Autor
Hajro Šabanadžović
Proljetni valeri Zinmske čarolije Modre rijeke
Jesen u gorju Dolazi zima
Šeboj Zebrasto
Mjesečeva Modra rijeka Zeleni đardin
Ah , to proljeće Njeno ime je krhka ruža
No comments
Monthly Archives: Maj 2023
Jutro sa Blekijem – Ima jedna Mala
Čudesno nebo
Djetinja duša
Djetinja radost
Ima jedna čudesna Mala
eh kada bi samo (ljubit) znala
koliko mi srce dira
a ja bos i bez šešira
Ima jedna prelijepa Mala
eh kada bi samo plesati znala
ne mogu joj ni naklon dati
a zbog srebra neće da se vrati
Ima jedna čedna Mala
eh kad bi samo (voljeti) znala
u zvijezdama saznati neće
koliko je ljubim svako veče
A u snu što nijemo teče
ona mi tako nježno reče
ima doturu da mi odiš
djetinje to srce da ličiš
Eh taka vam je
ta čudesna mala
ja nju ljubavlju
ona meni savjet dala
Bodler – Albatros
Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja shto nad ljutim vrtlozima plove.
Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k’o veslima na obadve strane.
Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.
Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.
*Позитивчик* – На горе колхоз,под горой совхоз / Song Lyrics – Prevod na Bosanski jezik
На горе колхоз, под горой совхоз,
А мне миленький задавал вопрос.
Задавал вопрос, сам глядел в глаза,
Ты колхозница, тебя любить нельзя.
Ай-я-яй-яй-яй, ой-ей-ей-ей-ей.
Ты колхозница, тебя любить нельзя.
Что колхозница – не отрицаю я,
И любить тебя не собираюсь я.
Ай-я-яй-яй-яй, ой-ей-ей-ей-ей.
И любить тебя не собираюсь я.
Я пойду туда, где густая рожь
И найду себе кто на меня похож.
Ай-я-яй-яй-яй, ой-ей-ей-ей-ей.
И найду себе кто на меня похож.
На горе колхоз, под горой совхоз,
А мне миленький задавал вопрос
Na gori kolhoz, pod gorom farma,
I moj dragi je postavio pitanje.
Postavljao pitanje, gledao me u oči Ti si zadrugarka , tebe ljubiti je nemoguće Aja-aj-aj-aj, oh-e-e-e-e.
Ti zadrugarka , tebe ljubiti je nemoguće
Ti si zadrugarka – Ne poričem,
I da te volim ja to neću Aya-ay-ay-ay, oh-e-e-e-e.
I da te volim ja to neću
Ja ću se vratiti kad sazrije raž
I nađem nekoga kao što sam ja.
Aya-ay-ay-ay, oh-e-e-e-e.
I nađem nekoga kao što sam ja.
Na planini kolhoz, pod planinom farma,
I moj dragi je postavio pitanje.
Leonid Martinov – Prvi snijeg
Kad uveče je pošao uz brijeg
on reče: – Posla imam,
i ne čekaj me. Vani snijeg,
sve bijelo je. I zima.
Na ulici kraj kioska
popije čašu s nogu
zamišljeno promrmlja:
Da poslovi, što mogu…
Pozvonio je s ulice:
– Ti spavaš? Reci,molim.
– Ne, ja ne snijem.
– Nego šta?
Odvratila je: – Volim.
A vratio se jutrom,
tek dvanaest sati prođe,
U sobi se osvrno
ko u šumu da dođe.
U šumu crnog drveća
i krošnji na putu,
i zavjese su crne sve,
i mrak u svakom kutu.
Fotelje stoje uokrug
u tmini kao nijeme…
I odjednom vidje,
kad otkrila je tjeme:
ni ona sama ne zna još,
a možda znat ne želi –
u zlaćanoj kosi ima već
i jedan pramen bjeli.
I dodirnu je prstima
i odjednom je znao
čije je zlato prošlu noć
za svoju skitnju dao.
Upitala je:
– Što je to?
on reče:
– Snijeg je pao.
pB
Léo Ferré – Avec le temps / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik
[Refrain]
Avec le temps…
Avec le temps, va, tout s'en va
On oublie le visage et l'on oublie la voix
Le coeur, quand ça bat plus, c'est pas la peine d'aller
Chercher plus loin, faut laisser faire et c'est très bien
[Refrain]
Avec le temps…
Avec le temps, va, tout s'en va
L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie
L'autre qu'on devinait au détour d'un regard
Entre les mots, entre les lignes et sous le fard
D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit
Avec le temps tout s'évanouit
[Refrain]
Avec le temps…
Avec le temps, va, tout s'en va
Même les plus chouettes souvenirs, ça, t'as une de ces gueules
A la galerie j'farfouille dans les rayons d'la mort
Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule
[Refrain]
Avec le temps…
Avec le temps, va, tout s'en va
L'autre à qui l'on croyait pour un rhume, pour un rien
L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux
Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous
Devant quoi l'on s'traînait comme traînent les chiens
Avec le temps, va, tout va bien
[Refrain]
Avec le temps…
Avec le temps, va, tout s'en va
On oublie les passions et l'on oublie les voix
Qui vous disaient tout bas les mots des pauvres gens
Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid
[Refrain]
Avec le temps…
Avec le temps, va, tout s'en va
Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu
Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard
Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard
Et l'on se sent floué par les années perdues, alors vraiment
Avec le temps on n'aime plus
Vremenom
Vremenom
Vremenom …
Vremenom, prolazi, sve prolazi
Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas
Kad srce više ne drhte Nema se više šta reći
Morate to pustiti, jer je lakše
Vremenom …
Vremenom, prolazi, sve prolazi
Onaj koga smo voljeli, tražili na kiši
Onaj kojem smo čitali u pogledu
Između riječi, između redaka u zjenicama očiju
Nježne zakletve koje noću šeću ulicama
S vremenom sve nestaje …
Vremenom …
Vremenom, prolazi, sve prolazi
Čak i najljepše uspomene
Sve izgleda čarobno
U galeriji, pretražujem staze smrti
Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi
Vremenom …
Vremenom, prolazi, sve prolazi
Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima
Onaj koji je nudio vjetar i nakit
Za koga bi prodali dušu za nekoliko novčića
Ispred kojih smo se mazili kao psi
Vremenom prolazi , i to je u redu
Vremenom …
Vremenom se sve prolazi
Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove
Koje šapuću riječi siromašnih ljudi
“Nemoj se vratiti kući prekasno, nemoj se smrznuti .
