Krajolik bez premca, to je tvoja duša
Gde idu ljupke maske, plešu krinke,
A svi, dok zvonka lauta se sluša,
K'o da su tužni ispod čudne šminke.
Premda u pjesmi sjetno titraju
Dobitna ljubav, život dnevnog sjaja,
U sreću kao da vjere nemaju ,
A pjesma im se s mjesečinom spaja.
Sa mjesečinom i tužnom i lijepom
Od koje ptice sanjaju u boru
I vodoskoci u zanosu slijepom
jecaju, vitki u svome mramoru.
pB
srce od miline lebdi
ne teba mu poticaj
jedna pjesma
jedan stih
jedna slika
U čaši od kristala jantara i žada
dva su cvijeta
nova nikla
prekrasna u dodiru
jedno sjećanje
uzvišeni osjećaj
mene nije ljubit ludo
ja sam tebe sanjao
Я смогу
Я смогу, ты поверь мне, мой любимый
Я отдам больше, чем ты дал
Я ничуть, я ничуть не изменилась
И в любви наивна, как всегда
Я смогу, я сумею быть счастливой
Как всегда, горе – не беда
Я ничуть, я ничуть не изменилась
Да-да-да, да, да
[b]
Я смогу продлить осень и весну
И любви открою настежь дверь
Если я кого-то, кого-то погублю
То лишь себя, только лишь себя
Я люблю, и, значит, значит, я живу
Я живу, и, значит, я пою
Словно птица вещая, что одна живёт в раю
[b]
Верю я, будет день и будет пища
И плоды рябины на снегу
Слаще той, той почти забытой вишни
В том саду, в том стареньком саду
Будет всё, как мы с тобою пожелаем
Будет всё, любовь в твоих глазах
Будет всё, и ты об этом знаешь
Да-да-да, да, да
[b]
Я смогу продлить осень и весну
И любви открою настежь дверь
Если я кого-то, кого-то погублю
То лишь себя, только лишь себя
Я люблю, и, значит, значит, я живу
Я живу, и, значит, я пою
Словно птица вещая, что одна живёт в раю
[b]
Я смогу продлить осень и весну
И любви открою настежь дверь
Если я кого-то, кого-то погублю
То лишь себя, только лишь себя
Я люблю, и, значит, значит, я живу
Я живу, и, значит, я пою
Словно птица вещая, что одна живёт в раю
Mogu, vjeruj mi, moj mili
Daću ti i više nego što sam davala
Nisam , nisam se promjenila
I ljubavi sa naivna kao i uvijek
Ja mogu, zaista ću biti sretna
Kao i uvijek, gore – nije važno
Nisam , nisam se promjenila
Da, da, da, da, da
[B]
Mogu produljiti jesen i proljeće
I ljubavi širom otvoriti vrata
Ako sam nekoga, nekoga uništila
Onda sam samo sebe, samo sebe
Volim, i stoga, to znači da živim
Živim, i zato pjevam
Kao ptica gatalica, da jednom živi u raju
[B]
Vjerujem, doći će dan i biću gladna
I plodovi oskoruše u snijegu
Slađa od one zaboravljene višnje
U vrtu, u starom vrtu
Tu je sve kao što želim
Da sve bude ljubav u tvojim očima
Tu je sve, i ti to znaš
Da, da, da, da, da
[B]
Mogu produljiti jesen i proljeće
I ljubavi širom otvoriti vrata
Ako sam nekoga, nekoga uništila
Onda sam samo sebe, samo sebe
Volim, i stoga, to znači da živim
Živim, i zato pjevam
Kao ptica gatalica, da jednom živi u raju
[B]
Mogu produljiti jesen i proljeće
I ljubavi širom otvoriti vrata
Ako sam nekoga, nekoga uništila
Onda sam samo sebe, samo sebe
Volim, i stoga, to znači da živim
Živim, i zato pjevam
Kao ptica gatalica, da jednom živi u raju
Pjevaj, pjevaj! Na kletoj gitari
prsti tvoji igraju i kruže.
Zagrcnuo bih se u dimu i jari,
moj poslednji i jedini druže.
Nek ti oči na grivnu ne sleću,
nit na svilu što blista beskrajno.
Tražio sam u toj ženi sreću,
a propast sam našao slučajno.
Nisam znao da ljubav duboka –
zaraza je, da je kuga … stijrela.
Prišla je i zaklopljena oka
banditu je pamet oduzela.
Pjevaj, druže, nek se vrate dani
i negdašnje naše zore plam.
Nek poljupcem ona druge hrani,
preživelo đubre, divni šljam.
Ah, zastani! neću da je diram.
Ah, zastani! ne kunem je ja.
Daj mi da ti o sebi zasviram
na debeloj žici koja sja…
Blista mojih dana kube jasno,
u duši je još zlato starinsko.
