svi brodovi ljubavi ne tonu
neki plutaju
a neki se vrte u krug
zakon gravitacije
podliježe korekcijama
misle zaljubljeni
aha smiješi se Usud
nenavikao na ljudski humor
novi brodolom sprema
stari cinik je to
nova isporuka boli
stiže na vrijeme
Cveće zla
Glupost, ludost, škrtost, poroci i mane
duh nam opsedaju i kinje nam tela,
pa gajimo grižnju zbog nečasnih dela
kao što prosjaci svoje vaške hrane.
Uporno grešimo, a kajanje naše
podlo je, i za nj još tražimo platu,
zatim se ponovo valjamo u blatu
ko da ružne suze sramotu opraše.
Satan Trismegista* na uzglavlju vraga
duh nam uspavljuje, zavodi i čara;
Pod veštim prstom tog alhemičara
čelik naše volje topi se bez traga.
Svim našim kretnjama Đavo daje maha!
Privlače nas stvari gnusne i najniže,
svakog dana paklu za korak smo bliže,
kroz smrdljivu tamu gazimo bez straha.
Ko što bedni bludnik i nakaza stara
grize prostitutku dojki nisko palih,
hvatamo u letu zadovoljstva, pa ih
cedimo ko kašu iz truloga nara.
Milioni crevnih glista, čopor ludi
demona vršlja nam po mozgu usahlom;
Ko ponorna reka, sa svakim udahom
i smrt nam se muklo uliva u grudi.
A otrov i bodež, nasilje, zla dela
još ne ukrasiše otrcano platno
bedne nam sudbine, i to samo zato
što nam duša, avaj! Nije bila smela.
Al od čudovišta što vrište, stooka,
od kuja, pantera, akrepa, kraguja,
šakala, majmuna i otrovnih guja,
u zverinjaku odvratnih poroka,
Ima jedan opak i gadan sto puta!
Premda smeran, ćutljiv, zatvoren u sobi
on bi celju zemlju da sruši i zdrobi
i u jednom zevu sav svet da proguta:
To je Dosada! Njene oči pate
od bezvoljnih suza, dok puši nargilu;
Čitaoča, ti znaš tu nakazu milu,
-podli čitaoče – moj bližnji – moj brate!
Kalinka
Калинка, калинка, калинка моя!
В саду ягода малинка, малинка моя!
Ах, под сосною, под зеленою,
Спать положите вы меня!
Ай-люли, люли, ай-люли, люли,
Спать положите вы меня.
Калинка, калинка, калинка моя!
В саду ягода малинка, малинка моя!
Ах, сосёнушка, ты зеленая,
Не шуми ты надо мной!
Ай-люли, люли, ай-люли, люли,
Не шуми ты надо мной!
Калинка, калинка, калинка моя!
В саду ягода малинка, малинка моя!
Ах, красавица, душа-девица,
Полюби же ты меня!
Ай-люли, люли, ай-люли, люли,
Полюби же ты меня!
Калинка, калинка, калинка моя!
В саду ягода малинка, малинка моя!
Каљинка
Рибизлице, рибизлице, рибизлице моја!
У башти јагодо, јагодо моја!
Ах, под бор, под онај зелени,
положите ме да спавам!
Ај-љуљи, љуљи, ај-љуљи,
положите ме да спавам.
Рибизлице, рибизлице, рибизлице моја!
У башти јагодо, јагодо моја!
Ах, борићу, ти зелени,
не шуми нада мном!
Ај-љуљи, љуљи, ај-љуљи,
не шуми нада мном!
Рибизлице, рибизлице, рибизлице моја!
У башти јагодо, јагодо моја!
Ах, лепотице, девојче,
заљуби се у мене!
Ај-љуљи, љуљи, ај-љуљи,
заљуби се у мене!
Рибизлице, рибизлице, рибизлице моја!
У башти јагодо, јагодо моја!
Nesanica III
U ogromnom gradu noć je – teška
iz sanjiva doma idem bez – smeška
i ljudi misle: žena ili ćerka
a ja samo pamtim: noć je teška.
Julski vetri mi metu put
i negde muzike u oknu – prut.
Do zore vetar postaće – žut
kroz tanke zidove grud u – grud.
Eno crne topole u oknu – blesak
i zvon s tvrđave, u ruci – cvet
i korak za tobom što nije – klet
i ta senka moja, a mene – nije.
Svetiljke kao zlatan đerdan
noćnog listića ukus – slan,
skinite sa sebe što nosi dan
shvatite, ljudi, ja sam vaš – san.
Fever
Never know how much I love you,
Never know how much I care.
