Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna galerija

zapis-o-cvijecu   svilena-magla

Zapis o cvijeću                                                                        Svilena magla

 

nebo-jesen-i-modra-rijeka  jutarnja-sema

Nebo jesen i modra rijeka                                            Jutarnja šema

 

predvecernja-simbioza  dva-lika-jednog-krajolika

Predvečernja simbioza                                                      Dva lika jednog krajolika

 

jersen-u-gorju  jesenje-iluzije-nad-modrom-rijekom

Jesen u gorju                                                                      Jesenje iluzije na modrom rijekom

 

   u-vrtlogu-mjesecine

Stepenica do raja                                              U vrtlogu mjesečine

 

bozur-cvate-i

Božur cvate

 

uskomesana-nevinost-ii  idila-u-zutom

Uskomešana nevinost                                             Idila u žutom

 

lenbdece-poljsko-cvijece  sjaj-ljeta

Lebdeće poljko cvijeće                                                            Sjaj ljeta

 

 

Alfonso Gatto – I ti ces me slusati

U ovoj velikoj tišni kamo stiže
osvit iz luke magle, prozorima
neke tuđinske kuće ja ću govoriti
o životu zagubljenom poput sna
i ti ćes me slušati zatvorena u svojme mrazu,
sklapajuci polako vjeđe, modra.
Zatim će se na zemlju spustiti mir
tvojih ruku, napokon nepovrijedjen
i bez bojazni da bude uznemiren,
i vjerovažemo da nosimo sa sobom,
s prvim nadanjimama, neki drugi život:
eho glasa sada vec udaljenog
kao što je i mrtvi mjesec jutarnji.

 

pB

Bleki – Na praznik badnjaka

 

Na vrhu ulice strme
odmah tu cantar grada
podrumski stan memljiv
sto mušema ohrndala
na stolu flaša
izvrnuta
vinograd popijen
pijan je čovjek
prazno gleda
ukočeno u vrata zuri
u ruci mu cigar gori
čeka ženu
koja bi trebala doći

Na dnu ulice strme
odmah tu u centru grada
veliki park smrada
popločan bjelosvjetskim šljamom
novcem sirotinje potkoženi
prljave ljubavi željni
sleđena je žena
nezainteresovano se podaje
u ruci joj cigareta gori
muž je čeka
htjela bi kući

Iznad ulice strme
odmah tu u centru grada
oronola kuća
dječije samoće
krevet prekriven
čaršaf poderan
tijelo malo drhtulji
uplakano u zid bulji
gladno je
ukočeni pijani otac
majka sleđena što ne dolazi
njihove slike u očima gore
nada se korici hljeba

Veselite se bogati reče
večeras je badnje veče
Hristos iz Nazareta se rodi
da svijet siromašnih vodi
zalupi vrata ispred nosa
djeci što zimi hode bosa.

Bleki – Da mi je samo još jednom…

Cvijetna polja   

Ljubav  Centofilija

  

Još uvijek srce umorno traži

usnulo  Proljeću svoje

sjećanja miluju snježne dane

radovanja naših

i sniju sanak pusti

da mi je još jednom

samo još jednom…

 

Ti i ja

boje i kistovi

potkrovlje ateljea

slikam a učiš me

vruće je

 

ventilator zuji ne pomaže

ti se moraš obnažiti toplo toplo ti je

onako damski

bez imalo stida

a čedno kao tvoja djetinja duša

i ja sa nelagodom

postajem adamov sin

jer me pogled na tebe grije

više nego zvizdan

 

ti si nestašna

djetinje luckasta

nepresušno vrelo radovanja

rođena za igru

ja stidljiv i neuk

kada sam sa tobom

plsši me mladost tvoja

skrivam pogled od tvoje nagosti

 

tebi smiješno

sladak ti moj sram

poprskaš me kistom

po grudima koje plamte

ozbiljnost mi pada sa lica

da li je to i čednost pala

 

još uvijek ne znam

ali i ja tebe škropim

uzvrćaš sa još više boja

i ja tebi

u tom čašćenju

u tom bezvremenu

biramo boje nježne

ljubavne

 

