Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti


 

Azurna noć                                                                          Plamen   na Orijentu

 

 

Snijeg i zimzelen                                                               Mjesec i čarobna šuma

 

Dan svjetlosti

 

 

Violetna Nevera                                                        Krvava Nevera

 

  

Raskošni cvijetni dan                                            Čarolija sutona

 

 

Ocean vri                                                                                 Putevi i stranputice

 

 

Ovo iskričavo nebo nad nama                                      Portret

 

 

Crveno nebo                                                                          Velovi tuge

 

 

Percy Bysshe Shelley – Ona

Ona
ona
moja radost
priprema se 🙂
da ljubnem je
ja
njena sreća
u krilo moje pada
sa osmijehom
gleda me
polako
prati
svaki
moj mig
želi da zna
što je to
vuće
ka meni
približava se
njena
pametna glavica
ljubiti želi me
zauvijek
želim je
zauvijek
polako
nježno
da mazim je
ljubim
dovjeka

ona
zove se

Natalia Cardone – Hasta siempre Comandante Che Guevara /Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

Aprendimos a quererte,

desde la histrica altura,

donde el sol de tu bravura,

le puso cerco a la muerte.

 

Aqu se queda la clara,

la entraable transparencia,

de tu querida presencia,

comandante Ch Guevara.

 

Tu mano gloriosa y fuerte,

sobre la historia dispara,

cuando todo Santa Clara,

se despierta para verte.

 

Aqu se queda la clara,

la entraable transparencia,

de tu querida presencia,

comandante Ch Guevara.

 

Vienes quemando la brisa,

con soles de Primavera,

para plantar la bandera,

con la luz de tu sonrisa.

 

Aqu se queda la clara,

la entraable transparencia,

de tu querida presencia,

comandante Che Guevara.

 

Tu amor revolucionario,

te conduce a nueva empresa,

donde esperan la firmeza,

de tu brazo libertario.

 

Aqu se queda la clara,

la entraable transparencia,

de tu querida presencia,

comandante Ch Guevara.

 

Seguiremos adelante,

como junto a ti seguimos,

y con Fidel te decimos,

hasta siempre comandante.

 

Aqu se queda la clara,

a entraable transparencia,

de tu querida presencia,

comandante Ch Guevara.

 

 

Do konačne pobjede Komanadante Će Gevara

 

Učili smo da te volimo

До visina historije

Sa suncem tvoje hrabrosti

Suočen sa pokrovom smrti

 

Ovdje je sve jasno

Iskrena prozirnost

Vašeg dragog  prisustva

Komandante če gevara

 

Dolazio si  kao užareni povjetarac

Sa proljetnim suncem

Sijajućom zastavom

Svjetlošću tvoga osmjeha

 

Ovdje je sve jasno

Iskrena prozirnost

Vašeg dragog  prisustva

Komandante če gevara

 

Tvoja ustanička ljubav

Kojom si predvodio svaki podvig

Vodila je nepokolebljivost

Tvoga oružja slobode

 

Ovdje je sve jasno

Iskrena prozirnost

Vašeg dragog  prisustva

Komandante Če Gevara

 

 

Mi ćemo pobijediti

Ako te budemo slijedili

I sa Fidelom ti kažemo

Do vječnosti komandante

 

Ovdje je sve jasno

Iskrena prozirnost

Vašeg dragog  prisustva

Komandante Če Gevara

 

Ovaj čas eće rasti

Svakim novim danom

Ovaj čas se više ne može zaustaviti

Komandante Će Gevara

Djete me boli , Bože jedini oprost molim

 


Jedno dijete

jedan bol

djetinji

 

Jedna djevojčica

jedan san

očinji

 

Boli dijetinja duša

boli očev život

slomljeni

 

Nerođeno dijete

ljubav očevu sni

oče pomozi mi

 

Otac kleči

hvaljen si Gospode

vratiše je

 

Al to ne bješe ona

jedno dijete jedna bol

djetinja

 

Horski bučno

neuki bezumno

nego ko

 

aha jes kako ne

otac ćuti drugu dječiju bol

odgovor nijemi

 

Zajedno kleknu

otac i djetinje boli

Milostivi oprosti grešni smo

 

 

Bleki – Vidjeh joj bjelinu u očima

 

