Autor
Hajro Šabanadžović
Ples velova Sedefasti smiraj dana
Pretežno pahuljasto nebo Cvijetno nebo Bosne zemlje božije milosti
Drveće u violetnom okruženju Rubinova noć
Mozaik crvenih krajolika Plišane misli
Zaljubljen u plavo Zaljubljen do beskraja
Nježnija strana srca Krajolik čežnje
Nebo ljubavnih damara Srce je krhka ruže
Tango zvani čežnja Prozračna snenost
Da budeš čovek, krv toplu da imaš,
da misliš glavom i da rukama radiš,
pa opet da budeš mrtvac.
Kroz ceo svoj život – i noću i danju,
da mučiš se i radiš
i da budeš gladan, da stradaš.
Radnik si – patnik:
da ništa nemaš i za sve da stradaš,
a ti i braća tvoja da stvarate sve!
Palate zidaš,
a živiš u kolibi,
od zipke do groba,
da budeš rob.
Od vaše muke
da žive drugi!
O brate! Pljuni na život taj!
Sa braćom svojom, a mukom vašom,
srušite ovaj svet
i stvorite novi –
bratski!
Boje
Riječi ljubavne
Bebasti dan
Ruka ljubavi
Prodao sam kistove
treba mi novac
za spomenik snovima
boje sam izlio
Modru rijeku da mi boje
sjenom
riječi sam u kavez zatvorio
da mi ne sanjare
do novog prekrasnog dana
Tango sam Gradu čednosti
na čuvanje dao
može mi trebati
nikad se ne zna
kada će ruka mala
ponovo biti pružena
Dječaci u Božijoj milosti
Autor : Vedad Šabanadžović
(Osmo martovski darovi?
Tko da zna?)
Ali prelijepi su.
Ako Bog Milostivi da …
Moj unuk Vedran
Kada na prleijepom dječijem licu vidite
radost plavetnog neba
znajte sreli ste mog unuka
Ime mu je nebom obojeno
zove se Vedran
nadimak mu je sušta ljubav
Oh , veliki je on dječak
Heroj neustrašivi , borac pravi
bitke je mnoge dobio
A opet najbolje se osjeća
u dedinom naručju kao mala beba
što bezbrižne djetinje snove sanja
Ako čujete ciku , vrisku il’ lom
sigurno će iz meteža izroniti
„nevinašceta“ kudrava kosa tamna
koja se pita šta sam opet skrivio
A kada vas obasja osmjehom vedrim
što radost djetinje igre nosi zaboravite
i ime svoje zapisano u ljepoti djetinjeg oka
Zaboravićete svoje teške dane
kada vam reče To sam ja Vedran
samo se malo igram ko raspjevani leptir
A to najbolje i radi , igra se i na sve strane žuri
po vas'vedri dan iz zagrljaja u zagrljaj žuri
i nikad se od silne ljubavi ne umori
Doduše ponekad ga usred graje i vreve
nespremnog zateknu snovi pa kapke sklopi
da u snu nove vragolije sprema i juri.
***
U svjetu tame skriven lik
kroz kolut dima tonem ja u mir
i osjecam da gori moj svijet
jer nista od onoga sto zelim nije tu
Krik iz druge sobe cujem
to mi neko kaze: “Nisi sam”
tako, tako sam umoran
i cekam valove
valove mora
Ref.
Ti dolazis s njim
osjecam da dolazis ti
to je znak da doci ce dan
s toplim vjetrom juga
Krik iz druge sobe cujem
to mi neko kaze: “Nisi sam”
tako, tako sam umoran
i cekam valove
valove mora
Sutonu darivah sve
pa i ono što je grijeh
namjeniše mi vječno kajanje
Mnijem
neće proći potvore
ne dotiču nevinost
Ljubav
srca dar
prašine nema
Blješti
svaki san
smiljem darovani dan
A godine stisnu
zbrajati teretli vremena
nije moja sudba ni prokletstvo
Nije do njihovog zbroja
već koliko sam u njima ljubio
sebe nevinosti anđela poklanjao
Lepršaju sutoni
nošeni valima i neverama
zauvik milujući djetinju dušu
Svima je na kolenima pomalo sedela
i svima na grudima pomalo ležala.
Sve je strasno obožavala.
I takvim očima gledala –
kao sam Bog na nebesima.
