I ponekad kad se prisni. A pođeđe i kad nam se ćefne.A bome ,mere bit i kad ne boli glava. I preventive radi, da ne zaboli glava. I pođahkad kad unuče spava. Može i kad mačka drijema, jer oluja se sprema. Ma, mere boni,ženski insan uvijek.
Kakvi vas đački dani spopali.To neki, anamo onaj ili hadum izmislio. Od kolijevke pa do groba najljepši su takar(li) dani. Boja u đardinu i mogućnosti preko nekoliko . Ako tome kakvu muziku , cvijetni krajolik ili nje-nost prihevtaš, šta će ti više. Joj koliko je tu perja iskrilo i očerupano bilo . Moralo se ! ERadi dušeka , šilteta i jastuka . Kako ćeš ba dušečiti , jastučiti il šiltetatoi bez dušeka i perja mehka .
Svi mi imamo pune sobe naših,pernatih jastuka, dušeka , šilteta ,pa samo samo prilegneš na njih i sve se samo doziva. Pametan neko izmislio jastuke. I dušeke . Lakše se na njima jastučiti i dušečiti . Da,nema jestuka i dušeka možda ne bi bilo jastučenja. ma štaju neuki . Izmislio bi naš čojk već neku drugu fintu . Pametan je on na praoca i pramajku. Oni brali zabranje voćke iako nisu imali ni dušeka ni jastuka.
Ali ženski svijet je pametan.Šiju one šilte, minderluke, dušeke. I sve začine sitnim vezom .Tako da se insan može rahat šiltetiti, dušečiti i minderlučiti. Ako treba i vunu i slamu će uvalit u svaki kut i u tkaninu. To sa slamom baš i nije previše praktično , jer se onda čojk mora slamati .
I tako je nasto divan. Pretpostavljate da je od njega nastala riječ divaniti.No riječ ko riječ, mere se višestruko tumačiti.Mi smo uskotračni i znamo samo jedno tumačenje. Stihovno i u ostalim segmetnima se podudara sa jastučuti, šiltetiti , dušečiti …
Frajeru,dobro smo prošli.Ova naša Vebka,mi joj počeli tepati, aman ko Ljuca Behki ,nam prava izvlakuša kod onih naših ženskih. One u svakoj riječi ili pomisli namah o takarli stvarima. Ne može ćo'ek ni rahat u penziju otići, jer kažu i takar peznija se mora zaslužiti.
Mi pitamo :
-A zakon , a četeres godina staža . nećemo se vadit na prijevremenu ili invalidsku . Pu , pu nalet ih bilo .
I zamalo po glavi ne fasujemo:
-Zakon je za normalne. Za blesave mahnitove nema penzije dok đardin ne uvene. A uvenut ne može, ako se lijepo i pažljivo svaki dan okopava, zalijeva ukopava i radno sposobnim održava . Jedino ,kad viša sila ili neumitnost kaže: nema više .Fajront. Putnici neka se pripreme za viši nivo. Kontaju oni dohakaće nam višom razinom.
Malo poslije.
Ženski um može smisliti ,što niko ne može.Posebice ako je jastuk ili dušek pri ruci. A kažu ,jastuka i dušeka na višem nivou će svako imati koliko želi. I šilteta, minderluka, slame , divana ,trave , cvijeća i livada. I nebrojenih i neprekidivih izvora vode i vina koje ne opija . Pa hajd ti ne skontaj neku minderli fintu.
I oni našim grlicama sretan vam osmi mart. Kakav vas osmi mart spopao.To je jedini dan kad nam otmete garant takar. Naše se blente nađu u slavlju i uvijek prekrdaše. A od toga nikakve fajde.
Vidimo mi ove se naše raspričale ko koka zrake ,pa na brzinu dokinusmo započeto pismenije
Na našoj stranici Bosna zemlja Božje milosti , boje i riječi zaplesale nebeske slike i domaće radinosti. Vakat im bio.
Mojsije se razletio skoro pa k'o oko harmonike ili Zlate. Sve nešto psuje ,ko takarim grafiku, gdje mi pamet bi ,nuto boje ko velovi , bolero tancaju. I uvijek sam volio ekspresije i blesavog Dalija.
