Autor
Hajro Šabanadžović
Mir Tišina
Svjetlost u srcu Nadanje
Usamljena duša Janjad
Anđeo Srce umorno
Duša ranjena Snovi lelujaju
Svjetla na kraju puta Boje badnjaka
Gospode, čas je. Natraja se leto.
Zasenči sunčanike, razobruči
vetar, da poljem jesenjim zahuči.
Poslednjem plodu zrenje zapovedi;
još dva-tri dana južnija mu daj,
usavršenju nagnaj ga, nacedi
poslednju slast u teškog vina sjaj.
Ko dom sad nema, taj ga steći neće.
Ko sam je sada, dugo sam će biti,
čitaće, pisma pisati i bditi,
i nemirno će gledati drveće
kada se lišće stane zrakom viti.
Bože Mili
pelijepi
čudesni
su tvoji puti
mnoge Si mi poklanjao
vodio me putima
ljubavlju žene
čarobne
tražio sam
otvarao Si vrata
darivao meni
blesavom maksumčetu tvom
pute
jecaja čežnje strasti
poklanjao meni sretniku
mirise djeva
bolile me
bojile sreću radovanja
do boli
nepodnošljive
neuki nikad nije pitao
Bože Mili,
brate moj
odakle ti
prekrasni drumovi
i evo
posipam se pepelom
klečim
molim Te
prosti meni sićušnom
Hvala Ti
na milosti i ljubavi
Snoviđenje
Plišani dodiri
Ples svjetlosti
Nesalomljiva krhka ruža
Tirkizni snovi
Razvedravanje
Tisuću velova jedne žene
*
In memoriam jedinoj ljubavi
Slike i prevod na Bosanski jezik hajro bleki
Je T'aime
D’accord, il existait
D’autres façons de se quitter
Quelques éclats de verre
Auraient peut-être pu nous aider
Dans ce silence amer
J’ai décidé de pardonner
Les erreurs qu’on peut faire
À trop s’aimer
D’accord souvent la petite fille
En moi souvent te réclamait
Presque comme une mère
Tu me bordais, me protégeais
Je t’ai volé ce sang
Qu’on aurait pas dû partager
À bout de mots, de rêves
Je vais crier
Je t’aime, Je t’aime
Comme un fou, comme un soldat
Comme une star de cinéma
Je t’aime, je t’aime
Comme un loup, comme un roi
Comme un homme que je ne suis pas
Tu vois, je t’aime comme ça
D’accord, je t’ai confié
Tous mes sourires, tous mes secrets
Même ceux, dont seul un frère
Est le gardien inavoué
Dans cette maison de pierre
Satan nous regardait danser
J’ai tant voulu la guerre
De corps qui se faisaient la paix
Je t’aime, Je t’aime
Comme un fou comme un soldat
Comme une star de cinéma
Je t’aime, je t’aime, je t’aime, je t’aime, je t’aime, je t’aime
Comme un loup, comme un roi
Comme un homme que je ne suis pas
Tu vois, je t’aime comme ça
Tu vois, je t’aime comme ça
Volim te
Slažem se postojalo je
I drugih načina da se rastanemo
Neki polomljeni komadići stakla
Možda su mogli pomoći
U ovoj gorkoj tišini
Odlučila sam se oprostiti
Greška koju možemo učiniti
Kada se previše voli
Slažem se , mala djevojčica u meni
Često te dozivala
I skoro kao majku
Čuvao si me , štitio
Krala sam ti krv
Koju nismo trebali djeliti
Na kraju riječi, snova
Vrištala sam
Volim te, volim te
Kao budalu, kao vojnika
Kao filmsku zvijezdu
Volim te, volim te
Kao vuka, kao kralja
Kao čovjeka koji ja više nisam
Vidiš, baš tako te volim
Istina je , poklonila sam ti
Sve moje osmijehe, sve moje tajne
Čak i one koje je samo jedan brat
Pouzdan čuvar znao
U ovoj mramornoj kući
Sotona nas je posmatrao kako plešemo
Uvijek sam želljela rat
Do smiraja tijela
Volim te, volim te
Kao budalu, kao vojnika
Kao filmsku zvijezdu
Volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te
Kao vuka, kao kralja
Kao čovjeka koji ja više nisam
Vidiš, baš tako te volim
Vidiš, baš tako te volim
Često se pitamo : a šta sa nama , ljudima.
