Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

Tananost                                                                         Bosna zemlja božije milosti

 

 

Snježna noć i otisci                                                   Prozračni cvijetnjak

 

 

Nejasne sjenke                                                      Plavet i bodlje

 

 

Dobrota MBS                                                                     Punoća jubavnih dodira

 

 

Ljubičice u polju šarenom                                         Djelići krhkog cvijetnjaka

 

 

Krici i bura                                                                      Jesenji omaž

 

  

Mjesečevi velovi                                                               Snoviđenje

 

 

Sneno talasanje                                                                  Nebesko talasanje

 

 

 

 

Hajam – Rubajie 8 i 9

8

Hiljadu cvetova se s jutrom rascvetaše

a hiljadu drugih u prah se pretvoriše.

Prvi dani leta što donesoše ružu

Džamšid i Kaj Kubada* lepotom zaneše.

 

9

Sa starim Hajjamom dođi, druge ostavi.

Kaj Kubada i Kaj Kausa* sad zaboravi.

Neka se Rustem** bori kako sam to želi.

Neka na piru Hatim Taj*** bez tebe slavi.

 

Fernando Pesoa – Odlomci

Iz mog sela vidim sve sto se sa zemlje može videti od Vasione…

Zato je moje selo veliko kao bilo koje drugo mesto,

Jer ja sam po meri onoga sto vidim

A ne po meri svoje visine…

U gradovima život je manji

Nego ovde u mojoj kući na vrhu ovog brega.

U gradu velike zgrade zagradjuju vidik,

Zaklanjaju obzorje, odvlače naše poglede daleko od svakog neba,

Pretvaraju nas u patuljke jer nam uskraćuju ono što nam naše oči

mogu dati,

I stvaraju od nas siromahe, jer je gledanje naše jedino bogatstvo.

Zdravko Colic – Ej, draga draga / Song -Lyrics

 

 


Zimi odlaze ptice selice
Al’ se uvijek vraćaju
A ja neću nikad na ta mijesta
Što na tebe sjećaju

Na hladnoj postelji
Bože, koferi
Pahulje u prozoru
To su zadnje slike koje pamtim
I koje se ne brišu

Miriše evo opet zima, snijegovi
I kod nas već se peku mladi kesteni
Eeee, e draga draga da je sreće
Bila bi sa mnom
Ali ti se nece
E draga draga da je sreće
Bila bi sa mnom
Ali ti se neće
Bila bi ti sa mnom ali ti se neće

Zimi odlaze ptice selice
Al’ se uvijek vraćaju
A ja necu nikad na ta mijesta
Što na tebe sjećaju

Miriše evo opet zima, snijegovi
I kod nas vec se peku mladi kesteni
Eeee, e draga draga da je sreće
Bila bi sa mnom
Ali ti se nece
E draga draga da je sreće
Bila bi sa mnom
Ali ti se neće
Bila bi sa mnom ali ti se nece

E draga draga da je sreće
Bila bi sa mnom
Ali ti se neće
E draga draga da je sreće
Bila bi sa mnom
Ali ti se neće
Bila bi sa mnom ali ti se neće

E draga draga da je sreće (2x)

Bleki – Adagio

 

Adađo

kao stanje uma

kao bljesak duše

kopni

kao sjenka

a gubi sjaj nevinosti

postaje običnost

 

Adađo

kao stanje srca

kao bljesak duše

kopni

kao krhka ruža

a gubi miris čednosti

postaje svakodnevnica

 

Adađo

kao stanje duše

Ljubavi , oprosti mi

ja sam samo sanjar

ljubavnik poetske duše

Maksumče bol  u koroti  rosi

opraštati  sa običnošću nije sviko

Šaban Šaulić – Dva galeba bijela / Song i Lyrics

 

 

More   Hridi   galebovi 

Dva galeba bela u crnoj noci

leteli morem a bura je bila

vetar ih baci na jednu stenu

a on tu osta slomljenih krila

 

A ona ode, ostavi njega

da ceka svoju poslednju zoru

jedino malo naso je snage

da se pozali voljenom moru

 

Refren

Reci joj more da nju jos volim

za zlu je sudbu svoju ne krivim

ah zar se tako sad ljubav deli

ja da umirem a ona da zivi

 

On nije hteo zoru da ceka

on nije hteo sunce da sine

s visoke stene baci se galeb

voljenom moru u plave dubine

 

A zivot ovaj i dalje tece

nova se zora nad morem budi

jedino istina ostaje samo

i ptice vole kao i ljudi

 

Refren

 

Nikolovska – Piši mi – Jedno neposlato pismo / I ona pjeva – Piši Mi/Iz Arhiva

Mila moja

Tvoj čuperak plavi i bandak osmjeh još mi se motaju u glavi.Vrijeme je zakazalo.Nije izbrisalo tvoj lik iz moje uboge duše.

Mnogo si mi prelijepih pjesama poklonila. U moje srce si mnoge nježnosti i Oči svoje utkala,da nikad ne pobjegnu od mene.

Glas Tvoj miluje moje  ljubavi i sjećanja, i  u moju samoću ih zovu. Bude mi lakše. Mrven. To je sasvim dovoljno da upijam darove tvoje i da se Bogu Jedinom molim da te čuva na tvom putu.

