Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

Mahala / Predgrađe  / II dio

 

Jantar    Magla

Jantar                                                                                      Magla

 

Vječito ispreplitanje   Sigurnost

Vječito ispreplitanje                                                          Sigurnost

 

Krhka trava  Trešnje

Krhka trava                                                                    Trešnje

 

Pogled ruže    Uzbibana čežnja

Pogled ruže                                                                        Uzbibana čežnja

 

Zadovoljstvo  Ostrvo cvijeća

Zadovoljstvo                                                                                Ostrvo cvijeća

 

Impresije  Ekspresije

Impresije                                                                                        Ekspresije

 

Prekrasan dan       Savršena ljubav

Prekrasan dan                                                                            Savršena ljubav

 

A duša voli   Duša jecajpg

Duša lebdi                                                                  Duša jeca

 

Kutak sna  Svjetlo noćno nebo

Kutak sna                                                                          Svijetlo noćno nebo

 

Ljetna čarolija  Srce plamti

Ljetna čarolija                                                                              Srce plamti

 

Prever – Pjesma iz mjeseca Maja

 

 

Mazga kralj i ja

Umrećemo sutra

Mazga od gladi

Kralj od dosade

Ja od ljubavi

 

Parče krede

Na tabli dana

Piše naša imena

Vetar u jablanima

Zove nas po imenu

Mazga čovek kralj

 

Sunce Crne Krpe

Već nam je izbrisalo imena

Svježa voda iz travnjaka

Pjesak iz pješčanika

Ruža iz crvenog ružičnjaka

Put od kuće do škole

 

Mazga kralj i ja

Umrijećemo sutra

Mazga od gladi

Kralj od dosade

A ja od ljubavi

U mesecu maju

Život je trešnja

Smrt koštica

Ljubav trešnjino drvo.

 

Céline Dion- Avec le temps / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Avec le temps

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

On oublie le visage et l'on oublie la voix

Le cœur quand ça bat plus

C'est pas la peine d'aller chercher plus loin

Faut laisser faire, c'est très bien

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

 

L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie

L'autre qu'on devinait au détour d'un regard

Entre les mots, entre les lignes et sous le fard

D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit

Avec le temps tout s'évanouit…

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Même les plus chouettes souvenirs

Ça t'a une de ces gueules

À la galerie, je farfouille dans les rayons de la mort

Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

L'autre à qui l'on croyait, pour un rhume, pour un rien

L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux

Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous

Devant quoi l'on se traînait comme traînent les chiens

Avec le temps va, tout va bien

 

Avec le temps…

Avec le temps va, tout s'en va

On oublie les passions et l'on oublie les voix

Qui vous disaient tout bas, les mots des pauvres gens

“Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid”

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu

Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard

Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard

Et l'on se sent floué par les années perdues

Alors vraiment, avec le temps on n'aime plus

 

 

Vremenom

 

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas

Kad srce  više  ne drhte

Nema se više šta reći

Morate to pustiti, jer  je lakše

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi,  sve prolazi

Onaj koga smo voljeli, tražili  na kiši

Onaj kojem smo čitali u pogledu

Između riječi, između redaka u zjenicama  očiju

Nježne  zakletve koje noću šeću ulicama

S vremenom sve nestaje …

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Čak i najljepše uspomene

Sve izgleda čarobno

U galeriji, pretražujem staze smrti

Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima

Onaj koji je nudio vjetar i nakit

Za koga bi  prodali dušu za nekoliko novčića

Ispred kojih smo se  mazili kao psi

Vremenom prolazi , i to  je u redu

 

Vremenom …

Vremenom se sve prolazi

Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove

Koje šapuću  riječi siromašnih ljudi

“Nemoj se vratiti kući  prekasno,   nemoj se smrznuti  .

