U dunjalučkim  danima dešavaju se čudne stvari . Dobre i loše. Vesele i tužne.

Mahalašima se manje više dešavaju mahalske stvari. Ne može ih čovjek ni protumačiti , ni prepisati, a kamo li pred dunjaluk bez tabirenja i objašnjenja natakariti.

Nije za javno mnijenje hjer vrijedi sintagma:

-Šta se u mahali zbije, ostaje u mahali.

Jes, zinite da vam pričamo šta se u mahali sinoć zbilo!

Ili koliko je njih i koje su to zavriskala :

-Joj, mamo mamice.

Onu o crvenom fesiću, vidimo, prokužili ste. ne ćemo vam reći koji je zakukao:

-Snijeg je opet voljena , oprosti mi.

Neki jado javlja dragoj da neće stići na toplu večeru jer su snijegovi zapadali veliki , a on prtine nema. E sad da li on tamo nešto razgrće , i kako razgrće nije nama da bilo koga potvaramo i da vam tajne odajemo.

Joj ljepote. Snijeg zapado , a on ne mere kući. A mora se nagdje sakrit od belaja. Svuda okolo veliki minusi zavladali .Nadamo se da je jadnik  u toplom i … da je zaronio ispiod ćebeta da ne zebe

Ma, ća vam imamo anlaisati ?  Svako se na ovom dunjaluku snalazi kako zna. Oni koji se ne snalaze il su levati ili bilmezi.

A mere biti da je moli da mu oprosti što će morat opet da se zbijaju. Normalno radi grijanja. A šta ste vi mislili? No , to vi vjerovatno ne biste odgonetnuli.Vjerovatno zato što ste fatalisti.

Zato smo  odlučili da vam ispričamo naš  susret sa jednim fatalistom koji neće da prizna da je bilo šta drugo. Ako bolje promislimo , možda je i ekološki nastrojen čovo , pa se kao i svi neuki stidi svoje sudbe.

Nama dosadno bilo, jer smo mimo bilo kakve logike dogovorili kont u  parku ispred predsjedništva. Nismo (bili još prokužili)  da tamo nema ni trena osjećaja i ljudskosti , već samo preraspodjela planova o otimačini narodskog blagostanja i vreća sa zlatom.Pride bježanije u trezor.

Čekajući jednu dotičnu,zadeverala nas dosada. Istinu znamo – vole žene kasniti pa to ti je. Ili moraju? Viša sila. Nikoje čudo.Ne mogu one tek tako među svijet. A svijet je vrlo muhanatan i čudan . Hiljadu falinki ženi će jendoj jedinoj ženi nači.naći.

Dakle bilo je to nekad u isti vakat kad smo dumali kako ćemo tu dotičnu doticat . neki  čojk , ispod je'nog drveta u tom dotičnom parku , u sred radnog vremena ,  sjeo na travu i naslonio se  da predahne. Bio malo umoran , pa  malo zalego da složi kosti.

Joj jeste vi njaka gluha krmad. Nije slago Kosti  jer nije pogan , već lego da se ispruži . Nešto sasvim najnormalnije , čemu svaki tankosava radni čovjek teži. Kosti mu malo škljocale, udovi ga morili, tanke platne liste ga na crnu zemljicu oborile. Čojk došo tobe:

-Ne mogu ga lopine ne platiti , koliko on more ne raditi.

Kako zalego namah zaspao, kako zasp'o tako obajene usnio. Taki ti je naš čovjek , ha zalegne on zaspe. I hrče .

Umjesto da kad zalegne…, ma ne mremo više uputstva dijeliti , šta je kome radit’ ili ne radit’. Al naš čovjek voli glasan biti. Ono u snu. Na javi manji od malog  makovog miša.

Nema nam svrhe objašnjavati. Ko zna zna, ko ne zna ,nikad neće naučiti. Nema veze o čemu baljezgamo. Mi svoje znanje znamo. Pitajte one  … ma , nije nas briga koju će te pitati.