Danas je ponedeljak , 17. Novembar/Studeni, dosta prilagodljive 2025.godine.
Dani se podijelili : 321. se preselilo u čekaonicu , 44 se sprema na iste pute. Za razliku od ljudi dani se vraćaju od kad je vijeka, i vraćaće se dokle je vijeka… (vrlo studiozno , zar ne? ) .
U tim danima dešavaju se čudne stvari Dobre i loše. Vesele i tužne. Nama se manje više dešavaju mahalske stvari. Ne može ih čovjek ni protumačiti , ni prepisati, a kamo li pred dunjaluk iznijeti.
Jer pametni smo i poliglote već u naslovu se šicamo pameću i stranjskim vokabularom.
Nije sve za javno mnijenje. Šta se u mahali zbije, ostaje u oglašeno mahali, ponešto umnigistruleno i u čaršiji
Jes, zinite da vam pričamo šta se u mahali sinoć zbilo. Ili koliko je njih i koja je to zavriskala : Joj, mamo mamice. Onu o crvenom fesiću. Vidimo prokuženi smo.
Zato smo odlučili da vam ispričamo naš susret sa jednim fatalistom , koji neće da prizna da je bilo šta drugo.Pametan čovo. Ne prodaje bijele bubrege za pamet , fata se listova.
Nama dosadno bilo, jer smo mimo bilo kakve logike dogovorili kont u parku ispred predsjedništva. Nismo skontali da tamo nema ni truna , ni trena osjećaja , već samo preraspodjela planova o otimačini narodskog blagostanja i vreća sa zlatom.
Čekajući dotičnu, a bilo je to nekad , kad je je'nom neki čovjek ispod jednog drveta sjeo na travu i naslonio se na drvo da predahne.
Bio malo umoran , i ko svaki hamal puno zalego da predahne. Kako zalego namah zaspao,kako zasp'o tako usnio.Taki ti je naš čovjek , ha zalegne on zaspe. Umjesto da kad zalegne…, ma ne mremo više uputstva dijeliti , šta je kome radit ili ne raditi.
Nema svrhe. Ko zna zna, ko ne zna nikad neće naučiti. Pitanje sudbine; i naslijednih damara
I tako onaj koji evidentno ne zna šta mu je raditi kad zalegne, sanja listove, mnogo lišća kako pada , i pada,raznobojno, šareno i zlatno,sve više po njemu pada. na njemu se skuplja. I sve više i još više. Zatrpavaju ga i pretrpavaju ,guše ga da nema vazduha.
Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga, ko da ga neko mokrom krpom po glavi tuleha.Jedan naš, onaj od dobrih ga prodrma , probudi i pita:
-Da li ste dobro?
-Dobro sam , a zašto ne bih bio dobro. Ja fataljist kak bi rekla filjozofi.
– U redu je biti fatalist ,nisu filozofi što su nekad bili i ne treba im u današnje doba previše vjerovati.
– Ja fataljist,kak bi reklja fillozofi ništa loše.
-Dobro kad rečeš, nije to ni tako loše , ionako se “Sokrata ” nakotilo ko prezervativa, tješi ga onaj od Dobrih.
-I nije . Plaćaju me za to.Moj sunarodnjak iz zgrade preeko puta, koji se izdaje za nešto što nije i nekad neće biti, sanja britve predaka.
Usta fatalist, uze vreću i šiljak polegnut u travi, i nastavi raditi svoj ekološki posao. Vrijeme za pauzu mu isteklo.A narod ga gleda sa klupa , džade , sa prozora, krsti se i rukama i nogama, i sjećaju se njegovih predaka sa Ade ciganlije i predaka svojih.Bila su to sirmašna i vrlo kokuzna vremena.
Što bi se reklo:
-Ko bi doli, sad je gori.Ko gori pristaje taj u pržun ide.
U prevodu:
Nisu ni brice , ni fatalisti ko što su nekad bili.
Mnogo je toga neobjašnjivo na ovom dunjaluku i univerzumu.
Ljudski um je počesto nedostatan i nemoćan da ih relevantno objasni.
Ni mi se nećemo ni truditi.
Upoznaćemo vas sa nekim anomalijama.
Mnogi imaju svojih TOP 10 misterija.
Vi pokušajte da ih dešifrujete.
Upozoravamo, gubljenje vremena.
