Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti


 

Ovo iskričavo nebi nad nama                               Crveni oblak

 

 

More ruža                                                                                 Ah , to MBS Gorje

 

 

Plavetni beskraj                                                                 Cvijeće i plavetnoj milosti

 

 

Lica u tirkiznom okruženju                                    Čarobni ružičnjak

 

 

Nježnost lebdi                                                                   Cvijetni miris ljubavi

 

 

 

Prohladan jesenji dan                                                           Mozaik crvenih krajolika

 

 

Iskričava tama                                                                  Zimski velovi

 

 

Jesenje granje                                                               Snježno nebo nad đardinom

 

 

Cecilia Meireles – Pjesma nježnosti

Kad bi ti čovječan bio, moje bi ruke živjele,
vezući nježnosti i platna od  svile,
da ti prinesu haljine čarobne legende.

Kad bi ti čovječan bio,
oči bi moje otvorene sjale danju i noću,
I zagledane bi bile u tebe što sav bi blistao,
kao onaj što okrunjen je sunčevom vatrom.

Kad bi ti čovječan bio, moja bi usta voće bila
za tvoju žeđ, i za tvoj san muzika ljubavna,
svečane utjehe za tvoje nježnosti.

Kad bi ti čovječan bio, ja bih ti bila igračka djetinja,
oružje za tvoj rat, flauta u kasnim ljetima
koja bi pjevala ritualu vrlo bliskom smrti.

Kad bi ti čovječan bio, o, Odabrani,
ja bih sve bila u tvome postojanju.
Ali nisam ništa . . .
Nisam drugo već ova žudnja neugasla da postojim.

I mislim, kad bi ti čovječan bio,
da bi ruke moje živjele vezući nježnost i svilu,
da ti prinesu haljine čudesne legende.

Lara Fabian et Michel Sardou – Je Vais T'aimer / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 


Uzburkani dan  Krhko i prozirno Bijela labudica u krajoliku strasti

 

Je vais t'aimer.

 

A faire pâlir tous les Marquis de Sade,

A faire rougir les putains de la rade,

A faire crier grâce à  tous les échos,

A faire trembler les murs de Jéricho,

Je vais t'aimer.

 

A faire flamber des enfers dans tes yeux,

A faire jurer tous les tonnerres de Dieu,

A faire tes seins et tous les Saints,

A faire prier et supplier nos mains,

Je vais t'aimer.

 

Je vais t'aimer

Comme on ne t'a jamais aimée.

Je vais t'aimer

Plus loin que tes rêves ont imaginé.

Je vais t'aimer. Je vais t'aimer.

 

Je vais t'aimer

Comme personne n'a osé t'aimer.

 

 

Volim te

 

Šta uraditi sa rivalima sve od Marquis de Sada,

Šta uraditi sa rumenilo  kurve luke,

Šta uraditi sa suzama kad liju kroz sve nevolje

Šta uraditi kada se  tresu  zidovi Jerihona,

Volim te.

 

Šta uraditi sa vatrom  pakla u tvojim očima,

Šta uraditi sa prokletstvom  Božijih   gromova

Šta uraditi sa tvojim grudima  i svima svetima,

Šta uraditi sa molitvom i molitvom naših ruku

Volim te.

 

Volim te

Kao što te niko nikad nije volio

Volim te

Više nego tvoji snovi mogu zamisliti

Volim te. Volim te.

 

Volim te

Kao što se niko  niko nije usudio da te voli.

 

 

 

Bleki – Tango za moje Grlice

 

 

 

Ponekad

nekako

se sve posloži

i ljubav i tuga

i lijep sniježni dan

početkom proljeća

i sjećanja.

 

raspoloženje odiše elegijom

onom umilnom

plemenitom da Srce hoće da odleti.

 

znalo bi ono kamo

ali mu se ne da

još mu vrijeme za let grlica nije

 

ne pomaže mu ni violine

ni klavir

gitaru bi da sa sobom nosi

jer kako će tango bez nje sa grlicama plesati

poželjelo se i njih i plesa

 

sjedim u kutku sobe

smorao se

ko upokojena  papirna petodinarka

da dam prostora meštru od nježnosti i plesa

 

uzimam gitaru

onu čarobnu rubinovu

i prebirem prstima

 

znate

ja vam ne znam da sviram

ali ljubav i snovi mogu sve

 

odjednom se zvuci preliše u akorde

najdražeg tanga Srcu mome

Tango za Evoru

 

i vidim

Srce moje

bojažljivo

korak po korak

prilazi Grlici miloj

zar je važno kojoj

sve je ono voljelo

ispravka

voli voli voli…

 

prima je za ruku

ljubi je u obraz

publika nebeska je tu

zagrli je  i zastane

 

gleda u mene

ja se zastidim

stao sam

jer mi suze vlaže oči

 

ne vidim strune

uželio sam vas se mile moje

toliko mi nedostajete da me život boli

 

