Fašista jednom , pljačkaška bagra i proustaša uvijek

 

Delegacija HDZ-a Bosne i Hercegovine načelu sa gubitnikom , bivšem članu Predsjedništva BiH Dragan Čović položila je danas cvijeće na grob utemeljitelja genocidne  HZHB Mate Bobana u Grudama.

U kratkom saopćenju HDZ-a Bosne i Hercegovine, navodi se da je na današnji dan, 18. novembra 1991. godine utemeljena je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna. Namjerno ili zlonamjerno isustili su prefiks : GENOCIDNA.

I sada će se  , Kitarovićka,Plenković ,Čović i ostali iz proustaških hordi i dalje pitati gdje griješe i zašto Čović nije htjel0 birati više od 60 % bosanskih Hrvata.

Mate Boban i Herceg Bosna su , Bosancima oličenje krvave ,  kvislinško fašističke , genocidne tvorevine NDH – Nezavisne hrvatske države i mesara Ante Pavelića.

Tozovac – Ti si me čekala / Song – Lyrics

Njeno ime je nada Ona je krhka ruža Flaša

Oprosti sto sam tvoju ljubav krao

oprosti sto ti ljubav nisam dao

jer ti si samo pravu ljubav htela

jer si me volela

Ref.

A ja sam negde rujno vino pio

a ja sam negde

s’ drugom srecan bio

a ti, a ti, ti si me cekala

 

Bila si zena koja zna da voli

i kada place i kad suza boli

bila si zena koja zna da ceka

voljenog’ coveka

 

Ref.

 

Na prosle dane uspomena bledi

mozda se kajem, sta to sada vredi

neka me boli tvoja suza vrela

jer si me volela

 

Ref.

 

 

 

 

 

 

Подмосковные Вечера

 

Podmoskovniye vechera (Подмосковные вечера)

 

Не слышны в саду даже шорохи,

Всё здесь замерло до утра.

Eсли б знали вы, как мне дороги

Подмосковные вечера.

 

Речка движется и не движется,

Вся из лунного серебра.

Песня слышится и не слышится

В эти тихие вечера.

.

Что ж ты, милая, смотришь искоса,

Низко голову наклоня?

Трудно высказать и не высказать

Всё, что на сердце у меня.

.

А рассвет уже всё заметнее.

Так, пожалуйста, будь добра.

Не забудь и ты эти летние

Подмосковные вечера.

 

Podmoskovske večeri

 

Ne čuje se ni šuštanje u vrtu

Sve je tu zamrlo do jutra

Kad bi vi znali kako su mi drage

Podmoskovske večeri

 

Riječica se miče i ne miče

Sva srebrna od mjeseca

Pjesma se čuje i ne čuje

U tim tihim večerima

 

Što ti, draga, gledaš poprijeko

Naklanjajući glavu

Teško je izraziti i ne izraziti

Sve što mi je na srcu

 

A zora se već sve više zamjećuje

Zato te molim, budi dobra

Ne zaboravi ni ti te ljetne

Podmoskovske večeri

 

 

Otišao sam pred tvoju kuću ,

trošno posivjelo zadanje

sunce je od njega skretalo sjaj

činilo se da nikog u njemu ni

u lijevom uglu jedao okno

razbijen zvjezdanim otiskom

tužan i neopran

poderana zavjesa visi i leprša

njišući  se tuguje i tiho poji

vrati se mila domu svom

 

stajao sam satima i zurio

prišao je jedan policajajc

rekao da se sklonim

izazivam sablazan

još samo minut

molio sam ja

tuga nekad i zakon gane

 

ostao sam do večeri i zurio

ostao sam do ponoći i zurio

ostao sam do jutra i zirio

ostao bih do vječnosti i zurio

i zureći u kam bih se pretvorio

 

ali

prilazili su policajci

jedan po jedna dva po dva

govorili izazivam sablazan

još samo minut

molio sam ja

tuga nekad i zakon gane

 

zurio sam petnaest dana i noći

samo sam zurio

upijao svaku prašku na razbijenom prozoru

znao sam to su praške tvoje slomljene mladosti

samo sam zurio

upijao svaki pokret i vapaj pobucane zavjese

znao sam to je zavjesa tvoja poderane mladosti

 

samo sam zurio i

upijao lepršave zvuke što ih zavjesa jauče

samo sam zurio

ostao bih do vječnosti i zurio

klanjajući se sobi djetinjstva tvoga

moleći se krhotinama zvjezdanog otiska

i dalje zureći samo sam poželio

vrati mi se jedina moja

 

nisi se vratila

ja još uvijek zurim

i samo zurim

policajcima je postalo dosadno

više ne izazivam sablazan

i samo zurim

okamenjena gromada zuri

u razbijene prozore moga srca

tražim zvjezdani otisak poslijednjeg plesa

gdje još uvijek stanuješ ti ljubavi moja.

 

Pol Verlen – Mjesečina

 

Krajolik bez premca, to je tvoja duša

Gde idu ljupke maske, plešu krinke,

A svi, dok zvonka lauta se sluša,

K'o da su tužni ispod čudne šminke.

