Bosna zemlja Božje milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

Srodnost

Udovička ruža  Rasuto srce

Udovička ruža                                                                     Rasuto srce

Podarite milost cvijeću   Ljubavna fantazija

Udjelite milost cvijeću                                                Ljubavna fantazija

 

Portret ubijene ruže  Rastanak i bol

Portret ubijene ruže                                                        Rastanak i bol

Podzemlje     Lice i naličje

Podzemlje                                                                                 Lice i naličje

 

Boje zrelosti    Usamljenik

Boje zrelosti                                                                                Usamljenik

krv 1    Ognjena zemlja

Krv  tri prsta                                                                      Ognjena zemlja

 

        Tama

Svjetlost i mumije                                                                                Tama

 

Pomračenje  Ledena pustoš

Pomračenje                                                                                 Ledena pustoš

 

 

Vislava Simborska – Cutanje bilja

 

Jednostrano poznanstvo izmedju mene i vas
ne razvija se najgore.

Znam sta je listic, sta latica, klas, sisarka, stabljika,
i sta se s vama dogadja u aprilu, a sta u decembru.

Iako je moja zainteresovanost neuzvracena,
nad neke od vas specijalno se saginjem, a pred nekim dizem nos.

Imam za vas imena:
klen, cicak, lijander,
vresak, venja, imela,
nezaboravak,
a vi za mene nijedno.

Nase putovanje je zajednicko.

Za vreme zajednickih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.

Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo sta vezuje.

Ista nas zvezda u istom radijusu drzi.

Na osnovu istih zakona bacamo senke.

Pokusavamo nesto da znamo, svako na svoj nacin,
a i ono sto ne znamo slicno je.

Kako znam i umem objasnicu, samo pitajte:

sta je to gledati ocima,
zasto mi srce kuca

i zbog cega moje telo nema korenje.

Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako nistavan.

Siprag, sumica, livade i rogoz –
sve sto govorim je monolog,
i vi ga ne slusate.

Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.

Neodgodiv u uzurbanom zivotu,
mada odlozen za nikad.


												

Bleki – Utihnu gitara

 

 

Utihnu gitara

nikad više u njihovim đardinima ne zasvira

 

Svirač kad htjede da je spusti

samo je odlepršala

svjetlucavi trag za sobom ostavila

svi je pogledom do neba ispratili

gubi se ali  i dalje svira

 

pogled vrnuše

u Malenu  pogledaše

zamalo ne vrisnuše

 

umorno dete se na ogradu naslonilo

san usnilo

blaženo  spava anđelu nalik

pjesnikove ljubičice nevinosti sanja

 

ukočena sleđena

mrtva se čini

 

dječak prst na usta stavlja

prilazi usnuloj

nježno najnježnije

i još nijansu nježnije

bestežinski

toliko je krhka bila

u ruke je prima

 

ona se meškolji

oko vrata  ruke mu svija

pribija se uz njega

sanja da poslijednji tango sa njim pleše

 

osjeća da sigurna je

ali ne zna da li je to tango amore

ili neki drugi zov ljubavi

niko je više ne može povrijediti

 

Jes’ kak’ ne!

 

on je nosi ka ljuljački

koja se sama njiše

malena osjeća

da sigurna je

to je ritam njihovog  Tanga Flamenga

 

ljuljačka se ukipi u jednom trenu

kad muzika poljubcu nagovještaj da

visi snažna i odlučna

ko ženina noga oko muškog tijela

svija se

odlučno drhti

kad joj njih dvoje prilaze

hoće da se poda

 

on  je kretnja blaga

ona zagrljaj mazini

nježnost sjeda

malena baš ko malo dijete

mu se u krilu meškolji

stišće ga i čvrsto ga grli

 

tango sad sporije suze lije

boji se djevojčica

da snovi ne odlepršaju

sve nešto isprekidano

nemirno diše i uzdiše

kao da jecaje i vrisak stišava

 

lice joj postaje jecavi korak  melodije

on joj kosu miriše i ljubi

misli još uvijek se osjeća na bebu

a tangom se krasi

 

ljuljačka se polako njiše i njiše

njih dvoje se miluju i miluju

i miruju i miruju

samo muzika  boli

 

on joj nešto šapuće

i spavaju i spavaju

muzika vrišti

 

on joj još uvijek nešto šapuće

i sanjaju i sanjaju.

0n prestaje da šapuće

i umiru i umiru.

 

Bože mili ta djeca zamiru?