Ležah kraj potoka
zaključan u dverima smrtnosti
dama sva u bijelom
vrč vode sa izvora modrog zagrabi
mislim evo spasa

bijela nevinnost otkri grudi
bjelokosne
zali ih vodom
hladnom
ote joj se glas čarobni
zanijemiše slavuji
čuše pjesmu o ruži
suzama zalijevanoj
i onom nesretniku
što ne vraća se

vidjeh bjelinu u očima
prepoznah je
moja draga
mene nevjernog čekala
oči i život  isplakala
i evo samrtni roptaj
me nosi voljenoj
da joj ljubav i život vratim

Toše Proeski – Još uvijek sanjam da smo zajedno / Song – Lyrics

      

 

Od kad te nema..ne mogu budan biti..

Jer sve sto zelim..u tome budes i ti..

Pa budan sanjam da snovi duze traju…

U svakoj prici ti si mi na kraju…

 

Ti si pocetak i kraj..

Ti si tama i sjaj..

Svaku mi nadu dijelis po pola..

Dajes mi mrvice sa svoga stola..

I znam…bez tebe ostat cu sam..

 

Jos uvijek sanjam da smo zajedno..

‘Ko nekad davno ti i ja…

Al’ jutro svaki put mi pokvari tu slatku prevaru iz sna..

Jos uvjiek sanjam da smo zajedno…

I da je sve ‘ko prvi put…

Al’ jutro nosi golu istinu…da sve je bilo uzalud..

 

Od kad te nema..

Nema ni pola mene…

Jer sve u meni od tog dana vene…

Pa budan sanjam da snovi duze traju…

U svakoj prici samo ti si mi na kraju…

 

Ti si pocetak i kraj..

Ti si tama i sjaj..

Svaku mi nadu dijelis po pola..

Dajes mi mrvice sa svoga stola..

I znam…bez tebe ostat cu sam..

 

Jos uvijek sanjam da smo zajedno..

‘Ko nekad davno ti i ja…

Al’ jutro svaki put mi pokvari tu slatku prevaru iz sna..

Jos uvjiek sanjam da smo zajedno…

I da je sve ‘ko prvi put…

Al’ jutro nosi golu istinu…da sve je bilo uzalud….

Pismo srećnoj prijateljici

 


Otuđili smo se Mila

 

Vrijeme neumitno produbljuje rasjed među prijateljima koji , nažalost , krenuše svojim putima.

 

Na znam ti je ono po mahalski , drito u sridu.

 

Mene su učile nježno i krhko , da ne povrijedim ženu.

Plaho  je to biće , u povrijeđenosti može biti i nerazumno.

 

I uvijek budi iskren ma kolko boli nosilo.

Bol se može preboljeti , neiskrenost ne.

 

Pa , uz taj nauk šta mi preostaje?

 

Ne susrećem te , od dana kada je Usud rekao da moj prijatelj mora poći zanavik spiti.

Možda si dio krivice za njegovu smrt ili neke radnje prije smrti prebacila na mene?

Mene tvoja , možebitna ljutnja i možebitna  krivnja pogađa , ali ja sam živ i mogu se braniti.

 

Šta sa mojim prijateljem i njegovom nevinošću.

Ko će njega braniti i u tvojim očima opravdati , ako neću ja.

 

Mila , prijateljice dugo se družih sa njim.

Nažalost duže razmišljah o „krivnji“  njegovoj.

 

Ne nađoh je.

Nije bezgrešan bio. Ali krivnju prema tebi ne nađoh.

 

Ovo će ti čudno zvaučati i mislićeš da sam neiskren .

Nije tako.

 

Molim te nemoj žuriti sa zaključcima.

Ja volim polako pričati , kao i mezetiti kao i …

 

Olimpijskih godina  on je radio  u pokrajini.

Ja organizovao sebi neki posao u pokrajini.

 

Zaboravljaš mila , koliko te volio.

Svaki rođeni  mahalaš je bio harizmatičan ,

Poneki od njih su Mali prinčevi bili.

 

I anđeli.

 

I tako nas dvojica upadosmo pokrajini.

Pokrajinke ka  nama. Ne daju disati.

 

Mi bjež u Sarajevo.

Ima on svoju ljepoticu , svoju malu princezu.

Neće on prljati ljubav svoju.