Omi se popravio vid,ali samo crno bijelo ganja.Ostalo mu sve sivo izgleda.Kaže i bijele bubrege slabije jede,sve mu ko ćumur krekin izgledaju.A pola uživancije je u boji,pola u ukusu;ako to ne štima stomak ne mre svariti.
Lenji uzeo kist u ruke,pa sve neke leptire šara pa u velove pretvra. Pravda se , ukočila mu se ruka. Težak ovaj kist haman ko kašika. Zbog kašike je počeo ko dijete blato , rukom jesti .
Herci cjevčice i mace idu od ruke.Jes da poneka ispadne nalik kuci ili ženi, ali u nadrealizmu sve sve prolazi. Kaže pitajte Remboa i Bretona.Oni se busali u prsa a pokojna nam nona Berkica bolji ljubavni stih od njih radila.
Evo samo jedan njen nadrirealistički biser :
Surim morem vitar piri
iz kešine dragog moga
prolitna mu kaka viri
ćeška insan onog svoga.
Deba donio neke žice mislio da se roštilja. Čuti ništa ne kaže. Znamo da razmišlja: takarli stađun doša, u ruku moran kefu jemit ka bi malo gušta i kaku novu žensku potkačia. Ćemo vidit ča mu pri gre. Jal crna karoca, jel bili sanduk. Trićeg ni.
Dobri obje desne ili lijeve ruke ima. Kako se uzme.Ono desne za ljubav mrakuša.Ono lijeve,krampa za moleraj i ragbi.A i žali se na kičmu.Neka mu, hoće se on tarzanati sa šeset kuka i pride.
Muzika i slike su naše molitve i zahvalnost gospodaru Gospodaru svijetova.
Davno je bilo kad je nestao ti svaki trag.
Želje i htjenja tvoja čudna tad su bila.
Sunca sjaj u noći htjela si uvijek ti.
Znala si nama novu igru nać i sretna biti.
Meni si uvijek mogla prići kao nekom ko te zna i voli.
Znao sam šta želiš tad.
čuj me ti, nađi snage mijenjaj svijet.
Budi ista kao more sto valovima mijenja svih obala hir.
Ti ćeš nać pravi put jer ja to znam.
Kao što si nekad mogla sa osmijehom mi reći da ostanem sam.
Nadalina
Ovo van je štorija o Nadalini
more bit da vi znate Nadalinu, a
sva puca od lipote
a jema je da van pravo rečen ča i vidit
smantala bi ona i večega muškardina
a di neće vakega karonju ka ća san ja
a najskoli kad pere noge u dvoru, ajme
Kad Nadalina noge toča
srid dvora u maštilu
jo ke beleca ke finoća
insempja mladost cilu
Svi gledadu u noge bile
uz bačve karatile
jer slaja je od zrilog voća
kad Nadalina noge toća
Ref.
Nadalina, Nadalina
da si moja Nadalina
jemala bi muškardina
Nadalina, Nadalina
Joj da mi je onoga slatkoga od fešte
rozadi, galetini, mandulati, torte, krokanti
ni ništa slaje od slatkoga
more bit da je samo slaja Nadalina
cili dvor zamiriše i poludi kad ona pravi slatko, ajme
Kad Nadalina misi slatko
u dane isprid fešte
jo da je vidin bar na kratko
ča skriva ispod veste
Jer slatka je ka cukar fini
dok leti po kužini
i rado bi je jema svatko
kad Nadalina misi slatko
Ref.
Jaja se to cili svit zna
moredu spravljat na mali milijun način
i u sorbulu i na joko i sirova
a može ih se i u tvrdo i u meko i u gusto i u ritko
i sa svon mogućon spizon mutit
al’ kad Nadalina muti jaja, kad ih batije
to vam je prava fešta od jaj, ajme
Kad Nadalina muti jaja
zamuti pamet svima
i svakim danom sve je slaja
ka gucaj dobrog vina
Na sebi jema sve nalige
iz čačine butige
i svi je želu bez rataja
kad Nadalina muti jaja
Ref.
Aj ća, vaja poć leć
finila je i ova
al’ kad Nadalina gre leć
to pari ka da cvit počiva u cviću
Ma da mi je koji put vidit
kako se ono uvučije u posteju
i kako sva zamiriši
noć zasvitli, cvrčci počnu pismu
Nadalina, Nadalina
Kad Nadalina gasi sviću
kraj otvorenih škura
jer lito je i sve je u cviću
a malo noćni ura
Pod ponistru kad momci stanu
i napravu galamu
da požele joj pismon sriću
kad Nadalina gasi sviću
Ref.