ti hoćeš da mi sve izliješ

na blesavu glavu

ja kao ozbiljno ne dam

hvatam te za ruku

ti se otimaš

jedno smo uz drugo

borimo se

 

ali

da li vrelina ili ono nešto iskonsko u nama

nas tjera da se sve manje borimo

da se sve više privijamo jedno uz drugo

boje i kistovi i zdjela bivaju nevažni

pogledi i gubitak daha jedino što postoji

 

lica nam se sama primiču

usne se spajaju

svijamo se

osejćamo srca hoće da iskoče

i ne sjećam se

da li si me ti povukla sa sobom

ili sam te ja nježno polegao

 

mi smo sada par koji se uranja

nježno polako

duboko kao naša ljubav

što Oceanom slovi

 

i da Mila

u tom trenu se ljubav rađa

i nemamo izbora

vodimo ljubav

još jednom

i još jednom…

i da mi je

samo još jednom…

Jasna Gospić – Strepnja / Song – Liric

 

 

 

Plavo bijela refleksija   Zvijezdice  Okus čednosti

 

 

Desanka Maksimović

 

Strepnja

 

Ne, nemoj mi prići

Hoću izdaleka

da volim i želim tvoja oka dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

dok od sebe samo nagoveštaj da.

 

Ne, nemoj mi prići

Ima više draži

ova slatka strepnja, čekanja i stra’.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži,

o čemu se samo tek po slutnji zna.

 

Ne, nemoj mi prići

Našta to i čemu?

Izdaleka samo sve ko zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva.

 

Desanka Maksimović – Ne boj se mila,tebi će uvijek biti samo šesnaest godina

Valjeva, 16.maja / svibnja 1898. – Beograd. 11. februara /veljače 1993.

„Da mi je sada šesnaest godina,činila bih sve opet onako kako sam činila kada sam bila gimnazijalka u Valjevu.Dugo sam hodala po šumi i to pred veče,kad je u njoj sasvim tiho. Iako sam društvena,samoća mi je i danas draža od razgovora sa ljudima.Volela bih opet onako, kao kad sam pisala pjesmu Strepnja.Opet bi mi bilo draže čekanje ljubavi nego njeno ispunjenje.Opet bih čitala u isto vreme tako oprečne priče kao što su,recimo,Tolstoj i Ipolit Ten.Opet bih se zanosila crtanjem i matematikom,opet bi mi bile bliže stvarne nauke od onih koje su u mojoj mladosti bile gotovo kao priča.Opet bih voljela iste pesnike ili bolje reći gotovo sve pesnike: u svakom od njih bih zacela našla malo sebe i opet bih u časopisu  posle pesme pročitala kritike,a onda tek ostalu prozu.Opet bih više videla i ono što je prošlo i ono što će biti od onoga što se u danom času zbiva.Opet bih sanjala (oprostite ovo nije prekor kome i aluzija) o bratstvu Južnih Slavena!“

Desanka je bila od onih krhkih bića, kojima Svjetlost još u detinjstvu udahne Ljubav i Milost .To je dar koji se nikad ne prekida.

Bila je udata,ali njena životna družica bila je poezija.Njene pjesme, njena dječica.Ona se uronila u poeziju i bila poezija.Od mladalačkih dana do smrti je osluškivala i bilježila govor svoga srca.Koliko srce ,toliko ljepote u pjesmama.

Srce djevojčice i starice ne kuca isto,reći će neuki.

Desankina poezija govori  da godine nisu bitne,da sva vremena iste snove nose.Ponekad se osjeti  mala razlika,da srce malo sporuije kuca,jer umorno je.Trebalo je ljudima odaslati toliko  iskrica i snova o ljubavi , a vremena za to ljudi nemaju.

„Prva ozbiljna „ Desankina pesma bila je o zalasku sunca:

Sunce odlazi,a sve,i ljudi i priroda, pružaju prema njemu ruke i dovikuju-nemoj otići,ostani…

Vrlo brzo će doći  Strepnje i Ja sam lovac srca svoga rodenog.

I tada će se roditi naša mila pjesnikinja , uvijek djevojčica,koja će nježno,poput grlice lepršati ovim dunjalukom sijući ono što je čovjeku urođeno od iskona.

