Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

Autor

Hajro Šabanadžović

Svijet dvije Duše čiste  Lebdeće stanje uma

Svijet dvije Duše čiste                                                                Lebdeće stanje uma

Iskrenost Ni na zemlji ni na nebu

Iskrenost                                                                                 Ni na nebu ni na zemlji

Padaju zvijezde 1  Krajolik u nijansama plavog

Padaju zvijezde                                                               Krajolik u nijansama plavog

Dugin dan Plavetni dan

Dugin dan                                                                                    Plavetni dan

Izvorišta istine Tišina i sni Cvijetni dan

Izvorište istine  Tišina i sni                                             Cvijetni dan

   Igra Tišina i sni

Radost i ples                                                                        Igra Tišina i sni

Ocean Kapljica Tišina i sni Noć darivane nevinosti 1

Ocean Kapljica Tišina i sni                                     Noć darivane nevinosti

Ljubav plamti 1  

Ljubav plamti                                                                       Crveni svijet ljubavi

Skender Kulenović – Na pravi sam ti put, majko, izišo









Mati moja:

Stabljika krhka u saksiji.

Pod strehom pitoma kumrija.

Vijek u četiri duvara.

Čelo na zemlji pred svojim Allahom velikim i milosnim.

Derviš s tespihom u tekiji.





U mejtefu,

u žutoj sufari i bijeloj bradi hodžinoj,

ovaj i onaj svijet ugleda:

Po kosi osjeti rosu meleća,

na uhu crni šapat šejtana,

u srcu prelest saraja džennetskih

i stravu vatara džehennemskih,

pred očima čengel strašnog Azraila

što dušu vadi iz žila roba božijeg.





Djevojkom,

s ledenog Šumeća pod kućom vodu je grabila đugumom

i preko sokaka, zavrnutih dimija,

rumenim je listovima trepetala,

kaldrmom grbavom pod kućom

mokrim je nanulama klepetala,

od muških je očiju bježala:

čista da dođe onome koji joj je zapisan,

kadifa bijela i kap rose sabahske,

na njegov dlan.





Na dan

petput je od svog Allaha iskala

taj da joj bude

mlad i pitom

ko softa,

i ko kadija,

pametan.





Uz sokak ga je kroz mušebak snivala.

Srmom i jagom u čevrme slivala.

Svilom iz grla, podnoć ga zazivala:

»Kolika je duga zima bila…«





Na pjesmu: mjesečinu,

na dlanove: čaške rumene Allahu otvorene,

Allah joj njezin,

na dahu svoje milosti,

spusti sa njezine zvijezde sudbine

duvak paučinast, ucvao zlatima,

bogatu udaju:

Te ićindije,

Đugum i mladost iz ruke joj ispade i Šumeće ih odnese:

fijaker stade pred avlijskim vratima,

siđoše jenđije.

Grlo i koljena britka strepnja presiječe.

Srce glomnu.

Glava prekrvi.

»Tako ti velikog straha i milosti,

on da mi bude dobar i ugasan,

i ne odmiče me u daleku tuđinu,

i ne prepusti me zlojedoj svekrvi!«

Premrlo krto joj tijelo

u feredžu,

u kabur tijesan, slijep, zagušljiv

staviše.

Ko ranjeniku,

glavu joj bijelom tulbentom

zaviše.





Ko s ovim svijetom,

s rodnom se kućom i plahim Šumećem

u Šumeću suza, majci na prsima,

rastajala.

Ko mejita,

obeznanjenu je u fijaker unenoše,

i dva je ata,

ko na onaj svijet,

zanesenu ponesoše

i ko kadifu bijelu i kap rose sabahsje

mom je ocu

donesoše.





Usnom i čelom,

tri nove ruke poljubi:

svekru, svekrvi, njemu.





I kako tada sakri ped njim oči,

Nikad mu više u njih ne pogleda:





Nit joj bje softa, nit kadija!





Pred svitanja,

prigušiv dah i lampu,

uz mrtvi sokak

batrgav mu je korak osluškivala.

Pjanom,

kundure mu obljuvane odvezivala.

Stranca,

Pitomošću srne zalud ga je prodobrivala.

Voskom podova i mirisom mivene puti,

svjetlinom odaja i grla

kajmakom na kahvi,

cimetom jela i tijela,

zalud ga je, zalud dočekivala:

Sljepočice nikad joj ne dirnu

dlanovima dragosti,

već je istrga kliještima požude.

Poslije svakog poroda,

šamijom se mrkom podnimljivala.