 

muzika ne posustaje

ali se stišava

nije umorna

ali zna

sada su na redu

tišina i tajac

 

ptice će utihnuti

gledati u djecu što spiju

muzika vidi svi su utihnuli

 

iščekuju

da onaj demebel pita

hoće li ta milja denari

 

on je svoje gatanje zavšio

nimalo ih ne iznenađuje

većme razočarano kaže

da nije usnula

on bi je garant zvekno

jer tango flamenko je to

 

da savim sam siguran

da je to ona ista gitara

sada služi na ispomoć

da se njegovo srce ne skrši

bez otplesanog poslijednjeg tanga

 

zvuk gitare vuče me ko magnet

ja iskačem kroz prozor

 

Da šalim se.

 

još nisam zvizno

skoro

iako nije visoko

samo tri metra i kvarat

oprezno se spuštam

izvijam ruke i visim još sam elastičan

tango iskustva

 

i još sam u trećoj deceniji

njena poslijednja godina.

da visim i lahurim

lako se otpustiti

a opet i  čemu oprez

život je kratka

mila moja

kak bi rekla filjozofi

 

povjerovao sam

više  nikog nikog nemam da mi ruke pruži

da prisloni grudi i noge na mene

da nam srca otplešu poslijednji tango

 

nikom ne rekoh

još su mi mudraci šapnuli

da niko ne čuje

da me ne urezile

da me manje boli

Malena ti se sutra udaje

pa ti vidi šta ti je raditi

 

 

 


												

Bisera Velentanlić – Milo Moje / Song – Lyrics

 

 

 

Obnažena nevinost  Cvijetna dolina    Zaljubljene duše

 

Milo moje

 

Nikad više, milo moje, nikad više!

Nikad više onog leta,

nema zašto cvet da cveta.

Umrle su oči tvoje,

nikad više, gotovo je!

 

Plakati neću ja, milo moje!

Oko je prazno i slepo.

Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,

a bilo nam je, bilo nam je lepo!

 

Sve je prošlo, milo moje, sve je prošlo!

Ničeg nema, sve se gasi,

nestali su oni glasi.

Umrle su reči tvoje,

sve je prošlo za nas dvoje.

 

Plakati neću ja, milo moje!

Oko je prazno i slepo.

Sad jeste, zlo je, sve svršeno je,

a bilo nam je, bilo nam je lepo!

 

Otišlo je, milo moje, otišlo je!

Moja prazna ruka vene,

nema tebe pored mene.

Umrlo je srce tvoje,

gotovo je, otišlo je!

 


												

Joj , glupaka majko mila – jakako, neg’ je zemlja ravna ( Dio drugi)

Blećci i levati se dofate digitrona i misle mogu sve izračunati.

U plićaku – ravnini vlastitog  uma ne mogu skontati ono što mi prostim okom vidimo.

Zamlja je ravna!

Ja kakva je doli ravna?

Da ja kriva, nahera, naopaka ili zakrivljena bilo bi nam belaj hodati.

Kako će boni drvo rasti ako je plodno tlo sa strane ili odozgare.

Hajd , recimo ,  ono to može  nekako. Bilje je to. Raste, ako se čovjek zapusti i iz nosnih i drugih šupljina.

Ali čovik ili hajvani brez krila  , na plafonu ili bočnim straniama .

Dajte da gledamo taj film.Isključujemo svijet žohara i sličnih  inkseta.

I oni nama zemlja je ravna.

Kako nije ravna kad planine uvis rastu. Neće valjda odozgo rasti i pasti hajvanima na glavu.

I insanima ako ih bude.

Ne misle oni o toj ravnoj zemlji?

Dobacuju pametni i učeni. Napriliku oni gmizavci što se zovu ilmije i oni što se kreću po zakonu  glagola kretati , kreteni.

Ma znamo mi o čemu oni misle. Ali oni ne misle , jer ne mogu misliti. Jer kako mogu misliti ako mozga nemaju.

I ako oni mogu čitav život ne misliti, zašto mi sebi ne m'remo dozvoliti pat minuta nemisliti.

Jedino smo zabrinuti ko je nosi na svojoj grbači:

Slonovi,kitovi, Atlant  ili vakumirani mozgovi onih koji misle da je zemlja ravna.

Valja ova, narode?

Galerija Zamak Yossemin u 2o o8 ( XIV )

Autor

Hajro Šabanadžović

 

 

Armagedon

 

 

Pazi snježi

 

 

Jesenji san

 

 

Zlaćana staza

 

 

Zimzeleni perivoj

 

 

Dugin zastor

 

 

 

Slike izložene u   Galeriji  Zamak  Yossemin od 26.03.2018.

