Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

dardinski-velovi  cvijetni-vodopad-ii

Đardinski velovi                                                                   Cvijetni vodopad II

jesnjei-nemiri   oblaci-u-tirkiznom-krajoliku

Jesenju nemiri                                                                         Oblaci u tirkiznom krajoliku

proljetni-mozaik-triptih-ii   zabroravljena-cednost

Proljetni mozaik / Triptih II                                        Zaboravljena čednost

pretezno-violetbno-ljeto   zimsko-talasanje

Pretežno violetno ljeto                                         Zimsko talasanje

cvijetna-mladost  ona-u-vrtlogu-proljeca

Cvijetna mladost                                                                  Ona u vrtlogu proljeća

cekajuci-razvedravanje   preoljece-kao-krhkost

Čekajući razvedravanje                                           Proljeće kao krhkost

ona-i-velovi   oda-prirodi

Ona u velovima                                                                                   Oda prirodi

povratak-stvarnosti    djetinji-dardin

Povratak stvarnosti                                                                                     Djetinji đardin

Žak Prever – Ptica

Ptica koja leti tako nečujno
Plica crvena i topla kao krv
Ptica tako nežna kao ismijavač
Ptica koju nenadano obuzima strah
Ptica koja samu sebe tuče
Ptica koja bi htjela pobjeći
Ptica usamljena i izbezumljena
Ptica koja bi htjela živjeti
Ptica koja bi htjela pjevati
Ptica koja bi htjela vrištati
Ptica crvena i topla kao krv
Ptica koja leti tako nečujno
Oh to je tvoje srce lijepa djevojko
Tvoje srce koje krilom tužno udara
O tvoje čvrste i bijele grudi.

 

pB

Bleki – Slike o komšinici

Ponekad uzmem slike

prizor prvi

gledam ljepotu zavaljenu u travi

sjaj u kosi

plavetnilo na usnama

dvije ruže na grudima

Vidim je mladu blistavu

prizor drugi

lijepa i nasmiješena

tek pokoja ljubičica

blaga svjetlost visi na obrazima

leprša mi srce

Oči te dodiruju jedina moja

prizor treći

pretočena u krajolik

nemnirna kosa

plavetnilo neba

miluje mi dušu

Moje zaljubljeno srce

prizor četvrti kojeg nema

pretvara te u najljepšu sliku

što moji dvori ljubavi sniju

krajolik mekog pijeska

a se klizi kroz ruke tvoje i moje

šarajući ljubav i mirise tijela tvoga

u novom zagrljaju mom

Isabel Pantoja – “BUENOS DIAS TRISTEZA” / Song-Lyrics-Prevod na bosanski jezik

 

Buenos Días Tristeza

 

El dia que llegaste junto a mi,

dejaste tu equipaje en un rincón,

pusiste tu mirada sobre mi,

y luego te instalaste en mi sillón.

A veces en la noche te escuché,

cruzando de puntillas el salón,

y hoy en la mañana desperté,

y estabas dentro de mi corazón.

 

Buenos días tristeza,

cuentame si conoces a alguién que sea felíz.

Dime como se llama,

cuentame por favor,

pero nunca me digas que su nombre es amor.

 

El dia que llegaste junto a mi,

volaron tantos sueños a la vez,

los tuyos que luchaban por vivir,

los mios que murieron sin querer.

Pero ahora estoy contigo ya lo ves,

me estoy a costumbrando a verte aquí,

a veces entonando una canción,

y a veces caminando por ahí,

Buenos días tristeza,

 

dime tu si lo sabes,

quién se acuerda de mi.

Dime como se llama,

cuentame por favor,

pero nunca me digas que su nombre es amor.

Buenos días tristeza,

 

 

Buenos días tristeza,

sientate junto a mi,

cuentame si conoces a alguién que sea felíz.

Dime como se llama,

cuentame por favor,

pero nunca me digas que su nombre es amor.

**

 

Dobro jutro tugo

 

Dan kada si došla za mnom,

ostavila prtljagu u uglu,

pomilovala me očima svojim

a onda si zaposjela   moju stolicu.

Ponekad noću sam čula

Kako hodaš na prstima po dnevnoj sobi,

i jutros sam se probudila,

a ti si bila u mom srcu.

