Jutro sa Blekijem – Nemojte molim vas

 

nemojte molim vas

poštedite nas tuge

 

mlade žene

a vole crnilo

 

nije dobro

nikako nije dobro

 

crnilo pristaje samo Univerumu

da bi u kontrastu

zviježde ljepše sjalo

ničem više

 

volim crno

kao boju u slici

 

volim tamno

kao odjeću

 

volim tamu

skrivanja i traženja

dva uzdrhtala tijela

 

malo toga ima crnog

u prirodi

najrjeđa boja

 

a mladost hoće tamom da se kiti

a đavo od nje bježi

 

pogledajte safir

morem odiše

 

u ruci brilijant

na dušu miriše

 

u oku smaragd

životom diše

 

prislonjen na grudi rubin

ljubavlju srce cvjeta

 

to su boje grlica

najmilijih

što nebom lebde

 

crnilo voljeti

to ne biti dobro

ne nikako ne biti dobro

 

bol uživati

to ne činiti dobro

to nikako ne činiti dobro

 

ni kao stilska figura

to ne biti dobro

to nikako ne činiti dobro

 

ja ne voliti crno

ja ne uživati bol

 

ali mi kažu

volim crno

uživam bol

 

mene život zaboli

jer znam šta je crnilo

mene mozak ne uživa

iskusio sam veliku bol

 

i zato ja birati

alemove  boje

i zato ja imati

svjetlost i ljubav






												

Prever – Tražim pomilovanje

 

Tražim pomilovanje za zbrkane misli onih koji su izgubili
i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da svemu treba vremena
Za one koji hoće  kraticom
Da postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji bježe od života
I koji su obnevidjeli mišlju
Da postoji divota
Jedino izvan našeg planeta

Za one koji bježe poput djeteta
Kad se pred njih stvori problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju
Ne zato što ne umiju
Već zato što su pobjegli od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što  ga sami sebi natovariđe.

 

 

pB

 


												

Vahan Tekeyan – Zemlja prašine

 

Malena. Minijaturna, a ipak zahtjevaš
potresima svojih kanjona i litica s golemim
spazmama kao da si sam centar svijeta
i magnet koji privlači i puni sva mora.

Tako mala. Kutak. Čak ni kutak.
Razbacane točke, prosute i zasipajuće linije
palih zidina, zidova kojima maštajući iscrtavaš
palaču jednom podignutu iz ove hrpe prašine.

Kako možeš sanjariti o staroj arhitekturi
danas kada se svaka struktura prokapa
kako bi dala mjesta novim oblicima?

Svaki te potres može zauvijek izbrisati i
nijedno oko neće ni trepnuti. Briga samo tvoja. Ali nada
– diže se poput sunca.
Prikupljaj se. Prašina se pretače u kamen.










												

Željko Joksimović – Zabluda / Song – Lyrics


Mjesec je plovio Lebdeće stanje uma  Usamljenik

Zabluda

 

Mesec je u znaku skorpije

to je njeno vreme

sve su posle bile kopije

bezbojne i neme

kada zamislim njen lik

na tren pretrnem

 

U pogledima trazim obrise

koji na nju lice

glavom protiv srca borim se

al na kraju price

srce proda stari trik

pa se otrgne

 

I odlutam

putevima nekih davnih dana

to magija je bila, naborna svila

na njenim grudima

 

Refren:

A ljudima

skrivam se i ne pricam o tom

jer kako da im objasnim

mada tudja , moja si

jos se hranim istom zabludom

 

Plesati je mogla zauvijek

tako drsko mlada

dani su joj pocinjali tek

kada sumrak vlada

I tisina nadje put

u noci srebrne

 

Pa odlutam

na ta mjesta gdje je bila moja

al jutra se prikradu

i odzmu svu nadu

dok se budim ja

 

Refren:

A ljudima

skrivam se i ne pricam o tom

kako da im objasnim

mada tudja , moja si

jos se hranim istom zabludom

 

jos se hranim istom zabludom

 

Mada tudja , moja si

mada tudja , moja si

Svaki dan obojim tuznom notom

svaki san ukrstim sa zivotom

I kad si tu i ludim ja

 

Refren:2x

A ljudima

skrivam se i ne pricam o tom

jer kako da im objasnim

mada tudja , moja si

jos se hranim istom zabludom

 

jos se hranim istom zabludom

 

A ljudima

skrivam se i ne pricam o tom

jer kako da im objasnim

mada tudja , moja si

jos se hranim istom zabludom

 

jos se hranim istom zabludom

 

mada tudja , moja si

jos se hranim istom zabludom