Evo lišće i cvijeće, grane, plodovi zreli,
evo i moga srca što samo za vas bije.
Nemojte ga raniti rukama svojim bijelim,
i ovaj skromni darak neka vam mrzak nije.
Dolazim prepun rose, po meni kapi mnoge,
od vjetra na mom čelu hvata se inje lako.
Pustite da moj umor, smiren uz vaše noge,
sanja časove sretne i da se odmori tako.
I po gradima vašim nek moja glava pliva,
koja od poljubaca sva šumori i pada.
Od te oluje krasne nek tako otpočiva,
i da trenutak zaspim kad i vas umor svlada.
La mamma
Ils sont venus,
Ils sont tous là
Dès qu'ils ont entendu ce cri,
Elle va mourir, la mamma…
Ils sont venus,
Ils sont tous là,
Même ceux du sud de l'Italie,
Y'a même Giorgio, le fils maudit
Avec des présents plein les bras.
Tous les enfants jouent en silence
Autour du lit ou sur le carreau,
Mais leurs jeux n'ont pas d'importance,
C'est un peu leurs derniers cadeaux
À la mamma, la mamma…
On la réchauffe de baisers,
On lui remonte ses oreillers,
Elle va mourir, la mamma…
Sainte Marie pleine de grâces
Dont la statue est sur la place,
Bien sûr vous lui tendez les bras
En lui chantant Ave Maria,
Ave Maria…
Y'a tant d'amour, de souvenirs
Autour de toi, toi la mamma,
Y'a tant de larmes et de sourires
À travers toi, toi la mamma.
Et tous les hommes ont eu si chaud
Sur les chemins de grand soleil,
Elle va mourir, la mamma…
Qu'ils boivent frais le vin nouveau,
Le bon vin de la bonne treille
Tandis que s'entrassent pêle-mêle
Sur les bancs, foulards et chapeaux.
C'est drôle, on ne se sent pas triste
Près du grand lit et de l'affection,
Y'a même un oncle guitariste
Qui joue, qui joue en faisant attention
À la mamma, la mamma…
Et les femmes se souvenant
Des chansons tristes des veillées,
Elle va mourir, la mamma…
Tout doucement, les yeux fermés
Chantent comme on berce un enfant
Après une bonne journée
Pour qu'il sourie en s'endormant,
Ave Maria…
Y'a tant d'amour, tant de souvenirs
Tout autour de toi, toi la mamma,
Y'a tant de larmes et de sourires
À travers toi, toi la mamma
Que jamais, jamais, jamais
Tu nous quitteras…
Mama
Došli su,
Svi su došli ovamo,
Čim su čuli taj vapaj,
Umreće, mama …
Došli su,
Svi su tamo,
Čak i sa juga Italije,
Došao je čak i Giorgio, prokleti sin
Sa rukama punih darova
Sva djeca se šuttke igraju
Oko kreveta ili na podu,
Ali njihove igre nisu važne,
To je njihov poslednji poklon
Majci,majci…
Milujemo je poljupcima,
Poprtavljamo joj jastuke,
Umrijjeće, mama …
Sveta Marija milosti puna,
Koja kao kip postojiš u sobi
Milosno je primi u naručje
Pjevajući Ave Maria,
Ave Maria …
Toliko je ljubavi, uspomena
Oko tebe, mama,
Toliko je suza i osmijeha
Preko puta tebe ,kroz tebe, majko.
I svi ljudi su bili tako topli
Na stazama punim sunca,
Umrijeće, mama …
Neka svi piju sveže vino,
Dobro vino dobrog grožđa
Dok se na klupama mješaju
šalovi i šeširi.
Smiješno je, ne osjećamo tugu
kraj velikoga kreveta i ljubavi,
tamo je čak i ujak gitarista
koji svira, koji svira pažljivo
majci, majci…
I žene se sećaju
Žalosne pjesme večeri,
Umreće, mama …
Polako, oči zatvorene
Pevaj dok si dete
Nakon dobrog dana
Da se on osmehne dok spava,
Ave Maria …
A žene se sjećaju
tužnih večernjih pjesama.
Umrijeće mama.