I tako onaj , koji evidentno ne zna šta mu je raditi kad zalegne, sanja listove,  mnogo lišća kako pada. I pada, i pada al’ sve više  po njemu pada. Ni po jada što pada,  već se na njemu skuplja , pritišće ga i pride zatrpava. Tako hametice padajući sve više  i još više ga  zatrpava  i pretrpava opalo jesenje lišće I  guši ga  i jado nema vazduha. 

Nema veze što je lišće prelijepo i okupano svim nijansama boja zlata  i sutona. Od bižuternog, lažnog, malokaratnog, visokokaratnog ili čistog suhog zlata., a poneki je boje trule višnje ili boje brabonjka. Tako vam je sa lišćem koje opada. Vrlo je impresivno , ekspresivno i u neko doba gubi se od tonava nadrealizma  do apstrakcija.

Prolaznici vide čovjeka kao se grči i batrga , vazduha traži, k'o da ga neko mokrom krpom po glavi tuleha. Niko da mu priđe , da ga prodrma ili gluho bilo vazduhom nadolmi. Ono spasilački mu povrati dah.

Jok , niko. Svi bleje preda se ko zombiji koji kasne na ahiret . Ko da će im on pobjeći? Baš su ovi ljudi nedokazani. Ahiret , pa ahiret. A većina neće tamo  već u mnogo vrelije mjesto.

Tek Jedan naš, onaj od dobrih mahalaša mu priđe . Merhametli ga sjenkom zakloni ga da sunčanicu ne strefi , razgrne opalo jesenje lišće , prodrma ga , probudi i upita:

-Da li ste dobro?

-Dobro sam , nisi me trebo zbog tog buditi. Baš sam se naštelio da nekog bubnem metlom. A zašto ne bih bio dobro. Ja sam profesionalni  fataljist ,  kak bi reklja filjozofi.

– U redu je biti fatalist ,nisu filozofi što su nekad bili i ne treba im u današnje doba previše vjerovati.

– Ja fataljist,kak bi reklja filjozofi ,ništa tu nema loše. Mora se živjeti.  Puno je gladnih ustiju, a malo para za zejtin, sirke , ljeb i šećer.

-Dobro,  kako rečeš, nije to ni tako loše.

Tješi ga onaj od Dobrih.

-I  nije . Plaćaju me da ja fata ljistove.

Usta fataljist,  podiže plastičnu vreću  iz trave i šiljak polegnut ispod nje ,  i nastavi raditi svoj nezahvalni i slabo plaćeni ekološki posao. Vrijeme za pauzu je isteklo. Nije ni doručkovo. Oklen ti lova frajeru fataljistični kad     korumpirana pljačkaška  vlastela ne  da pučanstvo uravnoteži energetski bilans  odrvenjelog gastroenterološkog trakta.

Tako vam je to u svim vremenima . Kad vjekovna, bijedna i gladna fukara dođe gore. Nemaju vremena za hljeb , pa odma iz opanaka u lakovane cipele , a od kolača poparu i proju. Zaboravlja se:

-Poslije gore neizostavno i  uvijek dođe dolje.

Zakon relativiteta i difrakcije praznih umova i bijede duha..

Oni blintavi Mahalaši  in smotanin Dobri prikužili da je Nadalina
zapravi štorija o Jelenama i inim Šubićkama, Nemanjićkama in Bosančinina. Ja jidva da in virujen. 

A jopet , ča mu ga znan, jemadu oni takarli sriću , sa mnogin Nadalinan , Jelenan i Evinin kćerama su palili i gasili sviću.A u mraku, ehej - pst tiho da nas žbirovi  ne prokuže
 
Maksumče šuti. Zna da su u pravu ali ne da na Jelisavetu Jelu I (Nemanjić ) suprugu bosanskog bana Stjepana I. Kotromanića i njene nasljednice. Ovu Jelu je neko zvao i Elizabeta. Zašto , pojma nemamo.  
  
Natračke gledajući do Jele Jelisavete bilo šest Jelena:
  
-Jelena Jelka II ( Šubić) Roditelji su joj bili Juraj II Šubić i kneginja Jelena Lelka.  Lelka se volila lelati ,pa onda lelekati. Nažalost urijetko.jedino kad bi joj zet i njegova svita došli u posjetu.Zet ,Jelenin muže joj bio Vladislav Kotromanić, brat bosanskog bana Stjepana II. Kotromanića.
  