Dijete nam poručuje;bez Svjetlosti nema života   i moli zapitajte se šta učiniti da Svjetlost   uvijek bude tu i da se ne zaprlja.

Imala 14 samo godina kada je počela i nikad više nije prestajala pjevati o Svjetlosti.Jer Svjetlost je neizmjerna Milost i savršena Ljubav.

Naše su riječi šture i neubjedljive.Zato ćemo pustiti poetesi da sama o svojim srcem  snije i za nas pjeva.

Obratiće se Zapadu i reći:

Vi, doista, imate

nekoliko miliona Hristovih kipova,

na svakog čoveka po jednoga,

imaju ga drumovi i polja, apsane i škole;

a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,

u sebi ga nose. ( Balkanac)

 

Svjetlost to je san i ljubav u srcu svakog djeteta i djevojčice:

 

Dopusti, majko, da zoru

dočekam u vrtu s njim.

On peva: da zajedno ćemo

do zvezda se peti;

Da, ako mene ne dadne mu Bog,

mora umreti. (Djevojačka molba)

 

Svjetlost je u ljepoti i ljubavi prirode:

 

Zavole zumbul lepi

juče, kad zora svanu

i sunce poljubi cveće, šume i poljanu

i na njoj rosnu travu,

ljubičicu plavu

zavole zumbul lepi. ( Jedna smrt)

 

Bila je optimist i kada ,  u smrti  , Svjetlost traži i ljubavi poručuje:

Ako prva odem, javiću ti

javiću ti šta biva kad se brat i sestra

i mati i prijatelj polako raziđu

i pljusak se kroz rastresitu humku sruči,

i treba li se bojati pauka savesti

i šta on među crvima i stonogama znači. ( A i tebe molim)

 

I smrt je samo puta ka  Svjetlosti:

 

Nekada si, kao dete, koračao niz brvno,

preko ponora sveg u tamnoj, vlažnoj česti,

ne gledajući u dno pod sobom crno.

Ne gledaj ni sad, ja ću te polako povesti. ( Ne boj se)

 

Mila tebi će uvijek biti samo šesnaest godina jer ti si mladost zamolila:

 

Ali ja te neću nikad pustiti.

Oko srca svoga postaviću stražu

jedne ljubavi što mene voleće;

U vrtu svome zasadiću proleće;

sve mirise slatke zarobiću

što bregom nihaju leti;

 

Mladost ti je u srce urezala Strepnju:

Strepnja

 

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka

da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

dok od sebe samo nagoveštaj da.

 

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži

ova slatka strepnja, čekanje i stra’.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži,

o čemu se samo tek po slutnji zna.

 

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?

Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek’ mi ne priđu oka tvoja dva.

 

A Svjetlost je vidjela sve tvoje ode o njoj,Milosti i Ljubavi… i pamti:

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

 

I zato  ne boj se mila i vjeruj nam,tebi će uvijek biti samo šesnaest godina:

Dođi da ti vidim lice,

ispod belih grana da stojimo,

da po livadama travu milujemo,

da vrbe lomimo,

da se smejemo, da se smejemo,

da zvezde brojimo,

da ćutimo nemo. (Šesnaest godina)

 

Ne boj se mila tvoja Svjetlost je sada sa tobom i zato:

 

Pomiluj Bože, one koji su žedni proleća,

iščezli kao osmeh tih

meñu zvezdane svetove.

Pomisli, Bože, na njih

u čas kad prosipaš cvetove

povrh kutova svih. (Pomiluj Bože)

 

Francesca Gagnon ~ Bella / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

C'est l'enfant fragile

Qui dort au fond de moi,

Égarée, déçue,

Seule sur une île

D'où elle s'évadera.

 

Adieu mes sanglots,

J'ai le rage de vivre.

Quitter les jours

Qui brisent me peau

Et respirer l'amour.

 

Bella…

C'est l'enfant qui veille

Sur nos desirs cachés

Du jardin d'Eden.

Aux milles merveilles

Un tresor oublié.

 

Éloigne de moi

Naufrage et dérives.

Oh! Ma vie se bat

Pour ne pas mourir

Et respirer l'amour.

 

Pourquoi se fermer les yeux?