Polako, zatvorenih očiju,
ljuljajući dijete u kolijevci,
nakon dobroga dana,
da se osmjehuju dok tonu u san
Ave Maria…
Toliko je ljubavi, toliko uspomena
Svuda oko tebe, mama,
Toliko je suza i osmijeha
Preko puta tebe, kroz tebe, mama
Koja nas nikada, nikad, nikad
Napustiti nećeš
Jugoslavija , Ljepotica majka
Jugoslavija je bila pa je nema
svi su se kleli da su je voljeli
jednog dana ćemo i mi biti sjena
dok su joj drugi nestanak željeli
Neka proći će i oni i sva djeca njina
svakako će svoje grijehe saznati
neće znati sin za oca ni otac za sina
dana kada odrede se pakleni halvati
teško je dići na majku ruku
to nebo ne može podnijeti
oni će okovima kamen da tuku
svako će svoje breme ponijeti
es ha es zlotvor se okanio nije
mogli smo živjet sna bajke
zvijer kamom i macolom ubi je
prokletstvo čeka ubice majke
žao nam ljepotice majke mile
poklanjala ljubav kćeri svakoj
ljepote njene sve jedanke bile
hvala ti Majko snivaj spokoj
Sve moje jeseni su tužne
Dani plačni su svi
A moje oči još su vlažne
Bola i suza trag
Za tebe čujem da si srećna
Ljubav prati te svud
I ruže drugom da si dala
Što nama donese maj
Zar nisi mogla meni opet da se vratš
Dobro si znala tebe da još čekam ja
I uvek jesen kada dođe
Kiše stignu u kraj
Tad moje oči suze vlaže
Setim se našega sna
Danas je još jedan svježi majski dan 2019.poslije obilne kiše.
Oni tako kažu. Kako oni znaju da je to 2018. godina po bilo kome, ili bilo čemu.
Nekome je to prva , nekome 68., rijetkima preko osamdeset.A kažu nekome mere biti 511, 666. ili više godina. Ako toliko doživi. A ne postoji mogućnost. Samo je jedan Metuzalem i par njegovih najdirektniji potomaka.
Ono tada su ljudi mogli nakantat hejbet godina. Uvijek. Možda i u beskonačnost stići. Ali vole voće. Jabuke i tako to. Bitno da je zabranjeno. Što veći veto to je slađe.
Koga briga za reprekusije. Ne m're se odoljet. A i mi kontamo, kako ćeš joj ba odoljeti. Obla , sjajna , mehka ko duša, čvrsta ko kamen. Drhti i biba se ko rosa na jutarnjem povjetarcu. I slasna . Duša čovjeka da zaboli.
Šta to? Kontate vi.
Ma , voćka ta. Svaka. Ima ih tone i nijedna ista, a sve nalik jedna drugoj. Da li ste vi ikad vidjeli dvije iste voćke, pogotovu one zabranjene. Normalno da niste. I nećete. Doklen god živjeli. Radi njih čovjeku biva žao što ne m're nakupiti Metuzalemove godine, barem.
Joj, što bi to bila fešta od vočki. Ma, pravi voćnjak . A bome kome se posreći i voćnjaci. Čovjek da poludi.
Neke blentovije načisto polude. Izguibe se i ne znaju kako brati voćke. Radi njih je i zmišljena sprava blesimetar. Kad god ne uberu neku voćku, a to im se nikad ne dešava, blesimetar zazvoni. I ne samo zazvoni nego se valja od šege i štanca poruku ko brzojav:
-S.O.S. joj levata S.O.S majko mila, manite mi S.O.S Nek se blente podave podave .
Po računici , koju smo blesimetrom provjeravali, danas je 125, dan u godini. Po računici koju nismo blesimetrom skontali, do kraja te iste gopdine ostalo je još 240 dana.
Taki vam je odnos blentovija i onih koji zamalo nisu blentovije.
Pa vi vidite šta vam je raditi. Ako ste već iz rahatluka radi ljepote prognani , a vi skoristite vrijeme i naučite se brati voće. To vam je najpametnije. Inače sve ostalo je šuplja priča.
Što bi poete rekle:
Snijeg pade na behar na voće.
U prevodu:
Joj levata majko mila. Ne obraše voće na vrijeme.
