Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

 

 

Slava Gospodu                                                                       Sunčano gorje

 

 

  

Moćna šuma                                                                         Noćna čarolija Modre rijeke

 

 

Cvijeće  u plavoj milosti                                                    Zagubljena čednost

 

  

Tragovima minulih proljeća                                                 Kovitlac nadanja

 

 

Plavetni beskraj                                                          Zatišje i bura

 

  

Miris plavetnog cvijeća                                                                Jezerska rapsodija

 

 

Mjesečeve zrake i more                                                  Violetni preludij

 

  

Cvijetna maglica                                                             Sjaj mjeseče

 

 

 

Francesca Gagnon ~ Bella / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

 

Orhiderja Misao o srcu   Ona Sanja

Bella

C'est l'enfant fragile

Qui dort au fond de moi,

Égarée, déçue,

Seule sur une île

D'où elle s'évadera.

 

Adieu mes sanglots,

J'ai le rage de vivre.

Quitter les jours

Qui brisent me peau

Et respirer l'amour.

 

Bella…

C'est l'enfant qui veille

Sur nos desirs cachés

Du jardin d'Eden.

Aux milles merveilles

Un tresor oublié.

 

Éloigne de moi

Naufrage et dérives.

Oh! Ma vie se bat

Pour ne pas mourir

Et respirer l'amour.

 

Pourquoi se fermer les yeux?

S'arrêter de prier son Dieu

Donnez-moi une cle

Un secret divin

Pour libérer tous mes rêves

Et respirer l'amour …

 

Pourquoi déchirer son coeur ?

Déserter et noyer ses peurs…

Donnez-moi une cle

Un pays sans fin

Pour traverser mer et monde.

 

Et pourquoi se fermer le yeux ?

S'arrêter de prier son Dieu

Donnez moi une cle

Un secret divin

Pour inventer d'autres rêves…

 

Bella…

C'est l'enfant fragile,

Qui dort au fond de moi …

 

Bella

Je krhko dijete

Koje spava u  srcu  mom

izgubljena, razočarana

Usamljena  na otoku

Od svega želi pobjeći

 

Zbogom moji jecaji

U  bjesu života

Ostavljam dane

Koje  slamaju kožu

A udišu ljubav

 

Bella

To je dijete koje zagledano preko

Naših  skrivenih  želja

Od edenskih vrtova

Sa hiljadama čuda

Zaboravljenog  blaga

 

Odlazi od

Brodoloma i bura

Oh, moj život je tukao

Da ne  bi   umrla

I udisala ljubav

 

Zato smo zatvarale oči

Stajale moleći danam naš Bog

Da  ključ

Nebeskih  tajni

Da oslobodimo  sve svoje snove

I dišemo ljubavju

 

Zašto slamamo naša srca

Bježanje i crtanje naših strahova

Daj mi ključ

I beskrajne zemlja

Da da dođem iznad oceana  i svijeta

 

Zato smo zatvarale oči

Stajale moleći da nam naš Bog

Da  ključ

Nebeskih  tajni

Da oslobodimo  sve svoje snove

 

Bella

 

To je krhka dijete

Koje spava u  srcu mom

Ti si … moja Malena

 

 

Malena

sinoć sam imao osjećaj da se dobro zabavljaš.

Vidim ti osmjeh čaroban, u njemu bih dušu svoju mogao kupati.

Bilo mi je veoma  drago  uroniti u te oči boje ljubavi.

Moram sam iskoristiti tvoje raspoloženje,

da od tebe saznam ponešto o nama.

Poslije kada si morala naglo otići,

da bi mi se sa ljepotom na usnama mogla vratiti,

palo mi je na pamet da se nastavim šaliti sa tobom, kao da si tu.

 

Pa sam zamišljao :

Gledaš me kao dijete jednim okom ,

a prelijepa si.

Uvijek neke kamenćiće u moje misli bacaš,

a prelijepa si u čednosti svojoj.

 

I kad apomsilim da me voliš,

ti mi iskreno, djetinje pokažeš jezik,

ja ozbiljni jarac se moram nasmijati

i pokloniti lizalo tvojoj savršenoj ljepoti.

I nekako mi sve liči na Mjesečevui bajku.