Pjesma ova , već dugo vremena tišti.

Nekada davno,  sunce bilo je purpurno, nebo safirno, trava smaragdna, srce milostivo, a duša nevina. U toj ljepoti se gubim i vidim Tebe, malena moja.

Osmijeh si prekrasni , krajoliku poklonila, a plače ti se.

Pišeš mi pismo, a boli Te.

Pišeš mi pismo, a ne žališ se i ne plačeš.

Samo pitaš da li  volim Te i koja me tada ljubljaše.

Ponosna si žena , djevojčica , srna , a moje ćeš laži i nevjeru preboljeti  samo da ostanem.

To me zabolilo mila.

Ponos

Ti nisam mogao oprostiti. Bio sam mlad i nisam znao šta ću sa tolikom ljubavlju, koju si mi poklanjala.

Sada znam šta bih sa njom i evo pišem Ti.  

Ali ne znam gdje si Ti,  kako da Te pronađem.

Pišem Ti ,  jer nemam , skoro da i nemam , kom.

Sve moje ljubavi su bile umorne i samo su odlepršale.

Sve moje ljubavi su otišle.

Pišem Ti , jer sada razumijem Tvoju ljubav i Tvoju tugu.

Ja sam još uvijek ovdje, a gdje si ti?

Malo je žena voljelo kao  kao što si Ti i imalo osmjeh i pjesmu što se Ljubav zovu.

Umorna od čekanja mene neuviđavnoga Ti mi pobježe.

Ne znadoh gdje!

Kad saznah , kasno bi za sve.

Al’ viđam Te.  Još si  mi ista, mila moja.

Prelijepa i krhka.

Ko Grlica u polju djevičanskih ljubičica , što željna  radosti osta gladna , jer nevinost ne želi kljucati.

Takva si Ti.

Izvini, nije pošteno , ali rečiću :  ista ja.

Srce daješ, a ne pitaš ništa.

Sebe darivaš,  a boli Te.

Iščekuješ jednu ruku ljubavi , usne zaljubljene da Ti djetinje lice  rose i miluju.

Pišem i ne tražim da mi kažeš gdje si.

Sram me mila moja .

Pustih Te da odlepršaš, ne saznavaši koliko ljubavi u mome srcu diše za Tebe.

Stidim se mila moja.

Dozvolin san ,  da Te oni bezumnik , oni gnjida od čovika, što tuđe grijehe slika i obznanjuje svitu, međ’ tujine odvede, a ne progovorin, ni dvi-tri riči , da mi oprost daneš i ostaneš.

Moja duša sada je umorna i upraljala bi bjelinu Tvoje, kao što su tamo tujinci htjeli.

Pišem i ne tražim da mi kažeš kako je  srce Tvoje umorno.

Da i neugodno mi je, što više ne znam od kojih pjesama tebi bude lakše i koja tebe tišti.

Ali molim te vrati se, biće nam lakše.

Možda ćemo tugovati , ali opet ćemo se voljeti, makar ti živjela međ’ velovima sunčanih vala,  a ja u snježnim  danima kajanja.

Možda će nas boljeti, ali bićemo na pola koraka , na dohvat one, djetinje  ruke što miluje i voli.

Da vrati se mila, biće nam lakše smiraj naći.

I oprosti mi.

P.S

Mila moja,

Volim te i vratio bih Ti , sve pjesme i ljubav tvoju. Ali skontam, šta bih je radio bez osmijeha i očiju tvojih. I pjesama da mi dušu steru.

      Ona Sanja  Još nježnije  Govor srca

 

  Ona sa cvijećem u kosi Stablo Djeca

 

Piši, piši mi, da l još me voliš ti?

Piši, piši mi, još ove jeseni

Kaži tko, kaži tko ljubi te

Tko mi krade te, krade od mene, uzima mi sve?

 

Piši, piši mi kad više nemaš kom

Piši, piši mi k o prijatelju svom

Kaži mi, kaži gdje da tražim te

Gdje da nađem te, sakrijem od nje, sakrijem od nje.

 

Piši, piši mi, ne ostavljaj me ti

Piši, piši mi, o svemu piši mi

Kaži kom , kaži kom lažeš sve

Laži i meni, samo ostani, samo ostani.

 

Kaži tko, kaži tko ljubi te

Kaži kom lažeš sve

Laži i meni, samo ostani, samo ostani

Laži i meni, samo ostani, samo ostani

Indexi – Žute dunje / Song – Lyrics


Copy (3) of ona spavau plavom  Dunje cvatu    Ljubavnici

Žute dunje

Voljelo se dvoje mladih
sest meseci, godinu
kad su htjeli da se uzmu,
da se uzmu, aman aman
dusmani im ne dadose

Razboli se ljepa Fatma
jedinica u majke
pozeljela zute dunje, zute dunje
aman, aman,
zute dunje, zute dunje
iz Stambola

Ode dragi da donese
zute dunje Carigradske
al ga nema tri godine, tri godine aman, aman
nit se javlja niti dolazi

Dodje dragi sa dunjama
nadje Fatmu na nosilima
Dvjesto dajem spustite je
tristo dajem otkrite je
da jos jednom Fatmu ljubim ja