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

I osjećamo se kao bijeli  umorni konj

I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine

I osjećamo se   usamljeni , usmaljeni kao slikari

I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama

Stvarno,  vremenom ljubavi više nema

 

 

 

 

 

 

 

Marini Cvjetavjevoj – Susret u đardinu

 

 

Mila,

Marina Cvjetajeva

prelijepa li su ti imena

podjećaju na plavo utočište

naše đardine i miris ljubavi

 

ne znaš da naša si družica bila

noći si provodila u vrtovima naših ljubavi

imala si svoje mjesto

između šadrvana i đula smo postavili mali ležaj

od ljubavi i snova

prekrili  ga modrinom neba

išarali zvjezdicama i obasjali  putanjama maglica

mjesec smo obojili čežnojm

 

sa nama u društvu

ti vječiti tragalac

malo bi predahnula

svoju bol bi  sa nama podjelila

bilo bi ti  lakše mrven

ali i to je nešto zar ne

Cvijete naš

 

čak bi se i nasmijala

onom blesavom Debi kad  bi  rekao

zbog tebe bih salto mortale bembašćanske brane

dva puta smandrljo

treći put ne bih smio

zasigurno bi se na smrt slomio

 

Mojsije bi ti zasvirao Podmoskovske verčeri

mignuo na ljubav svoju

Zlata bi rasplela glas

Frka bi postala labud zaplesala

Lela Jela Jelena bi te pogledom milovala

njoj je Herco herc slomio

 

znamo boljelo te

rodni grad te nije uspio zaštiti

rođene ti ubio

no muzika i družba  je i lijek

 

Dobri bi ti prišao naklonio se i  ruku prižio

ti bi se časak dvoumila

njegove tužne djetinje oči bi te ubijedile

ruka u ruci i  lagani valcer bi počeo.

ali  je nestašno dijete hoće dodir

valcer prelijeva u tango

ti ga gledaš poprijeko

zakrečeš glavu

on te pogledom moli:

-Malena

molim te budi dobra

ovo su mirisi našilh ljetnih

podmoskovski večeri.

 

Ti kao da  bi se nečeg prisjetila

prislonila lice uz njegovo i

pokreti bi postali  ples dvoje zaljubljenih

 

Herco bi nešto šapnuo Mojsiju

ovaj  bi dodao malo bolera.

Ti bi se nasmješila  predala se pokretima

i zagrljajima sjećajući se ljubavi svojih.

 

pogledala bi u oči djeteta što lebdi sa tobom

jer tango bez pogleda i nije tango

vidjela istu bol koju ti nosiš

 

pomislila bi evo još jedno biće što tuđe terete prti.

prvila bi se jače uz njega neka te sjećanja tjerala u očaj

ali čula bi kako ti taj bekrija

sa kojim lagano kliziš šapuće

 

Kao desna i lijeva ruka

Tvoja je duša mojoj duši bliska.

Mi smo sklopljeni, blaženo i nežno,

Kao desno i levo krilo.

 

tu bi on naglo zastao  i prekinuo

Ti bi se nasmješila i šapnula mu

tu znam i nastavila gdje je on stade

 

Al vihor se diže, ponor se otvori

Od desnog do levog krila.

 

on bi se postidio

iako je znao da samo si nestašna

stid djetinji uvijek poljubce mami

Ti mu ga poklanjaš i njega više nije stid i kaže:

 

Ja, ljubljuju Vas Marina Cvjetajeva

prijateljice naših tuga

 

tebi srce malo omekša

još jedan poljubac daješ

ništa ne košta

a i vi ste već par

misliš nisu ova djeca baš bezazlena

kradu te malo po malo

snove neke nove nose

 

on bi vidio  da si se umorila

odveo te do  malog ležaja počinka

sjeo do tvojih nogu obgrlio ih

gledao te ne trepćeći

bojeći se da mu ne pobjegneš

 

tvoje  ruke bi  prinosio usnama

grijeo mekim dašcima

ti bi polako tonula u san

željna odmora

 

Mojsije je u elementu

večeras Veliku Damu Tuge za gošću imaju

Podmoskovskoj večeri i Boleru nikad kraja

sada imaju prizvuk valcera sa Sene

Rjabinjuške i Kaline

Lela Jela Jelena  bi uzela Frku za ruku

povela je do Zlate

sada su one razigrane plavetne Ruskinje

uzbibanih grudi raspojasanih bedara

što grudi mlate um mute

u  haljinama žarkih boja

oplemenjim stotinama ruža

što se iza velova tananih boja kriju i izviru

 

ruže i žene se prelijevaju u tisuće boja

njih tri više nisu ruskinje

one su divlje  tatarke

ljute kozakinje nježne jermenke

 

toliko ljepote  nježnosti i ljubavi

malena naša

ti nisi vidjela nigdje

mi je tebi svu poklanjamo

govorila su ružina tjela

 

