Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

Mahala / Predgrađe  / II dio

 

Jantar    Magla

Jantar                                                                                      Magla

 

Vječito ispreplitanje   Sigurnost

Vječito ispreplitanje                                                          Sigurnost

 

Krhka trava  Trešnje

Krhka trava                                                                    Trešnje

 

Pogled ruže    Uzbibana čežnja

Pogled ruže                                                                        Uzbibana čežnja

 

Zadovoljstvo  Ostrvo cvijeća

Zadovoljstvo                                                                                Ostrvo cvijeća

 

Impresije  Ekspresije

Impresije                                                                                        Ekspresije

 

Prekrasan dan       Savršena ljubav

Prekrasan dan                                                                            Savršena ljubav

 

A duša voli   Duša jecajpg

Duša lebdi                                                                  Duša jeca

 

Kutak sna  Svjetlo noćno nebo

Kutak sna                                                                          Svijetlo noćno nebo

 

Ljetna čarolija  Srce plamti

Ljetna čarolija                                                                              Srce plamti

 

Prever – Pjesma iz mjeseca Maja

 

 

Mazga kralj i ja

Umrećemo sutra

Mazga od gladi

Kralj od dosade

Ja od ljubavi

 

Parče krede

Na tabli dana

Piše naša imena

Vetar u jablanima

Zove nas po imenu

Mazga čovek kralj

 

Sunce Crne Krpe

Već nam je izbrisalo imena

Svježa voda iz travnjaka

Pjesak iz pješčanika

Ruža iz crvenog ružičnjaka

Put od kuće do škole

 

Mazga kralj i ja

Umrijećemo sutra

Mazga od gladi

Kralj od dosade

A ja od ljubavi

U mesecu maju

Život je trešnja

Smrt koštica

Ljubav trešnjino drvo.

 

Céline Dion- Avec le temps / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Avec le temps

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

On oublie le visage et l'on oublie la voix

Le cœur quand ça bat plus

C'est pas la peine d'aller chercher plus loin

Faut laisser faire, c'est très bien

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

 

L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie

L'autre qu'on devinait au détour d'un regard

Entre les mots, entre les lignes et sous le fard

D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit

Avec le temps tout s'évanouit…

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Même les plus chouettes souvenirs

Ça t'a une de ces gueules

À la galerie, je farfouille dans les rayons de la mort

Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

L'autre à qui l'on croyait, pour un rhume, pour un rien

L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux

Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous

Devant quoi l'on se traînait comme traînent les chiens

Avec le temps va, tout va bien

 

Avec le temps…

Avec le temps va, tout s'en va

On oublie les passions et l'on oublie les voix

Qui vous disaient tout bas, les mots des pauvres gens

“Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid”

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu

Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard

Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard

Et l'on se sent floué par les années perdues

Alors vraiment, avec le temps on n'aime plus

 

 

Vremenom

 

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas

Kad srce  više  ne drhte

Nema se više šta reći

Morate to pustiti, jer  je lakše

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi,  sve prolazi

Onaj koga smo voljeli, tražili  na kiši

Onaj kojem smo čitali u pogledu

Između riječi, između redaka u zjenicama  očiju

Nježne  zakletve koje noću šeću ulicama

S vremenom sve nestaje …

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Čak i najljepše uspomene

Sve izgleda čarobno

U galeriji, pretražujem staze smrti

Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima

Onaj koji je nudio vjetar i nakit

Za koga bi  prodali dušu za nekoliko novčića

Ispred kojih smo se  mazili kao psi

Vremenom prolazi , i to  je u redu

 

Vremenom …

Vremenom se sve prolazi

Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove

Koje šapuću  riječi siromašnih ljudi

“Nemoj se vratiti kući  prekasno,   nemoj se smrznuti  .