Srce mi šapuće

pusti sada tugu

vrijeme je za snove i ples

 

gitara zaplače

Srce se priljubi

uz obraz Grlice plavetne

i vali krenu

 

Crvena grudva je samo dekor

Ljepoti u  svili

koja leprša u njegovom naručju

 

začudo krvavi led poprima moj lik

inače nema taj običaj

možda misli

da će Ja konju

kome su noge postale stablo

ukorijenjeno u prošlosti

udahnuti lakoću kojom ono pleše

 

u uglu gitara više nije sama

ima tu jedna milozvučna violina

i hor anđeoskih Romkinja koji se glasa

 

sve ljubav

slavi slavi slavi…

 

korak za korakom

tijelo uz tijelo

strast i  vatra

okret i okret

i zastoj i stisak

kada u vazduhu dodir gori

slama

dvije i dvije ruke

lijeve i desne

noge su ljubavne čežnje korak

 

o Grlica je muzika

Djevojčica što prekrasne snove sanja

koja sve odjednom

želi želi želi…

 

obraz bjeličasti i razigrani

Krhki ružin

uz onaj ozbiljni i tužni tužni…

 

bolje da sam ostao da sjedim

ne želim da me sada srce izda

 

neće neće

šapće Ona

ovaj ples moraš odsanjati

potom

sa svakom grlicom otplesati

uželjele se dodira tvojih

strasti što sjećanja za nas nosi

 

i daj prestani mi lice rositi

nisi valjda pizdun postao

sve će ti se oprostiti

ljubav uvijek pobjeđuje

 

stišće me nježno

ljubavnički

sa onim neugaslim žarom

koji se nikad ne usteže

 

korak za korakom…

okret za okretom…

zastoj i stisak

i sjedinjena Srca

dva

što se miluju

ljube ljube i ljube

ruka u ruci ruci…

o Srca moja moja…

 

 

 

Goran Karan – Kazna mi je sto te ljubim / Song – Lyrics

 


 

Nedas mi nista, ni mrvu nade

ni malo duse, da srce stopim

dok moji snovi u prah se ruse

 

A zivim samo, samo za ljubav

i nju ti nosim, ja nisam rodjen

da ljubav molim, da ljubav prosim

 

 

 

Ref.

Kazna mi je sto te ljubim

sto ti sebe do kraja dajem

kazna mi je sto te ljubim

al’ moram dalje za tvojim sjajem

kazna mi je sto te ljubim

i sto bez nade bas tebe volim

tvoje srce je od leda

a moje boli, a moje boli

 

Nedas mi nista, ni da ti pridjem

za korak blize, a more prijeti

na mene zadnju oluju dize

 

Kazna mi je sto te ljubim

sto ti sebe do kraja dajem

kazna mi je sto te ljubim

al’ moram dalje za tvojim sjajem

kazna mi je sto te ljubim

sto te ljubim

 

Ref.

Novinarstvo i autorstvo / Iz Arhiva

Novinarstvo i autorstvo

 

 Vidim provriše vam mozak pričama o autorstvu.Ko vele to je izvor novinarstva,a oni su novinari.

Biti novinar ne znači biti svjestan ni po jednoj odrednici.To jedino može biti znak da su se ukrcali na vlak kojem je mašinovođa klast.

Kad bi ih upitali šta znači autorstvo natakarili bi  neku nesuvislu definiciju koju mi ne bi razumjeli. A to sigurno ne bi bila validna definicija.

Mi vam nismo teoretičari i prepisivači, pa ćemo vam o autorstvu pričati onako ljudski i konkretno.To se najbolje radi tikanjem.

Čitamo i prelistavamo portale  i medije svakodnevno.

Pročitamo rečenicu dvije ,slegnemo ramenima i to je sav naš komentar na pisanje portalđija i “novinara”.Takozvanih novinara. Isti i isto pišu i za matične kuće.

Hajde,računamo to su neka djeca koja se uče zanatu i rade kako im se rekne.Šta će,djeca moraju slušati, iako mnoge stvari rade bolje od nadređenih.