 

Bonjour Tugo moja

sjedi pored mene,

Reci mi ako znaš nekog ko je sretan.

Reci mi kako se zove,

Reci mi molim te

Ali nikad mi reci da njegovo ime nije ljubav.

 

Dan kada si došla za mnom,

Doletješe mnogi   snovi odjednom,

Tvoji se bore za život,

Blago koje umire slučajno.

Ali, ja sam sada  s tobom zar ne vidiš

Ja  sam ponekad zadovolljna da te vidim ovdje,

ponekad pjevaj pesmu,

a ponekad i miluj me  lagano,

 

Bonjour Tugo

sjedi pored mene,

Reci mi ako znaš,

koji me pamti.

Reci mi kako se zove,

Reci mi molim te,

ali nikada mi ne reci   da  njegovo  ime nije ljubav.

Dobro jutro tugo Tugo

 

Bonjour Tugo

sjedi pored mene,

Reci mi ako znaš nekog ko je sretan.

Reci mi kako se zove,

Reci mi molim te,

ali nikada mi ne reci   da  njegovo   ime nije ljubav.

 

PATRICIA KAAS – AVEC LE TEMPS / Song -Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

Avec le temps

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

On oublie le visage et l'on oublie la voix

Le cœur quand ça bat plus

C'est pas la peine d'aller chercher plus loin

Faut laisser faire, c'est très bien

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

 

L'autre qu'on adorait, qu'on cherchait sous la pluie

L'autre qu'on devinait au détour d'un regard

Entre les mots, entre les lignes et sous le fard

D'un serment maquillé qui s'en va faire sa nuit

Avec le temps tout s'évanouit…

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Même les plus chouettes souvenirs

Ça t'a une de ces gueules

À la galerie, je farfouille dans les rayons de la mort

Le samedi soir quand la tendresse s'en va toute seule

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

L'autre à qui l'on croyait, pour un rhume, pour un rien

L'autre à qui l'on donnait du vent et des bijoux

Pour qui l'on eût vendu son âme pour quelques sous

Devant quoi l'on se traînait comme traînent les chiens

Avec le temps va, tout va bien

 

Avec le temps…

Avec le temps va, tout s'en va

On oublie les passions et l'on oublie les voix

Qui vous disaient tout bas, les mots des pauvres gens

“Ne rentre pas trop tard, surtout ne prends pas froid”

 

Avec le temps…

Avec le temps, va, tout s'en va

Et l'on se sent blanchi comme un cheval fourbu

Et l'on se sent glacé dans un lit de hasard

Et l'on se sent tout seul peut-être mais peinard

Et l'on se sent floué par les années perdues

Alors vraiment, avec le temps on n'aime plus

 

Vremenom

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Zaboravljamo lice i zaboravljamo glas

Kad srcea više  ne drhte

Nema se više šta reći

Morate to pustiti, jer  je lakše

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi,  sve prolazi

Onaj koga smo voljeli, tražili  na kiši

Onaj kojem smo čitali u pogledu

Između riječi, između redaka u zjenicama  očiju

Nježne  zakletve koje noću šeću ulicama

S vremenom sve nestaje …

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Čak i najljepše uspomene

Sve izgleda čarobno

U galeriji, pretražujem staze smrti

Subotom uveče, kada nježnost odlazi sama po sebi

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

Onaj kome ste vjerovali i u najsitnijim stvarima

Onaj koji je nudio vjetar i nakit

Za koga bi  prodali dušu za nekoliko novčića

Ispred kojih smo se  mazili kao psi

Vremenom prolazi , i to  je u redu

 

Vremenom …

Vremenom  sve prolazi

Zaboravljamo strasti i zaboravljamo glasove

Koje šapuću  riječi siromašnih ljudi

“Nemoj se vratiti kući  prekasno,   nemoj se smrznuti  .

 

Vremenom …

Vremenom, prolazi, sve prolazi

I osjećamo se kao bijeli  umorni konj

I osjećaamo se smrznuto u krevetu sudbine

I osjećamo se   usamljeni , usmaljeni kao slikari

I osjećamo se prevareni sa tim izgubljenim godinama

Stvarno,  vremenom ljubavi više nema

 

 

 

 


												

Bleki -Ne tugujem , srešćemo se opet!