Lenji bi samo zavrtio palcem i izustio

Подмосковные вечера , e’ hej  sele moja…

tu bi mu glas zamro

umorio  se

 

Baška Baša bi zagnjurio glavu u jedre

oho ho grudi nove dame

da mu ne vide suze

muško je on

nova se čudi odakle joj tolika sreća

da zaviri u ovaj đardin

u kojem toliko milosti i ljubavi ima

 

no ma koliko se trudio

Mojsije nije mogao izbjeći dva poslijednja stiha

 

Eh, rjabina kovrdžava, belih cvetova,

Eh, rjabina , rjabinuška, zašto si tužna ti?

 

Malena ti bi gorko zaplakala

sjećala se najmilijih

svi bi za tobom plakali.

samo  ne i Dobri

Mali Princ

Ne , oni ne bi.

 

on bi poljupcima skupljao tvoje suze i tugu

u svoju seharu bola ih skalanjao

znala bi da je srcem prihvatio tvoju poruku

 

„ Ako se od sreće ne umire,

onda se u svakom slučaju okameni.“

 

Malena naša

mi smo dodali

ni od tuge se ne umire

neko samo presvisne

a mi se zaledimo kao ti

 

naučila si nas da se sa svojim tugama izborimo

one su kucale na naša vrata

i kod nas je bilo tragike

ne i prevelike gladi

 

učila si nas  da je lična tragedija samo pjena

u okeanima tragizma svijeta

otvorila si nam oči

nismo hudili za svojim životima

koje smo krojili po mjeri nas samih

jer si nam pjevala o ljubavi  i istini

 

čudan je ovaj svijet

ne vide bol djevojčice koja samo može da vrišti i vrišti

ne bi li  njene riječi

negdje u  pustinjama ljudsjkog uma

bar mali eho izazvale

 

ne vide  da je to bol krhke majke srne

koja djecu ljubi i gubi

a pomoći ne može dobiti

ne vide da je to bol svih majki od postanja

koja od nečovječnosti djecu gube

 

ne čuju krik  ljudskosti žene

zaljubljene u život po mjeri neba.

ne shvataju krik djevojčice

majke koja

 

Istinu zna

 

tu negdje bi Mojsije morao završiti svoju simfoniju

grlice bi popadale na rosu đardina

sluteći rekvijum

njemu su se ruke  počele kočiti

on pogledava ka gošći

ona hoće da spije

vidi on vrijeme za rekvijuma nikako nije

za Moriće još manje

jer ovdje ubijena majka hoće da sni

 

 

vidjelo se naša centofilija

Marina Cvjetajeva je   potresena i umorna

 

Dobri  je nježno obgrli

laganu ko san

bi  je podigao je i položio na ležaj  nadanja

njjenih i naših,

 

prekrio je velovima ljubavi

cjelov joj spustio na čelo

tamo gdje se sa bujnom kosom spaja

šapnuo joj

 

Malena naša

 

nećeš se ljutiti ako Ti poneki stih ukrademo

ljudima u Tvoje ime poklonimo

mnogo  je ljubavi i milosti  u njima

potrebni su  ovom svijetu.

 

 

Djevojčice naša,

još čutimo tvoje istinite  riječi  tvoje

ljubav kojoj  si nas naučila

sada se malo odmori i mirno spij

ništa se ne boj.

mi ćemo paziti na tvoje darove

 

Volimo te

 

iste te noći

neko novo dijete hita da pita

 

„- Gde su labudovi? – Oni su odleteli.

 

– A vrane? – Ostale su vrane.

 

– Kuda će labudovi? Kuda i ždrali.

 

– Zašto su otišli? – Da krila olagane.

Antonia Gigovska – Ako zgrešam neka izgoram / Song -Lyrics

 

Ти не плачи мајко што сум далеку и сам,
и не кревај магли, силни јадови,
својот пат, затрупан, сеуште го знам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

Ќе препливам води, назад ќе се вратам пак,
во градите едра, распнувам за пат,
огнови високи, сам ќе изодам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

 

 

Ako zgrešim neka izgorim

 

Ti ne plači majku što sam daleko i sama

i ne podiži koprenu , jako boli,

svoj put, suđeni , još  prepoznajem,

Ako zgrešim, neka izgorim

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

Kad preplivam  vode, vratit ću se nazad,

sa jedrima u grudima , lepršava  za drumove,

plameni visoki, sada odlazim,

Ako zgrešim, neka izgorim.