Da li smo dovoljno uživali u poklonjenim danima , ljubavi , bližnjima?
Kako ćemo nadoknaditi propušteno?
Ima li nade za nas?
Ili će nas , jednom, neprimjetno , nedodirnute milinom Božijeg stvaranja neki od dana pokupiti i
odvesti
tamo gdje ćemo vječnost proboraviti.
Čovjek nije stvoren da bude biće od žurbe. Stvoren je da vječno živi i uživa u Božijim blagodatima.
Neizmjerno mnogo ljubavi , milosti i darova , svaki dan nas sustiže , a samo jedan ,
više molba nego uslov.
Volite se i molite Boga Jedinog.
A šta mi radimo?
Klanjamo se nekim lažnim idolima kao da su bogovi i činimo od sebe bića nedostojnim
Božije milosti.
Nećemo vam pametovati.
Molimo vas;zavirite u svoju dušu, nemojte srce , ono je varljivo .
U tananosti duše se nalaze svi odgovori koje trebate. Ona vas nikad neće prevariti.
Što bi poete rekle , prepisujući iz Svete knjige:
-Malo vam je znanja dato o duši.
Ili u prevodu:
Volite Boga Milostivog i njegova stvaranja.
Sretan i blagoslovljen je dan koji počinju Božijim imenom.
I sjećanjem na ljubav.
Mnogo ljubavi.
I Danas je blagdan.
Jer ste živi i dišete ,
jer imate sutra.
I znate , sigurni ste ,
ima jedna ruka mala , topla , nježna
koja vas negdje i nekad čeka.
Znate onu “ruka u ruci , lijeva u desnoj, desna u lijevoj”.
Svaki dan bi trebao biti dan slavljenja Boga Jedinog.
Zastanite.
Osrvnite se.
Dignite pogled ka nebu.
Nema veze jel ‘ dan , il’ noć.
Nemojte se susprezati baciti pogled i raširiti zjenice.
U svakom zakutku vašeg oka ljepota Božijeg stvaranja zaiskri uzvišenošću .
Tada oslušnite svoje srce.
Osjetićete kako se u njegovo bilo prelijeva radost ,
umilna muzika tisuća boja i valera poklon Milosti i Ljubavi.
Vašu dušu obuzima Svjetlost i vi ste sretni.
Uz vas su vaši najmiliji, trpeza je bogata
Nema veze ako je kojim slučajem i tanja.
Mir je u vašem domu.
Još ako se čuju cvkutavi i radosni glasovi …eehhejjj…
Nad vama bdije Ljubav.
U vama je ljubav.
Šta vam više treba?
Poklonite jedan tren svojih misli i djelić ljubavi
onima koji nisu sretni kao vi,
kojima je zlo uskratilo ovasj Blagi dan.
Mahnite im iskreno sa nadom i osmjehom.
I pomolite se za njih.
Nema veze ako vas ne vide i ne čuju.
Osjetiće, budite ubijeđeni u to.,
jer Božije Savršentvo svakog trena ,
eonima sije i sjaji miris i ljepotu života i ljubavi-.
I radi Ljubavi , Milosti Božije nemojte ,
ni slučajno nemojte
da bi kukali
ili se plašili.
Živite i radujte se ,
jer neuki vas lažu da samo jednom se ljubi.
Dobro ti stoji ta haljina crvena
I kosa rasuta niz gola ramena svilena
Osmijeh u očima, istina, pobjeda
Od prvog pogleda znam da si birala k'o i ja
Ti samo pleši, zadnji ples je moj…
—Refren—
Milijun uzdaha izazivaš, provociraš i uživaš
Sve tvoje krpice pozivaju, otkrivaju, sakrivaju
Ali ako pitaš šta se meni sviđa
Najbolje ti stoji košulja moja
Košulja moja
Moja košulja
Noćas si najbolja, najljepša, posebna
Svi momci padaju, zalud se nadaju, ne znaju
Tu nema nikoga, ničega osim nas
Jer i bez prstena moja si jedina, tvoj sam ja
Sunce more miluje
Bonaca
Bonaca noću
More se stišalo
vitra već ni,
galebi lete nad njim
išću i traže u leutu spas
kad čuju ribara glas.
