Božidar Stošić – Žal za mladošću / Song – Lyrics – Kolaž/Potpuri

 

Srce plače  Drvo samoće  Snovi bez nade

Stošić pjeva splet vranjanskih pjesama Žal za mladošću,Belo Lenče…Prije toga ide monolog Mitketa (Ljuba Tadić) iz Koštane III čin.Vrijedi poslušati ovaj upečatljivi muzičko scenski ugođaj.Na Stošića se nadovezuje Radojčićka sa Mitom Bekrijom,pa joj on uzvraća  Žal0m za mladošću. Tu se ubacuje Nedeljko Bilkić (neplanirano i van konteksta).Silvana začinjava sa Šta će mi život i Rne moje rane ,pa  Vasilija (sa Gidrom Bojanićem/Mitke) sve vraća na početak sa Koštanom/Žal za mladosti i tako sve dok se neko ne umori i odustane.

 

III. ČIN
Druga slika

Mitkina kuća. – Bašta ispred kuće. U pročelju lepa kuća na dva sprata, sa tavanicama, uresima, balkonom.

Ulazi MITKA, vukući za sobom SALČE, GRKLJANA, KOŠTANU i ostale.

MITKA (razdrljen, raspasan okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali). Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani). Ti ispred mene!
KOŠTANA (se izdvaja i seda).
MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre… jedno do drugo.

Čočeci se izdvoje, sedaju oko Koštane, milo, ponizno.

MITKA (gledajući ih): Takoj! Moj brat katil, moj brat krvnik, moj brat – nikad sreću da ne vidi. Jednako: “kući”… (Pokazuje na kuću). Ete s'g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu). De bre… (Grkljanu). Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću). Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, “moj pesmu” da sviriš!
GRKLJAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo?
MITKA: Moju pesmu!
GRKLJAN (u čudu, pitajući i ostale pogledom): Ama kakvu tvoju pesmu, gazdo? Mi tvoju pesmu ne znamo.
MITKA: I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s'n s'nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin – bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost… Došle bašče, cveće, mesečina. – Zamirisale devojke!… Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene… Koju devojku neje pogledaja, samo njene kose neje zamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari, a on sve gi celivaja, sve varaja i – bolan, bolan bija. Bolan od kako se rodija. – Toj sam ja!… Pa od t'j bol, jad, – dert li je, prokletija li neka, – eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaća. Zemlja me pije… Noć me pije… Mesečina me pije… Ništa mi neje, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Od kako sam na svet progledaja, od t'g sam još bolan. (Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi). Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga rskomatala, ostarela… Žalno, teško da mi pojete!
KOŠTANA (sa sažaljenjem): Koju, gazda-Mitko?
MITKA: Koju? Eh, Koštana, zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (Pokazuje na sebe). Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva'… Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!… Poj, Koštana, kako k'd se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noć letnja. Šar-planina u nebo štrči, a ispod njuma lega pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje… Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od Bilački han povedešem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T'nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečinu oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma… I toj ne pesma, već glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s's mesečinu se lepi, treperi i na mene kao melem na srce mi pada. (Koštani). I, Koštan, tuj pesmu, to vreme da mi poješ… A toj vreme više ne dođe. Ete, za toj ću vreme ja žalan da umrem, s's otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj “Žal za mladost”… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem… Ah!
(Peva)

Da znaješ, mome, mori, da znaješ,
kakva je žalba za mladost,
na porta bi me mome čekala,
od konja bi me mome skinala
u sobu bi me unela,
u usta bi me ljubila –
of, aman, zaman, mlado devojče,
izgore mi srce za tebe!…

 

Otvori mi belo Lenče

 

Otvori mi belo Lenče vtatanca, d?anum portica

da ti ljubom belo Lenče ustanca rujna rumena 2*

 

Ne mogu ti Mile pile, da stanam da ti otvaram

legnala mi stara majka na fustan, ludo na fustan,

pa ne mogu Mile pile da stanem da ti otvoram

 