Zelene nokte

u tjeme joj je svekrva zarivala:

Bez njenog pitanja

ne dahnu.

U četiri tupa duvara klonulo je othukivala.

»Golemo nešto, golemo sam ti skrivila.« Allaha je

zazivala – svakoga klanjanja.





Na tespih žut: suze ćehlibara,

na žute usne: zapis koji šapće,

na dlanove: žuta, Allahu otvorena sureta,

Allah joj njezin,

prstom svoje milošte,

otrese s njene zvijezde sudbine

rosu vedre rumeni,

nur u pomrčinama:





Te noći,

ja joj se rodih: sin ko san!

Izažeh joj se iz krvi:

Bjeh joj razgaljenje u grčinama.

Odlomih joj se od srca:

Bjeh joj krna bakarna preranim sjedinama.

Bjeh joj sunce u četiri duvara.

Hašiš tupim moždanima.





Ko pjenom smijeha,

sapunicom je omivala butiće mi rumene,

ko u dušu,

u pamučne me uvijala pelene.

Dojkom ko hurmom

na usta mi je u bešici slazila.

Ko u svoj uvir,

na dojku je uvirala u mene.

Nad dahom mi je strepila ko jasika.

Da joj ostasam – Allaha svog je molila –

ko jablan uz vodu,

i da joj ubijelim, urumenim

ko djevojka pod šamijom,

i da joj upitomim

ko softa pod ahmedijom,

da joj ne budem kockar ni pjanica,

nego sve škole da joj izučim,

i da joj budem

učevan

i ljudevan

i kućevan,

i da se pročujem u sedam gradova,

pa da me onda na glasu kućom oženi,

pticom iz kafeza,

koja ne zna na čem žito,

na čem vino raste,

o kojoj se prvi momci izlaguju

petu da su joj i pletenicu vidjeli,

o kojoj krmeljive ebejke šapuću

ko o sehari mirisnoj zaključanoj.

Kućom i dušom

mir i bogatstva da joj rasprostrem,

kuću i dušu

bajramskih slastima da joj zalijem,

pa kad joj se vratim iz čaršije,

podvoljak da mi udobrovolji

sofrom raspjevanom,

nevjestom svjetovanom,

a kad joj od sreće i godina

ohlade kapci očinji,

ja, vid joj očinji,

na svojim da je rukama,

sretnu i mrtvu,

u kabur meki položim

ko u dušek džennetski,

zemlji i Allahu njezinom

da je predadnem pravednu…





A trut begovski i rakija,

u ocu muška pomama

– kućni hajduci vukodlaci –

kuću i dušu joj ko vode rastakahu,

dok jedne noći dođe poplava,

odnese zemlje i kmetove,

a zadnji dukat, što joj ostade,

zadnje zrno bisera,

zadnji ćilim

pojede

rz begovski bezruki i glad bezoka:

Rodnu kuću prodasmo

i gola čerga postasmo,

plašljiva, kirajdžijska…

Od tespiha su joj jagode drvenile.

Od aminanja joj usnice mavenile.

Ko trulež slezenu

memla joj je progrizala zelena

dva žuta obraza u četiri siva duvara.

Pijavica gladi

tjemena nam je nesvjesticom sisala.

A ona,

ko zemlja pregladnjela,

u žile sinu-jablanu svoj zadnji sok je brizgala:

Od starog zara haljine mi skrojila

da joj u školi ne krijem golih laktova,

a kad joj se vraćah s knjigama,

s glađu u mozgu,

sa zimom pod noktima,

dva mi je promrzla krompira gulila

i nekakvu mi pticu bajala

koja je pjevala kad joj je bilo najgore:

Samo da jednom kuću i srce joj napunim

i na put pravi da joj iziđem…





I treći, put,

baš kad je sreću tu ko porod očekivala,

Allah joj njezin,

mrakom svojih strahova,

ko mrkom čohom oblaka,

potrpa njenu zvijezdu sudbine:

Ne bjeh joj gojeni kućenik,

već čudnovat kockar i pjanica,

za srce ja je ujedoh:

Svoj život bacih na kocku

i pjanstvu slobode

svaki svoj živac,

ko žednu usnu,

predadoh…

Za mojim krivim petama i progledalim hlačama,

prašinom svjetskih drumova.

tužno,

ko ovca za izgubljenim janjetom,

išle su njene usne i oči posivjele:

»O sine, sine, sine nesretni,

bunom mi se otrova

i na put krivi zabasa:

Gdje ćeš ti svojim nemoćnim rukama

Srušiti nepravdu-planinu?!«





O majko, majko, majko presretna,

na pravi put sam ti, majko, izišo:

Sjećaš se čvoravog bijelog kmeta Mihajla?

