Category Archives: Nekategorisano

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekat ću te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,
u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

Najsrećniji dan taj – i minute drage,
koje još pamti moje srce svelo,
uzvišena nada gordosti i snage,
sve je odletelo.

Rekoh li: i snage? da! tako bar mislim;
vaj! sad su sve to sećanja daleka!
To prividi behu u danima milim –
nek prolaze, neka.

Hej, gordosti, kakva veže nas još sila?
Nek se odsad druga čela guše
pod otrovom koji na mene si slila –
smiri se, moj duše!

Najsrećniji dan taj – i minute drage,
koje predosećam – i kojih se sećam,
i najdraži pogled gordosti i snage,
prošli su, osećam.

Al’ kad bi ta nada gordosti i snage
vratila se s bolom koji duša ova
spozna još onda – ne bih čase drage
doživeo snova!

Jer na njeno krilo stalno sve tmurnije
dok je lepršalo – pade
neka bit dovoljno jaka da ubije
dušu što je dobro znade.

Za talente vi ste slepi

i prazan vam je sreće čun:

Kad ne treba vi ste lepi,

a kad treba manjka um.

Više od vazduha
više od vode
više od usana
svjetlo svjetla

Tvoje tijelo je otisak tvoga tijela.

pB

Cveće zla CXV

U nekom pepeljastom sažganom kraju golom,

dok jednoga se dana prirodi jadah s bolom,

i dok sam lutajući bez cilja ikakvoga

oštrio kamu misli tocilom srca svoga,

videh u samo podne nekakav crn, natušten

i buronosan oblak na mojoj glavi stušten,

a poročnih duhova na njemu celo stado,

zluradih patuljaka što svud se pletu rado.

Počeše hladno da me sa sviju strana mere

i ko svet pred budalom začuh kako se cere

i ćućore, sve razne znake razmenjujući

i sve očima jedan drugom namigujući:

“Gledajte natenane: karikatura prava,

ta senka Hamletovo držanje podržava,

pogled mu neodlučan, a kosa rasčupana.

Nije l gledati tužno ovoga bonvivana,

tog najurenog glumca, hulju, pajaca, lolu,

koji, jer ume vešto da igra svoju rolu

želi privući pesmi svojih bolova kopce

i potoke i cvecće i orlove i popce,

pa čak i nama koji sve to smislimo davno,

te poznate tirade recitovati javno?“

Ja sam mogao (jer je moj ponos kao planina

viša no oblak, dusi i cela dreka njina)

prosto na drugu stranu da skrenem pogled gordi

da samo ne primetih u pohotnoj toj hordi-

zločin od koga sunce ne skrenu sa svoga toka

kraljicu moga srca, nesravnjivoga oka,

kako se s njima smeje mom mračnom jadovanju

i prodaje se njinom prljavom milovanju.

Jos uvijek sanjam

da te kao nekad zagrlim

da ti ljubav svoju poklonim

sve sto je ruzno da zaboravim

ali ne ide, bez tebe zivot k'o da stao je

Jos uvijek sanjam

da te kao nekad povedem

gdje sam te prvi put poljubio

gdje sam se prvi put zaljubio

ali ne ide, bez tebe zivot k'o da stao je

REF.

Bez tebe

svima cu da kazem

necu vise da ih lazem

da je lako bez tebe

Bez tebe

sve moje ulice su puste

kojim hodam

korak po korak bez tebe

Bez tebe sve svejedno je

to zivot meni sapuce

da vise nije, nije kao ranije

I kad me pjesma ostavi

kad padnu prvi snjegovi

i kad jorgovan zamirise

ja te volim najvise

Neizmjerna milost

Samoća je poput kiše,
U večeri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
I kad se tela što nisu ništa našla,
Razočarano dele puna mora,
I kada ljudi što od mržnje gore,
U postelji jednoj moraju da noće.

Sve si mi bila, ljubavi,
Sve što mi duše ište
Moj zeleni otok, ljubavi,
I česma, i svetište;
Svud vijenci voća, cvjetne hvoje,
I sve što bješe moje.

Prelijepi snu, ne trajes više!
O, zvijezde nade, što ste sjale,
Sad oblaci vas sakriše!
Glas Budućeg mi viče: “Dalje!”
Ali moj duh se, lebdeć, njiše
Nad tamnim morem prosle sreće
Užasnut, nijem, sve tiše.

Jer jao! Jao, u meni
života svjetlo trne.
“Nikad već – nikad za te”
(kao da valove crne
slušam što šapuću kleti)
“Spaljeno stablo ne cvate,
Orao ranjen ne leti.”

Svi sati su mi poput zore,
A noć ko sanja čista,
Gdje tvoje tamne oči gore,
I gdje ti korak blista:
U kojem plešu sad se vije,
Kraj kojih voda Italije?

Prokleto bilo ono doba:
Od ljubavi su odveli te.
Za tuđi ležaj tad su zloba
I crni zločin oteli te,
Od naših magla i od mene,
Gdje srebro tušnih vrba vene.

Cveće zla LXIII

Kao anđeli zloočinci

prikrašću se tvojoj ložnici,

bešumno ću ka tebi doći

sa senkama duboke noći;

Dobićeš, crnko ti od mene

poljupce kao mesec ledene,

milovaću te poput zmije

kada se pokraj groba svije.

A kada sine rasvit modar

:otkrićeš kraj sebe prazan odar,

i leden, sve do noćnih sati.

Kao što drugi nežnom dobrotom

gospodare tvojim životom,

uz pomoć straha ja ću vladati.