Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Al’ dođe djeva ko vila iz gore,
oh, da ne videh nikad oči njene!
Pred licem joj blijedi i sjaj zore
i svjetlost zvijezda kraj očne joj zjene!
Što mira nemam, to su oči moje
krive…
Bila je zima; lezi čvrsto
Snijeg iznad miniranih polja.
Preko nestalnih dubina močvare
Klizna, deducirajuća krivina,
Trkači su ravne sanke.
Bila je zima; a ribe su spavale
Ispod čvrstog, nepokretnog leda.
A ni vihorovi nisu mogli,
U zrnu smrznutom i hladnom,
Probudite život svojom pošasti!
Sat je kucnuo. Još jedno čudo
Kroz smrt, May se prisjetila godine.
Nad svijetom bijelim i neplodnim
“Opet je došao solsticij!”
I podzemna zrna, sensing
Milost budućem životu,
Probudio se, kupajući se i čeznući,
I nepoznato uvo je opet spremno
Rastite, cvjetajte i umri!
Na talasu plime moćne
oholosti danonoćne –
na veliku tajnu, na san,
sad mi liči život darivan;
znam da san taj nesuvisli
bi pun čedne, budne misli
bića čiji jedan mili deo
moj dah nikad ne bi sreo
da si prošla pored mene
kroz oči mi zatvorene!
Neka mine iz vazduha
ta vizija moga duha;
jer to sjajno vreme sada
nestalo je, a sa njime i nada,
a moj mir kojem se nadah
prođe kao kratki uzdah:
ne brine me smrt njena
mišlju mojom donešena
Srce mi je milosti izvor;
moje reči se uz rane previjaju
kao listovi lekovitog bilja,
koraci mi umeju da vode
i one što lutaju bez cilja.
Mene privlače oči nesrećnika
i čela samoubica
nesanicom ispijena.
Sa mog čita se lica
da sam deset puta sestra
pa jednom žena.
Ne bih mogla voleti bez tuge.
Rodjena sam da na krilu nišem
bolove čije dok ih ne ublažim,
rodjena nad čijim snovima
nemirnim da uplašeno dišem.
Ne bih mogla voleti bez tuge
ni radosna priviti na nedra.
Ne bih mogla pružiti ruku
onom kom laka su jutra,
a uzglavlja vedra.
Rodjena sam da živim za drugog.
Preliva se samilost srcu preko rubova.
Na dlanima mi piše da umeju da vidaju,
u očima da umeju da greju,
na usnama da gorčinu skidaju.
Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно беше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора;
Не могаше темељ подигнути,
А камои саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
Кад настала година четврта,
Тада виче са планине вила:
“Не мучи се, Вукашине краље,
Не мучи се и не харчи блага!
Не мож, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града,
Док не нађеш два слична имена,
Док ненађеш Стојуи Стојана,
А обоје братаи сестрицу,
Да зазиђеш кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
И тако ћеш саградити града.”
Кад то зачу Вукашине краље,
Он дозива слугу Десимира:
“Десимире, моје чедо драго,
Досад си ми био вјерна слуга,
А одсаде моје чедо драго!
Хватај, сине, коње у хинтове,
И понеси шест товара блага;
Иди, сине, преко бјела свјета,
Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу;
Јали отми, јал за благо купи,
Доведи их Скадру на Бојану,
Да зиђемо кули у темеља,
Не би л` нам се темељ обдржао,
И не би ли саградили града.”
Кад то зачу слуга Десимире,
Он ухвати коњеу хинтове,
И понесе шест товара блага;
Оде слуга преко бјела света,
Оде тражит` два слична имена:
Тражи слугу Стоју и Стојана,
Тражи слуга три године дана,
Ал` не нађе два слична имена,
Ал` не нађе Стоје и Стојана,
Па се врну Скадру на Бојану,
Даде краљу коње и хинтове,
И даде му шест товара блага:
Ја не нађох два слична имена,
Ја не нађох Стоје и Стојана.”
