Arsen Dedic – Davne kise / Song – Lyrucs

 

Moj prijatelj je umro,

Da, umro je moj brat,

Znam, to je bilo davno,

Znam da je bio rat.

Ja ne znam gdje ni kada,

No kad se veče sprema

Znam da ga više nema,

Znam da ga više nema,

I ustima od mulja,

Od mraka i od sjene,

U strahu što se šulja

On spava mjesto mene.

 

Ja čujem gdje se budi

U noći njegov glas,

A dani kao ludi

Ruše se oko nas.

Još uvijek zemlja drhti,

Još uvijek ko i prije,

A blijedo lice smrti

I pored mene bdije.

Sad negdje mirno spava,

Od zemlje i od blata,

A mjesto žene trava

Grli ga oko vrata.

 

Moj prijatelj je umro,

Da, umro je moj brat,

Znam, to je bilo davno,

Znam da je bio rat.

I ne znam zašto sada

Dok liju davne kiše

Još uvijek na me pada

To čega nema više.

To čega nema više

Iz tame ruke pruža

I cujem kako diše

U vrtu neka ruža.

 

Moj prijatelj je umro,

Da, umro je moj brat,

To nije bilo davno,

Još uvijek traje rat.

 

 

– Arsen Dedić,Gabi Novak i Matija Dedić – Tamo da putujem(Odlazak)/Song -Lyrics

 

U slutnji, u čežnji daljine, daljine…

u srcu, u dahu planine, planine…

 

Malena mjesta srca moga,

spomenak Brača, Imotskoga.

 

I bljesak slavna šestopera,

i miris (miris) kalopera.

 

Tamo, tamo da putujem,

tamo, tamo da tugujem.

 

da čujem one stare basne,

da mlijeko plave bajke sasnem;

 

da više ne znam sebe sama,

ni dima bola u maglama.

 

 

Ima ljudi i ljudi, a ima i …/ Ramazanska poruka

 


Ima ljudi i ljudi.

A ima i neljudi.

Lako ih je razlikovati.

Neljudi imaju Kainov znak na čelu.

I što je još žalosnije sve ga jače i jače tetoviraju.

Svaka priča o dobru i zlu, svaka izgovorena riječ

o ljudima i neljudima  ima svoju svrhu.

 

Tako se lakše prepoznaju Božiji miljenici i sljedbenici pakla.

A Bog Milostivi zna šta je u srcima i rukama svih;

i ljudi i neljudi.

U očima Anđela naslutih ljubav

 

 

 

Đardin pored modre rijeke

 

Anđeoska milina

 

 

 

Đardin ljubavne nježnosti i ljepote

 

 

U očima Anđela naslutih ljubav

A bol se javi

Prelijepa si

Podjećaš na nebesko plavetnilo

Netaknuti đardin i mirise ljubavi

Noći si provodila u vrtu naših snova

I boja

Između šadrvana i đula

Za tebe jedina

Sam postavio mali ležaj nadanja

Modrinu neba

Obojili  smo  zajedno

Išarali zvjezdicama i obasjali

Putanjama maglica

Mjesec smo zaiskrili čežnojm.

Ja ustreptao i zbunjen

Ti vječiti tragalac i putnik

Kroz vrijeme koje mi nedostaje

Zahtala si da malo predhaneš

Meni snage udahneš

Na tren

Svoju bol sa mnom da podjeliš

Bilo nam je  lakše

Mrven

Ali i to je nešto

Jer u očima Anđela naslutih ljubav

 

 

Dogodilo se na današnji dan 28. Jul / Srpanj

Danas je Nedelja 28.Jul/Srpanj 2019. godine.

Kažu da je odlijepilo 209 dan , a da do kraja godine ima 156 dana. Ko bi reko. Hajde da im vjerujemo, valjda imaju digitron.
Baš su laki na odlijepljivanju dana. I ne shvataju da su time odlijepili milione insana. Recimo minimum 71.ooo ljudi umiore dnevno . Nije baš bezazleno otrgnuti jedan mali listić sa dnevnim brojem i imenom. A možete šta činite kada bacite cijeli kalendar u korpu za otpatke.
Bacili ste popis 65.000.000 umrlih te godine.
Nije bezazleno, zar ne.
Zato, molimo vas sa najvećom pažnjom i pijetetom odložite negdje kalendar.
Nipošto u smeće.
Jer jednog dana će se naći tom malenom listiću ili njihovom zborniku.

Što bi poete rekle:

Pažljivo sa danima, vraćaju se.

U prevodu:
Džab . džabe vam prevodili.
Vi ćete raditi to što ste prije radili , ne bojeći se da će te ograisati.
.
Zanimljivo i nemoguće pomislićete vi.
Na tako malom komadiću papira ispisati imena, adrese,kote i čitav život pedeset pet miliona insana !
Da li je to nije moguće?
Moguće itekako.
Za nevjerovati iduće godine će na list kalendara
1330. Srpski kralj Stefan Dečanski potukao u bici kod Velbužda vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana, koji je poginuo u toj bici.

1586. Tomas Heriot iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Krajem XVI veka krompir prenet i u Španiju. U početku gajen kao ukrasna biljka, ali se zbog porasta stanovništva, ratova i gladi počeo širom Evrope da biva korišćen za ishranu.