U vremešnosti pokidanih listova kalendara

mnogo puta osjetih dah bremenite smrtnosti

što neumitno steže obruč oko prelijepog života

 

Tokom vremena u zabiti malog mozga

na periferiji djetinje hipofize

bez mogućnosti posredovanja velikih vijuga

polaskan i obradovan shvatih

da su se listovi mojih kalendara

sami od sebe otkidali brzinom svjetlosti

 

Počesto su se u jednom danu

znala izmjenjivati sva četiri stađuna

a opet znalo se činiti da su se četiri godišnja doba

smjenjivala u uzdahu jednog poljubca

 

U nedostajućem vremenu

ljubavlju poklonjenom anđeoskim bićima

nježnostima dodirima bojama riječima …

sjećanja ostavljam duboko zakopana

u magičnim seharama snova

daleko od zaprljanih misli neukih

 

Na kraju puta

testamentarnom bolnošću dolazim do optužnice

 

– Žena to čarobno biće

briše granice prostora i vremena

tkajući nepregledne maglice ljubavi

 

I presuđujem

 

– Malena neizmjerno ti hvala na čaroliji

kojom život činiš prelijepim.

 

I ne tugujem jer srešćemo se opet!

 


												

Bleki – U maslinama neobranim

Krajolik snova

Mjesečeva bajka

Plavetni  đardin

Rijeka rastanka

Bolna praznina

U krajoliku snova što ludilom nijemi

i u maslinama pustim neobranim

okupana mjesečevom čarolijom

spavala si osmjehom anđela

umilna od ćežnje najdublje

snena od dodira nježnijih

u  plavetnom đardinu

ne sluteći neveru

a rastanak nosi

i kada me prekriju kristali snijegova bijelih

bojeni sleđenim  virovima rijeke rastanka

zaborav nećeš videjti  u plaveti praznine

smiraj neće doći tirkiznom moru suza

bjegi ti neće otvoriti pute mire

nijemim suzama  očaja

mili moj  dragi moj

zašto i  zašto

ne shvatam

a toliko si

me volio

do boli

a boli

boli


												

Galerija Zamak Yossemin u 2o o8 ( XXII )

 

Autor

Hajro Šabanadžović

 

Vijenac žalosti

 

Zelena refleksija

 

Blago talasanje

 

Jesnje talasanje

 

Čežnje zakopane duboko u nama

 

Violetni grm

 

 

Slike izložene u   Galeriji  Zamak  Yossemin od 26.03.2018.

Stalna postavka

**

Za Yossemin

s ljubavlju

 

 

Život se rađa

talasajući čežnju što

iskona iskonom teče

našim venama

 

 

 

Bleki – Za vike vikova

Suton okupan mirisom behara

Srce krhkog proljeća

Violetna ljubav

Plišano svitanje

Duša jeca

Sutonima mirisnim tebi što hode

jezovito sićaćeš se  mene bezglasno voljenoga

krikom nevino umorenog za tobom neprobolnog

sa dnu mora plavetnoga mora jadranskoga vapućeg

uvik i zauvik

svakog plišanog svitanja prazninom

violetne jjubavi bojene našim tijelima

stiskaćeš uši u bunilu vrištećeg  krika

ljubavi a ponoru ludila zove

za vike vikova

bačen sa litice nerazuma

ubijen hladnim  srcem krhkog proljeća

tačno u ponoć gledaću te

usnulu  i tužnu l'jube mila

uvik i zauvik

ah šta ti je ljubav pusta

u maslinama sanjana

zapretenih bolom nepresahle duše

jarbolima brodice naše plovi

za vike vikova

Magazin – Uvenut ce ruzmarin / Song – Lyrics


Sama, sjedim tako danima

Sama, sama iznad prozora

Zašto mi se više ne javljaš

Zašto kad znam da si tu

 

Nisam, nisam se zaljubila

Ako, drugog sam poljubila

Zašto za me više ne pitaš

Ja sam te izgubila

 

Živim, sa svojom tugom, živim

Ako odeš drugom,

Uvenuće ružmarin

Živim, sa svojom tugom, živim

Ako odeš drugom,

Uvenuće ružmarin

A i ja ću tad za njim