Уральская рябинушка / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Вечер тихой песнею над рекой плывет,

Дальними зарницами светится завод,

Где-то поезд катится точками огня,

Где-то под рябинушкой парни ждут меня.

 

Ой, рябина кудрявая, белые цветы,

Ой, рябина, рябинушка, что взгрустнула ты?

 

Лишь гудки певучие смолкнут над водой,

Я иду к рябинушке тропкою крутой.

Треплет под кудрявою ветер без конца

Справа кудри токаря, слева – кузнеца.

 

Ой, рябина кудрявая, белые цветы,

Ой, рябина, рябинушка, что взгрустнула ты?

 

Днём в цеху короткие встречи горячи,

А сойдемся вечером – сядем и молчим.

Смотрят звёзды летние молча на парней,

И не скажут ясные, кто из них милей.

 

Ой, рябина кудрявая, белые цветы,

Ой, рябина, рябинушка, что взгрустнула ты?

 

Кто из них желаннее, руку сжать кому?

Сердцем растревоженным так и не пойму…

Оба парня смелые, оба хороши,

Милая рябинушка, сердцу подскажи!

 

Ой, рябина, рябинушка, оба хороши

Ой, рябина, рябинушка, сердцу подскажи!

 

Uralska rjabinuška

 

Veče tihom pjesmom nad rijekom plovi.

Daleki bljesak obasjava fabriku,

Negdje tamo voz kotrlja vatrenim točkovima,

Negdje tamo pod rjabinuškom momci me čekaju.

 

Eh, rjabina kovrdžava, belih cvetova,

Eh, rjabina , rjabinuška, zašto  tužna si ti?

 

Samo zvuci tihe melodije žubore nad vodom,

Ja idem do rjabinuške strmom stazom.

Na vjetriću beskrajnom okreću uvojci lišća,

Desno okreće strugar u lijevo kovač.

 

Eh, rjabina kovrdžava, belih cvetova,

Eh, rjabina , rjabinuška, zašto si tužna ti?

 

Danju u fabrici , susreti kratki , vatreni,

A naveče zajedno – sjedimo ćutećke.

Ljetne zvijezde gledaju ćutećke momci.

Kome sam draža , neće otvoreno da kažu.

 

Eh, rjabina kovrdžava, belih cvetova,

Eh, rjabina , rjabinuška, zašto si tužna ti?

 

Bjelo inje zemlju pokriva,

S pjesmom ždralova jesen dolazi.

Al’ ostala je ona ista uska stazica u planini /kojom/

Mi još uvek, utroje idemo rjabinuški .

 

Eh, rjabina kovrdžava, belih cvetova,

Eh, rjabina , rjabinuška, zašto si tužna ti?

 

Ko od njih kome, čiju ruku više steže ?

Ludo srce ništa ne nemože da shvati…

Oba momka su hrabri, oba su dobri,

Mila rjabinuška, mome srcu ti presudi !

 

Eh, rjabina kovrdžava, belih cvetova,

Eh, rjabina , rjabinuška, zašto si tužna ti?

 










												

Sergej Jesenjin – Cveće mi veli





Cveće mi veli – zbogom ostaj,

i krunice sve niže sleću:

Njeno lice i rodni kraj

da nikad više videt neću.





No, što ću, draga, i što znam!…

Ja videh njih i zemlju ovu,

i samrtnički drhtaj sam

primiću kao miloštu novu.





I zato što cilj, celoga veka,

postigoh iduć s osmehom zdravlja –

ja i sad stalno tvrdim, bez jeka,

da se u svetu sve ponavlja.





Nije l’ svejedno – drugi će doći,

tuga rastužit otišlog ne sme.

Ostavljenoj dragoj u tihoj noći

drugi će lepše pružiti pesme.





I prateć pesmu dušom žene,

draga uz drugog dragog, sred slavlja,

setiće se možda i mene,

ko cveta koji se ne ponavlja.

Loreena McKennitt – Sun, Moon And Stars / Song – Lyrics – Prevod na bosanski

 

 

Muzika sa slike  Lebdjeti

 

Krvavi mjesec Zvjezdana prostranstva

 

Marrakesh Night Market”

 

They're gathered in circles

The lamps light their faces

The crescent moon rocks in the sky

The poets of drumming

Keep heartbeats suspended

The smoke swirls up and then it dies

 

Would you like my mask?

