Daily Archives: 6. Novembra 2022.

Blećci i levati se dofate digitrona i misle mogu sve izračunati.

U plićaku – ravnini vlastitog  uma ne mogu skontati ono što mi prostim okom vidimo.

Zamlja je ravna!

Ja kakva je doli ravna?

Da ja kriva, nahera, naopaka ili zakrivljena bilo bi nam belaj hodati.

Kako će boni drvo rasti ako je plodno tlo sa strane ili odozgare.

Hajd , recimo ,  ono to može  nekako. Bilje je to. Raste, ako se čovjek zapusti i iz nosnih i drugih šupljina.

Ali čovik ili hajvani brez krila  , na plafonu ili bočnim straniama .

Dajte da gledamo taj film.Isključujemo svijet žohara i sličnih  inkseta.

I oni nama zemlja je ravna.

Kako nije ravna kad planine uvis rastu. Neće valjda odozgo rasti i pasti hajvanima na glavu.

I insanima ako ih bude.

Ne misle oni o toj ravnoj zemlji?

Dobacuju pametni i učeni. Napriliku oni gmizavci što se zovu ilmije i oni što se kreću po zakonu  glagola kretati , kreteni.

Ma znamo mi o čemu oni misle. Ali oni ne misle , jer ne mogu misliti. Jer kako mogu misliti ako mozga nemaju.

I ako oni mogu čitav život ne misliti, zašto mi sebi ne m'remo dozvoliti pat minuta nemisliti.

Jedino smo zabrinuti ko je nosi na svojoj grbači:

Slonovi,kitovi, Atlant  ili vakumirani mozgovi onih koji misle da je zemlja ravna.

Valja ova, narode?

Danas je Nedelja  6.Novembar/ Listopad 2022, godine.

Oni tako kažu.

Kako oni znaju da je to 2022. godina po bilo kome ili bilo čemu..

Nekome je to prva , nekome 69, rijetkima preko osamdeset.a još kažu,  nekome mere biti  511 , 666 ili više godina. Ako toliko doživi. A ne postoji mogućnost,još uvijek.Samo je jedan Metuzalem i par njegovih najdirektnijih potomaka.

Ono mogli su ljudi nakantat hejbet godina. Zauvijek. Možda i u beskonačnost stići. Ali vole voće. Jabuke i tako to. Bitno da je zabranjeno. Što veći veto , to je slađe.

Koga briga za reprekusije. Ne m're se odoljet.  O kaznama poslije , kada glava zaboli. A i mi kontamo, kako ćeš joj ba odoljeti. Obla , sjajna , mehka ko duša,  čvrsta ko kamen. Drhti i biba se ko rosa na jutarnjem povjetarcu. I slasna . Duša čovjeka da zaboli.

Šta to? Kontate vi.

Ma voćka ta. Svaka. Ima ih tone i nijedna ista, a sve nalik jedna drugoj.

Da li ste vi ikad vidjeli dvije iste voćke, pogotovu one zabranjene?

Normalno da niste. I nećete. Doklen god živjeli.

Radi njih čovjeku biva žao ,što ne m're nakupiti Metuzalemove godine, barem.

Joj što bi to bila fešta od vočki. Čovjek da poludi.

Neke blentovije načisto polude. Izgube se i ne znaju kako brati voćke. Radi njih je  i zmišljena sprava blesimetar. Kad god ne uberu neku voćku, a to im se nikad ne dešava, blesimetar zazvoni. I ne samo zazvoni nego se valja od šege i štanca poruku ko brzojav:

-S.O.S. joj levata S.O.S majko mila, manite mi S.O.S Nek se blentovije  podave, podave .

Po računici , koju smo blesimetrom provjeravali, danas  je 309,   dan  u godini. Po računici koju nismo blesimetrom  skontali,  do kraja te iste gopdine ostalo je još 56 dana.

Taki vam je i odnos blentovija i onih koji zamalo nisu blentovije.

Pa vi vidite šta vam je raditi.  Ako ste već iz rahatluka radi ljepote prognani , iskoristite vrijeme i naučite se brati voće. To vam je najpametnije. Inače sve ostalo je šuplja priča.

Što bi poete rekle:

Snijeg pade na behar na voće.

U prevodu:

Joj ,levata majko mila. Ne obraše voće na vrijeme.

I tako to.

A prepisivači ni mukajet, nego svoje pa svoje , kva ,kva , kva