Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

noć  Svijet maglica

Noć                                                                                      Svijet maglica

  Bebica

Ona pod velovima plava                                                        Bebica

potokžuta     proljeće

Potok žuti                                                                     Proljeće

Nježno tkanje ljubavi  Plavetni đardin

Nježno tkanje ljubavi                                                             Plavetni đardin

ribe 1    ribe

Ribe  1.                                                                                 Ribe

Ples mjeseca i vala  Ostrvo ljubavi

Ples mjeseca i vala                                                              Ostrvo ljubavi

rose 1  ruža 2

Rose 1.                                                                                  Ruža 2.

ruža 2plvetnilo 1  ruže i suze

Ruža 2. plavetnilo                                                                    Ruže i suze

Bleki – Tada joj reci

 

Duša šapuće

magle će proći

uvijek prolaze

 

Maleni

polako ne hiti

zamisli

 

plovi čamac

Modrom rijekom

pruža se crvena rućica

 

nježna stidljiva

čista mirisna

ljubičicama djevičanskim nalik

 

lagano

svilenim pokretom je primi

dahom

zarad časti

ne usnama

dotakni

 

vrhove prstića boje ljubavi

dok dašak poklanjaš

gledaj tu Ženu

rubinovu nježnost

u oči

da blagost iskrenost osjeti

da se ne uplaši

 

tada joj reci

Anđelu mili

ne plaši se

maglu sam otjerao

 

primi me za ruku

dozvoli

laganim koracima krenimo u šetnju

kroz sokake tvoje duše

 

ja ti nudim iskrenost svoje

a pokušamo stići

cvijetnim đardinma naših snova

 

I još joj reci

Ne žurimo Mila

polako ćemo

ruku pod ruku oditi

šarenim stazama koji Udes poklanja

nada a sve bude kao san

u kojem milost ljubav rađa


												

Lévon Minassian – Odjaroum (Come Home) / Song – lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Odjaroum / Dođi domu svom

 

Սրտանց արի, քո սերն եմ էս հյուրընկալ օջախում,

Ազնիվ սրտի հուր սիրո, հիշատակ կա օջախում։

Մի՞թե սիրտը մութ է քո, չէ՞ որ դու իմ աստղն ես,

Անհուն երկնի շողն առած, կենաց սիրտ կա օջախում։

 

Դե արի շորորա,

Տաղ ասեմ նազերիդ,

Օջախս տխուր է առանց քեզ, նազելի,

Ախ, աչքս քո ճամփին խամրում է, ի՞նչ անեմ,

Ախ, սիրտս կարոտից մարվում է, ի՞նչ անեմ։

 

Լեռնական է իմ հոգին, աստղերի հետ կխոսի,

Մոտ և հեռու ոլորուն, ճամփեքի հետ կխոսի,

Հոգուս հավքը միշտ քեզ հետ՝ երազի մեջ կխոսի,

Քո հուր սիրուց չմարող վառ կրակ կա օջախում։

 

Ինչքան էլ որ խիստ լինի ձյուն-ձմեռը էս տարվա,

Ինչքան էլ որ ուշ բացվեն ճամփաները գարունքվա,

Կրակները սրտերի չեն մարի, չեն մոխրանա,

Ինչպես կրակ մի անմար, վառ կմնա օջախում։

 

Արագիլը գարունքին գալիս, գտնում է բույնը,

Հազար շյուղեր նա բերում, նորոգում է իր բույնը,

Աշոտ, դու էլ էս գիշեր կառնես աչքերիդ քունը,

Թե սիրածդ սրտաբաց գա ու մնա օջախում։

 

Dođi kući

 

Dođi kući  Mili ,  volim te toplom dušom svojom

Iskrenog srca sjajem ljubavi , sjećanja se vraćaju

Da li ti srce  treperi  jer ti si zvijezda moja

Nebom bez dna mjesec podigao zdravicu , moje  srce je sa tobom

 

Hajde dođi meni mili , domu svom

pjevaću ti pjesme

 Usamljena sam bez tebe Mili , moj dom je tužan

Oh , moje oči na cestama tuguju , šta da činim?

Oh, moje srce žudi za dodirima,šta da činim?

 

Planino moje duše , govoriću do zvijezda

Blizu ili daleko , zavojitim cestama govoriću

U dubokim čežnjama uvijek sa tobom, govorim u snu

To je vatra što gori svijetlim sjajem tvoje neiscrpne ljubavi

 

Bez obzira koliko je teška snježna zima , ove godine

Bez obzira koliko je kasno na blatnjavim proljetnim cestama

Požari srca ne blijede ,  ne gase se

Ako se plam vatre stiša  , svjetla  su  ti uvijek upaljena

 

Roda proljećem dolazi , pronalazi gnijezdo

Donosi tisuće grančica , popravlja svoje gnijezdo

Ljubavi dođi mi, odmori mi oči umorne  , u domu mom

Želim da mi milošću dođeš i ostaneš zauvijek

 









