Pravo u magiju u Homerov mrak
ispod crvenog fenjera od hrama
ja smotanko a ona kraljica
žurimo ka ljubičastoj lampi tananoj
umilnoj muzici bestida.
Ona stoji preda mnom u svetlu
pridržavajući komadiće žada
čednosti signaculum** poprilično načet
a oči oči crne sve dok zora
ne okonča dugu noćnu frazu.
Tad, kao puž na violini, sklupčam se
dok njeni poslednji tonovi titraju
u meni, Habakuku, bardu svih grešnika.
Šopenhauer je mrtav, bestidnica
odlaže lautu.
Oplakuje tiha muzika predvorjem
Ispaćene duše tajanstvenu bedu.
Sveže i oštro mirišu morem
Sa poslužavnika ostrige u ledu.
„Prijatelj sam ti“, šapće, a uzdisaj
Meni se ote kada mi ramena
Dotače tek nežno, i iz mene žena
Zavapi ruku njegovih zagrljaj.
Pogled mu je pogled mačaka i ptica.
Na jahačice se jedre tako gleda.
Ispod laganog zlata trepavica
U oku se osmeh spokojan ogleda.
Napeve setne sred šumnoga plesa
Zakovitlani uvis diže dim:
„Blagoslovi, bože presvetli, nebesa,
Ti si noćas prvi put s ljubljenim“.
Pozdravljam tebe i tvoju samoću,
Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Ko tice kad ih gone iz gnijezda,
Ja bježim tebi, jer pokoja hoću.
Jedva sam čeko na ove trenutke
S nemirom srca i sa bolom grudi;
Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
I prazna doba što nam rađa lutke.
Oživi mene, noći bogom dana!
Stupi, i tiho preko mojih rana
Položi tvoje meko, toplo krilo!
Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
Negdje daleko, neznanoj slobodi,
Gdje nigda nije ovih ljudi bilo!
Aleksa Šantić
Sad nek spavaju svi nasi i besmrtni.
Pod mostom, kraj “Druge Zenske” nabujala Miljacka tece.
Sutra je nedelja. Uzmite prvi tramvaj za Ilidzu.
Naravno pod predpostavkom da ne pada kisa.
Dosadna duga sarajevska kisa.
Kako li je bilo Cabrinovicu bez nje u tamnici!
Mi je preklinjemo, psujemo, a ipak dok pada
zakazujemo ljubavne sastanke kao da smo u najmajskijem maju.
Mi je proklinjemo, psujemo, svjesni da od nje nikad
Miljacka nece postati ni Gvadalkivir ni Sena.
Pa sta? Zbog toga zar manje ce te voljeti
i muciti manje kroz stradanja?
Zbog toga zar manja bice moja glad
za tobom i manje moje gorko pravo
da ne spavam kad svijetu prete kuga ili rat
i kad jedine rijeci postaju “ne zaboravi” i “zbogom”?
Uostalom, mozda ovo i nije grad u kome cu umrijeti,
ali u svakom slucaju on je zasluzio jednog neuporedivo vedrijeg
mene,
ovaj grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji,
ali u kome je sve moje i u kome uvijek mogu
naci barem nekog od vas koje volim
i reci vam da sam tuzan do ocajanja.
U Moskvi to bih isto mogao, ali Jesenjin je mrtav
a Jevtusenko siguno negde u Gruziji.
U Parizu kako da zovem hitnu pomoc
kad se ona nije odazvala ni na pozive Vijona?
Ovde zovnem li i tople svoje sugradjanke,
i one cak znace sta je to sto me boli.
Jer ovo je grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji,
ali u kome i kisa kad pada nije prosto kisa.
Ko vjetar kišni,ko vjetar gnjevni
Kapcima treseš,tražiš me ti!
I pevaš:ja sam haos,tvoj drevni
Prijatelj pravi-otvori mi!
Pritiskam kapke,tako se bojim
Da otvorim mu!Svoj zadnji plam
Koji me greje,svim srcem svojim
Ja čuvam…Ljubav neću da dam!