Pa je već mrak,
tebe doma još ni
čeka te barka uz kraj,
dođi i pokupi ča je na žal
sve mriže i parangal.
Bonaca je e ka uje
grihota je doma stat,
zato poj na ribe Duje
da mogu zakantat.
Bonaca je e ka uje
grihota je doma stat,
zato poj na ribe Duje
da mogu zakantat.
Svi brodi, vezani ča su uz mul,
te cime dižu na brod
sritni i plove
uz pismu i žmul
da s jutron dođu na škoj.
Pa je već mrak
tebe doma još ni,
čeka te barka uz kraj
dođi i pokupi ča je na žal
sve mriže i parangal.
Bonaca je e ka uje
grihota je doma stat
zato poj na ribe Duje
da mogu zakantat.
Bonaca je e ka uje
grihota je doma stat,
zato poj na ribe Duje
da mogu zakantat.
Zato poj na ribe Duje
da mogu zakantat…
Zemljo moja
Vidim polja sto se zitom zlate
i na brijegu vidim rodni dom
svakog trena mislim na te
zemljo moja, zemljo moja
A u polju moja dusa spava
u sred zita kao zlatna klas
postelja joj meka trava
zemljo moja, zemljo moja
Ref.
I dok ja nisam tu
pokraj nje, da skupa predamo se snu
svaku noc cujem glas
koji zove, dodji, sreca ceka nas
Ovdje noci nisu tako plave
nigdje sunce nema takav sjaj
ovdje nisu takve trave
zemljo moja, zemljo moja
U tom klasu nek mi ljubav spava
nek me ceka, ja cu brzo doc’
nek je ljubi tvoja trava
zemljo moja, zemljo moja
Val smrti
Danas je 25 . Maj/Svibanj.
Decenijama , od 1947 do 1988 . god. je 25.Maj imao posebno , praznično obilježje.
Prvotno se slavio rođendan Josipa Broza Tita , najvećeg čovjeka koji su ovi prostori imali, a onda je od 1957. godine postao Dan mladosti.
Glavna scenografsko modna obilježja :
Crvena marama,plava kapica bijela košulja i tamna donja odjeća i tisuće lepršavih,jugoslovenskih zastavica.
Glavna ikona: Tito i njegovih hiljade štafeta.
Atmosfera :
Vjerujte na riječ svjedocima kad kažu bilo je zaista svečarski , uz sveopšte oduševljenje velikim , dobrodušnim ali čvrstim čovjekom.
45 dana , dan za danom , štafeta je razdragano nošena širom Jugoslavije, da bi se 25.maja uručila slavljeniku na stadionu JNA.
Historijska utemeljenost:
Da li je to bitno , obmana, šarena laža, hljeba i igara ,ako je u zemlji vladao ; mir, prosperitet ,suživot i tolerancija, a vjerujemo , dobrim dijelom i poštovanje i ljubav. .
Osjećaj da je na djelu bratstvo – jedinstvo svih naroda i narodnosti ispunjavao je pučanstvo , sa izuzetkom fašista i zločinaca koji su se krili u najtamnijim vukoderinama bivše nam majke Jugoslavije.
Nostalgija:
Nemoguće je vratiti prošlost, ali sjećanja o nekim mirnim i humanijim vremenima su i te kako živa.
Žal za izbrisanom mladošću i sretnim vremenima nikada ne prestaje.
A danas , trideset i kusur godina poslije ukidanja štafete?
Ne pitajte!
Jad i glad , bijeda i smrad, torovi i konc logori.
Sve sami fašisti i nacionalisti ,, bjelogardejac , balija , balista, i napose četnika i ustaša.
Bagra, fukara ,karikature i ljudski abortusi vladaju i uništavaju podaničku raju , urnišući svijetlu prošlost.
Ipak za vjek vjekova ostaće upamćeno:
Drže Tito mi ti se kunemo ,
i
od Vardara pa do Triglava.
Sretan praznik Maršale i Jugoslavijo, zemljo moja , ma gdje god bili!
Bilo je časno živjeti u vašem vaktu.