Kojoj pružih Ruku ljubavi,

da me pomiluje Pijete u oblacima,

koje biva mojom Bijelom damom,

zarobljena Mostom i izmaglicom,

ispod ljubavno Proljetnog vodopada

 

a

monica bellucci - one beautiful specimen. Golly gee wizzzzzzzzz! However, I'm not feeling the whole "one eye" symbol by covering up one eye. I get it. Not alllllll of us are ignorant Monica!    Monica Bellucci.

monica bellucci    Monica Bellucci

 

 

 

   

 

  

 

Ti si …

Ti si čarobna sjena
nježna kao vala pjena

Ti si tihi ocean
kao snovi mojih sanja

Ti si Krhka ruža
što ka meni ruke pruža

Ti si suton
u kome moja duša odmara

Ti si pobješnjelo more
koje srce moje smara

Ti si mjesečeva bajka
koja mojom dušom sni

 

Logor smrti

 

 

 

Bosna je  zemlja Božije milosti

 

Sarajevo Grad čednosti

 

 

Modra rijeka sanja

 

 

Ulica prkosa

  

 44 mjeseca , ili tačnije 1425 dana u logoru smrti se dešavale monstruozne , ljudskom umu nezamislive stvari.

Logorska statistika broji:

-14.o11 ljudskih bića ubijeno

-1601 dijete razneseno

-50 000 ljudi izmasakrirano

Vi mislite radi se o nacitičkim konc  logorima najcrnjeg fašizma.

Varate se!

Ipak, možda pogađate?

To se dešavalo u Sarajevu , Gradu čednosti , najužasnijem svjetskom logoru smrti , a na očigled hriščana, Vatikana, SAD, EU i ostalog “demokratskog “svijeta

Svaki dan 10 ljudi je ginulo, jedno i 1/10 dijeteta razneseno, 35 ljudi ostavljeno bez udova i nade.

Sve se to dešavalo u New age vremenu na pragu trećeg milenijuma.

Zvijer projicirana iz grada, smještenog na sedam brežuljaka, se okomila na Bosnu zemlju Božije milosti i Sarajevo Grad čednost.

Zlo skupljenu na još jednu krstašku bojnu protiv iskonskog  Dobra.

Slabo im znanje, još tanja snaga.

Ne mo'š ti bolan Bosni i Sarajevu , ni Bogu milim ljudima opepeljiti.

Na današnji dan 5.Aprila/Travnja 1996., monstruozna kukavička neman je podvila repove i otperjala u guslarske vukoderine iz kojih je izmilila.

Milostivi svoja čeda štiti, a zlo vraća putima odakle dolazi, da tamo pokaže snagu.

Učinci su već uveliko  vidljivi , iako se slijepci prave nijemi i gluhi.

Ali to još nije kraj.

Čekajte vi , a čekamo i mi!

Milostivi su puti Gospoda Silnoga.

Dopisano

Prelijepe, proročke stihove uvodne pjesme – Sarajevo će biti , sve drugo će proći ,napisao je i uputio opkoljenom Sarajevu, veliki čovjek Đorđe Balašević.

Sarajlije nisu imale izbora. Uglazbili su ih i otpjevali.

 

 

 

Trebević , Grad čednosti , Zlo i Poslijednji Bogumilski monoteisti

 

Harmonični zakoni Bogom date prirode su neumoljivi.

Svako živo biće ima svoj početak i kraj.

Ima srce i dušu

Između toga život.

 

I ovaj Grad. I ovaj narod . I ova mala plava planeta.

Na kraju krajeva i Univerzum.

 

Ko te udari po obrazu ti okreni drugi. Bolje ti je.

Božja zapovijed , sasvim logična poslovica, izgovorena ustima Nazarećanina.

 

Trebević .

 

Ta malena planina iznad Sarajeva grada čednosti peristira i prije nego se grad ,

prije nego se On rodio.

 

Nikad mu nisam poklanjao veliku pažnju. Prihvatao  sam ga  onako prirodno.

Jednostavno postoji

Jedna planina iznad grada.

 

Ali…

Jednom u mom potonjem životu , vraćajući se poslije dužeg odsustvovanja , zanijemio sam.