On nam je pokornu miloštu donosio,

u torbi sirac žut i suhu plećku ovčiju.

Sjećaš se klapčičća uz njegovo koljeno.

vižleta preplašenog, rumenog Jovana?

U djetinjstvu,

u zelenim maglama,

dok je stari Mihajlo, na plastu sijena plamen osvetnik,

sjekirom plast rasijecao, hak begovski sjekao

i ispod kivne oštrice zvjerao na mog oca u hladovini –

ja i Jovan

goli u dušama,

goli na konjima,

žilave grive smo uz zelene obale stiskali, –

dva vučeta,

u divljoj smo se rumenoj prohi krkali, –

živicama gloginja, šipka i trnjina

– dva zmijića užagrena –

nas smo se dvojica prikradali

jastrebu u polju na staroj kruški divljaki:

S tim ti se, majko, Jovanom sretoh u šumi,

na pravom putu!





Djedovi su nam se kurjački

očima priječali u grla,

a nas se dvojica dječački

zgledasmo u srca,

poljubismo se u grla,

junački.





Kad prvi šiknu mlaz iz vrata naših drugova,

kad prva streha zapraska

i kose naših dragana u dimu zamirisaše,

majko:





griva vihorna među prstima,

mirisna proha u nozdrvi,

uzvijeren jastreb u oku,

sloboda, u žili mlijeko majčino,

ko krv udari

u glavu moju, u glavu druga Jovana,

i mi stupismo tvrdim petama ratnika

na ovaj škriljeviti, jaružni šumski put,

na pravi, majko, put!

Iz usta tuč ispalismo:

tuč-zakletvu

da ćemo ih stući ko škorpije!

Iz cijevi riječ izustismo:

riječ-kuršum,

i ratovasmo skokom hrtova,

i ratovasmo vilicom ratnika,

i ratovasmo zenicom pobjednika,

i sada oni, došljaci-kurjaci,

iz loga tegle krvave repine,

sugluho viju u našem požaru…

I čuj me, čuj me,

s tespihom sijeda ropkinjo:





Ruke su naše svemoćne,

mi ćemo uskoro

nad tvojim gradom tespihom ognjenim zvecnuti,

i kad ti kuršum ubasa u četiri duvara

i kljunom propjeva kraj uha,

to ti ja, majko, s pravim putem dolazim,

s vojskom i rumenim zvijezdama

i vodim nevjestu, mladu mjesečinu,

izažetu iz krvi,

odrunjenu od srca,

razgaljene u grčinama,

od njenog grla i očiju

i sehara mirisnih, otključanih,

kuće se kuće prelešću,

i majke smiju sjedinama,

zemlja-rana

mládi novim djetinjstvom.

La Mamma – Charles Aznavour / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

La mamma

 

Ils sont venus,

Ils sont tous là

Dès qu'ils ont entendu ce cri,

Elle va mourir, la mamma…

 

Ils sont venus,

Ils sont tous là,

Même ceux du sud de l'Italie,

Y'a même Giorgio, le fils maudit

Avec des présents plein les bras.

 

Tous les enfants jouent en silence

Autour du lit ou sur le carreau,

Mais leurs jeux n'ont pas d'importance,

C'est un peu leurs derniers cadeaux

À la mamma, la mamma…

 

On la réchauffe de baisers,

On lui remonte ses oreillers,

Elle va mourir, la mamma…

Sainte Marie pleine de grâces

Dont la statue est sur la place,

Bien sûr vous lui tendez les bras

En lui chantant Ave Maria,

Ave Maria…

 

Y'a tant d'amour, de souvenirs

Autour de toi, toi la mamma,

Y'a tant de larmes et de sourires

À travers toi, toi la mamma.

 

Et tous les hommes ont eu si chaud

Sur les chemins de grand soleil,

Elle va mourir, la mamma…

Qu'ils boivent frais le vin nouveau,

Le bon vin de la bonne treille

Tandis que s'entrassent pêle-mêle

Sur les bancs, foulards et chapeaux.