I tako to.
JA VOLIM TE,
A TI SE NA ME LJUTIŠ!
JA ZOVEM TE,
A TI K'O NEBO ŠUTIŠ!
VOLJENI,
TI TRAŽIŠ LJUBAV ČISTU!
VOLI ME,
U SVAKOM KAŽEŠ PISMU!
ADEM JE *DŽENNET VOLIO,
A *IBRAHIM SINA SVOGA!
REF.:
NA TREN SU TE ZABORAVILI,
USRED SVIJETA ČAROBNOGA!
TI ŽELIŠ SAM VOLJEN BITI
I SVAKOM LJUBAV OTKRITI!
JA VOLIM TE,
ALI GDJE SI SADA TI?
U SRCU TVOM,
GDJE GASIM SE I PLAMTIM!
BISERU,
MOJA JE LJUBAV MORE!
SA NJOM SI ODSJAJ *NISANSKE ZORE!
Mislite da su životinje naivne.
Nikako.
Svake godine u isto vrijeme sakljupljaju se na istim mjestima.
Ispod drveća bogatih voćnim plodovima.
Čekaju starog meštra od fešte.
Slona.
On uvijek dolazi na vrijeme, kada je voće počelo alkohiolno vrenje
Jedini on ima moć sakupiti raznoliki životinjski svijet na gozbu.
Prava pravcata žurkata na hajvani.
Ono ne valja se prejesti. Ali životinje znaju da su gozbe rijetkost.
Iskoriste je do maksimuma.
I…
Ma nije bitno, fešta može da počne.
Ljudi će se smijati.
Ne shvataju da je to životinjama samo jedan obilan objed i ništa više.
Zaboravljaju da ima ljudi, jako mnogo, koji takve objede upražnjavaju svaki dan.
Od jutra do sutra. I izgledaju tragikomično.
Zatvoren u tjelu
Zatvoren u koži
Sanjajš da se nebo vrati i umnoži
Zatvoren u mozak
Zarobljen u srce
U toj tamnoj jami
Vječno sanjaš sunce
Zarobljen u meso
Zarobljen u te kosti
Prostor taj do neba
Kako da premostim
Zatvoren u rebra
Zarobljen od srebra
I kad sivi sokol
Bjeljiji od srebra
Zatvoren u tjelu
Zatvoren u koži
Sanjaš da se nebo sa tom zemljom složi
Otrgnutog neba žudiš hljeba, vina
Al’ u domu tvome kaće domovina
Obje ruke tvoje, koda jedna nije
Koja hoće, hoće da pobije
Zatvoren u mozak
Zatvoren u srce
U toj tamnoj jami
Vječno zoveš sunce
Sanjaš da se nebo
Približi il’ vrati
Tjelo se kroz vlati
U pijanstvu klati
Uzi lišće s lišćem
Zatvoren u krvi
U tom kolu bola
Potoni il’ prvi
U tom kolu bola
Potoni il’ prvi
Zapjenjenog tijela
Kad će tjelo da postane djelo
Kad će tjelo da postane djelo
6.maja 1992.-Umrla je Marlen Ditrih, američka filmska glumica nemačkog porekla, legendarna “fatalna žena” (“Plavi anđeo”, “Šangaj-ekspres”, “Svedok optužbe”).
Maria Magdalena Dietrich je rođena u Berlinu 27. decembra prve godine XX vijeka u Schönebergu, četvrti Berlina.
Šoneberg je u njeno vrijeme bio ugledna četvrt.Sada Marlene , vrlo ekscentrična i probirljiva, ne bi kročila u njega.Skoro trećina stanovnika su imigranti.Među njima ima i dosta balkanskih pobjegulja.
Kao mala je znala da će biti slavna.
Sa jedanaest godina je promjenila ime Marija i nadimak Lajna u Marlena.Mi bi rekli rano si počela mala.A šta to ,prepuštamo vašoj mašti na volju.
