Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna galerija

 

 

 

izblijedjeli-zapisi  Vilinski đardini I

Izblijedjeli zapisi                                                               Vilinski đardini

 

plavetna-dolina-iplavetna-dolina-ii

Plavetna dolina

 

Miris ženskog tijela   Krhke kapljice

Miris ženskog tijela                                                                 Krhke kapljice

 

 

Mjesečeva romansa  Most nad plavetnom provalijom

Mjesečeva romansa                                                         Most nad plavetnom provalijom

 

Ljubav plamti 1  More Ljubav i pjesma

Ljubav plamti                                                                More , ljubav i pjesma

 

Nesporazum stađuna  Ugodni zimski krajolik

Nesporazum stađuna                                                             Ugodni zimski krajolik

 

Poderano jedro  Pauk u ribizlima

Poderano jedro                                                                       Pauk u ribizlama

 

Ona sa cvijećem u kosi Život je opsjena

Ona sa cvijećem u kosi                                                      Život je opsjena

 

 

Verlen – Povorka

 

 

Majmun u brokatnoj vesti

skakuće ispred dame gipke

koja stiska rubac od čipke

u rukavicom obloženoj pesti.

 

A jedno Crnče uz veliki napor,

sav crven ,nosi teške skute

haljina njenih što se mute,

pažljiv na svaki tanan nabor.

 

Ne pušta majmun iz oka stroga

belinu grudi svoje gospe,

blago koje treba da se prospe

na nago tijelo nekog boga.

 

Crnče katkad digne,bez znanja

gospe,više no što treba

svoj raskošni teret : vreba

pogledom to što noću sanja.

 

Gospa se penje uza stube

i neće da se pojavi više,

dirnuta što je uvrediše:

životinje su bile grube.

Bleki – Niko ne zna koliko sam te volio

 

Znao sam mila

sve sam znao

i kako si mi voljela

dok tugom tvojom

milovala si oči moje

pobijeljele od boli

a niko ne smije znati

koliko sam te volio

 

Znao sam jedina

uvijek sam znao

i zašto si me voljela

dok rukom nježnom

srce mi miluješ

na počinak ti odlaziš

a niko ne smije znati

koliko sam te volio

 

Znao sam ljubavi

sve sam znao

i koliko si me voljela

dok tijelom- bolnim

bol mi gušiš

uh i dalje živjet moram

a niko ne smije znati

koliko sam te volio

Oprost

.

Brzo proljeću ovi dani,što jes, jes.

Dobro smo prošli , oni koji smo prošli. Oni koji nisu , i oni su dobro prošli.

Zakon relativiteta. I parova. Sve je dobro što se dobro svrši.

I plešite , mnogo plešiti. danas je dan za osunčanu lambadu.

Oni nama:

Kakvo vas boni dobro spopalo, a bome neki , hejbet njih samo nestali?

Hajmo, rečemo vako , na priliku dumat!

Jel se taj neko presto brinuti za dunjalučke more?

Jeste.

Jel se smirio?

Jeste. Osim onih koji se nikad neće smiriti.

Jel im sada lakše?

Jeste, osim onima lakim na nedobru i nečinjenju.

Jel sada uživaju u neradu, džab-džab plodovima i mirisnim vodama koje im teku ispod nogu?

Jeste , uživaju , osim onima koji tamo ne mogu primirisat i koji se sada roštiljaju.

Jel sada oko njih igraju djevojčice i dječaci anđeoske ljepote?

Jeste , igraju , osim onima oko kojih vatra pleše.

Jel vi misliti da im je žao što su gore?

Jeste , ali samo zato što vi niste sa njima,  osim onih koji su se o svojim vatrenim jadima zabavili.

I onda prepisivači i neuki kukaju ako neko ode. Kore vesele koji u Božiji nauk vjeruju.

A fino piše :

Vi mislite da su oni mrtvi. Ne , oni su živi , samo vi ne znate. I nemojte tugovati, veselite se, kod Boga Jedinog su.

Oprostiće nam oni čija je tuga prevelika.

Jedina utjeha je, da su njihovi najmiliji u dobrim rukama.

Da se o njima brine Onaj koji se zove Milost i Ljubav, Gospod naš Jedan Jedini , najveći Oprosnik.

Molimo vas oprostite grijehe drugima. Oprostiće vam se vaši.

 

Toma Zdravković – Ciganko moja / Song – Lyrics

 

Vesna Morena S.    Zarobljena ruža    Plavetna duga

 

O ciganko moja ja sam nocas tuzan

zapevaj mi jednu

pa mi rane leci

pa raspleti kosu o ciganko moja

nek mi mladost prode kad muzika

svira.

