Jesenjin – Tišina

 

 

Moj strah nije manji od Evrope.

I vratiju u strahu okrenutim leđima.

I okrenuta stojim u strahu.

I pada nepromočiva kiša.

I tišina stoji među nama

na drugom spratu zgrade.

 

Po mom licu tvom licu

kiša se preseljava u kapima

s drugog sprata zgrade

noseći i malčice podsmeha.

 

Tako si noću stajala. I ja sam stajala.

A tišina je stajala među nama.

 

Sve praznije te čitam.

Neko posebno čeka taj trenutak

kao venčanje ili voz

Sve praznije te vidim.

Sada je sve teže obezbediti komfor:

Imati susede prijatelje porodicu.

 

Među nama je potpuna tišina

i ne veruje u bilo čiju krivicu.

Navlačim dronje uz oronule tugujem domove eonima

daleko od savršenog siromaštva

 

Tatjana Lukić – Spomen na djetinjstvo III

 

 

 

Zbirka Šta šutim

I Dio Strah

Poglavlje – Spomen na djetinjstvo

 

III

****

nije bila nedelja

ni očevim okom čuvan

prvi dodir koljena i vode

 

ne mareći dokle se pruža obala

odakle vreba vir

pocikujući

u talas sama zađoh

na tren

 

ne bi stroga glasa sa obale

da ojača da strah ječim strahom otre

 

ne bi ruke snažne

sa nožica da istrijebi pijavice

 

vir u se unese cik i tren

 

što potom nješe

uludo bješe otimanje vodi

Vesna Višnjevac – Melanholija

 

 

Baš kad mislim da sam budna

da svaki atom u meni priča

pojavi se sjeta pospana

melanholija znana

uvijek negdje na prečici stoji

i dolazi nepozvana

kao redovan gost

ne čeka, ne odmara

pod noge uzima prostore

i ona je glavna

ta melanholija

i ime joj zvuči kao ona sama

i sav sadržaj nudi što sa sobom nosi

ona, pratnja česta a nepozvana

Pol Verlen – Pariški kroki

 

 

Mjesec je oblivao bojom cinka splet

tupih uglova

Perjanice dima,kao cifra pet,

vijorile ,crne , sa oštrih krovova.

 

Nebo bješe sivo.A a plač vjetruštine

ko fagot, u basu.

Jedan premrzli mačor iz daljine

mjaukaše tanko, sa tugom u glasu.

 

A ja sma išao, misleć o Platonu,

o ljepiti Fidijasa

i o Salamini i o Maratonu

pod treptavim okom jezička gasa.

Konstantin Kavafi – Prekid

 

Brzopleta i neiskusna stvorenja trenutka,
mi smo oni što prekidamo rad bogova.
U palatama Eleusisa i Ftije
Demetra i Tetida potiču dobro delo
ponad visokih plamenova i teškog dima.
Ali, Meta neira uvek bane
iz kraljevskih odaja, raspuštene kose, u panici
k'o i Pelej, koji se stalno upliće.

Krvava bajka

 

21,oktobra 1941,godine genocidna Njemačka “kaznena ekspedicija” u Kragujevcu u Drugom svjetskom ratu strijeljala je više od 7.000 srpskih civila. Iz  gimnazije su zvijeri ugrabile  sve đake od petog do osmog razreda i profesore i direktora Milivoja Pavlovića.Profesoru čast i milost nije dozvolila da đaci  umru bez njega. Kragujevački pokolj je jedan od najvećih i najmonstruoznijih u Drugom svjetskom ratu izvršen nad civilnim stanovništvom u jednom mjestu i u jednom danu.

Jedna divna žena i pjesnikinja je iskreno i impresivno je oslikala svoju i našu tugu.

 

 

Desanka Maksimović

 Krvava bajka

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

 

Iste su godine

svi bili rođeni,

isto su im tekli školski dani,

 

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani

i svi umrli u istom danu.

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

 

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

i iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške…

i tako redom.

 

Misli su im bile pune

i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo je bezbroj

petica i dvojki.

 

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo

 

da će vrlo dugo

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

 

Dečaka redovi celi

uzeli se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.

Dragutin Tadijanović – Skinuo Bih Šešir Pred Gospodinom

 

Kod ulaza u Rastušje, na breščiću,

od hiljadu devesto i devetnaeste,

na gvozdenom crnom križu

visi Naš Gospodin Isus

srebrnom bojom namaljan.

 

Zimi je sav u ledenicama,

ljeti ga nebesko sunce žeže:

Kad se za nj, s kiša, uhvati rđa,

on ponovo bude premaljan bojom

zlatnom, srebrnom.

 

A ja?…Uvijek bih dolazeći

u Rastušje, pri povratku

iz daleka grada, tužan, svite glave,

pred srebrnim Gospodinom

s pobožnošću skinuo šešir…kad bih ga imao.