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

I osjećamo se kao bijeli  umorni konj

I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine

I osjećamo se   usamljeni , usmaljeni kao slikari

I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama

Stvarno,  vremenom ljubavi više nema

 

 

 

 

 

 

 

Antonia Gigovska – Ako zgrešam neka izgoram / Song -Lyrics

 

Ти не плачи мајко што сум далеку и сам,
и не кревај магли, силни јадови,
својот пат, затрупан, сеуште го знам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

Ќе препливам води, назад ќе се вратам пак,
во градите едра, распнувам за пат,
огнови високи, сам ќе изодам,
ако згрешам, нека изгорам.

Припев:
Еј ридови, сини мориња,
сам ќе морам да ве пробијам,
еј кораби, назад пловете,
ако згрешам, нека изгорам.

 

 

Ako zgrešim neka izgorim

 

Ti ne plači majku što sam daleko i sama

i ne podiži koprenu , jako boli,

svoj put, suđeni , još  prepoznajem,

Ako zgrešim, neka izgorim

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

Kad preplivam  vode, vratit ću se nazad,

sa jedrima u grudima , lepršava  za drumove,

plameni visoki, sada odlazim,

Ako zgrešim, neka izgorim.

 

Ref.

Hej brežuljci, plave tegobe  ,

Moraću da vas prebrodim,

hej brodovi, nazad jedrite,

Ako zgrešim  neka izgorim

 

 

 

Omar Hajam – Tri mudra savjeta

 

Jedan car je zamislio da izgradi veliki grad. Da bi to ostvario, naredio je da se sakupe svi zidari i stolari koji su živjeli u njegovoj zemlji. Među njima je bio mladi zidar koji je morao da ide da gradi grad, dan posle svoje svadbe.

Grad su gradili dvanaest godina. Kada su se završili svi radovi majstore su počeli da otpuštaju kući, nagrađujući ih prije toga za dugotrajan rad.

Svakome graditelju su nudili po izboru ili novac ili tri mudra savjeta. Ali, ni jedan majstor nije želio da umjesto novca dobije mudre savjete. Onda je došao red na tog zidara kojeg su odmah posle svadbe primorali na rad. On je razmislio i odgovorio da želi da čuje tri mudra savjeta.

Tada car reče:

“Evo ti prvi savjet: Nikad ne stavljaj svoj prtljag na konja slučajnog saputnika!

Drugi: nikad ne noćivaj u kući u kojoj je žena stara, a muž mlad, ili star muž a mlada žena.

Treći: sjeti se da je na noktu tvog prsta napisano “uzdrži se”! ”

Zatim mu je car dao tri kolača od ječmenog brašna i rekao da ih ne nacinje, dok ne pređe svoj kućni prag. Posle toga je zidar, zajedno sa dva druga krenuo na put.

Jednom u žarko podne putnike je sustigao konjanik:

“Hej, prijatelji!” javio im se on. “Dajte da vam pomognem!Stavite svoj prtljag na mog konja.”

Oba saputnika našeg zidara dali su jahaču svoj prtljag, zidar nije dao. Konjanik je jahao polako, jahao i odjednom je pustio konja u galop i odjahao, noseći sa sobom odjeću i novac oba majstora. Tada je zidar pomislio: ” Ovo mi je koristila prva zapovijest moji saputnici su sve izgubili, a kod mene je sve netaknuto. ”

Došla je noć, putnici su se zaustavili u jednom selu. Vidjevši da je gospodarica kuće, gdje je odlučeno da prenoće mlada, a muž iako je bogat je star, naš zidar je ustao i otišao da spava u drugu kuću. Mlada žena je sačekala dok su svi zaspali, izbola svog muža i počela da viče da su ga gosti ubili. Okupili su se razjareni seljaci i ubili oba majstora. ” Evo i druga zapovijest mi je koristila. ” pomislio je zidar i uputio se dalje na put.

Rodnoj kući ga je dovela sudbina uoči praznika. Zidar uspori hod i čuje razgovor. Pričaju dva glasa: ženski i muški. “Prokletstvo!” pomislio je. “Dok sam ja dvanaest godina radio, ispostavilo se, da moja žena ima Ijubavnika!”