S'arrêter de prier son Dieu

Donnez-moi une cle

Un secret divin

Pour libérer tous mes rêves

Et respirer l'amour …

 

Pourquoi déchirer son coeur ?

Déserter et noyer ses peurs…

Donnez-moi une cle

Un pays sans fin

Pour traverser mer et monde.

 

Et pourquoi se fermer le yeux ?

S'arrêter de prier son Dieu

Donnez moi une cle

Un secret divin

Pour inventer d'autres rêves…

 

Bella…

C'est l'enfant fragile,

Qui dort au fond de moi …

 

Bella

Je krhko dijete

Koje spava u  srcu  mom

izgubljena, razočarana

Usamljena  na otoku

Od svega želi pobjeći

 

Zbogom moji jecaji

U  bjesu života

Ostavljam dane

Koje  slamaju kožu

A udišu ljubav

 

Bella

To je dijete koje zagledano preko

Naših  skrivenih  želja

Od edenskih vrtova

Sa hiljadama čuda

Zaboravljenog  blaga

 

Odlazi od

Brodoloma i bura

Oh, moj život je tukao

Da ne  bi   umrla

I udisala ljubav

 

Zato smo zatvarale oči

Stajale moleći danam naš Bog

Da  ključ

Nebeskih  tajni

Da oslobodimo  sve svoje snove

I dišemo ljubavju

 

Zašto slamamo naša srca

Bježanje i crtanje naših strahova

Daj mi ključ

I beskrajne zemlja

Da da dođem iznad oceana  i svijeta

 

Zato smo zatvarale oči

Stajale moleći da nam naš Bog

Da  ključ

Nebeskih  tajni

Da oslobodimo  sve svoje snove

 

Bella

 

To je krhka dijete

Koje spava u  srcu mom

Bleki – Dječice mila , oprost molim

 

 


Djece je sve manje.

Ne znam zašto.

Možda se boje biti djeca?

Mnogo im, previše ,boli odrasli nanose.

Možda prebrzo odrastaju, zato što očevi nemaju vremena za njih?

 

Možda jednostavno ovo nisu vremena za čednost i nevinost.

Mnogo je boli i nestajanja.

Mnogo je tuge i ubijanja.

A možda ih samo previše siluju i ubijaju?

 

Sve to užasno boli i svijet postaje sve tamniji.

I sve manje nade ima.

 

Dječice mila ,

oprost molim ,sam i bespomoćan,

vaše krvave suze srcu bolnom ledim.

Zara – Dle Yaman (Դլե յաման) / Song -Lyrics . Prevod na bosanski

 

 

 

   

 

 

Դլե յաման

Գյամին էկավ կրակի պես,

Վա՜յ, դլե յաման,

Էկավ, հասավ չուր ծովու կես,

Յաման, յաման:

 

Դլե յաման,

Մեր տուն, ձեր տուն իրար դիմաց,

Վա՜յ, դլե յաման,

Հերիք անես աչքով իմաց

Յաման, յաման:

 

Դլե յաման,

Արև դիպավ Մասիս սարին,

Վա՜յ, դլե յաման,

Կարոտ մնացի ես իմ յարին,

Յաման, յաման:

 

 

Gospode  Aman

*

Gospode Aman ,

vjетаr je duvao kao vatra

Avaj Gospode Aman

duvао je  do polovine mora

Aman Aman

*

Gospode Aman

moja i njegova  kuća bjehu jedna  pored  druge

Aman  Aman

Avaj Gospode Aman ,

voleli smo se krijući

Aman Aman
*

Gospode Aman

vatra dotaknu goru našu

Avaj gospode Aman,

ostadoh željna moga voljenog

Aman , Aman

 

 

 

Prever – Mali prosjak

 

Mli prosjak

traži milostinju od ptica

 

Oh

ne ostavljajte mi punu šaku

inaće ću ostati ovdje

ako se mora

sve  dok se ne smrkne

 

I u njegovom pogledu

pojavljuje se odblesak žalosti

 

Tj odblesak

uočila le jedna ptica

 

Nije gladna ali lagano

prilazi sitnim obazrivim korakom

da iz čiste pažnje

pokljuca iz dječije ruke

hljeb ponuđen tako jednostavno.

 

I radost pali sve vatre

u očima malog prosjaka