A nadređeni ,pojam plagijat zabunom preveli : blago jato , što mu znači narod pun “glupaka” i neće skontati šuplju priču.Nisu li oni nasljednici post moderne?

Mi skontali da plagijat potiče od latinskog glagola plagiare koji znači oteti.To znači opljačkati tuđu umotvorinu.Ali šta mi znamo.Nismo postmodernisti.

Mladi se nadaju da će jednog dana moći slobodno da pišu šta žele.

Jes ,naravno ,mogu to.

Ako imaju svoje portale.A ako imaju svoje portale ili im babo krade državu ili ih  država finansira radi baba.Ni tada oni ne mogu pisati šta žele.Moraju pisati šta im babo ili insuitucije kažu.

Oni drugi kojima babo ne krade, takođe  mogu biti autori,ako im Lutrija BiH pokloni bingo.To znači nikad.

Okrenemno se kolumnašima,mislimo ljudi imaju svoje stubce , valjda imaju šta reći.Oni pokušavaju da šupljom pričom nametnu neke svoje mentalne sklopove ,koji sa umom imaju veze ko Mara sa nečim.

Oni koji pišu za čitaoca kojeg ugnjetavaju , spašava to što ne moraju da čitaju ono što pišu.Inače bi , sami sebe , morali proglasiti ludim.

Jok ,nemaju ama baš ništa reći.Sve prazno i samo još praznije, koliko se to može biti.Porazno da ne može poraznije.Njih u njihovim školama nisu učili o smislu,temi,predmetu ili funkciji pisanja.Ali to je samo djelić izražavanja.Ostatak je atavističko naslijeđe poimanje života.

Ako su nečiji preci ili barem babo: prangijaši,guslari,četnici,ustaše ili hajdučki pljačkaši o čemu ono može pisati.Da oni su nedefinisani rod. Pogledajte im izgled,frizure,lik i gard.

 

Riječ sluša samo onoga koji je u harmoniji sa Bogom jedinim,Milošću i Ljubavlju. A toga veoma rijetko ili nikako ima na medijima.

O stvarima o kojim bi lepršavo mogli pisati: ubistvima,krvi,čerečenju, silovanjima i pljačkanju naroda nije im u interesu.Treba se malo primiriti.

Autor ne piše radi sebe samog.On piše radi “glupog” čitaoca.A svojim pisanjem pokušava da ga napravi još i budalom.

Njaki ,muzičar njače o muzici.Njemu u mladosti najveći idol bio recimo: Mišo Kovač. Imao on Indexe, Zaima,Kemu;Maka,Mešu ,nećemo nabrajanja.Sve je to čista poetika i muzijka. A taj neki “autor” nekog polovonog nacionalistu u srcu nosi i ne zaborvlja.

Pregrmjeli bi to ,ali se ni u muziku ne razumije , a  hoće da bude smiješan. A krampa nam smješnija. I svaka mu čast što jest, jest .Nepismen je i priznaje to. A kada nekrologe piše ,ko da je riječ o nekoj trač partiji bez veze, u kojoj su on i njegovi glupavi vicevi glavni sudionici.

Opet jedan drugi ima ne možeš mu pobjeći od korijena “bošnjačkih”. Od Plav ili Gusinje mu pismenost došla.Ono “od”znači tri četiri cigar pauze ,minimum,do nabrojenih kasabica.

Pošto ovi mlađi ne znaju šta je cigar pauza,a stariji zaboravili,a neki neće da se sjete stid ih korijena;mi vam moramo objasniti.To vam je napriliku vako.

Spremite se vi na polugodišnju fasungu u grad. Konja ,jal magare uprtite na leđa ili pješe.Jok bolan šalimo se ,gdje će hajvan hajvana uprtiti na leđa; satro bi vas.Zajašete ili pješe i prema prvoj palanci.

Mora se prije svanuća krenuti,i hoditi, jer na konju i magarcu ima ličnih potrepština.Prvo cipele i ljudske čarape.Ne možeš u opancima ili kalošama u grad sići.Zatim ogledalo, češalj, safun,peškir, ( može i neka krpa od stare haljinke),pribor za brijanje i potkovica za sreću.

To su vam manje stvarčice .Krupnije su jastuk,oka luka i po oke češnjaka,kanister malćenice i koji suhi rogač ili mušmula.I obavezno šator odnosno kišobran.Ali samo crni.To je znak gospodstva.

No ,da skratimo, cigaret pauza se radi na svakih sat,sat i po, dva hoda.Jer đabe vam i konj i magare,pa čak i auto kad u tim vukožderinama ni koza nije put utrla.