 

Hej mladosti zasto prolazis

hej starosti brzo dolazis

Hej mladosti zasto

prolazis

hej starosti brzo dolazis.

 

Ja nikoga nemam da mi rane leci

ni majku ni oca

o ciganko moja

pa zasto da zivim niko me ne voli

violina jeca a srce me boli.

 

Hej

mladosti zasto prolazis

o starosti brzo dolazis

hej mladosti zasto prolazis

hej starosti

brzo dolazis.

 

Ja nikoga nemam samo tvoje oci

sto gledaju tuzno kad se zora rada

nek

mi mladost prode bez suza u oku

jer je davno moja potonula lada.

 

Hej mladosti zasto

prolazis

hej starosti brzo dolazis

hej mladosti zasto prolazis

hej starosti brzo

dolazis.

 

 

Jesenja čarolija

 

 

Jesenja milina

 

Ponekad nas , malo češće nego smijemo to sebi dozvoliti, ljudi zadeveraju nekim svojim izjavama.

Evo , na primer mnogi kažu da ne vole jesen.

Kako ga boni nećete voljeti ?

Ili bilo koje godišnje doba!

Prvo, iz ličnih razloga.

Četvrtina svakog života obitava u jeseni. To nama znači ne voljeti sebe za svo to ljepotom bogato vrijeme.

Da malo zraknemu tu ljepoticu ,

JESEN

Prelijepo, umilno , zlaćano godišnje doba –

Nećemo ga prljati uobičajenim osvrtima na insane ili hajvane. ne zaslužuje to.

Rijeke kola , pretrpane nasušnim , životu prijeko potrebnih bogatstava slijeva se u domove potrebitih. Poslije će doći i do većine insama , čak i do domova koji ne vole jesen.

Svi volimo slatko i slano , i ono što manje volimo. Moramo da jedemo.

Godišnja doba se pobrinu da se ostvare Milodarja Boga Milostivog, a jesen je konačnica njihovog djelovanja.

Jesen je ugodna i blaga. Titrava i uzbibana. Prelijepa. Pada lišće zlatno, sve se stapa sa zalazećim suncem u jedan nestvarni kolorit koji nas opija i zavodi. Boje pripisujemo magiji , Te , nestvarne čarobnice Žene i poželimo da se nikad ne mjenjaju. Ni žene , ni te jesenje boje . Da uvijek nose radost našim srcima .

Zamjerka jeseni je da nosi kišu i tmurne, nešto hladnije dane.

Šta će tek reći kada dođe bjelina snene zime.

Kiša. Kapljica . Svaka kap je jedan život. Jedna radost. Ljubav.

A ta ljepota , to milodarje ne može nastati iz vedra neba. Moraju se stvoriti ti, plodonosni, budućim životom obilni oblaci. I oni su radi ljudi, kao i sve na ovom dunjaluku i univerzumu.

Ako dobro brojite, kiša i tmurni oblaci su samo povremeni . Mnogo je više jesenjih dana obasjanih suncem nego vlagom.

Hladnije. Šta to znači?

Da li je to radi oblačenja koje krpice više?

Ne , mile naše. Nije.

Domovi su puni jesenjeg obilja, ljudi su sitiji i usporeniji. Ali nije vrijeme za pripremanje uslova za zimski san. Za spavanje,To nije za insane. Njima je nanijećeno ono najljepše. Vrijeme je za ljubav.

Milostiv je odredio da uvijek bude vrijeme za ljubav. I svako godiišnje doba ima svoj način da nas zavede i uputi na ljubav.

Jesen to čini raskošem boja i plodova, kišom i hladnijim vremenom.

Tada poželite da imate nekoga, da se stisnete uz nju, zagrlite , milujete , mazite. I još svašta nešto. To svašta nešto ostavljamo u privatnosti domova. Toplih od jeseni i ljubavi. Možda blagorodne jesenje noći ( a bome i dani) doneseu nove plodove, koji će u naše domove unijeti ciku i vrisku, i radovati nas krož život.

Mi se nisamo ni dotakli jeseni i njenih milodarja , a moramo prekinuti, da bi mogli uživati u jeseni kako dolikuje našim ljubama.

Molimo vas , nastavite razmišljati o jesenjoj ljepoti i darovima tamo gdje mi stadosmo.

Hijo de la luna – Mecano / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

 

Mjesečeva bajka

 

 

Plavet i tanka bijela linija

 

Dijete u oblacima

 

 

Hijo de la luna

 

Tonto el que no entienda

cuenta una leyenda

que una hembra gitana

conjuró a la luna hasta el amanecer.