Nadalina, Nadalina
>
I.
Crven fesić mamo
crven fesić joj mamice
crven fesić u dragana
joj mamo mamice
crven fesić u dragana moga
joj mamo mamice
II.
Da ga hoće mamo
da ga hoće joj mamice
da ga hoće nakriviti
joj mamo mamice
da ga hoće nakriviti malo
joj mamo mamice
III.
Medna usta mamo
medna usta joj mamice
medna usta u dragana
joj mamo mamice
medna usta u dragana moga
joj mamo mamice
IV.
Da me hoće mamo
da me hoće joj mamice
da me hoće poljubiti
joj mamo mamice
da me hoće poljubiti malo
joj mamo mamice
V.
Dala bih mu mamo
dala bih mu joj mamice
dala bih mu srce svoje
joj mamo mamice
dala bih mu srce iz njedara
joj mamo mamice.
Danas mi ništa ne ide od ruke
pero moje se sakrilo
ispod crnog jastuka
plača
njegovi drugovi su tužni
njih nema ko da drži
u meni bol
dušu na raspeće
u ovo proljeće
praznog hoda
muha bez glave
bez suza kam kamena
svake sekunde reže
mnogo su blaženih
grlica mojih
nestali
Oče moj
Sred pusaka bajoneta,
straze oko nas,
tiho krece nasa ceta
kroz bilecki kras.
Cuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, hoj!
Hej, haj, hoj!
Daleko si zavicaju,
mi prognani smo,
prognase nas zbog zlocina
sto te ljubimo.
Cuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, hoj!
Hej, haj, hoj!
Osta majka bez svog sina
zena bez druga
Pusta osta kuca njina
Gorka sudbina
Cuje se odjek koraka
po kamenju Hercegovskom;
Hej, haj, hoj!
Hej, haj, hoj!
Kroz progonstvo i trpljenje,
kroz tamnice mrak
Dolazi nam novi život,
čujte mu korak.
Čuje se odjek koraka
po kamenu hercegovskom
Hej, haj, hoj!
Hej, haj, hoj!
Kažu 9.Maj/Svibanj je Dan pobjede nad fašizmom.
Ne bi se složili!
9. Maj / Svibanj kao Dan pobjede, praznik je koji obilježava pobjedu Sovjetskog saveza nad nacističkom Njemačkom u Drugom svjetskom ratu već može proći. ali eto i njhihovi nasljednici postadoše fašisti. Što ti je karma?
Fašizmi i nacizmi nikada nisu pobijeđeni.Primire se , pa se povampire.
Slučaj Bosna. Udruženi fašističko-nacistički zločinački dogovor, dvije nacionalističko-fašistićke tvorevine Srbije i Hrvatske, sa trabantima iz Bosne napraviše najkrvaviji i najmonstruozniji,genocidni krvavi pir u srcu Evrope poslije Drugog svjetskog rata.
I to na očigled i dostatno svake razume sumnje uz svesrdnu pomoć i amin tih “demokrata”,samoproglašenih i slavo dobitnih ” pobjednika ” nad fašizmom.
Uz Božju pomoć, činilo nam se da je fašizam i nacionalizam opet poražen.Nažalost nije.Primirio se, ne dugo i opet ,kao i prethodni put ,uz patronat mentora Vatikana, SAD i EU se javlja sve jači i jači. Zvijer ne miruje.
Nećemo ići daleko u povijest/istoriju i pagledati nemoguće je posložiti i nabrojati genocidna činjenja najvećih svjetskih terorista i fašista.
Obratićemo jednorečeničnu pažnju šta monstruozni fašisti i nacisti, arijevske povinijencije uradiše na Bliskom istoku.
Palestina,Liban ,Avganistan,Iran , Irak,Libija,Sirija,Mijanmar, Jemen, … plamte,krvare najbezumnijim fašističkim genocidom bijelih, arijevskih i cionističkih hordi zla.
Više i ne kriju svoje nakane.Sve što nije hrišćansko i arijevsko treba tamaniti ili porobljavati.