Would you like my mirror?

Cries the man in the shadowing hood

You can look at yourself

You can look at each other

Or you can look at the face of your god

 

The stories are woven

And fortunes are told

The truth is measured by the weight of your gold

The magic lies scattered

On rugs on the ground

Faith is conjured in the night market's sound

 

Would you like my mask?

Would you like my mirror?

Cries the man in the shadowing hood

You can look at yourself

You can look at each other

Or you can look at the face of your god

 

The lessons are written

On parchments of paper

They're carried by horse from the river Nile

Says the shadowy voice

In the firelight, the cobra

Is casting the flame a winsome smile

 

Would you like my mask?

Would you like my mirror?

Cries the man in the shadowing hood

You can look at yourself

You can look at each other

Or you can look at the face of your god

 

Marakeške pijačne noći

 

Oni se okupili u krugovima

Lampe osvjetljavaju  njihova lica

Polumjesec kao  kamenje na nebu

Pesnik bubnjanje

Drži otkucaje srca umirenim

Dim kovitla i onda umre

 

Želiš li  moju masku?

Želiš li moje ogledalo?

Plače čovjek u sjenovitom pokriovu

Možeš pogledati sam sebe

Možeš pogledati u nekog drugog

Ali možeš  lipogledati u lice svog Boga

 

Priče su utkane

I bogatstva su rečena

Istina je mjerena težinom  tvoga zlata

Magija laži rasuti

Na tepihe na tlu

Faitha    priziva zvukom  noć  pojace

 

Želiš li  moju masku?

Želiš li moje ogledalo?

Plače čovjek u sjenovitom pokriovu

Možeš pogledati sam sebe

Možeš pogledati u nekog drugog

Ali možeš  lipogledati u lice svog Boga

 

Priče su utkane

Na pegament papiru

Istina konjima  rijeke  Nil

Govori senci  glas

U vetrebnoj svjetlosti, kobra

Baca plamen u dobijeni osmijehu

 

Želiš li  moju masku?

Želiš li moje ogledalo?

Plače čovjek u sjenovitom pokriovu

Možeš pogledati sam sebe

Možeš pogledati u nekog drugog

Ali možeš  lipogledati u lice svog Boga

 


												

Vislava Šimborska – Pod istom zvezdom

 

 

 

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.

Oprosti, sudbino, ako se možda varam.

Nek’ se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.

Nek’ mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.

Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.

Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.

Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.

Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.

Oprostite, očajnici, za ploču sa manuetom.

Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.

Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.

Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,

I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,

Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,

Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.

Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.

Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.

Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.

Veličino, ukaži mi velikodušnost.

Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.

Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.

Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.

Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.

Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim

Jer samoj sebi stojim na putu.

Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči

A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

 

 

Mahatma Gandi – Iskren duh

Pomozi mi da jacem kazem istinu u brk,
i da ne slazem nejaceg da bi zasluzio aplauz.

Poduci me da volim ljude kao sto volim sebe,
i da mjerim sebe kao sto mjerim druge.

Ne dozvoli da postanem gord ako uspijem,
niti razocaran ako ne uspijem,
nego me uvijek podsjeti da je neuspjeh iskustvo koje prethodi uspjehu.

Poduci me da je tolerancija najaci stepen snage,
i da je osvetnicka zelja prava manifestacija slabosti.

Ako ljudima nazao ucinim daj mi snage da se izvinim.
a kada ljudi meni nazao ucine, podari mi snage oprosta.

Ako mi memorija oslabi, ucini da zaboravim ljudska zla meni nanesena,
i da ne zaboravim njihova dobra meni ucinjena.

Ako te zaboravim Boze, ne zaboravi ti mene.


Bleki – Sve san i’ zva Mila Nadalina

 

 

Ima jedna lipa
i još jedna mila
pa još jedna draga
bezbroj njih prelijepih
djevojčica i poneka žena
sve  san i’ zva Mila Nadalina
blesan nisan ih znan razlikovat
torte su znale od jajinca mišat
podobro i raznoliko
a za mene jenu milosnu
od badema slatku tortu

ljepotice mile
što su te znale mišati
jajinca ko vjetar lišće
ništa mikser
sve zavisi  od damara
i pokreta
i u kakvu si  formu meto