 

Odmah poslije Blažuje   nadvožnjak  se naglo spušta ka Ilidži , tim ugodnim vanjskim vratima Grada . U njegovoj blizini vri mnogo hladnih i bistrih , modrozelenih vrela, kojiima počinje Modra rijeka da plovi i sni kroz  zemlju po kojoj dobi ime – Bosna zemlja božije milosti.

I saputnici rekoh da zakoči na vrhu  tog nadvožnjaku. Moradoh stati i izači. Želio sam pogled smiriti. Nisam želio fatamorganu.

Bljaštao je taj Trebević Suncem okupan. Odjednom me zapljusnu njegova istina.

 

To nije planina , to je dobra , nježna,  plodna žena prekrivena plavetnim velom , u čijem se krilu, skoro stidljivo smjestio moj Grad.

Obronci , razliveni u jednu čvrstu, a ipak, titravu bjelinu ženskih skuta obgrlili su Čednost poput nezaštićenog dojenčeta.

 

Okolina i više planine mi se učiniše kao neki dekor za nadrealističku sliku bremenitosti:

-Dobrota majke , i  blagost njenih bedara u njima uronjeno nejako dijete, štićeni okolnim planinama , pretvaraju se u sliku iskona.

 

Ipak me tuga preplavi.

 

U neko doba , dekretom nekog nadobudnog došljaka, koji se močugama i opancima uspentrao na čelo došljačke oligarhije koja je uzurpirala vlast , u kojoj nije bilo rođenih Sarajlija , zabiše u vrh glave , u čelo usnule planine Majke, ružni  TV toranj. I dan danas strči, kao glogov kolac zabijen u grudi nevine žene, umjesto u grudi mentora projektanata zla.

 

Tako se ,  godina unaprijed označi skrnavljenje, mučenje, silovanje i ubijanje Majke – planine i djeteta – grada čednosti.Silna želja za ubijanjem Majke progovara nakana  da se taj Grad – nevina beba učini nebranjenom  i nehranjenom, ugušenu u vlastitim suzama.

I na tom nadvožnjaku od željeza i betona On zaslijepljen zatvara oči.

Zatvorivši oči , On vidi sve, jer zna sve, zna to iskonsko znanje koje Majka i beba Grad nutrinom svojom prenose dušama svoje krvi.

A te duše , ta srca , lete letom čudesnih gradskih visokoletača , golubova vjernika i vjesnika sa grančicom malsine u kljunu.

Maslinu skidaju , golubove na roštilj bacaju , sa svih strana nadolazeće horde zla mračlnih sila neolita , krede i jure, homo primogeniusa , aveti i pošasti starog i novog vijeka. Zatim rimljani, avari, huni, slaveni , hadumice  Vatikana i  krstaši , bijeda srednjeg i kasnijeg vijeka, opet krstaši, turci,austrougari, srbalji i kroatjanci te Njemačka bagra,pa opet četnika i ustaša, raznih biljalj aljija,Izetija.Sve sami nacista. Neprimjetno se privukoše svjetske i bjelosvjetske kurve,ubice, zločnici i silovatelji pod maskom mirotvoraca.

 

Molimo vas prestanite, dosta dosta više.

U ime Boga ,prestanite.

U ime ljubavi i prirode zaustavite se i idite svojim kućama u miru.

 

Tiho jeca bremenita Majka. Jauče beba grad Čednosti. Vrišti Bosna zemlja Božije milosti.

 

Niko se ne obazire na izbezumljenu i epohama izmučene duše.

Pomen Boga Jedinoga , prirode i ljubavi još više raspomamljuje pobješnjelu rulju izniklu iz đavolove glave.

 

A kada se nekim čudom , jedni bezbožnici zamore od brutalnih radnji, a drugi bogohulnici joj ne skupiše snage za zverinje rabote, malo se odahne.

 

Majka planina i Dijete Grad i njihova rijeka i zemlja koja po njoj dobi ime , malo se odmore , prikupe snagu. Valja opet vojevati i čednost braniti.

Ta čuda , ti potomci Bogu milih od iskona,  postanu mlađi , ljepši, nježniji,   , neviniji. I mogu biti i goli i gladni i žedni, ali prkosni od sna.