-Jelena III Nelipčić Hrvantinić Kotromanić ,  poznata kao Jelena Margareta Nelipčić Cetinska je bila splitska vojvotkinja kao supruga vojvode Hrvoja Vukčića Hrvatinića, te kasnije bosanska kraljica kao treća od tri supruge kralja Stjepana Ostoje.
  
-Jelena Jelica IV Ibre Morića ( i Mojsijeva)  
  
-Jelena Jela V Partiznaka Vitas
  
-Jelena Jelka VI Grbić ( Mahalaševa)
  
-Jela Lela Jelena VII (Hercina) 

Potonju je za dušu i lijepo gledanje nama u đardine nebo uvalilo. Valjda zbog tri imena.Herci se posrećilo , barem se tako činilo. A onda im se nije posrećilo. Zakon parova.

-Jelena Lela Jelena  Mitina ljuba 

Ovaj par smo radi Frke Frkice - Marije Magdalene ubacili u ovi zapis.Zaslužila je , mater i otac su joj.

Mnogo je tu jelena : A sve lipe , rosne , stamene iunatiželjne. Dopo im se bosanski grb. Ovako i nako im se dopo. ele nejse. Ne valja srkletiti prije nego svane.
 
  
Kako ćeš bolan levatima i lujkama dati da ti Jele grde i šta ti ja znam jošten tvrde i rade, i u tvrdo i umeko i u sridu?
  
Vala ćemo ih za ovo: u sridu na belaj izvući i mezetli takariti. Mogu oni biti sinji i bilo kakvi drugi pogančerski alkari, samo nek nam ne barkću Nadaline ,ni Jelenine sride nikako. To su naše grlice.
  
A ća vi mislit grete. Nimate se ća crvenit oli stidit,ne pitan vas o crven feskinu oliti o joj, nono nonice; već o pismi i hoće li Nadalinina torta ispasti meka i podatna ,ka ona bademli torta Indexa. Oni uvijek stavljaju dosta jaja. Valjda što ih vazada peterica bila, a pođeđe i šesterica .
  
Nadalina nam neće kazivat koliko jajinaca turi i pometen u svoju zdjelicu , kada ih jema mutin. A da je znala u butigi rolat jajinca - je. Ko prava pravcata frajlica iz čaršijske skaline. Porka miserija od ljepote. I jajinaca, ak ti gospe.
  
Sad moramo malo olajavati i Jelene.
  
Zbog Jelene Trojanske sve su Jelene na lošem glasu. Ona je rođaka, u nekom koljenu , našoj Nadalini. Ta Jelena čak nije bila ni Trojanska. Bila je spartanka , rođena žena spartanskog kralja Menelaja.
  
I to nije sve. Smatrana je najljepšom ženom onog doba.Moglo joj doći. Kćerka onog starog pohotnika Zevsa i prelijepe Lede. Ono Zevs se natandario u labuda, a Leda snena od ljubavi ni osjetila nije, dok takar ni pao.
  
Jelenu je njenim pristankom oteo Paris, sin trojanskog kralja, i tako započeo Trojanski rat.

Takve nam nesuvisle priče historija tandara. Ne mre to tako. jelena je i pitanju. Vako vam je to na priliku , a nekom i na neprililku bilo:

"Jel se Zevs pretvorio u labuda da bi takario Ledu? 

Jest!
  
 E sada vi nama recite zašto se Leda podala labudu?
  
Mi tvrdimo da je imala boljku:
  
-Lat.dg. svrbitis totalitaris. 
( Ovi plemeniti svrab nema nike veze sa Lat.Dg.Scabies i sličnim ,pu-pu-pu nalet ih bilo, pučkim boleščinama.)
  
Kad ovi, muškarcima blagorodni svrbitis, mlatne zensko čeljade u međunožje, nema joj nikog lijeka, osim takarli priče. Ujedeno on je genetski zarazan i po običaju prenosi se s koljena , odnosno sa međunožja ,na međunožje po ženskoj lozi.
  