 

C'est drôle, on ne se sent pas triste

Près du grand lit et de l'affection,

Y'a même un oncle guitariste

Qui joue, qui joue en faisant attention

À la mamma, la mamma…

 

Et les femmes se souvenant

Des chansons tristes des veillées,

Elle va mourir, la mamma…

Tout doucement, les yeux fermés

Chantent comme on berce un enfant

Après une bonne journée

Pour qu'il sourie en s'endormant,

Ave Maria…

 

Y'a tant d'amour, tant de souvenirs

Tout autour de toi, toi la mamma,

Y'a tant de larmes et de sourires

À travers toi, toi la mamma

Que jamais, jamais, jamais

Tu nous quitteras…

 

Mama

 

Došli su,

Svi su došli ovamo,

Čim su čuli taj vapaj,

Umreće, mama …

 

Došli su,

Svi su tamo,

A sa juga  Italije

Došao je čak i Baška Baša ,odmetnuti sin

Sa  rukama punih darova

 

Sva se  djeca  šutke igraju

Oko kreveta ili na podu,

Ali njihove igre nikome ne smetaju ,

To je njihov poslednji poklon

Majci,majci…

 

Milujemo je poljupcima,

Popravljamo  joj jastuke,

Umrijjeće, mama …

Sveta Marija milosti puna,

Koja kao kip postojiš u sobi

Milosno je primi u naručje

Pjevajući Ave Maria,

Ave Maria …

 

Toliko je ljubavi, uspomena

Oko tebe, mama,

Toliko je suza i osmijeha

Preko puta tebe ,kroz tebe, majko.

 

I svi ljudi su bili tako topli

Na stazama punim sunca,

Umrijeće, mama …

Neka svi piju sveže vino,

Dobro vino dobrog grožđa

Dok se na klupama mješaju

šalovi i šeširi.

 

Smiješno je, ne osjećamo tugu

kraj velikoga kreveta  ljubavi,

tamo je čak i ujak gitarista

koji svira, koji svira pažljivo

majci, majci…

 

I žene se sećaju

Žalosne pjesme večeri,

Umreće, mama …

Polako, oči zatvorene

Pevaj kao djete

Nakon dobrog dana

Da se ona osmehne dok spava,

Ave Maria …

 

A žene se sjećaju

tužnih večernjih pjesama.

Umrijeće mama.

Polako, zatvorenih očiju,

ljuljajući dijete u kolijevci,

nakon dobroga dana,

da se osmjehuju dok tonu u san

Ave Maria…

 

Toliko je ljubavi, toliko uspomena

Svuda oko tebe, mama,

Toliko je suza i osmijeha

Preko puta tebe, kroz tebe, mama

Koja  nas nikada, nikad, nikad

Napustiti nećeš

 


























												

Bolero – Pismo majci / Lyrics

Kazu da se brines i da strepis

koji ce me jadi snaci danas

da l’ ce neko pogledat’ me krivo

da li mogu mirno sniti nocas

Nemaj straha umiri se draga

od utvare to ti srce zebe

tako ipak propio se nisam

da bih umro ne vidjevsi tebe

Pisi stara mati

o svemu sto ponekad te boli

k’o ti umorno lice gleda

k’o te tjesi kada ti to treba

A kad dodje zima i kad je snijeg

kad bijela bura grad opusti

donijet cu ti srce kao brijeg

i oci pune radosti

Al’ nikad vise nece bit’ po starom

ja sam prvu ljubav prebolio davno

ako kazes k’o je sada ljubi

nemoj stara, nemoj reci glasno

 









Otvori majko,otvori mi – Živko Duev / Song – Lyrics

Smiraj

Smiraj

 

Mjačina duša

Majčina duša

Suze majke duboke ko uzburkano more

 

Rastanak

Rastanak

 

Dvorište djetinjstva

 

Rajske dveri

 

        

Otvori majko otvori mi

ne kuca stranac na vrata

kucam ti  ja majko

tvoj otkazani sin.

 

Ustani majko slatka

i vrata mi otvori

da te zagrlim i poljubim

tvoj otkazani sin.

 

Otvori majko otvori

ne kuca stranac na vrata

kucam  majko kucam  ja

tvoj otkazani sin.

 

Dugo si bila sama

za mene suze lila

zaboravi prošlost majko ti

i oprosti mi.

 

Otvori majko otvori mi

ne kuca stranac na vrata

kucam majko kucam ja

tvoj otkazani sin.

 

Čovjek mi sada kaže

ne kucaj nikoga nema

niko ne živi prazno sve je

ona je u grobu svome

 

niko ne živi prazno je

ona je u grobu svome.

 






												

Silvana Armenulić – Zaplakaće stara majka / Song – Lyrics

Putevi Očaj Vijenac žalosti

.