 

Nikad ti nije pričao koliko je puta na letu za Sarajevo mogao zaginuti. Jeste,  na letu za Sarajevo.

Jer on nije vozio  za Sarajevo, on je letio. Tebi Prijeteljice mila.

 

Nije mogao disati bez tebe.

Jednom nam Rovinj službeno  zapao.

 

Opet mahalaši i Nadaline.

I opet bjež ,let u prelijepi Grad čednosti.

 

Tako mi Sarajevo zvali. Zbog naših grlica.

I tako dvadeset  četiri  godine  sna.

 

Sjeti se Mila prijateljice . Vrati se dan za danom.

 

Šta vidiš Mila?

 

Dva djeteta  , dva anđela i mnošto snova i ljubav velika.

Držali ste se za ruku , poljubac ovdje , poljubac ondje i ono dalje , sve ljepše i ljepše.

 

Neću detalje , vaši su , a ja nisam voajer.

 

I dva djetata , dva prelijepa goluba dobiše svoja dva golupćića.

 

Sjeti se svih tih godina Mila. Prođoše kao tren , kao jedna bajka sanjana  u dahu.

 

Onda dođe prokleti rat.

Šta će mahalaš nego Grad svoj , Bosnu svoju , svoje grlice braniti.

 

Mila ,

 

U mojoj porodici ima jedna priča  o usudu koja se prenosi kroz generacije.

Osnovna bit je Pred smrt.

 

Smrt i njeno prisustvo se osjeća .

Hajvani se uznemire jer u njima instikt radi.

Insani su pobjegli od svoje prirode i u njima se zadah smrti maglovito javla.

 

Nisu svjesni da im je um pomućen. I lude  i iz čista mira polude. I ne znaju šta rade.

Jednostavno izgube kompas. Sve u njima , čitavo biće ih boli.

 

Boli ih a oni ne znaju zašto.

Ne znaju da to smrt u njima rovari i pomućuje razum.

 

Neće ni smrt  da život šapatom  ode. Pruža životu da još malo živi  , na brzinu se iživi,

okusi nešto novo.

Tako je to i sa njim bilo.

 

Nikad te nije prestao voljeti mila. I nikad te srcem i dušom nije prevario , Malena.

Samo se malo tužno i umorno osjećao , Pred smrt , predosjećaj ,

a  ti nisi pored njegla mogla uvijek biti.

 

Eto to je prava istina.

 

Pisao ti  je pjesme. Ne , znam da ih je ikad pokazivao.

Bio je mahalaš ,  a oni ne žele da im se zna da su poete.

Dunjaluk je sviko da su prvo mange , zavodnici  i heroji .

pa tek nježna bića koja samo o ljubavi sniju.

 

Može se čitava bajka o vama dvoje napisati Mila.

 

Čemu ?

 

Volio te ,  voljela si ga ,voljeli ste se za dva života.

Nemoj se ljutiti na njega zato što ti je pobjegao.

Morao je. usud.

 

Oprosti mu.

 

Radi ljubavi i djece vaše.

 

I radi sebe Mila.

Lakše se živi.

 

Dopisano

 

Imaju i dvije njegove zabilješke iz pokrajinskih dana.

Ali samo za tebe su.

Žao mi a ih ne mogu objaviti prelijepe su.

 

 

 

Jadranka Stojaković – Sve smo mogli mi / Song – Lyrics

 

 

 

Sleđerni đardin Cvjetni valeri   Ukleti Holanđanin

 

Sve smo mogli mi

Ref.

Sve smo mogli mi da je duzi bio dan

Da si naso ti za me malo vremena

Sve smo mogli mi, da si samo htio ti

Biti njezan kao nekada.

 

Kako naci put koji vodi to tebe

Kako naci mir kad je svega nestalo

Sve smo mogli mi, da si samo htio ti

Bit njezan kao nekada.

 

Nikoga nema u praznom  gradu

Ulice moje korake kradu

I ja kao sjena sad lutam

U tvome srcu padaju kiše

i sve se naše polako briše

 

Sve smo mogli mi da je duzi bio dan

Da si nasao  za me malo vremena

Sve smo mogli mi, da si samo htio ti

Biti njezan kao nekada.

 

U tvome srcu padaju kise

I sve se nase polako brise

Iz svijeta tvog.

