Autor
Bezuslovna ljubav Istina
Mudrost Vjerovanje
Plavi svijet Zeleni svijet
Crveni svijet Stvarnost
Svijet snova Vrelo istine
Cvijetovi đardina tvog cvjetaju
prebrzo
mene zaljubljenog opijaju
i bole
uspori noći neću da spavam
danu ne daj svitanje
da mi te kradu
zaustavi vrijeme
ljubav kao jedinu svrhu
dodira naših
iz srca do duše
ne daj lakomom podmetanja
i bijeg od svih
sa srcem a jabukom grešnom
tako gdje tvoje srce od kristala
mene ko jantar i žad sniva
a ja okrećem leđa i odlazim
glumeći žrtvu
do oltara gdje boli nema
takav sam
i tu ne mogu ništa učiniti
ali ne brini i lopov sam
lik tvoj i ljubav sa sobom nosim
tamo gdje nema boli
The palm trees are quietly swaying
The taste of a sweet summer wine
That look in your eyes,
Oh this must be paradise
Your whispers are killing me softly
Seduce me this starry night,
I feel swept off my feet,
In my heart burns the heat,
The heat from your Spanish eyes
Tvoja šaputanja me lagano ubijaju
Zavedi me ove zvejezdane noći
Osjećam se oboren s nogu,
U mom srcu gori plam,
Plam tvojih španjolskih očiju
Chorus
I will never forget the words that you said:
‘Yo te amo, mi amor’
Besame (besame), besame mucho
Mi primer (mi primer), primer amor
Besame (besame), besame mucho
You're the one I'm waiting for
Besame (besame), besame mucho
Yo te quiero (yo te quiero), mi amor,
Besame (besame), besame mucho,
Oh it's you, only you I adore
A soft breeze gets up in the darkness,
We walk on the moonlit sand,
I feel swept off my feet,
In my heart burns the heat,
The heat from your Spanish eyes
Chorus
Besame (besame), besame mucho,
Oh it's you, only you
That I adore
Ljubi, ljubi me jako
Palme se tiho njišu
Sa okusom slatkog ljetnog vina
Tada pogledam u tvoje oči,
Oh, ovo mora da je raj
Tvoja šaputanja me lagano ubijaju
Zavedi me ove zvejezdane noći
Osjećam se oboren s nogu,
U mom srcu gori plam,
Plam tvojih španjolskih očiju
Ref.
Nikada neću zaboraviti reči koje si rekla:
‘Yo te amo, mi amor’ ( Volim te, moja ljubavi )
Besame (besame), besame mucho
Mi primer (mi primer), prajmer amor
Besame (besame), besame mucho
Ti si ona koju čekam
(Ljubi me (ljubi me), ljubi me jako
Moja prva (prva) prva ljubav
Ljubi me (ljubi me), ljubi me mnogo
Ti si ona koju čekam)
Besame (besame), besame mucho
Yo te quiero (yo te quiero), mi amor,
Besame (besame), besame mucho,
To si ti, samo te obožavam
(Ljubi me (ljubi me), ljubi me jako
Volim te (volim te), ljubavi moja,
Ljubi me (ljubi me), poljubi me jako
Oh to si ti, samo tebe obožavam)
Blagi povjetarac lebdi u mraku,
Hodamo po mjesečinom obasjanom pijesku,
Osjećam se oboren s nogu,
U mom srcu gori plam,
Plam tvojih španjolskih očiju
Referen
Besame (besame), besame mucho,
To si ti, samo ti
To obožavam
Dan je lijep i vedar.
Prethodnih dana nas je zima uplašila. Pomislili smo da se vraća da iskiše svoje . Izgleda na je otišla , a možda je svoje odgodila j za neki drugi put. Provešće ona svoje. Kad tad. Na koji način i kada ? Mi to ne znamo. Nismo gatare.
Pitajte one is takozvane islamske zajednice. Oni su tata mata za sve. Tako im na neuki um palo. Sihre i fetve bacaju, bajaju i kiše doziva. Ako se neko drzne da mimo njih misli žigošu i anatemišu. Obzirom da su sa hanefijama u talu, uskoro bi mogli da ubijaju.
No, o tom potom. Ako nam Jedini Bog udjeli Milosti svoje moraćemo te samozvance jopet protabiriti i muhure na djela bricinog unuka, njegovog poslužitelja i njihove slugane . Muhur sad pa sad. Pa opet muhur sad pa sad.