Doziva haos,smije se meni:
S lancima živiš!Kidaj ih sve!
Znaš da za sreću,o usamljeni
Treba sloboda,a ljubav -ne!
Hladneći,ljubav na izdisaju
Preklinje,šapće molebnu riječ…
Malaksaju ruke,boj je pri kraju,
Malaksaju ruke…Otvaram već!
Ako možes da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i optužuju te za to;
Ako možeš da vjeruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam dopunjujeđ njihove sumnje :
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
ili,ako si prevaren – da sam ne prevariš
ili,ako si omrznut – da sam ne zamrziš,
a da uz to ne izgledaš predobar ili premudar;
Ako možeš da sanjariš a da sni ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti iluzije ne budu cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspjehom i porazom
i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za neuke,
ili da posmtraš propast onoga čemu si namjenio sav život
i da,pogrbljen,s dotrajalom opremom opet novu stvaraš;
Ako možeš da natjeraš svoje srce,nerve i tetive
da te služe dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:”Istraj!”
Ako mošeš da zborišsa manjima od sebe
i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu sa jačima a od tebe-
sačuvaš svoju dostojanstvost;
Ako možeš da ispuniš jedan neizbrisivi tren
sadržajem koji traje šezdeset sekundi –
tvoja su zemlja i sve što je na njoj,
i,iznad svega,ostaćeš čovjek,sine moj!
I.
slijedom svoje sjenižžzanemariti kamen
ne slušati vodu?
govoriti govoriti
sam se svom uhu umiljavat
na jedan jezik jedan šapat
privići grlo i sluh?
mimo svega
ista uda pto ne nosi svijetom
kao pored utvare kao
pored čuda od kojeg oči odvikosmo
proći slijepo?
zar bi nas bilo bez pusanja u prsažja sam ovo
i ovo čelo moje jedino
i ovo srce
ni u kojoj drugoj spilji ,pohranjeno!
pravdamo spremno
zaborav i nehaj:
još bismo pod sebe mokrili
još se u peleni koprcali
zar bi se iz jasala otkotrljali
znajući da bolimo zemlju koračanjem
da joj vjenac – ranu rezbarimo trkom!
Ja znam pa zato to i kazem
da moji prohtevi imaju razloga
ja necu da mi prelazimo
preko blata
ja hocu da sunce utice
na nase bolove
da nas odusevi vrtoglavo
ja hocu da nase ruke i nase oci
od uzasa se povrate rasirene ciste
Ja znam pa zato to i kazem
da moje ogorcenje ima razloga
nebo je bilo ukaljano
ljudsko meso mrcvareno
ledeno podjarmljivano razbacivano
ja hocu da mi se povrati pravda
pravda bez milosti
i da se tresnu posred lica dzelati
gospodari bez korena izmedju nas
Ja znam pa zato to i kazem
da moje ocajanje nema razloga
svuda ima neznih trbuha
da izmisle ljude
istovetne meni
Moja gordost ne gresi
stari svet me ne moze tronuti
ja sam slobodan
ja nisam kraljevski sin ja sam covek
uspravan koga su hteli da obore.
Zasnovah svoj svijetli raj
Okruživši se palisadom
I dodje u plav,divan kraj
Mama,da traži svoju radost.
“Gdje si mi ,sine,gdje?”-Tišina
Nad tarabama sunce zri polako
I grije sigurnim zrakom
Dolinu slatkog rajskog vina.
A majka brižno obilazi
Zavjete moje i tratine
I opet zove:”Gdje si sine”-
Pazeći cvijeće da ne gazi…
Da l ona zna da je tišina
Zato što zri u tom plotu?
Što neće prošlu ljepotu
Onaj ko proba rajskog vina.
Zaboravit cemo ga, srce,
Nocas, ti i ja!
Ti toplinu smetni s uma
Ja svjetlo sto mi da.
Kad molitvu okoncas, reci
Da pamet zatamnim.
Pozuri! Ako kasno dodjes
U misli bit cu s njim.