/ Blentovija nije došla , garant! - opaska prevodioca /





												

Boje ljubavi

opraštam rađanju svom

plakati ne mogu ni bojama

i kada ona odlazi

ostavljajući mi mirise

svoga cvijeća prekrasnog

a držah ga u đardinu

obljubljenog ljubavlju i snima

jer sjećanja se roje

čudesne svijetove boje

tako nekako

sneno a lako

ja Svjetlost sanjam

ljubav moju

od jasmina nježnih

i nestašnih vala plavih

satkanu u moru tuge

i sleđenom srcu mome

Rađanje

Boje

Ljubav

Centofilije

Nestašni val

More more

Sleđeni vodopad

Toma Zdravković – Ostale su samo uspomene

 

Svako malo spotaknu nas sjećanja koja vode ljepotama stare nam Majke Jugoslavije.

Nije bitno , privid ili ne ; voljelo se i družilo.

Život se slavio.

Pjevalo i tugovalo.

Svi smo bili isti.

Napopravljivi romantičari.

Zaljubljeni u ljubav.

Ljubav  je značila:  Prelijepe žene , mirisni đardini , vino pija nano Sarajlije i sevdah.

 

Nismo marili za bilo šta drugo. Nismo imali vremena.

Odakle ti vrijeme frajeru.ba.

Trebalo je sve to posložiti i osvojiti.

A bome i često odbolovati.

Lijeka je bilo.

Snovi i nova ljubav .

 

Joj , mamo mamice …

 

A bilo nam je lipo.

A bilo je milina.

Joj meraka u večeri rane.

 

Ceven fesić u dragana moga , joj nano nanice…

 

Negdje pri vrhu nosilaca derta i sevdaha je bio Toma Zdravković.

 

Pa poslušajte neke bisere iz njegove prekrasne niske.

 

Ima tu za svakog po nešto.

 

Grlice mile , ako vas neka pjesma gane nismo mi krivi , naša ljubav je.

 

 

 

Ljeto sretno  Otrovano srce   Sunce more miluje

 

Ostala je samo uspomena

 

Ispod palme na obali mora

rastaju se dvoje sa suzama

vec je zora pocela da rudi

ona place, on je nezno ljubi

 

Ref.

Ona place, on je nezno ljubi

za njih dvoje vise srece nema

od sutra ce samo jedno leto

da ostane samo uspomena

 

Tu na pesku pocela je ljubav

samo more pricu zna o njima

do juce su oni srecni bili

sad su samo suze u ocima

 

 

Dotako sam dno života

Dotak'o sam dno zivota i pakao i ponore
ali ti mi dusu uze prokleti zenski stvore
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Refren 2x
Kako da te muko moja
kako da te tugo moja
kako da te srce moje
za trenutak zaboravi

Duboko je, daleko je ja osetih svu gorcinu
dotak'o sam dno zivota
sad verujem u sudbinu
ali tebe vise nema u snovima ni na javi

Refren 2x

Sibali su moju dusu i orkani i tornada
ali ti mi dusu uze prokleta zeno mlada
pa zbog tebe nemam mira
u snovima ni na javi

Refren 2x

 

Umoran sam od života  

Umoran sam od zivota, umoran sam od kafana

umorno je srce moje, umorno

jer na njemu lezi rana, dugo vec

stare rane iz mladosti, sto su ostale

 

Refren

Zatvorite sve kafane nek se moja dusa smiri

da zalecim srcu rane, sto me bole

da ne slusam violinu niti onu pesmu njenu

sto je nekad meni pevala

 

Hej kafano, muko

hej zivote, moja tugo

Hej kafano, muko

hej zivote, moja tugo

 

Necu svama da se druzim hej pijane moje noci

idite od mene sada cigani

neka ona drugom peva, kao pre

neka drugi o njoj sneva kao nekad ja

 

Refren

 

Crno vino crne oči

Daj mi da pijem

nocas tugo

nepitaj gdje sam

i skim bio

 

nali mi samo

crnog vina

odavno nisam

pijan bio

 

Ref. 2x

Crno vino

Crne oci

sve je crno

oko mene

tek ponekad

njene oci

u plamenu

zatrepere

 

Oprosti tugo

same teku

te suze sto sam

dugo krio

 

nepitaj sta se

sa mnom zbilo

nepitaj skim sam

nocas bio

 

Ref. 2x

Crno vino

Crne oci

sve je crno

oko mene

tek ponekad

njene oci

u plamenu

zatrepere

 

 






												

Godine ko godine , prelijepe i prolaze kao san , kao tren

 

Lagana i prelijepa ova  2022. godina bi.

Kao i svaka prije.

I prolaze kao san , kao tren.

Sve su godine lagane i  lijepe, ali ih ljudi nagrde. Debelo, do neizdrživosti.

 

Posmatramo današnje jutro, suncem obasjano.

Pa se odjednom prosu plavet.