E sad vi izračunajte koliko je to sati pješaka.Otegne se čitav dan.I oni nama došli prodavati murafe. Neće moći.

Evo recimo u onom bajatom Dnevnom avazu nama žao bilo onog novinara od glasa Vlastimira Mijovića.Njega , ko malo dijete pred sebe stavi onaj stranac Radonjčić.To je onaj koji bosanski jezik govori lošije od bilo kojeg  visokog predstavnika i diktira mu šta će i kako će pisati.

Mijović ko fol glavni i odgovorni urednik,a njega uređuju čovjek koji ni njegov jezik ne zna.A i svoj zamuckuje.U novinama ,tog  redovnog nacionalističkog talđije, mogu raditi samo ljudi, koji se u jezik razumiju manje od njega. Tako su mu urednice žene sa sekretarskom školom, a urednici muštre kojima je udarna vijest: jel’ se ko razveo ili napio. Ovo je njihovih pet minuta.

Identična stvar, kao u dnevnom glasu papanluka, je i u svim ostalim medijima. Polupismeni pljačkaši ili slugani nacionalista,vazali troglavatog  predsjedništva ,nam pamet sole i nude poganluk žute i neke svoje,blijeđe od blijeđeg  ,  štampe  .

Više ljudskosti, hrabrosti i ljepote ima u jednoj Lamiji Mehmedović ili djevojčici,amerikanki Amber Mc Danijel nego u svim kolumnistima bh portala.

Nacističke loknice, određene sepetarovske,sada kroatjanske gospojice i slične njoj smo već smo već pominjali i nećemo se više poganiti.A oni nisu svjesni svog halnog smrada već i dalje sipju svoj jed iz srca.Brane se da nemaju para za toalet papira ,da obrišu labrnje.

Svaki  čestiti blog ili web stranica je ljepša,nadahnutija,i hrabrija nego bilo koje novine ili portal.

Mediji javnog mnijenja su u službi haračlija i pljačkaša.Uškropili ih,otfikarili im bijele bubrege, koje nisu ni imali.

Kraj prvog dijela koji nam liči na bačena slova,jer se kukavičluk i halni smrad BH novinarstva teško može slovima zaustaviti.

Nastavak slijedi.

 

Touch & Go – Straight To Number One / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski

 

Ona   Leptir od svjetlosti Rajski đardini II

 

 

Straight to number one

 

Ten… kiss me on the lips

Nine… run your fingers through my hair

Eight… touch me… slowly

Seven… hold it! let`s go straight…

 

To number one

 

Six… lips

Five… fingers

Four… play

Three… to number one

 

To number one

Number one

To number one

 

Kiss me on the lips

Run your fingers to my head

Touch me

Let`s go straight to number one

 

To number one

Number one

 

 

Pravo do broja jedan

 

 

Deset… poljubi me u usta

Devet… pređi prstima po mojoj kosi

Osam… dodirni me… lagano

Sedam… drži me ! Idemo pravo…

 

Do broja jedan

 

Šest… usne

Pet… prsti

Četiri… igramo

Tri… do broja jedan

 

Do broja jedan

Broja jedan

Do broja jedan

 

Poljubi me u usta

Pređi prstima po mojoj kosi

Dodirni me

Idemo pravo do broja jedan

 

Do broja jedan

Broja jedan

 

 

Meri Cetinić – More / Song -Lyrics

 

 

Usamljena lađa Plavetna bura Plavetna čarolija

 

 

O more

jos se sjecam onih dana

kad si nasa tjela

milovalo pjenom tvojih vala

tad smo djeca bili mi

i jos nismo znali

sto nam nosis ti

 

A s pjesmom i mirisom tvojim

radjala se ljubav nasa

i zato ti more hvala

 

Ref. 4x

More, more, more, more

more, more, o more

 

I to sunce

sto nad tobom tako sije

i taj galeb

sto nad tobom leti

i opojni miris bora

svo to tvoje blago

dalo si nam ti

 

Dalo si nam ljubav vjecnu

dalo si nam srecu

i zato ti more hvala

 

 

Bleki – Crveni mjesec

 

 

crveni mjesec

nježne sjene tvojih koraka lakih

meni nosi

 

a  stidan u česti

ko Mali princ ruži svojoj

sanjam da meni  odiš

 

ne smem da kažem

ne boj se

a paprati travke i šaš prijete

 

još samo jedan

sa tobom

poslijednji tango želim

 

i dalje sanjam

o kakav ocean sni

u naručju mom