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он подвикну Рада неимара,
Раде викну три стотин` мајстора:
Гради краље Скадар на Бојани,
Краље гради, вила обаљује,
– Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Па дозивље из планине вила:
“Море, чу ли, Вукашине краљу,
Не мучи се и не харчи блага!
Но ето сте три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Зиђите је кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћете саградити града.”
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
“Чујете ли, моја браћо драга,
Ето вила са планине виче,
Није вајде што харчимо благо,
Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Још говори са планине вила:
Ев` ми јесмо три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Да ј` у темељ кули узидамо:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћемо саградити града.
Но је л“, браћо, Божја вјера тврда
Да ниједан љуби не докаже,
Већ на срећу да им оставимо,
Која сјутра на Бојану дође?”
И ту Божју вјеру зададоше
Да ниједан љуби не докаже.
У том их је ноћца застанула,
Отидоше у бијеле дворе,
Вечераше господску вечеру.
Ал` да видиш чуда великога!
Краљ Вукашин вјеру погазио,
Те он први својој љуби каза:
“Да се чуваш, моја вјерна љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет` ручак мајсторима,
Јер ћеш своју изгубити главу,
Зидаће те кули у темеља!”
И Угљеша вјеру погазио,
И он каза својој вјерној љуби:
“Не превар` се вјерна моја љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет` мајсторима ручак,
Јера хоћеш млада погинути,
Зидаће те кули у темеља!”
Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа.
Кад ујутру јутро освануло,
Поранише три Мрњавчевића,
Отидоше на град на Бојану.
Земан дође да се носи ручак,
А редак је госпођи краљици.
Она оде својој јетрвици,
Јетрвици, љуби Угљешиној:
“Чу ли мене, моја јетрвице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље! пребољет“ не могу;
Но понеси мајсторима ручак.”
Говорила љуба Угљешина:
“О јетрво, госпођо краљице!
Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље пребољет“ не могу;
Већ ти збори млађој јетрвици.”
Она оде млађој јетрвици:
“Јетрвице, млада Гојковице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље! преболјет“ не могу;
Но понеси мајсторима ручак.”
Ал`говори Гојковица млада:
“Чу ли, нано, госпођо краљице!
Ја сам рада тебе послушати,
Но ми лудо чедо некупато,
А бијело платно неиспрато.”
Вели њојзи госпођа краљица:
“Иди,” каже, “моја јетрвице,
те однеси мајсторима ручак,
Ја ћу твоје изапрати платно,
А јетрва чедо окупати.”
Нема шта ће Гојковица млада,
Већ понесе мајсторима ручак.
Кад је била на воду Бојану,
Угледа је Мрњавчевић Гојко;
Јунаку се срце ражалило,
Жао му је љубе вијернице,
Жао му је чеда у колијевци
Ђе остаде од мјесеца дана;
Па од лица сузе просипаше.
Угледа га танана невјеста,
Кротко ходи, док до њега приђе
“Што је тебе, добри господару,
Те ти рониш сузе од образа?”
Ал` говори Мрњавчевић Гојко:
“Зло је моја вијернице љубо!
Имао сам од злата јабуку,
Па ми данас паде у Бојану,
Те је жалим, прегорет не могу!”
Не сјећа се танана невјеста,
Но бесједи своме господару:
“Моли Бога ти за твоје здравље,
А салићеш и бољу јабуку!”
Тад јунаку грђе жао било,
Па на страну одвратио главу,
Не шће више ни гледати љубу;
А дођоше два Мрњавчевића,
Два ђевера Гојковице младе,
Узеше је за бијеле руке,
Поведоше у град да уграде,
Подвикнуше Рада неимара,
Раде викну до триста мајстора;
Ал` се смије танана невјеста,
Она мисли да је шале ради.