 

Premda u pjesmi sjetno titraju

Dobitna ljubav, život dnevnog sjaja,

U sreću kao da vjere nemaju ,

A pjesma im se s mjesečinom spaja.

 

Sa mjesečinom i tužnom i lijepom

Od koje ptice sanjaju u boru

I vodoskoci u zanosu slijepom

jecaju, vitki u svome mramoru.

 

pB

Paul Valery – Koraci

Koraci tvoji, kad se rode
iz moje cutnje, sveti, sneni,
i postelji moga bdenja hode
zanemeli i zaledjeni

kako su blagi, uzdrzani,
o, cisto bice, senko draga!
Bogovi!…sve sto me slutnjom hrani
nose mi tvoja stopala naga!

Ako usnama iz daleka
poljupca okrepu i spokoj
vec spremas bicu sto te ceka
u mojim mislima duboko –

zastani, preslatko stvorenje
sto i postojis i ne postojis,
ne hitaj s neznim ispunjenjem
ka onom ciju ceznju pojis,

Jer ja sve ovo vreme dugo
ziveh od toga sto te cekah,
i srce mi ne bese drugo
osim koraka tvojih jeka.

Фристайл-Ах, какая женщина / Song – Lyrics – Prevod na Bosanski jezik

 

 

Sunčeva dolina Tango  Zbrkani snovi

Ah kakaya zhenshına (ах какая женщина)

 

В шумном зале ресторана

Средь веселья и обмана

Пристань загулявшего поэта

Возле столика напротив

Ты сидишь вполоборота

Вся в луче ночного света

Так само случилось вдруг

Что слова сорвались с губ

Закружили голову хмельную

 

Ах какая женщина, какая женщина.

Мне б такую,

Ах какая женщина, какая женщина.

Мне б такую.

 

Пол не чуя под собою

Между небом и землёю

Как во сне с тобой танцую

Аромат духов так манит

Опьяняет и дурманит

Ах как сладко в нём тону я

Так близки наши тела

И безумные слова

Без стыда тебе шепчу я

 

Ах какая женщина, какая женщина.

Мне б такую,

Ах какая женщина, какая женщина.

Мне б такую.

 

Ты уйдёшь с другим я знаю

Он тебя давно ласкает

И тебя домой не провожу я

Жжёт в груди сильней огня

Не моя ты не моя

Так зачем же я ревную

Сколько ж нужно мне вина

Чтоб из памяти прогнать

И забыть мечту свою шальную

 

Ах какая женщина, какая женщина.

Мне б такую,

Ах какая женщина, какая женщина.

Мне б такую.

 

 

Kakva ženska

 

U bučnom restoranskom predvorju

U centru smijeha i laži

Utočištu usamljenih poeta

Slijedećih na popisu prozvanih

Sjedimo  i gledasmo okolo

svi u zraci noćne svjetlosti

i tada se dešava

riječi napuštaju usne

i oblikuju uzvik iz moje pijane glave

 

Kakva ženska, oh, kakva ženska

Mene je dotakla

 

Ne osjećajući pod ispod stopala

Između neba i vazduha

Kao u snovima – plešući sa tobom

Miris naših života je prozvan

Praveći nas pijanim i otrovanim

Koliko god sam mogao biti prijatan

Naša tijela su bila blizu

I šašave riječi

Besmislice sa ti šaptao

 

Kakva ženska, oh, kakva ženska

Mene je dotakla

 

Ti ćeš otići sa nekim drugim to znam

On je tebi nevažan već dugo vremena

I to će biti svo tvoje društvo kod kuće

u mojoj duši  gori jače od vatre

ti nisi moja,ti nisi moja

zašto sam tako ljubomoran?

Koliko vina trebam

Da te prognam iz sjećnja

I zaboravim ta moja šašava sjećanja

 

 

Kakva ženska, oh, kakva ženska

Mene je dotakla

 

 

Desanka Maksimovic – Opomena

Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

Jesnjin – Možda kasno

 

 

Možda kasno, možda mnogo rano,
Neprimetno i bez želja svesnih,
Ja učinih sebe Don-Žuanom,
Kao pravi vetrogonja pesnik.

Šta se zbilo? Kuda li to bludim?
Svakog dana ja klečim pred drugom.
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

Ja sam uvek želeo da manje
Progoni me nežnost koju dražim.
I to lažno, šuplje osećanje,
Što u ženskim pogledima tražim.

Izbavi me – o moje prezrenje,
Moja duša tebi je odana.
Nju je hladno zahvatilo vrenje,
I šumljenje plavog jorgovana.

Žuti suton u duši se zlati
I svaki čas glas iz magle kane:
Ko oseća, nek slobodom plati!
Taj izazov primi Don-Žuane.

Kad za glasom izazova krećem,
Čekaju me uvek isti puti.
Ja mećavu smatram majskim cvećem,
A ljubavlju zovem drhtaj puti.

Eto što se zbilo – kud bludim,
Zašto uvek klečim ispred druge;
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom – pun tuge.