When you put your arms around me,
I get a fever that’s so hard to bear.
You give me fever,
When you kiss me,
Fever when you hold me tight.
Fever! In the morning,
Fever all through the night.
Sun lights up the daytime
And moon lights up the night..
I light up when you call my name
And you know I’m gonna treat you right
You give me fever
When you kiss me,
Fever when you hold me tight.
Fever! In the morning,
And fever all through the night
Everybody’s got the fever
That is something you all know
Fever isn’t such a new thing
Fever started long ago
Romeo loved Juliette
Juliette she felt the same
When he put his arms around her he said,
“Julie, Baby , you’re my flame
“Thou giveth fever
“When we kisseth
Fever with thy flaming youth
Fever! I’m afire,
Fever, yeah, I burn, forsooth.”
Cap’in Smith and Pocahontas had a very mad affair
When her daddy tried to kill him
She said,
“Daddy, oh, don’t you dare!
He gives me fever
With his kisses
Fever when he holds me tight
Fever! I’m his misses, So
Daddy, Won’t you treat him right?”
Now you’ve listened to my story,
Here’s the point that I have made:
Chicks were born to give you fever,
Be it Fahrenheit or Centigrade
They give you fever
When you kiss them
Fever if you live and learn
Fever! ’till you sizzle
what a lovely way to burn
what a lovely way to burn
what a lovely way to burn
what a lovely way to burn
Groznica
Nikad nećeš saznati koliko te volim,
Nikad nećeš saznati koliko mi je stalo.
Kada me zagrliš,
Dobijem groznicu koju teško mogu podnijeti
Zbog tebe imam groznicu,
Kad me poljubiš,
Groznic, kad me grliš.
Groznica! Jutrom
Groznica, cjelu noć.
Sunce sija radi dana
A mjesec svjetli radi noći…
Ja blistam kada zoveš moje ime
I znaš da biću nježna prema tebi
Zbog tebe imam groznicu,
Kad me poljubiš,
Groznic, kad me grliš.
Groznica! Jutrom
Groznica, cjelu noć.
Svi dobiju tu groznicu
To je nešto što svi znaju
Groznica nije ništa novo
Groznica počela je odavno
Romeo je volio Juliju
Julija je osjećala isto
Kada je zagrlio, rekao je,
“Julie, dušo, ti si moj plamen.“
“Ti mi daješ groznicu
Kada se ljubimo
Groznicu tvojom plamenom mladošću
Groznica! Ja gorim,
Groznica, da, ja gorim, zaista.”
Kapetan Smit i Pokahontas su imali ludu aferu
Kad je njen tata pokušao da ga ubije
Ona je rekla,
“Oče , oh, da se nisi usudio!
On mi nosi groznicu
Svojim poljupcima
Groznicu kad me grli čvrsto
Groznicu, ja sam njegova Malena, zato
tatice, što ne bi bio pažljib prema njemu?”
Sad kad ste čuli moju priču,
Evo njene suštine:
Devojke su rođene da ti daju groznicu
Bilo to u farenhajtima ili celzijusima
Daju ti groznicu
Kada ih ljubiš
Groznicu dokle god si živ i učiš
Groznicu! Dok ne zacvrkutaš
lijepog li načina da izgoriš
lijepog li načina da izgoriš
lijepog li načina da izgoriš
lijepog li načina da izgoriš
lijepog li načina da izgoriš
Na talasje plime moćne
oholosti danonoćne –
na veliku tajnu, na san,
sad mi liči život davan;
znam da san taj nesuvisli
bi pun čedne, budne misli
bića čiji jedan deo
moj duh nikad ne bi sreo
da su prošla pored mene
kroz oči mi zatvorene!
Neka mine iz vazduha
ta vizija moga duha;
jer to sjajno vreme sada
nestalo je, s njim i nada,
a moj mir u koji se uzdah
prođe kao kratki uzdah:
ne brine me smrt njegova
s mišlju koju tad negovah.
Gle neka se tamo smeje
pogled upućen sneni
kroz prostor tiho veje
kao snovi nedorečeni
pokreti tijela
sazvučje podavanja
umorna je žena
od želja i prodavanja
lica bezlična
mutne oči u mraku
vrlo su slična
ubici u raskoraku
treba svirati tiše
kada tu manijaci bdiju
obratiti pažnju više
uzimaju tijela i nestaju
za novac davalica
bojte se neznanaca
ko ptica kukavice
smrti poznavalaca
gle neka se tamo smije
nikamo upućen pogled hladni
kroz prostor damar ne bije
došli na svoje smrti gladni