Stalna postavka

**

Za Yossemin

s ljubavlju


OIprosti mi , docnim

Ipak , mnijem ,  stići ću na vrijeme

Obećavam

Rada – Nana Toha / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski

 

 

 

Miris ženeJutros mi je ruža procvjetala Vatreni ples

 

Nane Tsokha

 

Nane tsókha, nane gad,
Me kinél mange yo dad!
Syr vydtjava paloróm,
Me kinél mange yo rom!

Dado, kin mange chenya,
O chenya sumnakune.
Na kinesa o chenya,
Na beshava dro chaya!

Zageyom me drey da sado,
Zriskirdyom me tzvéto,
Prekirdyom les ke sheró,
Te kames miro iló.

Nane tsókha, nane gad,
Me kinél mange yo dad!
Syr vydtjava palorom,
Me kinél mange yo rom!

 

Ja nemam suknju

 

Ja nemam suknju,ni bluzu,

Tatica će mi to kupiti!

Ako se poželim udati,

Tada će moj muž njih  kupiti  za mene!

 

 

Tatice,kupi mi minđuše,

Naušnice od zlata.

Ako mi ne kupiš minđuše

Neću  zadugo  biti djevojka

 

Otići ću u vrt

Probirati cvijeće

Stavljati ga na glavu

Za tebe da poželiš moje srce

 

Ja nemam suknju,ni bluzu,

Tatica će mi to kupiti!

Ako se poželim udati,

Tada će moj muž kupiti njih za mene!


												

BELA AHMADULINA – SNI O GRUZIJI

 

 

Sni o Gruziji – eto radost!
I toliko je čista prije
Jutra grožđana ova sladost
Što ispunila usta mi je.

Ničega više ja ne želim,
Niti i za čim više žalim
I u zlatnoj Sveti-Choveli
Jadnu svijeću evo palim.

U Mcheti hvalu i čast slovom
Kamenčićima svim odajem.
Gospode, nek je vječno ovo,
Baš tako kao što sada je.

Nek uvijek mi budu novost
I nek mi budu ko vradžbine
Domovine mile surovost
I nježnost tuđe domovine.

<1960>


												

Joj budaletina i licemjera ljudi moji

Iz Arhiva  BY ONI NAMA, MI NJIMA

( Na dunjaluku / tamnom vilajetu ništa novo )

Jedan tvrdio , evo vam plate bijedo od 1050 Km.

Drugi garantovo evo vam plate jadnici od 1250 Km.

Treći med i mlijeko.

A vi im povjerovaste !?

Izbori prođoše.

 

Borci i invalidi ove godine još nisu dobili crkavicu od sadake. I ne znaju kad će.

 

A oni ko biva nešto garantovali  gladnom pučanstvu-raji-dunjalučanima berićet. a novine pune  kriminalnih dosijea njihovih stranaka i njihovih ljudi,rodbine i njih samih.Sve sama plajčka i kriminal. Teror i bezvlašće.

Od rata je prošlo 23 godine.Ti koji obećavaju trule mušmule su 30 ( trideset) godina na vlasti.

I sada im treba još samo jedan period,jedan mandat da narod počne jesti obećanim zlatnim kašikama.

Ah da , jedu oni čiji su očevi to obećavali i njihov porod,rod i prijatelji. I samo oni.

Drugima ne trebaju ni kašike i viljuške.

Dovoljne su im ruke da zahvataju iz kontejnera u koji obijesni i licemjerni pljačkaši bacaju viškove pokradne hrane.

 

E sada se pitate zašto ono budaletine u nalsovu.

Pa eto,  budaletine su nego šta!

Svi oni koji misle da će im biti oprošten zulum koji protiv Boga Milostivog i naroda sirotog čine su budale..

Aha, kako ne.

Kazne su već počele na ovom dunjaluku.Zar ne vidite da su se od zlobe i poganluka izobličili da liče na životinje od kojih se i Bog Milostivi i sve njegove mesije,a  butum i svi iskreni vjernici zgražavaju. Liče na majmune i svinje.Tako im zapisano.

 

Možda se se čudite što ne pominjemo imena.

Ne pije vode.Stalno se obilježavaju / žigošu ko stoka, u svim mogućim monstruoznim i kriminalnim kompromitirajućim prozivkama ,ali obrazi od granitnih obloga bi prije popustili   i zacrvenili se nego pogana i pokvarena vlastela.

Uostalom svi znamo da zlo sa istih tronacionalističkih izvora i njihove čelne bagre dolazi.

 

Pa na volju vam i dalje za fukaru glasati i sami sebe u jaram roblja i okove kunta-kinte uvlačiti.

I još im pride sjedalicu okrenite , da zamuhuraju posao.

Pravo izbora.