Odmah je zgrabio svoju pušku i počeo da cilja na prozor. U tom trenutku pogled mu je pao na nokat prsta koji je bio na obaraču, i on se sjeti uzdržanosti. Tada je primorao sebe da malo oslušne, ponovo je čuo iste glasove.

“Mama, kada će se vrati moj otac?” pitao je mladi glas.

“Uskoro, sine, uskoro! Car je već otpustio majstore i tvoj otac može stići svaki dan. ” odgovorio je glas zidareve žene.

” Evo mene!” radosno je viknuo zidar, ulazeći u sobu. Žena mu se bacila oko vrata, slijedeći nju u naručje mu se bacio i sin.

Kada je žena došla sebi od radosti, počela da razgovara sa mužem: “Vjerovatno si gladan. ” i počela je raditi da bi stavila hranu na sto, ali zidar ju je zaustavio i rekao: “Čekaj, imam tri kolača, darovao mi ih je car. ”

Razlomili su oni kolač, i iz njega je ispalo pet stotina zlatnika. Isto toliko su našli i u drugom, i u trećem kolaču.

Genocid totalitaris globalitis / Igrokaz na dan 9.Juna / Lipnja

Danas je Nedelja  9.  Jun / Lipanj 2017. godine, ako je vjerovati Hrišćanima.

A dani se podijelili ko rahmetlije  i to 159 umotanih u kovčege    i pokopane u prošlosti , a 206  se

priprema za iste svečanosti, zakovrnutih očiju.

Čudno,  kontamo mi ,   dani su tako mirni  i svečani kada odlaze na vječne pute.

Nemojte da vas zavaraju. Povuku oni svakog dana milione insanskih hajvana sa sobom.

 

Ne , nismo  nismo zaboravili dvomilenijsku dilemu:

Da li vjerovati krstjadnima?

Mnogi im vjerovali pa nagrabusili do balčaka.

Od Amerika do Oceanije.

A meremo i nabrojati po tabijatu i redosljedu.

Ništa nas ne košta, a i veće se zlo od tog se ne mere napraviti.

‘Vako na prliku, ko neki kratki referat:

Prije su se neke zemlje zvale – Zemlje čednih crvenih ljudi.

Sada tih ljudi , manje više , nema.

Potamanili ih u totalitetu.

A preinačili im i imena prostornog okoliša u kojem su crvenokošci bilo nepoželjni.

Sada se to zove Sjeverna Amerika, gdje se smjestila u ovom momentu   naj-vamje-veća teroristička i

naj-vamje-genocidnija   svjetska sila -Sjedinjene Američke Države.

Zatim niže , bar nam na Atlasu tako stoji , Španci bili malkice mlosrdniji i ostavili neke od Crvenih

vragova (jer su bili nehrišćani nearijevske crvene boje), pa je to postalo Južna Amerika.

Australija i Oceanija niks Aboriđani i Maori. To su hanibali Briti odradili.

 

Evropa i Afrika i Azija  su imale male popuste, jer su preveliki zalogaj bili,

osim arapskih zemalja . Koje li konicidencije sve su bogate petrolejom.

Tamo se ne dešavaju totalni genocidi,već općeniti.

 

Valjda nismo ništa izostavili.

Polove i Inuite nismo zbrajali.Tamo je krstašima hladno.Ali kada se ukrzne pokolj naprave.

Što bi poete rekle:

Ko ne vjeruje u krst riknjava garantus.

U prevodu :

-Genocid feat. hrišćanstvo totalitaris globalitis, i dan danaske.

 

Indexi – Plima / Amazing Grace / Song – Lirics


   

 

Plima

 

U svijetu tame skriven lik

Kroz kolut dima tonem ja u mir

I osjećam da gori moj svijet

Jer ništa od onoga što želim nije tu

 

Krik iz druge sobe čujem

To mi neko kaže “Nisi sam”

Tako, tako sam umoran

I čekam valove, valove mora

 

Ti dolaziš s njim

Osjećam da dolaziš ti

To je znak da doći će dan

S toplim vjetrom juga

 

Krik iz druge sobe čujem

To mi neko kaže “Nisi sam”

