”Da ostanemo ovo što smo.
Sutra. I uvijek. Djeca.
Ne veliki, ne odrasli.
Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku,
da jedno drugom ne dopustimo
da budemo ono što nismo,
da ne gledamo vučijim očima
i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo.”

Moj strah nije manji od Evrope.

I vratiju u strahu okrenutim leđima.

I okrenuta stojim u strahu.

I pada nepromočiva kiša.

I tišina stoji među nama

na drugom spratu zgrade.

Po mom licu tvom licu

kiša se preseljava u kapima

s drugog sprata zgrade

noseći i malčice podsmeha.

Tako si noću stajala. I ja sam stajala.

A tišina je stajala među nama.

Sve praznije te čitam.

Neko posebno čeka taj trenutak

kao venčanje ili voz

Sve praznije te vidim.

Sada je sve teže obezbediti komfor:

Imati susede prijatelje porodicu.

Među nama je potpuna tišina

i ne veruje u bilo čiju krivicu.

Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima

daleko od savršenog siromaštva

Zbirka Šta šutim

I Dio Strah

Poglavlje – Spomen na djetinjstvo

III

****

nije bila nedelja

ni očevim okom čuvan

prvi dodir koljena i vode

ne mareći dokle se pruža obala

odakle vreba vir

pocikujući

u talas sama zađoh

na tren

ne bi stroga glasa sa obale

da ojača da strah ječim strahom otre

ne bi ruke snažne

sa nožica da istrijebi pijavice

vir u se unese cik i tren

što potom nješe

uludo bješe otimanje vodi

Baš kad mislim da sam budna

da svaki atom u meni priča

pojavi se sjeta pospana

Ne smiješi se tako, srce me ne zebe.

jer ja ljubim drugu,a ne više tebe.

Znadeš ti i sama, slučajno sam prošo

i ne gledam tebe, nisam tebi došo.

Prošao sam tuda, srcu je svejedno-

virnuo sam, usput, kroz okance jedno.

Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

Mjesec je oblivao bojom cinka splet

tupih uglova

Perjanice dima,kao cifra pet,

vijorile ,crne , sa oštrih krovova.

Nebo bješe sivo.A a plač vjetruštine

ko fagot, u basu.

Jedan premrzli mačor iz daljine

mjaukaše tanko, sa tugom u glasu.

A ja sma išao, misleć o Platonu,

o ljepiti Fidijasa

i o Salamini i o Maratonu

pod treptavim okom jezička gasa.

Brzopleta i neiskusna stvorenja trenutka,
mi smo oni što prekidamo rad bogova.
U palatama Eleusisa i Ftije
Demetra i Tetida potiču dobro delo
ponad visokih plamenova i teškog dima.
Ali, Meta neira uvek bane
iz kraljevskih odaja, raspuštene kose, u panici
k'o i Pelej, koji se stalno upliće.

Volio sam vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da vas rastuzujem njom.

Volio sam vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam vas iskreno i njezno,
Volio vas tako drugi, dao bog.

Kod ulaza u Rastušje, na breščiću,

od hiljadu devesto i devetnaeste,

na gvozdenom crnom križu

visi Naš Gospodin Isus

srebrnom bojom namaljan.

Zimi je sav u ledenicama,

ljeti ga nebesko sunce žeže:

Kad se za nj, s kiša, uhvati rđa,

on ponovo bude premaljan bojom

zlatnom, srebrnom.

A ja?…Uvijek bih dolazeći

u Rastušje, pri povratku

iz daleka grada, tužan, svite glave,

pred srebrnim Gospodinom

s pobožnošću skinuo šešir…kad bih ga imao.