Išla je u muzičku školu.Željela je postati koncertna pijanistica.Skrojena joj je drugačija ,glamuraoznija haljina,koja joj je savšeno pristajalaPovrijedila je ruku,san je odlutao a ona se našla kako obija pragove glumišta i vodvilja. I uspjela je..U Berlinu 1920-ih, glumila je u kazalištu i u nijemim filmovima.Tada je Berlin bio grad poslijeratnog beznađa i poremećenih pojmanja morala,koji je čeakao Godoa.Iznemogao od čekanja, dočekao je zvijer,raširenih ruku.
Šta je mlada ,ne i neiskusna djevojka morala pretrpjeti da opstane u podmukom svijetu šou biznisa možemo zamisliti.Otuda neka njena izvitoperena pojmanja života.
U Lejninoj 29. godini dolazi njeniha pet minuta koje će trajati okruglo 49 godina.
Plavi anđeo njemački je crno-bijeli film iz 1930. godine, redatelja Josefa von Sternberga. Film je snimljen prema romanu Professor Unrat njemačkog pisca Heinricha Manna.
Potka je vrlo tanka, govori o ljubavi i beznađu. Profesor Immanuel Rath se zaljubljje u Lolu-Lolu, pjevačicu u noćnom klubu. Njih dvoje započinju vezu, međutim kada to izlazi u javnost profesor dobija otkaz. Par se vjenčaje ali u nedostatku posla profesor spada tako nisko da nastupa u noćnom klubu kao klaun.
Film i nije bitan ,bitno je da u njemu glumi savršena, egzotična ljepotica.
Ostalo je klasika.
Međunarodna slavu i ugovor s američkom filmskom kompanijom Paramount Pictures. Hollywoodski filmovi kao Shanghai Express i Želja iskoristili su njen glamur i mistični izgled i učvrstili status zvijezde, kao jedne od najplaćenijih glumica toga vremena.
Domovinu nije previše voljela.
Kako bi?Niko je nije volio.Tamo su vladali zle sile i mrak.Adolf Hitler i nacisti.
Njena pjesma Lili Marlen je postala pojam pobune protiv Hitlera.
Ša radi holivudska komercijala.
Sasvim obična pjesma jednog zaljubljenog vojnika stvorila je mit o Maleni kao protivniku svoje domovine..Par posjeta pozadini , bolnicama savezničkih ratišta,slike u medijima,popularnost se preliva preko krovova.
Ispredaju se priče o ljubavnicima,hkladnoj biseksualnoj kuji i nepouzdanoj majci.Podilazi se bolesnim maštama gutača žute štampe,koja postaje kreator života kompleksaša i autsajdera.
Ona jeste hladna,ali u uzdržanosti iznošenja intime u svijet javnosti.
Pripisuju jopj da je ateista i izreku: “Ako Bog postoji, mora preispitati svoj plan.”
Čisto sumnjamo da je njena.Bila je rđena protestantica i mi smo je viđali da često,prekrivena maramom ili crnim udovičkim velovima leprša ka sakr Keru,najljepšoj hrišćanskoj crkvi na dunjaluku..
Nakon rata povremeno još glumila na filmu, od 1950-ih do 1970-ih većinom je bila na turnejama kao uspješna šou izvođačica.O njenom glasu su rekli da je „treća dimenzija“ i “ako nebi imala ništa više osim svog glasa, mogla bi vam njime slomiti srce“.A imala je i svega i ohoho toga pride.I slomila je srce onoga koji je pričao o njenom glasu.Upucao se.Tako kažu.
Svi su se trpali uz njenu bajku.Kada joj je postalo dosadno odlučila se povuči i napravila poslijednju pokretnu sliku.Kameo u filmu Just a Gigolo (1979.), s Davidom Bowiem u glavnoj ulozi.
Zluradi bi rekli : Kako petetično biseksualka sa biseksualcem.
Mi im šaljemo snimku i poruku: Poetična simbolika.
Svaki muškarac njenog života je bio samo žigolo.
Meriju Lejnu Maghdalenu Marlenu Dietrich,poznatu i kao Lili Marlen je kao i uvijek bolio stidni čošak.
Povukla se u Grad svjetlosti i zakopala u samoću.Proživjela je j13 godina u samoći,tišini,koje pićence i mnoštvo dosanjanih snova.
Tugovala je samo za snovima one djevojčice koja je povrijedila zglob.