,

Ti odlazis putem svojih snova

i zauvek sad ostavljas mene

sta da kazem svojoj staroj majci

kada bude pitala za tebe

 

Ref. 2x

Zaplakace stara majka

sto za tebe necu poci

sto ja njenu davnu zelju

ispuniti necu moci

 

Znam da uvek pricala je majka

da u srcu zelja joj jedina

da doceka da jednoga dana

ti po mene dodjes svatovima

 

Ref. 2x

 

Jednog dana kad se setis mene

i zazalis zbog odlaska tvoga

setices se moje stare majke

jer te voli kao sina svoga

 


												

Jesenjin – Pismo majci

 

Jesi l živa, staričice moja?

Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.

Nek uvečer nad kolibom tvojom

Ona čudna svjetlost sja i dalje.

 

Pišu mi da viđaju te često

zbog mene veoma zabrinutu

i da ideš svaki čas na cestu

u svom trošnom starinskom kaputu.

 

U sutonu plavom da te često

uvijek isto priviđenje muči:

kako su u krčmi finski nož

u srce mi zaboli u tuči.

 

Nemaj straha! Umiri se, draga!

Od utvare to ti srce zebe.

Tako ipak propio se nisam

da bih umro ne vidjevši tebe.

 

Kao nekad, i sada sam nježan,

i srce mi živi samo snom,

da što prije pobjegnem od jada

i vratim se u naš niski dom.

 

Vratit ću se kad u našem vrtu

rašire se grane pune cvijeta.

Samo nemoj da u ranu zoru

budiš me ko prije osam ljeta.

 

Nemoj budit odsanjane snove,

nek miruje ono čega ne bi:

odveć rano zamoren životom,

samo čemer osjećam u sebi.

 

I ne uči da se molim. Pusti!

Nema više vraćanja ka starom.

Ti jedina utjeha si moja,

svjetlo što mi sija istim žarom.

 

Umiri se! Nemoj da te često

viđaju onako zabrinutu,

i ne idi svaki čas na cestu

u svom trošnom starinskom kaputu.

  

 










												

Ruska pjesma – Zdravo mama / Song – Prevod

 

Koprena  Neminovnost  Užas

 

Zdravo mama pišem ti pismo

Zdravo mama

sve je dobro kao i prije

Sija sunce sve je u  normali

Nad  planinom se nadvila magle

Znaš mama ovdje nije grozno

Ovdje je prosto samo Avganistan

Sija sunce sve je u normali

Nad  planinom  se nadvila magla

Znaš mama , ovdje nije strašno

Ovdje je prosto samo  Avganistan  (Ukrajina )

 

Kako ste vi tamo?

Sve   vas sanjam

Kako je sestrica ,

da li je  pošla u deseti razred

Samo  mama da si Olgu

u goste češće zvala

Reci joj

da bih volio da me čeka

Samo mama da si Olgu

u goste češće zvala

Reci joj

da bih violio da me čeka

 

Juče nam je

usputnim vjetrom

Jad zakucao na prozor

A danas u svitanje

poštar donio pismo

Život je u njemu

i on se smije se

I kao i ranije hoće da živi

Zdravo mama zdravo vječnosti

Umalo da zaboravim

Život je u njemu

i on se smije

I kao i ranije hoće da živi

Zdravo mama zdravo vječnosti

Nemam prava da vas zaboravim

 

Majka čita

a u očima joj magla

Majka ne zna

šta je ovdje istina a šta obmana

Majka ne može

da se odvoji od grobnog humka

Sin joj  u zemlji

a na dlanu vrh zgužvanog pisma

Majka ne može

da se odvoji od grobnog humka

Sin joj  u zemlji

a na dlanu crvena zvijezda

Sin joj je u zemlji

a na dlanu vrh zgužvanog pisma






												

Majčin dan

Majkama nije potreban neki poseban Majčin dan. Od rođenja do naše smrti , pa i eonima poslije ; kroz unučad, praunučad i potonje naslijednike živa ta predivna bića koja nam život nose , donose i oplemenjuju ljubavlju i nježnošću.

A opet , nekako iskonski u srcu je zapisano da uz sjećanju na majku neodvojivo žive uspomene na oca.

U stvari majke obasipamo ljubavlju i emocijama, a očeve pamtimo po djelima i poštivanju . Tako nas nekako : možda frljavo genetika naslijeđena od praoca Ada(e)ma i pramajke Ha(E)ve naštelila.

I zato Majčin dan je pokušaj vrijedan pažnje i slavlja, ali naša srca svakim danom i svakim damarom , od rođenja pa do konca poznatih dana , dišu ljubavlju , srcem i dušom naših majki i očeva.

Hvala Vam mili roditelji , na svakom dahu naših života , gdje god bili .