Ne bojte se , neće nam nestati muhura. naši su jal od drveta jal od tuča. A ti su pojaki i poteški.
Kažemo dan je lijep. Nećemo žuriti pa reći krasan, jer sve je relativno. Nemo svane, nekom se smrkne.
Eto recimo na priliku , oni zlotvor , ona vukojebinjaška prokletinja, oni počkovički kasapin, oni zlotvrski jado, se jutros probudio i namjerno ustao na desnu nogu. Džab – džabe mu. Na stolu stoji ferman i tablete za smirivanje. Nisu se od juče makli. I ostaće mu pred nosom dok je vika i pučanstva. A onda će ići dalje . Bolje vam je da ne znate kakvo je to dalje.
Čuli ste za Etnu i Vezuv? ma sigurno jeste. Niste vi takoi neuki kako vlast hoće da budete. E , središta tih talijanski mora su male umiljate mace naspram onoga što ono đubrište od nečovjeka čeka.
Ferman mu kaže kako neljudi i zločinci završavaju.
Ferman mu kaže vidi kako si radio i sijo tako će ti biti na ovom svijetu. Samovanje u pržunu dok ne dok ne rikneš. Pogrešno smo se izrazili. To je mahalska poetika za čestite insane. Trebali smo reći dok ne crkneš. Tako završavaju sve niškoristi i ljudska bagra.
A na onom svijetu te čeka vječni pržun. Ponesi puno losiona i leda,mada ti neće ni zere pomoći, čak da sve ledenjake dunjaluka uprti na kukavička leđa.
Tablete su za stišavanje tonusa i za eventualne odluke tipa tvoga bracike Slobodana Miloševića. Pregršt u ruku i prije odeš u pakao. Ljekari ti spase čast i kažu zločinačko srce prepuklo.
Kad nekom smrkne, nekom svane. Eto gospođa Ljiljanka Zelena dušom dahnula. Molitve su joj uslišene. Više je nikad onaj počković neće pomokriti. Dosta je njegovog bilo.Trideset godina je svakog jutra ustajala počkana, do za vrata.
U stvari nas pogan Radovan Karađić ne insteresuje. I nikad nije. Mi samo sekund lake dišemo. Jedno zlo je je maknuto sa dunjaluka. Jeste da njegova genocidna tvorevina još postoji, ali neka. Neka je. Opomena svijetu na šta je zlo spremno.
Tu genocidnu tvorevinu Republiku Srpsku svaka haška osuda žigoše. Toliko je zvaničnih osuda da cifra dostiže haman šestinu njenog pučanstva. Kada bi se sve osudili broj bi se približio polovini po glavi genocidnog stanovnika .
Rakcije na katilov pržun , kao i sve reakcije na osude ostalih zločinaca genocidne tvorevine i šire.
Ne znamo zašto ljudi uopšte dižu džefu i reaguju.
Presuda je presuda i samo je druga sudska presuda može promjeniti , dok ona ne postane konačna.
Svi reaguju onako kako se to od njih očekuje. I svi misle da elokventni, da pamet prosipaju i da su patrioti.
Ne, oni samo pokazuju da su glupi nacionalisti. I ovi i oni. Zamazuju oči i kupuju poene kod gladnog naroda kojeg terorišu i pljačkaju.
Pučke krvopije.
A obično pučanstvo, obično onaj dio od papanluka , nije bitno, gornjeg ili donjeg, kliče :
– Tako je.
Vjerujte nam , dan je i dalje lijep i vedar .
U dilemi smo, možda se do kraja dana odlučimo i kažemo kako bi pjesnik rekao:
-Oh, kakav krasan dan.
A život teče dalje.
A prevodilac u suzama bi poželio:
-Eh, kad bi život bio tako sunčan, ali ipak prelijep je. Nemamo drugoga.
Modra rijeka čežnje
Oprost
Ljubavi moje u noćima dugim
Srce puno radosti
Lako tebi
ti se uvijek nekom vratis
i bez rijeci, i bez volje
niti da mu slazes bolje
da mu oci zatvoris
Lako tebi
sve ti zelim, sve ti dajem
srebren mjesec iznad vode
sto u nebo zorom ode
kada krenu vlakovi
Ref.
Idi, i ti s njima
idi nek te svatko ima
kad me vise ne volis
idi, putuj s njima
idi juznim gradovima
putuj dok ne ostaris
samu ostavi me ti
Kada krenu vlakovi
Lako tebi, srecu imas
na tom svijetu
ja ni druga, niti brata
u samoci sto me hvata
kada krenu vlakovi
Ref. 2x
Prolece se okrece da me pozove
dve suze kazu da su tebe videle.