Llorando pedía

al llegar el día

desposar un calé.

«Tendrás a tu hombre piel morena,»

desde el cielo habló la luna llena.

«Pero a cambio quiero

el hijo primero

que le engendres a él.»

Que quien su hijo inmola

para no estar sola

poco le iba a querer.

 

Luna quieres ser madre

y no encuentras querer

que te haga mujer.

Dime luna de plata,

¿qué pretendes hacer

con un niño de piel?

Hijo de la Luna.

 

De padre canela nació un niño

blanco como el lomo de un armiño

con los ojos grises

en vez de aceituna;

niño albino de luna.

«¡Maldita su estampa!

este hijo es de un payo

y yo no me lo callo.»

 

Luna quieres ser madre

y no encuentras querer

que te haga mujer.

Dime luna de plata,

¿qué pretendes hacer

con un niño de piel?

Hijo de la Luna.

 

Gitano al creerse deshonrado

se fue a su mujer cuchillo en mano,

«¿De quién es el hijo?

me has engañao fijo.»

y de muerte la hirió.

Luego se hizo al monte

con el niño en brazos

y allí le abandonó.

 

Luna quieres ser madre

y no encuentras querer

que te haga mujer.

Dime luna de plata,

¿qué pretendes hacer

con un niño de piel?

Hijo de la Luna.

 

Y en las noches que haya luna llena

será porque el niño esté de buenas.

Y si el niño llora

menguará la luna

para hacerle una cuna.

Y si el niño llora

menguará la luna

para hacerle una cuna.

 

 

Mjesečev sin

 

Glup je ko ne razumije

legendu

kada je ciganka

plesala i preklinjala  mjesec do zore.

plačući molila

da dođe dan

vjenčanja sa ljubljenim

“Imaćeš svog muškarca tamne kože”

s neba je govorio puni mjesec.

«Ali zauzvrat želim

dijete  prvo

koje rodiš s njim.

Ona koja rađa dijete

da ne bude sama

malo će ga voljeti.

 

Mjeseče što želiš biti majka

i ne želiš naći ljubav

da te učini ženom.

Reci mi srebrni mjeseče,

Što namjeravaš učiniti

s dječakom od krvi i mesa?

Mjesečevim djetetom

 

Od oca cigana rodilo se dijete

bijela kao leđa hermelina

sa sivim očima

umjesto maslinastih;

albino mjesečevo dijete.

«Prokletstvo na njegov izgled!

ovaj dijete nije cigansko

i neću da  šutim.

 

Mjeseče što želiš biti majka

i ne želiš naći ljubav

da te učini ženom

Reci mi srebrni mjeseče,

Što namjeravaš učiniti

s dječakom od krvi i mesa?

Mjesečevim djetetom

 

Ciganin vjerujući da je obečašćen

otišao je svojoj ženi s nožem u ruci,

«Čiji je on sin?

Prevarila si me. ”

a on ju je ranio na smrt

Zatim ode  do planine

s djetetom u naručju

i  ostavi ga u grmlju.

 

Mjeseče što želiš biti majka

i ne želiš naći ljubav

da te učini ženom

Reci mi srebrni mjeseče,

Što namjeravaš učiniti

s dječakom od krvi i mesa?

Mjesečevim djetetom

 

U noćima kad je pun mjesec

To je  jer je dijete dobro

A ako dijete plače

Mjesec  zalazi

Da mu napravimo  kolijevku.

A ako dijete plače

mjesec zalazi

Da mu napravimo kolijevku.

 

 

Čarobna igra boja

 

 

 

Ona pod velovima

 

Boje plešu

 

Obnažena nevinost

 

 

 

Boje su nježne

Boje su krhke

Boje su plemenite

Božije davanje

nalik  Ženi.

 

Ako im srcem podarimo ruku

one biraju ples

a to je već čarolija

koja budi sjećanja i osjećanja.

 

Ta igra boja  i svjetlost

taj likovni zapis nestvarnog trenutka

kada priroda unosi svoj lepršavi kod

u čulo umjetnika

kao pulsirajuću umjetnost drhtave ruke

rađa se portret čudesne  žene

koji sluti postojanje akta

trajno urezanog u pore

još uvijek djetinjeg srca

 

 

Mak Dizdar – Kosara

 

 

 

Kad je nekud gone preko oštrog drača

Gradim most od ruku njime da korača

 

Sve dalje je vode preko mutne vode

Ali čudom stiže meni sve to bliže

 

Glavu čistu meću pod oštricu mača

U sebi si viša U meni si jača

 

Tebe više nema Al ti nisi nijema

Na nebu se javi ko crvena rana

 

Ozvjezdana