Jesenjin – Zašto , dakle

„Zašto, dakle, da patim zbog tebe?
Zašto, dakle, da me snađe jad?
Naš je život – postelja i ćebe.
Naš je život – poljubac i pad.
Pevaj, pevaj; nek se ruke vinu,
njima kuni sudbinu i sreću…
Neka ide sve u ….materinu…
Nikad, druže, ja umreti neću.“