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

 

 

Omar Hajam – Tri mudra savjeta

 

Jedan car je zamislio da izgradi veliki grad. Da bi to ostvario, naredio je da se sakupe svi zidari i stolari koji su živjeli u njegovoj zemlji. Među njima je bio mladi zidar koji je morao da ide da gradi grad, dan posle svoje svadbe.

Grad su gradili dvanaest godina. Kada su se završili svi radovi majstore su počeli da otpuštaju kući, nagrađujući ih prije toga za dugotrajan rad.

Svakome graditelju su nudili po izboru ili novac ili tri mudra savjeta. Ali, ni jedan majstor nije želio da umjesto novca dobije mudre savjete. Onda je došao red na tog zidara kojeg su odmah posle svadbe primorali na rad. On je razmislio i odgovorio da želi da čuje tri mudra savjeta.

Tada car reče:

“Evo ti prvi savjet: Nikad ne stavljaj svoj prtljag na konja slučajnog saputnika!

Drugi: nikad ne noćivaj u kući u kojoj je žena stara, a muž mlad, ili star muž a mlada žena.

Treći: sjeti se da je na noktu tvog prsta napisano “uzdrži se”! ”

Zatim mu je car dao tri kolača od ječmenog brašna i rekao da ih ne nacinje, dok ne pređe svoj kućni prag. Posle toga je zidar, zajedno sa dva druga krenuo na put.

Jednom u žarko podne putnike je sustigao konjanik:

“Hej, prijatelji!” javio im se on. “Dajte da vam pomognem!Stavite svoj prtljag na mog konja.”

Oba saputnika našeg zidara dali su jahaču svoj prtljag, zidar nije dao. Konjanik je jahao polako, jahao i odjednom je pustio konja u galop i odjahao, noseći sa sobom odjeću i novac oba majstora. Tada je zidar pomislio: ” Ovo mi je koristila prva zapovijest moji saputnici su sve izgubili, a kod mene je sve netaknuto. ”

Došla je noć, putnici su se zaustavili u jednom selu. Vidjevši da je gospodarica kuće, gdje je odlučeno da prenoće mlada, a muž iako je bogat je star, naš zidar je ustao i otišao da spava u drugu kuću. Mlada žena je sačekala dok su svi zaspali, izbola svog muža i počela da viče da su ga gosti ubili. Okupili su se razjareni seljaci i ubili oba majstora. ” Evo i druga zapovijest mi je koristila. ” pomislio je zidar i uputio se dalje na put.

Rodnoj kući ga je dovela sudbina uoči praznika. Zidar uspori hod i čuje razgovor. Pričaju dva glasa: ženski i muški. “Prokletstvo!” pomislio je. “Dok sam ja dvanaest godina radio, ispostavilo se, da moja žena ima Ijubavnika!”

Odmah je zgrabio svoju pušku i počeo da cilja na prozor. U tom trenutku pogled mu je pao na nokat prsta koji je bio na obaraču, i on se sjeti uzdržanosti. Tada je primorao sebe da malo oslušne, ponovo je čuo iste glasove.

“Mama, kada će se vrati moj otac?” pitao je mladi glas.

“Uskoro, sine, uskoro! Car je već otpustio majstore i tvoj otac može stići svaki dan. ” odgovorio je glas zidareve žene.

” Evo mene!” radosno je viknuo zidar, ulazeći u sobu. Žena mu se bacila oko vrata, slijedeći nju u naručje mu se bacio i sin.

Kada je žena došla sebi od radosti, počela da razgovara sa mužem: “Vjerovatno si gladan. ” i počela je raditi da bi stavila hranu na sto, ali zidar ju je zaustavio i rekao: “Čekaj, imam tri kolača, darovao mi ih je car. ”

Razlomili su oni kolač, i iz njega je ispalo pet stotina zlatnika. Isto toliko su našli i u drugom, i u trećem kolaču.

Kao Marija / Song – Lyrics

 

Kao Marija da te ljubim

tvoju rijec da cuvam ja

kao Marija da je nosim

sred srca svojega

 

Ref.