Dimitrije sine Mitre

 

Dimitrijo, sine Mitre

moja ziva rano

Dimotrijo, sine Mitre

majkino jedince

 

Pet godine, sine Mitre

kako bolna legam

nesi me pitaja, sine Mitre

posto majke legas

 

Zar ne videis, sine Mitre

da te zena vara

ako majke, mila

barem je ubava

 

Jelena Tomašević – Podmoskovske večeri / Song – Lyrics – Prevod

 

Proljeće u oblacima  Nježni perivojSrce puno radosti

 

 

 

.

Подмосковные вечера

Не слышны в саду даже шорохи,

Всё здесь замерло до утра.

Eсли б знали вы, как мне дороги

Подмосковные вечера.

 

Речка движется и не движется,

Вся из лунного серебра.

Песня слышится и не слышится

В эти тихие вечера.

.

Что ж ты  , милы , смотришь искоса,

Низко голову наклоня?

Трудно высказать и не высказать

Всё, что на сердце у меня.

.

А рассвет уже всё заметнее.

Так, пожалуйста, будь добра.

Не забудь и ты эти летние

Подмосковные вечера.

 

Podmoskovske večeri

Ne čuje se šuštanje u đardinu

Sve je utihnulo do jutra

Kad bi  znali  vi kako su mi drage

Podmoskovske večeri

 

Riječica se miče i ne teče

Sva srebrna od mjeseca

Pjesma se čuje i ne glasa

U tim tihim večerima

 

Zašto mili, gledaš odsutno

Okrećući glavu

Teško je izraziti i ne izreći

Sve što je na srcu

 

A zora se već sve više javlja

Zato te molim, budi mio

Nemoj  zaboraviti te ljetne

Podmoskovske večeri

 

Anica Zubović – Prodavačica ljubičica / Song – Lyric

 

Zvijezdice  Mjesečeva ruža  Ljubičice u polju šarenom

Vi što prođete kraj mene

Pokraj ugla gdje ja stojim

Pogledajte moje cvijeće

Moje plave ljubičice

Mali struk nad kojim bdim

 

Il  kad vašem stolu priđem

I na dlanu njih vam nudim

Uspomene svoje budim

Bol u  sjećanjima ludim

Što pred vama leži nem

 

Ja sam vam svima znana

Sa svojim cvećem

I svima beskrajno strana

U noć kad krećem

Dal iko pita

Zašto baš ljubičice ko znamenje nosimi

U tuzi za kim

 

Vi što prođete kraj mene

Pokraj ugla gdje ja stojim

Pomilujte moje cveće

To su suze moje sreće

Davno pokopane snjim

 

Ja sam vam svima znana

Sa svojim cvećem

I svima beskrajno strana

U noć kad krećem

Dal iko pita

Zašto baš ljubičice ko znamenje nosim

U tuzi za kim

 

Vi što prođete kraj mene

Pokraj ugla gdje ja stojim

Pomilujte moje cveće

To su suze moje sreće

Davno pokopane snjim

 

 

Indexi – Jutro će promjeniti sve / Song – Lyrics

 

Mostovi   Suzdržanost Pukotine

Ti si tu, svud je mir oko nas

grobna tisina nas dijeli

ali ne, cekaj strpljivo dan

jutro ce promijeniti sve

 

Cemu to, noc je usla u nas

i nasa srca su prazna

ali ne, sve je ruzan san

jutro ce promijeniti sve

 

Ref.

Bdijem, duga je noc

a znam, bdijes i ti

al’ to dvoje bez nade

ne, ne to nismo mi

 

Ti i ja mozda zelimo kraj

i mracne misli nas dijele

ali znam noc je kriva za to

jutro ce promijeniti sve

 

Cemu to, noc je usla u nas

i nasa srca su prazna

ali ne, sve je ruzan san

jutro ce promijeniti sve

 

Ref.

