Tin Ujević – Kad vidim njenu bijelu sliku

Kad vidim njenu bijelu sliku
usred okvira svog prozora,
grudi mi trešte na muziku
beskrajnu, golu našeg mora.

I ja je vrebam kako čita
il neko tanko ruho veze
— a moja želja sva mahnita
ko drhtav listak gorske breze.

Groznica ište: Ti si ona
za koju mene rodi majka?
Molitvi mojoj cilj, ikona,
a mojoj mašti san i bajka?

Da svojim duhom tebi mogu,
a svojom usnom tvojoj rađi,
oprostio bih život bogu
i bio mlađi, ljepši, slađi.

Hajam – Rubaije 52. – 53.

 

 

52

Izvrnutu kupu što nad nama sja

zovemo Nebo. To je mudrost sva.

U smrtnome času tu pomoć ne traži:

ono je nemoćno, kao ti il’ ja.

53

Ljudski lik je stvoren od praha zemljana,

kad su zadnje žetve zrna posejana.

Šta je prvo jutro Postanja pisalo

znaće zadnja zora Sudbinskoga dana.

54

Na vatrenom ždrepcu* ovom, sred nebeske tmuše,

Plejade** se Jupiteru po pleći rasuše.

Mada beše određeno da sâm budem tamo,

uđoše u moj perivoj od praha i duše.

55

U vinu je odgovor gde istina niče.

Sufija se tome ruga – koga se to tiče.

Od kovine moje duše biće skovan ključ

što otvara vrata pred kojim on urliče.

Bleki – Bolio bih te

 

 

 

U mojoj riječi više radosti nema

Otišla je za tobom malena

I rukom koja više tango nema

Oj tango usamljeni moj

Kuda će moje noge bludjeti

Kome ćemo srce poklanjati

Kad nje nema

Da ruka primi se za ruku

Da korak priljubljenih bedara

Ruka na ramenu lijeva ttisne

A mi usne ko trešnine bobe crvene

Šapuću volim te mili moj

Bolio bih te da si ostala

Barem i sa drugim bila

Ako mi se ikad vratiš

Ja čekaću te sa radošću u očima

Ana Ahmatova – I tvrda, hladna riječ je pala

 

I tvrda, hladna riječ je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smirit’ ću se, bar se nadam.

Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.

Svejedno, vrelo šumi ljeto,
Kao da praznik neko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi.

Bleki – Labudova krik

 

 

gledam

ne vidim

kroz plavet

ničega

nikoga

ni jedne ruke

u bjelini

nestale labudice

samo mi oči vlaže

umorne

od sna

 

ona zna

sve moje bajke

oni labudovi

kraj jezera

jedno odleprša

drugo na trnju mre

labuđi krik

ovo vrelo avgustovsko sunce

krivi su za kap u očima

što ne slazi niz lice

 

 

Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

Rapsodija u zelenom  Duboka tuga

Rapsodija u zelenom                                                                  Duboka tuga

 

Ljeto u zamci jeseni  Pregršt ljeta

Ljeto u zamci jeseni                                                               Pregršt ljeta

 

Zaboravljeno proljeće  Skršeno srce

Zaboravljeno proljeće                                                           Skršeno srce

 

LJepota od miline  Vodopad satkan od snova

Ljepota od miline                                                              Vodopad satkan od snova

 

Prelijepi dani   Oči ljubavne

Prelijepi dani                                                                              Oči ljubavne

 

Jesen sedamdeset neke   Ljeto sedamdeset i neke

Jesen sedamdeset i neke                                             Ljeto sedamdeset i neke

 

Stepenice do raja   Iskričava ostrva

Stepenice do raja                                                          Iskričava ostrva

 

Svijet leptira   

Svijet leptira                                                                              Noć kada se ljubav vodila