Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja
Give Me A Sign
Ma vie dans ta vie
J’avais des Reves
Tu avais pour moi des Reves
A flame of hope and love
Mes yeux dans tes yeux
Tu avais des Reves
J’avais pour toi des Reves
A flame of hope and love
Until the end of my life
Give me a sign – I’ll give you my hand
Give me a sign – I will understand
Don’t be afraid I am your friend forever
Give me a sign and open your eyes
Give me a sign and don’t tell me lies
Don’t be afraid I am your friend forever
La pluie m’a conduite à toi
Au cours de mon voyage final
La pluie a frappé les lumières de ton visage
Comme si elle avait voulu effacer
Une autre larme
Tu fuis tu fuis
Et essayes de revivre
Les souvenirs de ton passé
Tu ne sais pas
Quelle douleur
Ma causee ton amour
Give me a sign – I’ll give you my hand
Give me a sign – I will understand
Don’t be afraid I am your friend forever
Give me a sign and open your eyes
Give me a sign and don’t tell me lies
Don’t be afraid I am your friend forever
Yash kef alo him mime'on we yach, we yach
Daj mi znak
Za moj život u tvom životu
Imala sam snove
I ti imao si snove za mene
Plamen ljubavi i nade
Moje oči u tvojim očima
Ti si sanjao
I ja imala sam snove za tebe
Plamen ljubavi i nade
Do kraja mog života
Daj mi znak – pružiću ti ruku
Daj mi znak – razumeću
Ne plaši se, tvoj sam prijatelj zauvijek
Daj mi znak i otvori oči
Daj mi znak i ne govori mi laži
Ne plaši se, tvoj sam prijatelj zauvijek
Kiša me do tebe vodi
Na mom poslijednjem putovanju
Kiša lije po tvom licu
Možda želi da izbriše
Onu jednu kišu
Ti bježiš, ti bježiš
Novim životom pokušavaš da živiš
Zaboravljajući uspomene iz prošlosti
Ti i ne znaš
koliko bola
Tvoja mi ljubav nanosi
Daj mi znak – pružiću ti ruku
Daj mi znak – razumeću
Ne plaši se, tvoj sam prijatelj zauvijek
Daj mi znak i otvori oči
Daj mi znak i ne govori mi laži
Ne plaši se, tvoj sam prijatelj zauvijek
Imperator Tacit je bolestan.
Njegova duboka starost ne podnosi
napore rata.
Za krevet je prikovan u gnusnom logoru,
u bednoj Tijani – tako daleko! –
Priseća se svoje drage Kampanije,
svoga vrta, vile, jutarnjih besciljnih šetnji –
svog života šest meseci ranije.
U smrtnim mukama
on proklinje Senat, onaj mrski Senat.
Lice mi je mrtvački blijedo:
Apolon pod maskom fauna.
Pozdravljam te. Čekam te, Ledo.
Ovde, kraj Dunava, prollećni je dan.
A ja ponekad bacam krv:
lep je tu život. Kao san.
Tražeći po bespuću Pana,
ja, putnik purpurnih galija,
našao sam samo neminovnost dana.
I lak vjetar s telom bi mi golim
leteo put Hada. Duša mi je
u prnjama. I: volim te. Volim.
Nemam novih pjesama cvijeće,
ni poljubaca izvor nov.
Al’ potrebna si mi u proljeće;
da bih se kraj tebe skrio
i da mi šapneš na uvo, nkežno:
faune moj, Apolon si bio.
da li vrijeme postoji
ako dvoje se traže
i dodiruju
da li radost postoji
ako joj on srce poklanja
svaku noć
da li tuga u njima obitava
ako ona zapisuje riječi
i vaga ih čežnjom
da li zna koliko je voljena
u vremenu i prostoru kojih nema
jer ga ljubav briše
da li da milujem suze dobrote
nebo da se ne rasrdi
jer ona je moj san