Ljubio sam otrovne, slatke, pijane
sve one nikad nisu pomogle.
U moru kapi bila je jedna
za moja usta koju je neko popio.
Devojke nove prolaze gradom,
te divlje ruze nisu za moj san …
Ref.
Kad prodje sve,
kad mi zelje pobegnu,
kad odu svi,
samo ti ces biti tu …
Nisam ti dospio reći
Što si mi sve dala,
Sada je već kasno,
Al’ mislim da si znala.
Nisam ti dospio reći
Što mi je tvoje tijelo,
Ja sam tražio riječi,
Ti pripremala jelo.
Nisam ti dospio reći, nije bilo vremena,
Da si moje dijete, da si moja žena.
Nisam ti dospio reći, takvi su bili sati,
Da si moja sestra, da si moja mati.
Nisam ti dospio reći
Ili to nisam znao,
Svjetlost pada u more,
Onda je zastor pao.
Sad sam na pustoj zemlji,
Nered je u duši,
Kiša lije i lije,
Moja se kuća ruši.
Nisam ti dospio reći, nije bilo vremena,
Da si moje dijete, da si moja žena.
Nisam ti dospio reći, takvi su bili sati,
Da si moja sestra, da si moja mati.
Sad sam na pustoj zemlji,
Nered je u duši,
Kiša lije i lije,
Moja se kuća ruši.
Jesenja izmaglica
Ja , Konj
Savršeni snježni dan
Grlica bijela
Đardin ljubavi
Tajna
Purpurno nebo
**
Jesenja izmaglica i Ja konj
polako privodimo svoj ples
zadnjim okretima
tijelo uz tijelo
ruka u ruci
srce na dlanu
ljubav u pogledima
ispunjenost u duši
u kosi se zapleo snijeg
miriše na prošle dane
i skori vrlo kliski led
tragovim prošlosti na leđima
suđaje postavile kantar
trunčice prašine se pitaju
možda bude sve u redu
a možda i ne bude
treće nema
načisto ne znam šta ću
nebu se već odavno dale
sve grlice moje
a su mi stihove ljubavne
tiho,tiše i još tiše
na uho šaptale
a u đrdinu ljubavi jedno divno dijete
zarobilo me čednošću svojom
svojom dobrotom život mi miluje
i znam
šta god bude
izaći će na dobro
Ono sve što znaš o meni
To je stvarno tako malo
U d vje riječi sve bi stalo
Kada pričala bi ti
Ono sve što znaš o meni
To i drugi ljudi znaju
Što mi ruku samo daju
Il na pozdrav mahnu tek
Ne znam da l dan će doći
Kad ćemo sami ostati
Kad ćemo dugo pričati
Jedno drugom sav, sav život svoj
Jer ono sve što znaš o meni
To je samo stara priča
Ja sam jedan od mladića
Koje viđaš svaki dan
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.
Te noci stigao sam kasno
napolju padala je kisa
kao igla sam se provuko kroz mrak.
A cim sam odkljucao vrata
na nebu sevnula je munja
pomisli boze da li je to dobar znak?
Dole su svetleli neoni kao sareni baloni
mokre ulice su pevale.
A ja sam sam u ovom gradu i polako gubim nadu
da ce stvari da se promene.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.
Tad je zazvonio telefon, a ja ne volim telefon
jer vise neverujem nikome.
Ma nek se prekine tisina makar zvonila masina
Namesti glasi rekoh slusam te.
A sa druge strane zice i brate da mi vidis lice
to nije prica to je muzika.
Uopste ne znam sta mi prica a znam da necuh takav glas
a to nije glas vec pesma andela.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.
Pomislih to me neko laze –
mangupi snimili su traku i sad se smeju tom’ u mraku.
Pitam je “da li lazes?” – kaze “lazem.”
Ja ne znam sta cu da joj kazem –
mozda ipak i ne folira.
Te noci stigao sam kasno
napolju padala je kisa
kao igla sam se provuko kroz mrak.
A cim sam odkljucao vrata
na nebu sevnula je munja
pomisli boze da li je to dobar znak?
Dole su svetleli neoni kao sareni baloni
mokre ulice su pevale.
A ja sam sam u ovom gradu i polako gubim nadu
da ce stvari da se promene.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad.