Danas je Pomedeljak 14. Novembar / Studeni 2022 godine .
Vako su vam se podjelili dani : 318. daun do iduće godine, 47 up , pa daun do kraja ovog ljeta.
Godine ko godine . I dani ko dani. Lete ko leteće letelice na leteći pogon ,ne mre ih čovjek ni pomirisati kako treba. A i kako bi? Zadeverali ga nekom žurbom , ne m're glavu dići. Radi, rintači, beri lovu, preživi, ganjaj posao, mrzi, zlo sij…
Nema onog polahko požuri. Tada je dan trajao dvadeset četiri sata i bilo ga je , aman , sasvim dovoljno za sve rabote. I tada su bila takarli vremena, ali ne ovakva , na suvo takarli. Ono lud zbunjenog i usput zbunjeni blesavog. Ne zna se ko je blentaviji.
Prije se znalo ko koga takari. Sve je bilo podređeno rodnom takaru. I znalo se , utikač i utičnica su uvijek bili muškog i ženskog roda. Turiš ono u ono i sve je u redu. Mislimo ono strujno muško u ono električno žensko, oliti utikač u utičnicu.
Ne mere se ništa lijepo deseti dok ne ukantaš ono u ono. Muško u žensko. Nema muzike i mašina ne mješa. Kako ćeš šta ćuti i vidjeti, ili oprati veš ako ne turiš utikač u utičnicu.
Danas se pogančeri osilili pa više ne znaš ko je muško , a ko žensko. Čeprkaju izmet jedno drugom. Više nisu ni pogančeri. Sada su govančeri. Smrde na govna, govna jedna. Ne može im od smrada normalan čovjek prići. Žigosali sebe govnima za sva vremena. Na danu razdvajanja njima neće biti potrebna knjiga. Oni su se smradom i neljudskošću žigosali.
Ogadili nam se načisto, da moramo odmah pod tuš da se ne opoganimo.
Što bi poete rekli:
-Stanovnike Sodome i Gomore u pržun namah.
U prevodu:
-Da nismi vjernici , rekli bi sve pogančere macolom treba zatuć’, da se što prije pržuna dohvate.
Ali nismo mi sudije.
Oni su sami sebi presudili.