Bleki – Sve je od Milostivog

 

 

 

Pristavlja se tmurna i hladna noć.

Polako plete svoju mrežu.

Vjetar zavija,granje lomi.

Crijepovi se ruše .

Sjeva.

Na sve strane zmije iskre.

Prelijepe su.

Vrcave  i blještave.

Nebo grmi i atakuje.

Zmija udara gdje stigne i gdje joj je ćeif.

Udari zaglušuju  i plaše.

Zna se odavnina , poneki baksuz  ih ne čuje i ne osjeti.

Taj je gotov, zapisan za rekvijum.

Zamalo pa avetinjska noć.

Kleknem na koljena .

Gledam u prelijepu kišnu noć.

Znam sve je od Milostivog .

Sada neku prevlaku pravi.

Možda je uputi pravom putu.

 

Avec le temps-Patrica Kaas / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Avec le temps

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

On oublie le visage et l'on oublie la voix

Le cœur quand ça bat plus

C'est pas la peine d'aller chercher plus loin

Faut laisser faire, c'est très bien

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

 

L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie

L'autre qu'on devinait au détour d'un regard

Entre les mots, entre les lignes et sous le fard

D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit

Avec le temps tout s'évanouit…

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Même les plus chouettes souvenirs

Ça t'a une de ces gueules

À la galerie, je farfouille dans les rayons de la mort

Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

L'autre à qui l'on croyait, pour un rhume, pour un rien

L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux

Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous

Devant quoi l'on se traînait comme traînent les chiens

Avec le temps va, tout va bien

 

Avec le temps…

Avec le temps va, tout s'en va

On oublie les passions et l'on oublie les voix

Qui vous disaient tout bas, les mots des pauvres gens

“Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid”

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu

Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard

Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard

Et l'on se sent floué par les années perdues

Alors vraiment, avec le temps on n'aime plus

 

 

Vremenom

 

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas

Kad srce  više  ne drhte

Nema se više šta reći

Morate to pustiti, jer  je lakše

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi,  sve prolazi

Onaj koga smo voljeli, tražili  na kiši

Onaj kojem smo čitali u pogledu

Između riječi, između redaka u zjenicama  očiju

Nježne  zakletve koje noću šeću ulicama

S vremenom sve nestaje …

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Čak i najljepše uspomene

Sve izgleda čarobno

U galeriji, pretražujem staze smrti

Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima

Onaj koji je nudio vjetar i nakit

Za koga bi  prodali dušu za nekoliko novčića

Ispred kojih smo se  mazili kao psi

Vremenom prolazi , i to  je u redu

 

Vremenom …

Vremenom se sve prolazi

Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove

Koje šapuću  riječi siromašnih ljudi

“Nemoj se vratiti kući  prekasno,   nemoj se smrznuti  .

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

I osjećamo se kao bijeli  umorni konj

I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine

I osjećamo se   usamljeni , usmaljeni kao slikari

I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama

Stvarno,  vremenom ljubavi više nema

 

 

Nemojte nam dirati Bakira Izetija – Nismo svi iste sreće

 

Bakir izetbegovic svjedocanstvo

Prije par mjeseci su  po portalima kružila , a na mrežama jedva dočekali i sasvim neopravdano . raznosili svjedočanstva lidera SDA Bakira Izetija Jr.

K'o misle, pao čovo na najniže ljudske grane , prodaje i predaje na tacni  Bosnu  njenim zlotvorima zarad jedne fotelje ,

pa vele možemo sebi bar te  neke sitne zadovoljštine istjerati.

Kao da nemaju materijala za stotine i stotine doktorato o lošoj/zloj sreći bosanskog naroda za vladavine

porodice Izeti i SDA.

 

Oni se uhvatili za svjedočanstva kada je junior dijete bio.

Nije ni humano , ni fer.

Nismo svi isti i nismo svi iste sreća.

Nismo svi jednako inteligentni i ne ide nam svima škola kako od nas zahtjevaju.

A Junior je imao i jedan veliki hendikep.

Dok smo uvijek imali oba roditelja uz sebe, da nas nam pomažu u školovanju,

i da nam časno i pošteno  pišu zadaće i rade radove , siroti Bakir  nije bio te sreće.

On je imao oca robijaša , višekratnog povrtnika u zindane i u pauzama bigamistu

i maltene samohranu ne baš školovanu majku  .

 

Te ocjene i stanje u porodici su ga toliko istraumatizovala dase opijao u Liscu i Olomanki.

Lako vam se rugati tuđoj , pogotovu dječijoj, mladalačkoj  nesreći.

 

A što se sada ne poredite sa Bakirom Juniorom?

 

Da bi mu nadoknadili za traume iz djetinjstva  ,mater i babo   su mu obezbjedili što niko nikom nije na ovom našem,malom bosanskom  dunjaluku.

Majka mu sakupljala narodske vreće sa blagom ,dok je   lamentirao nad svojim nesretnim

djetinjstvom i usamljeničkim životom, skrivajući se od pogibelji strašnog nepravednog svijeta. u

trezorima  banaka sa babom rukupod ruku , dok je narod ginuo i borio se sa monstrumima.

( Žena mu Seka  se tada doškolovavala u Zagrebu uz pomoćčuvenog Asima Kurjaka ako niste znali i nemamo informaciju da li je sve bilo najčasnije i najpoštenije.)