Kao, može im se!
Tako oni misle.
A mi kažemo sve do jednom.Svako zlo se na kraju samo o sebi zabavi i uruši se .
I ne vide sukob sa Rusijom je početak kraja i jednih i drugih.
Ne bi im bili u koži. Nikako im ne bi bili u koži.
Djedovska tu hiža bi stvorena
Krepča da krepost
U srcima
Ostane
Pa neka je zato vazda otvorena
Za doste drage
I velikane
Srčane
Za sve pod nebom dobre ljude
I za sve dobre
Bošnjane
Za sve vojnike u velikoj vojni
Što vojuje se
Protiv
Vojne
I raznih drugih golemih zala
I inih silnih
I sitnih
Zlica
Za sve one što u vijeku bježe
Iz svoje hiže
Koja im se
Ožeže
Iz širokog ognjenog kruga
U kojima zapaljene
Lomače
Leže
Ispod visokih krvnikovih vješala
I križnih
I kužnih
Za sve one koji se opekoše
Jer k suncu dalekom
I velikom
Teže
Za sve one što pravu riječ
U pravi čas
Rekoše
I na stazi krvavog ishoda
Što ruku im
Otsjekoše
Za riječ da hljeb je hljeb
Da vino je vino
A voda da je
Voda
Za one kojima su meso smudili
I ognjenim pečatom
Čist obraz
Žigosali
Oni koji se vazda pozivaju
Ne samo na zakone zakonika
Nego i na zakone
Milosti
Božije
Za one kojima su jedini jezik
U grlu iščupali
Jer datu riječ
Nijesu
Odali
Za one koji su bez suda osuđeni
Da umru na repovima konja
Između dva crna klika
Dvojice crnih
Konjika
Neka je ova djedovska kuća
Vazda i širom
Otvorena
Za one koje su sa svetih oltara
Provanse i Lombardije
Zare i Rasije
I Arkadije
Proklinjali
U omami teškog tamjana
U bornome zboru
Krstova i
Mačeva
U tome gorkome koru
Riječi od Kuzme
I od Damjana
Za one koji su trikleto kleli
Jer još ih nisu
U svome mlinu
Samljeli
Neka je djedovska velika kuća
Uvijek i širom
Otvorena
Za one koji nikada ne mare
Za starostavne
Ni za nove
Care
Koji ne mare za kralje
Niti za bane
Ni bojare
Za njihova moćna blaga
Za dukate zlate
Za dinare
Za te
Zle
Pare
Neka je otvorena za sve ljude
Što mitnice ne minu
Al mitničare
Ne mite
Nego ih uvijek jasno i javno
I ruže
I kude
Neka su vrata djedovske hiže
Širom otvorena
Za one što na mučnom ročištu
Znaju za riječ
Blagu i
Čistu
Za riječi koje su jednako dane
Za one daleke i neznane
Kao za one uz skute
Što su nam
Bliže
Za one hude što život bez jala žive
A život im se
Povazdan
Ruga
Neka je otvorena za neznanog brata
I neznanog
Druga
Za one koji u tmici svoje tamnice
U čami svog čamovog tijela
Zbog toga pate
Žudeći da slovo ono bude
Za svekolike
Ljude
Da se svi oni konačno
Sa tim slovom
Zbrate
Neka je djedovska hiža
Širom otvorena
Posvunoć i
Povazdan
Za onog što davno je već pošao
I sada po tmuši gazi
Veoma trudan
Iz daleka
Al zna da stići će jednom budan
Tamo gdje
Nekto ga
Čeka
Neka je zato djedovska hiža
Otvorena
Širom
A ako li kto ta vrata kreposti
U sebeljublju svom
Nenadno
Zatvori
Neka se hiža djedovska do temelja
Sori i sruši
U mojoj
Duši
U obor čađavi neka se obori
Neka se u gar goli
I pepeo crni
Neka se
U veliko ništa
Neka se
Satvori
Neka se u njoj
Kao u satanskom logu
Izlegu skorpije i zmije
(Oprostite svi vi
koji ste kleti i prokleti
Na ovoj kletvi kletvenika
Ali hiža djedovska
Bez milog gosta i dosta
Hiža moja ni hiža tvoja
Nit hiža djedovska više nije)