E,  tu smo vas čekali  ‘tice hroničari.
  
Ledu je svrbitis tako dotako ,da joj malo Zevs bio. Kad se Zevs minimum dva puta operjanio i odletio na Olimp , njena boljka se nije smirila. Tek se svrabitis  koju bocu više nakozio .I šta će neugaslo žensko čeljeda , nego najvjernijem drugu , mužu Tandaraju dlećela po još. I još. I opet još. Homer , blećak , ga iz ljubomore zvao Tindarej.
  
Kako to obično  priroda našteli - za devet mjeseci Leda rodi i porodi četvoro djece. Mošze mislit sreće _ jendo za drugim. Demos ko svaki ko narod, uvijek sanja o nekoj ravnopravnosti i jednakosti. Djecu prepolovio, dvoje Zevsu prikanto, a  dvoje Tandaraju oliti po Homeru Tinderaju podmetnuo.
  
Tako se pagansko božanstvo i insan izjednačiše u partiji koja se igrala onu veče svrabitisa , odnosno labudanja i tandaranja. Suđaje , bez pravo zapreta sa bilo čije strane odrediše da je Jelena , grčka , spartanska i trojanska mutilica jaja, vjerovatno kćer onog pohoptnog pustahije Zevsa.
  
To je suđajama lako. Bace kovanu Bam marku uvis i mora ispasti ili tura ili jazija. Treće nema. Ali kod žena vam ništa nije sigurno. Kad se pravi torta, mnogo se tu jajinaca mješa. I u tvrdo i umeko. I što jes jes i u sridu. Posred nje najčešće i stalno. Sride mislimo. A ponekad kovanica ostane u zraku i Suđaje kažu neodlučno je. Ni tamto ni  vam te.

Žene najviše vole i navijaju da kovana marka pane krle. Ni tamo , ni vamo . I onda se mora isponove. Vi mislite kovanica bacit uvis. Ma jok boni. Baš ste nerazumni. Moraju se ponovo mutit jaja. Do pjene. I jopet i jopet dok se jaja kako treba i na zdovoljstvo Jelena ne izmute.
  
Jelenu , zasad Menelajevu, spotako majčin svrbitis istog momenta , onomad , kada je markantni i pošicni Paris prošeto perivojem i zaspo u hladu jasmina. O , ne potrefi se sa ibrikom u ruci Emina , već sa svrbitisom uspaljena Helena.

E,sada se vi , ko đoja pitate šta je to pošicni. Pitajte se i dalje; mi vam nemamo vremena objašnjavati. Priča ne smije stati.  Ko vam kriv ako ste neuki. Vjerovatno u svom nesuvislom životu niste upozmnali niti jednu Jelenu. Prokontajte i vidjećete da smo u pravu. A ako kojim slučajem nismo u pravu , onda ste imali srće što niste jedini koji ste upoznali tu vašu jedinu Jelenu . Baš je ovi krug sreće zapetljan .
  
U ono doba su bile obrnute uloge. Muškarci nosili minjake, a žene duge haljinke. Vi mislite da su tada u modi bile bokserice , parhetuše ili slipovke. Jok boni ba. Ni slučajno! Muški su hodali gologuzi ko konji bez minjaka. Pa im anamo oni, landaro ko bukagija ili oklagija na go'šnjem odmoru.
  
Daklen , zalego Paris u hladovinu i zaspo. Uaspo i sanja . Ne moremo vam reći šta je sanjo , nije nam Omer ništa iskanto. Paris zaspo a zvizdan pripeko. Bog te paganski maz'o , za opepelit, niđe hlada.

Jadna Helena , neuki bi rekli kuku li joj majka ,traži 'lada u perivoju da rashladi centifoliju. Jes ono, ona joj odavno procvjetala , pride procvitala i ima j šta viđet i mirisa i pride jošten i ... 

Parisu se slavuj nakokotio ko telefonska bandera. Kako tada nije bilo bandera, moramo se ispravit pa reći uspravio se ko Ajfelov toranj u Parisu (Koje li koincidencije? Aha, kako ne!). 