Zlo ne može se ubijati , u crno zavijati, koliko ta nevinost može voljeti i Bogu jedinom se klanjati.

 

Ta ogromna , čista , iskrena vjera i ljubav , široka , Univerzalna , neuništiva , ozeleni ,olista,

išara se prelijepim , nježnim bojama svoje krajolike, nadomak plavetnog neba i zlaćanog sunca.

Zatitra osmije čedne majke jer čuje veselo gudutanje svoje bebe  Grada čednosti.

Nebeski glasnik mira može da odahne i gleda rađšanje mobvih bogumilskih života i novih ljubavi.

 

Biseri bjelavskih mahala – 349* – 354*

349*Ko se rodi glup,  nema praga njegovoj  gluposti.

350*Ni jedan blesimetar  ne može  izmjeriti količinu ljudske imbecilnosti i idiotizma.

351*Kukali  ili ne kukali ništa se ne može promjeniti. Ni ono što je bilo , ni ono što će biti, koliko god  blaga za otkup nudili.

352*Nije hajvan sve što puže , gmiže , rogove i sljepilo ima.Insanski hajvan je sve ono što ljudskosti u sebi nema.

353*Sadašnjost ne postoji ; samo smijeh , igra i ljubav . Mnogo radosti i svjetlosti . I to je to. Sasvim dovoljno za prelijepi život , ako ste pametni.

354*Dani su su pahuljasti ko leptiri, a ubitačni ko orke.Iako su orkama ljudi bljutavi , dani nisu izbirljivi.

 

Silvana Armenulić – Ciganine ti što sviraš / Lyrics – Songs

Golet  Zima  ona spava

Ciganine, ti sto sviras

zasto moju dusu diras

da li znas za teske boli

sto mi tuga srca mori

da li znas za moje boli

sad moj dragi drugu voli

 

Ref.

Nekad sam bila ja

srecna i voljena

dok druga zena

nije moju ljubav uzela

 

Druga ga miluje

on za njom luduje

a moje srce usamljeno

za njim boluje

 

Nekada smo sretni bili

nasu ljubav nismo krili

mislila sam, dani srece

da nikada proci nece

 

Ref.

 

Ciganine, sviraj, sviraj

pesmom moju dusu diraj

nek’ mi tvoja pesma kaze

kad’ me ljubi sto me laze

 

 

Tatjana Lukić – Spomen na djetinjstvo III

 

 

Zbirka Šta šutim

I Dio Strah

Poglavlje – Spomen na djetinjstvo

 

III

****

nije bila nedelja

ni očevim okom čuvan

prvi dodir koljena i vode

 

ne mareći dokle se pruža obala

odakle vreba vir

pocikujući

u talas sama zađoh

na tren

 

ne bi stroga glasa sa obale

da ojača da strah ječim strahom otre

 

ne bi ruke snažne

sa nožica da istrijebi pijavice

 

vir u se unese cik i tren

 

što potom nješe

uludo bješe otimanje vodi

Krunoslav Slabinac – Zbog jedne divne crne žene / Song – Lyrics

   Sunce i oblak u kadru
Plavetna duga Oči černie  Duša jecajpg

Ja gledao sam sunce na istoku

kako se budi

i gledao sam oblake i jutro

u tisucu boja

 

Sklapao oci od bola

i skrivao suze

a ona je ostala tamo

daleko u noci

 

Ref.

Zbog jedne divne crne zene

zbog njene divne crne kose

zbog jednog pogleda tuznog u noci

zbog obecanja, da ce mi doci

tuzan i sam, cekam je ja

 

Daleko me nosila ptica srebrnih krila

u zemlju u kojoj je nekad i ona bila

toliko sam zelio srecu i ljubav bez kraja

al’ zivot me odnio dalje daleko od nje

Čarls Bukovski – Sreća

 

 

nekada

smo bili mladi

za ovom mašinom…

pili

pušili

kucali

 

bilo je to

najlepše

čudesno

vreme

 

i sad je

 

osim što sada

umesto

da idemo u susret

vremenu

ono ide u susret

nama

 

čineći da se svaka reč

utiskuje

u papir

 

jasno

 

brzo

 

teško

 

ispunjavajući

prostor

koji se zatvara.