Samo tebi da se klanjam

samo tebi predam se

da te ljubim srcem cijelim

kao Marija, Isuse

 

Kao Marija da te ljubim

tvoju bol da dijelim ja

kao Marija da te pratim

sve do kriza tvojega

 

Ref. 2x

 

Kao Marija da te ljubim

tvoj put da slijedim ja

kao Marija da ti sluzim

da ti predam zivot sav

 

 

Genocid totalitaris globalitis / Igrokaz na dan 9.Juna / Lipnja

Danas je Nedelja  9.  Jun / Lipanj 2017. godine, ako je vjerovati Hrišćanima.

A dani se podijelili ko rahmetlije  i to 159 umotanih u kovčege    i pokopane u prošlosti , a 206  se

priprema za iste svečanosti, zakovrnutih očiju.

Čudno,  kontamo mi ,   dani su tako mirni  i svečani kada odlaze na vječne pute.

Nemojte da vas zavaraju. Povuku oni svakog dana milione insanskih hajvana sa sobom.

 

No nismo zaboravili onu dilemu:

Da li vjerovati krstjadnima?

Mnogi im vjerovali pa nagrabusili do balčaka.

Od Amerika do Oceanije.

A meremo i nabrojati po tabijatu i redosljedu.

Ništa nas ne košta, a i veće se zlo od tog ne ne mere napraviti.

‘Vako na prliku, ko neki kratki referat:

Prije su se neke zemlje zvale – Zemlje čednih crvenih ljudi.

Sada tih ljudi , manje više , nema.

Potamanili ih u totalitetu.

A preinačili im i imena prostornog okoliša u kojem su crvenokošci bilo nepoželjni.

Sada se to zove Sjeverna Amerika, gdje se smjestila u ovom momentu   naj-vamje-veća teroristička i

naj-vamje-genocidnija   svjetska sila -Sjedinjene Američke Države.

Zatim niže , bar nam na Atlasu tako stoji , Španci bili malkice mlosrdniji i ostavili neke od Crvenih

vragova (jer su bili nehrišćani nearijevske crvene boje), pa je to postalo Južna Amerika.

Evropa i Afrika , Azija i Australija su imale male popuste.

Tamo se ne dešavaju totalni genocidi,već općeniti.

Valjda nismo ništa izostavili.

Polove i Inuite nismo zbrajali.Tamo je krstašima hladno.Ali kada se ukrzne pokolj naprave.

Što bi poete rekle:

Ko ne vjeruje u krst riknjava garantus.

U prevodu :

-Genocid totalitaris globalitis, i dan danaske.

Indexi – Plima / Amazing Grace / Song – Lirics


   

 

Plima

 

U svijetu tame skriven lik

Kroz kolut dima tonem ja u mir

I osjećam da gori moj svijet

Jer ništa od onoga što želim nije tu

 

Krik iz druge sobe čujem

To mi neko kaže “Nisi sam”

Tako, tako sam umoran

I čekam valove, valove mora

 

Ti dolaziš s njim

Osjećam da dolaziš ti

To je znak da doći će dan

S toplim vjetrom juga

 

Krik iz druge sobe čujem

To mi neko kaže “Nisi sam”

Tako, tako sam umoran

I čekam valove, valove mora

 

Ti dolaziš s njim

Osjećam da dolaziš ti

To je znak da doći će dan

S toplim vjetrom juga

 

Ti dolaziš s njim

Bleki – Labud i labudica

 

 

Srce od kristala

u njemu starac i dijete

večeras

čuju jednu bajka prastaru

svoje snove odmara

i počinje da sanja

 

snovi u vrtlogu duge

o  nebeske tuge

Bijela dama

plavetna milina

u molitvi

očajno sama

mjesečina je

a poljubca nema

 

 

život radosti pun

klizi

tuga moje malene

traži

ruke ljubavi

a Mali princ

zaspao u putu

bez poljubca za djevojčicu

 

dobro mi došla i hvala ti

san  je njegov

pored Modre rijeke

i Nada

da će na vrijeme stići

 

Ona

krhka ruža

sluša stihove njegove

pretvara se u kreposnu ženu

Orhideju

na  labuđem jezeru spi

kao dijete u oblacima

dok on ko labud pored nje  bdi