Milina se dunjalukom širi.

Prohujala sjećanja mami.

Proljeće nam  racvjeta behar u srcu.

Mirisi i boje ljeta , sa prvim naznakama  jeseni se uvlače u krajolik.

Oplemenjuju prirodu.

Gane čovječiju dušu.

 

Koliko je neizmjerne ljepote, milosti i ljubavi usvakom Božanskom stvaranju i darivanju.

Um da stane .

Insanu  ne preostaje ništa nego da padne na koljena i da se moli:

Hvala Ti Gospode…

 

Što bi poete rekle:

Uzvišen je Gospod naš.

 

Ili u prevodu:

Volite se ljudi ,

ljubav je najveća milost od Boga Jedinog poklonjena,

a nikad dovoljno uzvraćena.

 






												

Tisuću ena biser Bjelavskih mahala 739* – 744*

739* Nevjerno žensko srce će za ljubav će samu sebe prevariti i neprijatelju predati .

740* Živ čovjek može sve, osim ako je kokuz. Tada može pjevati borbene u horu sa ostalim kokuzima .

741* Da li ste ikad sreli svešteno lice koje pruža desnu ruku i daje? Ako jeste bježite što dalje od njega – oposjednut je.

742* Od vajkada su pogančeri težili da izbrišu polni dimorfizam . zato će za vajkada biti nagrađeni poćasnim mjestom u pržunu.

743* Pubertetlije su smješna muškadija. Nit su momci nit su djeca.  Kreketavi žabci uvijek između čednosti i nezrelog misaonog pogančeraja .

744* Kad mu dosadi okolo kere , pijetao samo kljucne koku i prekida nepotrebno  ganjanje i stvari svodi u domen prirodne bitke za produžetak vrste.

Balasevic – Ringispil / Song – Lyrics


      

 

Curi od jutros od četiri-pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

Poliva kiša al to joj je zanat,
ma sve mi je ravno k o severni Banat,
manje više, i sa kišom i bez kiše.

Vreme se vuče k o teretni voz,
gde li večeras da pomolim nos?
Klasika: “Konobar, un cafe macchiatto”. Pa da.

Prolazi vreme, al to mu je manir,
i sve je to plitko k o plekani tanjir.
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, čudo moje.

Veče se klati k o prezreli klip,
teška vremena, a ja težak tip
– gravitacija začas uzima svoje.

Slab sam ja igrač za subotnje gužve,
al shvatam pomalo te pokretne spužve:
neko pijan lakše život odrobija.

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi.
To ne zna niko, samo ti.
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.

Dođi, iz plave boce se pojavi,
bar jednu želju ispuni
i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje.

Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla.
Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo legla.
Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla.
Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla.

O, daj okreni…

sustajem, odustajem…

taj ringišpil u mojoj glavi…

Emili Bronte – Often rebuked, yet always back returning / Prevod na Bosanski

 

Often rebuked, yet always back returning

To those first feelings that were born with me,

And leaving busy chase of wealth and learning

For idle dreams of things which cannot be:

 

To-day, I will seek not the shadowy region;

Its unsustaining vastness waxes drear;

And visions rising, legion after legion,

Bring the unreal world too strangely near.

 

I’ll walk, but not in old heroic traces,

And not in paths of high morality,

And not among the half-distinguished faces,

The clouded forms of long-past history.

 

I’ll walk where my own nature would be leading:

It vexes me to choose another guide:

Where the gray flocks in ferny glens are feeding;

Where the wild wind blows on the mountain side

 

What have those lonely mountains worth revealing?

More glory and more grief than I can tell:

The earth that wakes one human heart to feeling

Can centre both the worlds of Heaven and Hell.

 

 

 

 

 Često ukoreni, uvijek se nazad vraćaju

 

Često ukoreni,  uvijek se  nazad vraćaju

Ti prvi  osjećaji , koji su sa mnom rođeni

I  traganje za  bogatstvom i učenjem napuštaju

Zbog  lakih snova o onome što ne može biti

 

Danas,ja ne tražim predjele sa sjenom

Njihovo beskrajno prostranstvo postaje turobno;

I raste vizije   , legija za legijom,

Donose nestvarnom svijetu  blizinu tako čudno.

 

Ja ću hodati, ne u starim tragovima herojskim

I  ne u stazama  moralnosti visokim,

I ne među raznim licima visoko  uzdignutim

Prošlosti  zamagljenim oblicima dalekim

 

Ja ću hodati, gdje ću svoje prirode biti vodeća:

Turobno mi je od  drugog vodiča biti izabrana

Gdje sivim jatima u papretnim dolinama  je hrana

Gdje divlji vjetar duva sa planinskih strana;

 

Šta  će nam to usamljena planina   proreći

Više slave i više tuge nego što mogu izreći:

Zemlju koja budi jedno ljudsko srce za osjećanja

Moguću središnicu oba svijeta  i pakla i  raja.

 

 

pB