Турише је у град уграђиват`;
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до кољена:
Још се смије танана невјеста,
Још се нада да је шале ради;
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до појаса:
Тад отежа дрвље и камење;
Онда виђе шта је јадну нађе,
Љуто писну како љута гуја,
Па замоли два мила ђевера:
“Не дајте ме младу и зелену!”
То се моли, ал` јој не помаже,
Јер ђевери у њу и не гледе.
Тад се прође срама и зазора,
Паке моли свога господара:
“Не дај мене, добри господару,
Да ме младу у град узидају!
Но ти прати мојој старој мајци:
Моја мајка има доста блага,
Нек ти купи роба ил` робињу.
Те зидајте кули у темеља.”
То се моли, но јој не помаже.
А кад виђе танана невјеста
Да јој више молба не помаже,
Тад се моли Раду неимару:
“Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на дојкама,
Истури ми моје б` јеле дојке,
Када дође, мој нејаки Јово,
Каде дође, да подоји дојке!”
То је Раде за братство примио,
Остави јој прозор на дојкама,
Па јој дојке упоље истури,
Каде дође нејаки Јоване,
Каде дође, да подоји дојке.
Опет тужна, Рада дозивала:
“Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на очима,
Да ја гледам ка бијелу двору
Кад ће мене Јова доносити
И ка дворy опет односити.”
И то Раде за братство примио,
Остави јој прозор на очима,
Те да гледа ка бијелу двору
Каде ће јој Јова доносити
И ка двору опет односити.
И тако је у град уградише,
па доносе чедо у кол`јевци,
Те га доји за неђељу дана,
По неђељи изгубила гласа;
Ал` ђетету онђе иде храна:
Дојише га за годину дана,
Како таде, тако и остаде,
Да и данас онђе иде храна:
Зарад чуда и зарад лијека,
Која жена не има млијека.
Bolje da si rodila zimu crnu, o mati moja, nego mene.
Da si rodila medvjeda u brlogu, zmiju na logu.
I da si poljubila kamen, bolje nego lice moje,
vimenom da me je dojila zvjerka, bolje bi bilo nego žena.
I da si porodila pticu, o mati moja, bila bi mati.
Bila bi sretna, krilom bi ogrijala pticu.
Da si porodila drvo, drvo bi oživjelo na proljeće,
procvala bi lipa, zazelenio šaš od pjesme tvoje.
Do nogu bi ti počivalo janje, da si mati janjetu.
Da tepaš i da plačeš, razumjelo bi tebe milo blašče.
Ovako sama stojiš i sama dijeliš muk svoj s grobovima;
gorko je čovjek biti, dok nož se s čovjekom brati.
Moja duša je prazni karusel u sutonu
Poema no 5
Da bi me ti bolje čula,
moje reči
postaju tananije ponekad
kao tragovi galebova na pesku.
Đerdan, praporac opijeni,
za tvoje ruke kao grožđe slatke.
I gledam ih, daleke moje reči.
Tvoje su više nego moje.
Pužu kao bršljen po mome starom bolu.
Penju se po zidovima vlažnim.
Ti si uzrok ove krvave igre.
One beže iz moga tamnog skrovišta.
Ti, samo ti sve ispunjavaš.
Neka mi one neugledne oproste, ali
ljepota je temeljna stvar. Neophodno
je imati nešto od cvijeta u svemu,
nešto od plesa, nešto od visoke mode
u svemu tome, (inače,
žene se usklade u plavom, elegantno,
kako to već rade u Narodnoj Republici Kini).
Nema srednjeg puta.
Potrebno je da sve to bude lijepo. Neophodno je
da iznenada imaš utisak da je čaplja sletjela,
da s vremena na vrijeme
lice poprima onu boju koja se može naći
u trećoj minuti svitanja.
Da to sve bude neprimjetno,
ali da ostavlja odraz u prostoru, kako bi
procvjetalo u muškim očima.
Neophodno, apsolutno neophodno je
da ona bude lijepa i nepredvidiva.