Tako, tako sam umoran

I čekam valove, valove mora

 

Ti dolaziš s njim

Osjećam da dolaziš ti

To je znak da doći će dan

S toplim vjetrom juga

 

Ti dolaziš s njim

Bleki – Labud i labudica

 

 

Srce od kristala

u njemu starac i dijete

večeras

čuju jednu bajka prastaru

svoje snove odmara

i počinje da sanja

 

snovi u vrtlogu duge

o  nebeske tuge

Bijela dama

plavetna milina

u molitvi

očajno sama

mjesečina je

a poljubca nema

 

 

život radosti pun

klizi

tuga moje malene

traži

ruke ljubavi

a Mali princ

zaspao u putu

bez poljubca za djevojčicu

 

dobro mi došla i hvala ti

san  je njegov

pored Modre rijeke

i Nada

da će na vrijeme stići

 

Ona

krhka ruža

sluša stihove njegove

pretvara se u kreposnu ženu

Orhideju

na  labuđem jezeru spi

kao dijete u oblacima

dok on ko labud pored nje  bdi

 

Ludmila Zykina – Течет река Волга/Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Издалека долго течет река Волга

Течет река Волга конца и края нет

Среди хлебов спелых среди снегов белых

Течет моя Волга а мне семнадцать лет

 

Сказала мать бывает все сынок

Быть может ты устанешь от дорог

Когда придешь домой в конце пути

Свои ладони в Волгу опусти

 

Издалека долго течет река Волга

Течет река Волга конца и края нет

Среди хлебов спелых среди снегов белых

Течет моя Волга а мне уж тридцать лет

 

Твой первый взгляд твой первый плеск весла

Все было только речка унесла

Я не грущу о той весне былой

Взамен ее твоя любовь со мной

 

Здесь мой причал и здесь мои друзья

Все без чего на свете жить нельзя

С далеких плесов в звездной тишине

Другой мальчишка подпевает мне

 

 

Издалека долго течет река Волга

Течет река Волга конца и края нет

Среди хлебов спелых среди снегов белых

Течет моя Волга а мне семнадцать лет

А мне семнадцать лет

 

 

 

Iz daljine, dugo teče rijeka Volga

Teče rijeka Volga kraj joj se ne vidi

Izeđu zrelih usjeva ozmeđu bijelog snijega

Teče moja Volga i mojih sedamnaest godina

 

Rekla je majka sinu sve

Možda si umoran od puta

Kad dođeš kući sa kraja puta

Svoje ruke u Volgu opusti

 

Iz daljine, dugo teče rijeka Volga

Teče rijeka Volga kraj joj se ne vidi

Izeđu zrelih usjeva između bijelog snijega

Teče moja Volga i mojih trideset godina

 

Tvoj prvi pogled tvog  prvog prskanja vesla

Sve je bilo  rekom ponešeno

Nisam tužna  zbog toga proljeće prošlih

Zbog tvoje  ljubavi sa mnom

 

Gledam te , Volgo sedam decenija

Ovdje je moj čamac, i ovdje su moji prijatelji

Sve bez čega se na  svijetu ne može živjeti

Sa  dalekih  talasanja u zvijezdabioj   tišini

Drugi dječak pjeva sa mnom

 

Iz daljine, dugo teče rijeka Volga

Teče rijeka Volga kraj joj se ne vidi

Između zrelih usjeva između bijelog snijega

Moja Volga teče i mojih sedamnaest godina

Mojih sedamnaest godina

Ana Ahmatova – Mjesto mudrosti iskustvo

Mjesto mudrosti iskustvo. Ta hrana
u bezukusnom stanju.
Mladost je bila k'o molitva nedjeljnog dana,
i zar da ne mislim na nju?

Koliko sam pustih putova prošla
s tim što mi ne bješe mio.
Koliko se molila u crkvi za onog
što je u me zaljubljen bio.

Sad sam zaboravljiva kao nitko na svijetu.
Tiho prolaze sati.
Nepoljubljene usne, nenasmijane oči
tko će mi više dati!