Mnoge cure ištipo sam strasno,
mnoge žene u uglu sam stisko.
Na zemlji je još istina živa,
opazih je i ja detinjim okom:
ližu kučku dok joj se sok sliva
svi psi redom, na juriš i skokom.
Ljubomoran – zar da sam na tebe?
Zar ovakvog da me snađe jad?
Naš je život – postelja i ćebe
Naš je život – poljubac i pad.
Pjevaj, pjevaj! Ruke neka mašu:
kobni zamah – kobi će doneti…
Čuj … nek idu svi u … pivsku flašu…
Nikad, druže, ja neću umreti.
Vinut iz dima kao celac suvi
Zvezdani potok posuklja u ništa.
Klupko klizača izvrnuto u vis,
Kuća se sa zvonkom noći klizalište.
Klizaču, stupaj ređe, ređe, ređe,
U trku seci, sputaj krake duge.
Na okretu se ureže ko sazvežđe
U nebo Norveške škripanje šlicuge.
Vazduh ko gvožđe za noć je pribijen.
O klizači! Tamo nikoga ne brine
Što je, ko orbite naočarke zmije,
Na zemlji noć, i ko kost domine;
Što kao jezik psa ptičara susta
Mesec uz kopcu smrznut; što su svima,
Ko falsifikatorima, nalivena usta
Lavinom leda što duh obuzima.
lutala sam dugo svetom tim,
nosio me vetar kao dim,
a'l na svakom putu mom,
ja sam znala gde je on.
sanjam,sanjam te uvek u poljima,
negde u zelenim travama,
vidim te kuco moja.
aa..ej,sanjam,sanjam te uvek u poljima
negde u zelenim travama
vidim te kuco moja.
lutala sama dugo svetom tim,
nekad sasvim sama, nekad s'njim
al’ na svakom putu tom,
ja sam znala de je on.
sanjam,sanjam te uvek u poljima,
negde u zelenim travama,
vidim te kuco moja.
aa..ej,sanjam,sanjam te uvek u poljima
negde u zelenim travama
vidim te kuco moja.
Pod zvijezdama su legla brda i poljem niske razbacane kuće
Iz plave tame stabla strše
Na cesti više nikog nema
Cesta stala
sa zaronjenom glavom u mrak bezglasne doline
U noći stabla maknuti se neće
Tek nebom sporo i bez šuma koracanje zvijezda
Crne si kose rasplela
pošla si
a nisi ih peplom posula
Grudi si otkrila
pošla si
a nisi ih krvlju orosila
Stegna si stiskala
pošla si
a nisi ih nikom dala
Nadom si me zaklela
pošla si
a meni si Krhku ružu darovala
Bolom si se okovala
pošla si
a tebe jedinu su meni oteli
Licentia poetica – Mea Vita
Iskon Rođenje
Moje ljubavi Neizmjerna Milost
Bosna zemlja Božije milosti Grad Čednosti
Izvor Modre rijeke Modra rijeka
Dijete u oblacima Ljetno proljeće
Ona spava Plava Ljubav i fantazija
Blažena Luca Vodopad
Epilog
Grad čednosti sanja Poljsko cvijeće
Grad čednosti u plamenu Noć
Ulica prkosa Sleđena Smrt gleda i pamti
Sjene male na dnu bregova Blagost
Zalazak Nebeski nosači
Tunel Svjetlost
Vječnost Nebeska čarolija
Nevinost Strast
Plamen Utočište
Grijeh i oprost nebeska kupola
Poznajem zenu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Kockice
Zice
Delice sto se na kraju sloze
U neku celinu
Ona metematicki
Resava sve svoje
Slagalice
Zivi pored mora
Iznose secer za mrave
I veruje svom snagom
U bolji svet
Njena kosa je seda
Retko se ceslja
Zubi su joj skrbavi
I nosi siroke bezoblicne…
…radne kombinezone na telu
koje bi masa zena zelelo da ima
Godinama me je ljutila
Onim sto sam smatrao njenim hirovima
Kao, potapanje ljuski jaja u vodu
(da zaliva njome biljke kako bi dobile vise kalcijuma)
Ali kad na kraju razmisljam o njenom zivotu
I poredim ga sa drugim zivotima
Blistavijim, originalnijim i lepsim
Shvatam da je ona povredila manje ljudi
Nego iko koga znam
(a povredila jednostavno mislim – povredila)
Ona je prosla kroz uzasne periode
Periode kad je trebalo mozda vise da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali ona je izgurala – kao sto sam rekao
Povredila je manje ljudi nego iko koga znam
I ako se na taj nacin gleda
Eto,
Ona je stvorila bolji svet
Pobedila je
Frensis, ovo je pesma za tebe.