Neophodno je
da se spušteni kapci prisjete
stiha Eluardovog, da zagrljaj bude više
od sudara tijela: da dodir ima
puninu sunčevog poslijepodneva.
Da je lijepa, ili bar da njeno lice nalikuje hramu, i
da je laka poput tračka oblaka: ali da je oblak
s očima i bedrima. Stražnjica je jako važna. Oči
van svake sumnje, taj
pogled nevine zloće. Svježe usne
(ne vlažne!) isto su od velike važnosti. Bitno je
da ekstremiteti budu tanašni, da se ukazuje nešto
koštanih pregiba, posebno koljeno, kada prekriži noge.
I kosti karlice pod strukom koji se miče neovisan, izuzetno ozbiljan;
ipak, problem je ključne kosti: žena bez ključnih kostiju
poput je rijeke bez mostova.
Prijeko je potrebno malo od pretpostavke trbuha, i onda
žena prerasta u kalež, njeno poprsje poprima
grčko-rimsku ekspresivnost prije negoli gotičku ili baroknu.
I mora biti sposobna osvijetliti tamu s minimalno 5 vata.
Oblik glave treba biti primjeren, vrat malo
otvoren odostraga; i neophodna su leđa:
veleposjed!
Ruke i noge mogu završiti poput drška, ali treba
biti i nečega u bedrima,
i trebaju biti meke, meke poput cvjetnog filma,
pahuljaste prema vani,
ali i osjetljive prema dalekosežnijem dodiru.
Preporučljivo je imati pazuha zaslađena
Samosvojnom aromom
(minimum proizvoda parfumerije!) Nesumnjivo
prednost je u dužem vratu tako da glava daje,
s vremena na vrijeme,
dojam kao da nema ništa s tijelom, i
žena nikada neće cvijeće prihvaćati
razdvojeno od misterije. Ruke i noge trebaju
sadržati diskretne gotičke elemente.
Koža treba biti hladna na rukama, ramenima, leđima i na licu
ali ulegnuća i uglovi trebaju imati temperaturu
nikada nižu od 37° Celzijusa, sposobnu
eventualno nanijeti opekline prvog stupnja.
Oči su poželjno velike s rotacijom
sporijom nego zemljinom;
ona mora uvijek stajati ispred nevidljivog
zida strasti, koji se pri potrebi,
može premostiti. Neka žena ispočetka ima,
bila visoka ili niska,
mentalni sklop planinskih vrhova. Žena bi uvijek,
trebala ostavljati dojam sa s prvim treptajem oka,
ona može nestati, a s njom
i svi njeni planovi i osmijesi.
Ona ne treba prilaziti, treba se pojaviti,
odlaziti, a ne ići,
i mora imati izvjesnu moć za iznenadnim zatišjem,
moći nas opčiniti da probudi u nama
gorčinu sumnje. O, iznad svega,
bez obzira na okolnosti, bez obzira na svijet, njena
beskrajna govorljivost, ptičja promjenjivost,
kada dodirnuta duboko u sebi ona postaje divlja,
ne gubeći ništa od ptičje krasote,
treba uvijek izdisati nemogući parfem;
destilirati opijat medovine i uvijek pjevati
bezglasnu pjesmu svojeg uzbudljivosti; ne prestati
biti vječnom plesačicom kratkotrajnih dana;
i kroz svoje bezbrojne mane postati
najljepša, najsavršenija stvar u cijelom
bezbrojnom stvaranju.
I smrt će biti sasma nešto ljudsko
Na ležaju se tijelo s nečim nevidljivim hrve
i hropti
i smalaksava i stenje
i onda stane.
Ko kad mašina stane. I stoji. Ni makac.
I ljudi u to što se zbilo gledaju ko u neki
svršen poso
i podižu se kao kad se podižu od stola
i sluškinje se uprav tad najviše uzrade
Mati će živinski kriknuti
otac zaćutati
i buljiti nijemo cijelog dana.