Onda skontasmo da ni Ajfel tada nije bio rođen, pa pomislimo digo se ko krivi toranj u Pizi. Ono uspravio se ,ali malo nahero. 

Ni krivog tornja tada nije bilo , pa se jopet moramo ispraviti. Dotužilo nam ovo ispravljanje jer već nam se javlja misao zašto se neuki  Homer razumije u krivu Drinu ko Mara Gatara u kriv anamo onaj.  

Ma uspravio se Parisov ponos ko svetionik sa Farosa. Joj koliki je, zinula Jelena bez imalo stida. Koliko nam čast dozvoljava zapisat , valjda pomislila na svetionik. Dakako.
  
Kako ni jedna Jelena ,osim Grbićke nikad ni bila stidna, ova grčka je vratila i spasila majčin obraz. Zajašila Parisa dok je spavao.Ili dok se pravio da spava? Ko će ga znati,ali mu na isto dođe. 

Jeleni se osladio trojanski svetionik i bjež u Troju da se češljugari. Od miline joj se svetionik stalno priviđao, oli što bi rekli nuklearni fizičari materijalizovao. Hejbet puta obdan se replicirao , a još hejbetli puta obnoć levitiro. Helena i Paris pomiješali sve rezone molekularne i rodne fizike..
  
I eto rata! Na bijari hak. Zbog čega? Zbog malo svrabeža.Moglo se to drugačije riješiti. Ono svrabež za svrabež , a rane uzvratiti ili oprostiti.
  
Ali jok!Oni hadum, a mere biti i peder, Menelaj digo đefu zbog ženinog svrabeža. Homer zapiso ,mi ga protumačili i zapis prenijeli.

I šta će Suđaje? Nisu imale izbora. Svakoj Ledi , Jeleni i njinim ćerama nanijetili svrabitis.

Na priliku isto vam tako bilo sa Jelisavetom Jelom II (Nemanjić ) i Jelenom Jelom (Šubić) Kotromanić.Kad se na dvorima jal Nemanjićkim ,jal Šubićkim pojaviše Stjepan i Vladisav Bosanski,
doleti guta češljugara i slavuje pod skute Jele I i Jele II, a potom i drugih Jelena..
  
Ostalo je istorija iliti povijest. Morale se udati i u Bosnu odlećeti , na stalno češljugarenje. Po Bosanski. Ka'no Mujo i Fata. Ili Mujo i carica Marija Terezija.Ili Mujo iElizabeta. Ne znamo koaj ali je neku evropsku krunu imala garant. 
  
Zbog toga obi , i ovi livi i ovi disni nam susidi svako malo potegnu pravo na Bosnu. Kontaju ako ste mogli takariti naše ćeri, morate nam dati , barem , polovinu vaše zemlje. 
  
Hajvani! 

Ma , ni Hajvani nisu , jer su hajvani pametniji. 
  
Dosad se u kraljevskim dvorima naslijeđivalo po muškoj lozi. Ako slučajno nema bijelih bubrega onda su jajnici na redu. Historija so'tim nema nik'e veze.A to što se kod susida legu mučci , nisu im ni žene ni bosanski grbovi , zlatni ljiljani krivi.
  
Mere bit da bidne da je i historija uplela prste u neka jelekanja i nadalinjanja pošljen,ali vam to zasigurno ne m'remo rijeti. Prvenstveno zato što smo đentle‘meni.

Uze ono naš Herco Lelu Jelu Jelenu, za ruku, pa međ skute i poče iz referena refrenat:
  
O Jelo Jelo Jelo Jelena
ti si moje srce ukrala.
  
A onda skonta , ne dam ja našu Jelu Lelu Jelenu.
  
Mlađi ne znaju za tu birvaktile pjesmu. Mere biti da je ne budu hotjeli anlaisati kako treba.
  
Okrenu se i pristavi  drugu isto lijepu i tužnu pjesmu o njihovim Jelenama , Nadalinama i onim drugim sa kojim se u djeliću sekunde mimoišli ili nisu. A ća vam ga mi znan.
  
Tobe Jarabi…