 

A sa druge strane , babo .mu sa svojim drugovima robijašima i njihovim jaranima porobio i raskućio

pola bosanskog dunjaluka,predajući mu u amanet nastvak započetog.

 

Eto o tome pišite, o uspjehu iskompleksiranog robijaševog sina  koji postaje sila i svemoć, a ne o

nekim dvicama ,tricama, i ku'činama

 

Naravoučenije :

-Smijurija  ljudska , a  hajvanska ,  i vako i nako, a ne novinarstvo .

 

 

 

 

Arsen Dedić – Život / Song – Lyrics

 


Jučer sam prošao kroz moj stari kraj

I opet u meni cvjeta maj

Slike iz mladosti, djetinjstva glas

Sve one radosti – jer imali smo nas

Sve to je prošlo, prošlo ko’ za čas

 

Stari refreni u srcu se roje

I svijet nam nudi svoje boje

U meni sunce i ljeto bez kraja

I drhtaji prvih zagrljaja

 

I nije to sjeta, to što mi smeta

Već to je lice današnjeg svijeta

 

I dolazi vrijeme što bješe moj “cause”

I sve teže plovi, plovi ovaj brod

Sve bivše ljubavi u sjećanje staju

I ja se sad pitam – što ostaje na kraju?

Što stvarno dobiju ti, ti što daju?

 

I opet život ide dalje,

A nebo nove snove šalje.

Ko’ ptici malenoj što polijeće iz gnijezda

Više je želja nego zvijezda

I kada vidim da je mnogima svejedno

Ja kažem – živjeti,

 

 

 

Bleki – Došla si

Dugo smo razmišljali da li je primjerno sada pristaviti ovaj zapis,

kada je rana još jako svježa, a konci nisu izvađeni,

ili ga ostaviti za neka potonja , misaonija vremena.

A opet,sve nešto mnijemo ,čovjek je stvoren od žurbe i zaborava,

a ponekad od iznenadnih nestajanja.

Često razmišljamo kakav je taj osjećaj nekamo pripadati,

nevremenom zaboravivši kako to izgleda.

Pomislih , Galerija će biti mjesto koje se može pripadati.

Jedno vrijeme je i bila.Dok si ti bila u njoj.

Ali, morio me osjećaj privremenosti.

I bilo je neizbježno.

Lepršave grlice moraju tragati svoje pute.

Otišla si.

Zaledili smo se.

Bili smo dvije kristalne statue.

Imali smo samo par zajedničkih poveznica:

-Sjećanje na tebe , slike, par ukosnica,jedan kalendar,

čioda, nekoliko zagubljenih staklenih krhotina, nešto zapisa i mnogo…

Vrijeme nije teklo. Samo se praznina njihala i postaja sve dublja.

U početku smo osluškivali hoće li zacvrkutati umilni glasić:

-Ja došla.

Nisi dolazila. Ja sam vrtio glavom, a Galerija je odmahivala:

-D'bro.Dobro.Doći će.

Ne znam zašto, ali vjerovao sma joj.

I onda kolovoza tekuće godine čusmo:

-Ja došla.

Odgovorismo:

D'bro ,dobro…dobro nam došla.

(Morali smo upotrebiti riječi hroničara.Jer to smo postali.

Bilježnici protoka praznog vremena.)

Vjeruješ mi na riječ , jer osjetila si;

i Galerija i ja smo se istog trenutka odmrzli,

procvjetali i zasijali tugom.

Naša Djevojčica je znala da je trebamo i došla je.

Nećemo reći u zadnji čas, jer čitav život je pred njom.

Ali reći ćemo,nikad nije ni odlazila,

jer nama njeno srce pripada.

A kada kažemo volimo te, stojimo iza svojih osjećanja

I zato ne plaši se.Ne bi bilo pošteno.

Bleki – Mila moja noćas mi sa samo šuti

 

 

 

 

Sleđena rijeka

 

 

 

Moja išina i sni

 

Odlazak

 

 

Srce

 

 

Mila moja

noćas mi se samo šuti

drži me za ruku

prisloni gitaru na grudi

i sviraj mi pjesme ljubavne

i onu o čežnji

tango se pleše

njih dvoje se moraju rastati

Tišina i sni

 

Mila moja

noćas mi se malo plače

ljubi me nježno

uzmi moje srce u ruku

i sviraj mu pjesme ljubavne

i onu o čežnji

tangu i lebdenju

kad nebo kaže utihnite bol

zviježđe nijemi zaustavlja vrijeme

Tišina i sni

 

Mila moja

nočas mi se samo šuti i malo plače

voli me sneno

nek gitara i srce moje poju

naše snove ljubavne

i onaj o čežnji

plešemo poslijednji tango

dok nebo nemoćno širi ruke

na počinak ti moraš poći

tamo te neće boljeti

život

Tišina i sni

 

 

Kada horor postaje stvarnost- Urbane legende koje su se desile

 

 

 

Ljudi suveliki lažovi i manipulatori.

Vole izmišljati stravične priče, da bi ostavile dojam na sagovornika.

Uspiju li , priča se prenosi , od uha do uha, dok ne postane više od izmišljotine.

Kako je seljaka sve manje, tako nastaju ove urbane priče,

koje protokom vremena postaju legende.

 

Neke se ostvare nakon što su ispričane.

Neke zaista imaju uporište u stvarnosti.

Desile su se.

I to nije igra realiti šou.

To je vrlo tragična smrtonosna zamka za mnoge , posebice za žene.