Vremenom …
Vremenom, prolazi, sve prolazi
I osjećamo se kao bijeli umorni konj
I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine
I osjećamo se usamljeni , usmaljeni kao slikari
I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama
Stvarno, vremenom ljubavi više nema
Filip Larkin – Želje
Iza sveg ovog, želja da se bude sam:
Koliko god nebo postajalo tamno od pozivnica,
Koliko god sledili odštampana uputstva seksa,
Koliko god se porodica slikala pod zastvom –
Iza sveg ovog želja – biti sam.
Ispod svega tog, čežnja za zaboravom teče:
Uprkos lukavim naporima kalendara,
Životnom osiguranju, tabeli plodnih dana,
Skupom gnušanju očiju pred smrću –
Ispod svega tog čežnja za zaboravom
Mirjani P.L.
Bolna praznina
Smrt nerođenog djeteta
Ona je među oblacima
Zaleđeni vodoskok boli
Znam da još nije vrijeme da pričam o tebi
mila moja
Mirjana
i neću
ali moram
barem o boli tvojoj
koja te na kraju balade ubi
o baladama sam previše rekao
vrijeme toliko brzo leti
da čovjek ne zna kada će otpasti
sa vrteške života
moja udova ti se nećeš ljutiti
prošlo je šest godina
od kada postade udova
otkada usnila si
čvrsti sanak
zlo ti je utrobu pojelo
grlice moja mila
nećemo reći ništa više
ni da si udova postala
još deset godina prije
kada si časno svoju ljubav ubila
puno si toga predeverala
sa onim dembelom
i sa nama
i praštala
i voljela
pa opet praštala
pa se neizmjerno davala
toliko si praštala
da te ne mogu nazvati praštalicom
već sretnicom
bila si voljena
koliko ljubavi
davanja je bilo
to ponekad ubija
snovi već manje
nisam ni bio svjestan
ljubavi
neizostavno i uvijek
prtila si
ednu bol
koju svi zaboraviše
i tvoj blesan
dijete ti ubiše roditelji
zar da pukovnik ima vanbračnog unuka
od šesnaestogodišnje miljenice
ne nikako ne
ne ide to tako
čast tri uokvirene zvjezice to neće trpjeti
sastrugaše ti dijete
u šestom mjesecu
toliko si dugo tajnu krila
dok ona nije postala očigledna
godinama poslije
si osjećala malu glavicu
kako stomak ti miluje i lupa
često si to mjesto milovala
i uspavanke joj pjevala
do smrti
druge djece nisi imala
znam plašila si se
ubiće ih neko ko mu možda i nije rod
uvijek si bila zagledana u prošlost
i tužna
a puna dobrote i milosti
kada bi te pitali zašto si tužna
slegnula bi ramenima
djecu ubijaju na svakom koraku
nije im toga nikad dosta
nerođene a žive
noževima i bajonetima stružu
iz majčinog stomaka
ašovom lopataju
joj,jebote i jebote,
joj jebote
samo bi promrmljala
i to bi bilo sve
volio bih da sam te mogao barem jednom zagrliti
u naručje stisnuti
možda poljubac na kapke na usne
na mjesto bolno prisloniti
reći tiho polako da niko ne čuje
isplači mi svoju bol mila
biće ti lakše
evo ja te za ruku držim
tvoja je ruka u mojoj
moja u tvojoj
u dvoje je sve lakše
nisam to mogao učiniti
ženi prijatelja mog
mila
ti si to znala
i ponekad ničim izazvana bi kriknula
takve su ti
mila
grlice majke
žene ljubavnice
snene djevojčice
oprosti mila
ne mogu dalje
srce nebom plače
ranu su uvijek svježe
Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti
Autor
Hajro Šabanadžović
Bosna zemlja Božije milosti sni Božićno jutro
Lica u tirkiznom okruženju Cvijeće ili maglice
Ljubav i magija Bure i oluje
Raskoš Ljubavi Bura u sunčanom danu
Zaljubljenost Plavetna dolina
Sneno talasanje Jutarnja šema
Jesenja fantazija Plava staza
Svitanje nad sarajevom Gradom čednosti Čudesno nebo
Persi Biš Šeli – Ona
ona
moja radost
priprema se 🙂
da ljubnem je
ja
njena sreća
u krilo moje pada
sa osmijehom
gleda me
polako
prati
svaki
moj mig
želi da zna
što je to
vuće
ka meni
približava se
njena
pametna glavica
ljubiti želi me
zauvijek
želim je
zauvijek
polako
nježno
da mazim je
ljubim
dovjeka
ona
zove se