 

Ti i ja mozda zelimo kraj

i mracne misli nas dijele

ali znam noc je kriva za to

jutro ce promijeniti sve

 

Jutro

jutro ce promijeniti sve

jutro ce promijeniti sve

 

 

Kao Marija – Doris Dragović

 

 

 

   

 

     

 

 

Kada biste znali koliko vas ljubim

plakali bi od radosti

 

Kao Marija da te ljubim

tvoju rijec da cuvam ja

kao Marija da je nosim

sred srca svojega

 

Ref.

Samo tebi da se klanjam

samo tebi predam se

da te ljubim srcem cijelim

kao Marija, Isuse

 

Kao Marija da te ljubim

tvoju bol da dijelim ja

kao Marija da te pratim

sve do kriza tvojega

 

Ref. 2x

 

Kao Marija da te ljubim

tvoj put da slijedim ja

kao Marija da ti sluzim

da ti predam zivot sav

 

 

 

Đorđe Balašević – Crni labud / Song – Lyrics


Svejžina proljeća Stepenice do raja  Izvor ljubavi

 

Cim dosla je i prosla

meni pade na um

hej, to je moj par

i prvi put je vidim, ali poznajem nju

sasvim lucidna stvar

 

Gde je to zivela, gde se to skrivala

sto je nisam video pre

koga je ljubila, koga je snivala

nekakve folere – mrzim ih sve

 

Porucuje Campari

mirno povlaci dim

lupka casom o sank

okrenula se karta

sad sam nacisto s’ tim

ona sad drzi bank

 

Sva elegantna, tanka i misticna

da l’ pri hodu i dotice pod

sve mi to lici na Pjotra Ilica

pricu o jezeru, o dobru i zlu

 

Ref.

Hajde povedi me, crni labude

ja sam slutio da ces doci

daj, poljubi me i pogubi me

sad sam spreman, sad mogu poci

 

Upucuje mi pogled

kao dodir na tren

hej, al’ tren jako dug

znam, prob'o sam sve i sad sam

konacno njen

ona zatvara krug

 

Ona je drukcija, s’ njom nema smekanja

i mnogo bolje nosi moj stil

to nije putnica za listu cekanja

cim se spakuje, startuje vec

 

Ref.

 

Trosio sam zivot kao secerni stap

hej, sladak i lep

i sarao, i varao, i stvarao bol

vuk'o vraga za rep

 

Ti nosis racun za sve te zablude

o tvome vratu vidim svoj krst

ja sam te cekao, moj crni labude

jos od ko zna kad, podjimo sad

 

Ref.

 

Sa tobom

 

Daj, dotuci me, crni labude

i ne stedi me ove noci

hajde, vodi me, oslobodi me

svi to moramo jednom proci

bar nekad

 

Hajde povedi me, crni labude

ja sam slutio da ces doci

daj, povedi me, ispovedi me

sad sam spreman, sad mogu poci

 

 

Bisera Velentanlić – Milo Moje / Song – Lyrics

 

 

 

Obnažena nevinost  Cvijetna dolina    Zaljubljene duše

 

Milo moje

 

Nikad više, milo moje, nikad više!

Nikad više onog leta,

nema zašto cvet da cveta.

Umrle su oči tvoje,

nikad više, gotovo je!

 

Plakati neću ja, milo moje!

Oko je prazno i slepo.

Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,

a bilo nam je, bilo nam je lepo!

 

Sve je prošlo, milo moje, sve je prošlo!

Ničeg nema, sve se gasi,

nestali su oni glasi.

Umrle su reči tvoje,

sve je prošlo za nas dvoje.

 

Plakati neću ja, milo moje!

Oko je prazno i slepo.

Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,

a bilo nam je, bilo nam je lepo!

 

Otišlo je, milo moje, otišlo je!

Moja prazna ruka vene,

nema tebe pored mene.

Umrlo je srce tvoje,

gotovo je, otišlo je!