Danas je Četvrtak , 17. Novembar/Studeni, 2022. godine.
Dani se podijelili : 321. se preselilo u čekaonicu , 44 se sprema na iste pute. Za razliku od ljudi dani se vraćaju od kad je vijeka, i vraćaće se dokle je vijeka… (vrlo studiozno , zar ne? ) .
U tim danima dešavaju se čudne stvari Dobre i loše. Vesele i tužne. Nama se manje više dešavaju mahalske stvari. Ne može ih čovjek ni protumačiti , ni prepisati, a kamo li pred dunjaluk iznijeti.
Jer pametni smo i poliglote već u naslovu se šicamo pameću i stranjskim vokabularom.
Nije sve za javno mnijenje. Šta se u mahali zbije, ostaje u oglašeno mahali, ponešto umnigistruleno i u čaršiji
Jes, zinite da vam pričamo šta se u mahali sinoć zbilo. Ili koliko je njih i koja je to zavriskala : Joj, mamo mamice. Onu o crvenom fesiću. Vidimo prokuženi smo.
Zato smo odlučili da vam ispričamo naš susret sa jednim fatalistom , koji neće da prizna da je bilo šta drugo.Pametan čovo. Ne prodaje bijele bubrege za pamet , fata se listova.
Nama dosadno bilo, jer smo mimo bilo kakve logike dogovorili kont u parku ispred predsjedništva. Nismo skontali da tamo nema ni truna , ni trena osjećaja , već samo preraspodjela planova o otimačini narodskog blagostanja i vreća sa zlatom.
Čekajući dotičnu, a bilo je to nekad , kad je je'nom neki čovjek ispod jednog drveta sjeo na travu i naslonio se na drvo da predahne.
Bio malo umoran , i ko svaki hamal puno zalego da predahne. Kako zalego namah zaspao,kako zasp'o tako usnio.Taki ti je naš čovjek , ha zalegne on zaspe. Umjesto da kad zalegne…, ma ne mremo više uputstva dijeliti , šta je kome radit ili ne raditi.
Nema svrhe. Ko zna zna, ko ne zna nikad neće naučiti. Pitanje sudbine; i naslijednih damara
I tako onaj koji evidentno ne zna šta mu je raditi kad zalegne, sanja listove, mnogo lišća kako pada , i pada,raznobojno, šareno i zlatno,sve više po njemu pada. na njemu se skuplja. I sve više i još više. Zatrpavaju ga i pretrpavaju ,guše ga da nema vazduha.
Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga, ko da ga neko mokrom krpom po glavi tuleha.Jedan naš, onaj od dobrih ga prodrma , probudi i pita:
-Da li ste dobro?
-Dobro sam , a zašto ne bih bio dobro. Ja fataljist kak bi rekla filjozofi.
– U redu je biti fatalist ,nisu filozofi što su nekad bili i ne treba im u današnje doba previše vjerovati.
– Ja fataljist,kak bi reklja fillozofi ništa loše.
-Dobro kad rečeš, nije to ni tako loše , ionako se “Sokrata ” nakotilo ko prezervativa, tješi ga onaj od Dobrih.
-I nije . Plaćaju me za to.Moj sunarodnjak iz zgrade preeko puta, koji se izdaje za nešto što nije i nekad neće biti, sanja britve predaka.
Usta fatalist, uze vreću i šiljak polegnut u travi, i nastavi raditi svoj ekološki posao. Vrijeme za pauzu mu isteklo.A narod ga gleda sa klupa , džade , sa prozora, krsti se i rukama i nogama, i sjećaju se njegovih predaka sa Ade ciganlije i predaka svojih.Bila su to sirmašna i vrlo kokuzna vremena.
Što bi se reklo:
-Ko bi doli, sad je gori.Ko gori pristaje taj u pržun ide.
U prevodu:
Nisu ni brice , ni fatalisti ko što su nekad bili.