 

Sto te nema, sto te nema

Kad na mlado poljsko cvjece

Biser nize ponoc nijema,

Kroz grudi mi zelja lijece

Sto te nema, sto te nema

 

Kad mi sanak pokoj dade

I dusa se miru sprema,

Iz srca se glasak krade:

Sto te nema, sto te nema

 

Procvijetala svaka staza

Ko sto bijese divnih dana

Po ruzama i sad prska

Bistra voda sadrvana

 

I u casu bujne srece

I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu krece:

Sto te nema, sto te nema

 

Postoji mala razlika imeđu stihova Alekse Šantica i ovih što nam ih dočarava Jadranka.Zbog toga osjećamo dužnost da vam predstavimo  izvorne stihove (treća strofa se razlikuje)

Aleksa Šantić – Što te nema

Kad na mlado poljsko cv'jeće

Biser niže ponoć nijema,

Kroz grudi mi želja l'jeće:

“Što te nema, što te nema?”

 

Kad mi sanak pokoj dade

I duša se miru sprema,

Kroz srce se glasak krade:

“Što te nema, što te nema?”

 

Vedri istok kad zarudi

U trepetu od alema,

I tad duša pjesmu budi:

“Što te nema, što te nema?”

 

I u času bujne sreće

I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu kreće:

“Što te nema, što te nema”…

 

“Цей листопад”-Гурт”Гевки” / Song – Lyric – Prevod na Bosanski jezik

 

 

 

      

 

“Цей листопад”

 

Осінь-красуня  в жовтім намисті

До себе кличе і нас п'янить.

На твої коси падає листя –

Нам не забути золота мить.

 

Приспів:

Цей листопад

По твоїх косах жовте листя розсипає.

Цей листопад

Нам першу зустріч ту, осінню, пригадає.

В цей листопад

Підемо ми удвох осінніми стежками,

Звідки назад

Одна дорога  нам залишиться, кохана.

 

Золотом сипле осінь багряна,

Душу чарує вона мені.

Крім поцілунків тобі, кохана,

Я подарую осені дні.

 

Приспів.

 

Осінь мрійлива, осінь журлива,

Згадку залишить вона для нас.

Колись згадаємо, що осінь мила,

Колись згадаємо ми про цей час.

 

 

Ovog novembra

 

Jesenja  ljepota ogrlice u žutom

Sebi dozivaju , uzbuđuje nas.

Po tvojoj kosi  lišće  pada –

Ne  mogu zaboraviti  zlatni trenutak.

 

ovog novembra

Po tvojoj kosi  rasipa se žuto lišće.

ovog novembra

Prvi naš  sastanak ove  jeseni, pamti.

U novembru ove godine

Hodamo zajedno jesenju obojenim  stazama

Do kraja

Jedno uz drugo ostanimo, draga.

 

Zlaćana jesen posuta  ljubičastim sjenkama,

Dušu mi zanosi.

Moram da te ljubim,  ljubavi,

Da ti darujem  jesenji dan.

 

Jesenji sni , jesenja čarolija

Uspomene nam  poklanja

Zauvijek sjećajmo se ovu jeseni Mila

Zauvijek sjećajmo se ovog trena

 

 

Jesnjin – Možda kasno

 

 

Možda kasno, možda mnogo rano,
Neprimetno i bez želja svesnih,
Ja učinih sebe Don-Žuanom,
Kao pravi vetrogonja pesnik.

Šta se zbilo? Kuda li to bludim?
Svakog dana ja klečim pred drugom.
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

Ja sam uvek želeo da manje
Progoni me nežnost koju dražim.
I to lažno, šuplje osećanje,
Što u ženskim pogledima tražim.

Izbavi me – o moje prezrenje,
Moja duša tebi je odana.
Nju je hladno zahvatilo vrenje,
I šumljenje plavog jorgovana.

Žuti suton u duši se zlati
I svaki čas glas iz magle kane:
Ko oseća, nek slobodom plati!
Taj izazov primi Don-Žuane.

Kad za glasom izazova krećem,
Čekaju me uvek isti puti.
Ja mećavu smatram majskim cvećem,
A ljubavlju zovem drhtaj puti.

Eto što se zbilo – kud bludim,
Zašto uvek klečim ispred druge;
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom – pun tuge.