1655. Umro francuski pisac Sirano de Beržerak, poznat po delu “Drugi svet”, u kom je spojio političku satiru i naučnu fantastiku. Edmon Rostan ga uzeo za glavnog junaka popularne komedije “Sirano de Beržerak”.

1741. Umro italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najznačajnijih predstavnika baroka i prethodinika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralačkog opusa najčuveniji koncert za violinu i orkestar “Četiri godišnja doba”.

1750. Umro nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah. Savremenici ga više cenili kao orguljaša, a interes za njegovu muziku i svest o njegovom značaju u istoriji muzike pojavili se početkom XIX veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog izvođenja Bahovog remek-dela “Muke po Mateji”.

1794. Na giljotini pogubljeni jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i voća “jakobinaca” Maksimilijan Robespjer i njegovi sledbenici. To je bio kraj “jakobinske diktature” koja je zavedena u jesen 1793.

1821. Peru proglasio nezavisnost od Španije.

1858. Prvi put upotrebljen otisak prstiju kao znak identifikacije. Upotrebio ga Vilijem Herčel u Indiji kada je uzeo otisak od Rađjadhara Konaija na poleđini jednog ugovora.

1868. Ratifikovan 14. amandman Ustava SAD, kojim su crnci dobili pravo na američko državljanstvo.

1876. U bici na Vučjem dolu Crnogorci pobedili tursku vojsku pod komandom Muktar-paše i naneli joj teške gubitke, oko 4.000 mrtvih i povređenih i 310 zarobljenih.

1899. Rođen srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Objavio više dela iz oblasti književne i pozorišne kritike.

1914. Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, mesec dana po atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok događaja doveo do Prvog svetskog rata.

1919. U Amsterdamu počeo Međunarodni sindikalni kongres, na kom je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod nazivom Amsterdamska sindikalna internacionala.

1937. Japanci u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.

1940. Britanci u Drugom svetskom ratu odbili nemački napad na mediteransko ostrvo Maltu.

1941. U odmazdi za požare u nemačkim garažama Nemci u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja, komunista i njihovih simpatizera.

1942. Umro britanski arheolog Vilijam Pitri, koji je 1880. počeo prva naučna arheološka iskopavanja u Egiptu i vodio ih gotovo pola veka. Osnovao Britansku arheološku školu u Egiptu.

1945. Američki bombarder B-25 u gustoj magli udario u “Empajer stejt bilding” u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu. Poginulo 14 ljudi.

1968. Umro nemački hemičar i nuklearni fizičar Oto Han, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan od inicijatora i potpisnika Getingenškog apela protiv atomskog naoružanja.

1976. U zemljotresu u kom je potpuno razoren kineski grad Tangšan poginulo najmanje 242.000, a povređeno 164.000 ljudi.

1984. Predsednik SAD Ronald Regan otvorio Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali SSSR i još neke zemlje tadašnjeg sovjetskog bloka kao revanš za američki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980.

1999. Evropski sud za ljudska prava proglasio Francusku državu krivom za torturu nad uhapšenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda tog suda jednoj evropskoj zemlji.

2000. Mirovne trupe Ujedinjenih nacija ušle u delove graničnog područja između Libana i Izraela. Izrael 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.

2001. Alehandro Toledo preuzeo dužnost predsednika Perua. On je prvi predsednik indijskog porekla u istoriji te zemlje.

 

 

Dogodilo se na današnji dan 24. Jul / Srpanj 2017.

 

Danas je Srijeda 24 Jul / Srpanj 2019. godine računatog po Hrišćanima,

205 dan ove godine, a preostalo je još 160 blještavih dana do keaja ovog lita.

Pritisla sparina neka, ne da nam se baljezgat, a moramo.

Navikli pučanstvo/narod/raju na gluposti.

Kontamo malo gluposti nije ništa u poređenju sa mnogo , ili nezamislivo mlogo gluposti.

Moramo se pohvaliti ; mi smo sitna buranija po pitanju glupiranja.

Od našeg glupiranja glava ne boli , a i nema zakonsku regulativu.

Znači ušlo vam u uho, ili izašlo iz njega vaš problem.

Ne garantujemo da vam ponekad nešto ostane u malom mozgu.

Velikog kao da nemate , svakodnevno  vam ga ispijaju i ispiraju ,  oni omaju zakonsku regulativu

i prave velike pljaškaške gluposti (?) na uštrb onih koji ne mogu opepelit slobodi i jednakosti.

 

Što bi Antoaneta rekla :

-Ko im kriv što hljeba neimaju , nek jedu kolače.

U prevodu:

-Svako jede hapisu koju su mu u njegovom toru zakuvali.

 

Prislonićemo ovo što su na prepisivači natandarili pred muberek okice.

1567. Skotska kraljica Marija Stjuart primorana da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optuzena za ucestvovanje u izdaji i pogubljena.

1701. Antoan da la Mot Kadilak osnovao, na obali reke Micigen, trgovacki centar Ponsartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.

1704. Britanske snage pod komandom admirala Dzordza Ruka preuzele Gibraltar od Spanaca.

1783. Rodjen juznoamericki revolucionar, vojskovodja i drzavnik Simon Bolivar. Oslobodio najveci deo Juzne Amerike od spanske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija.

1799. Napoleon izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavsi tursku vojsku kod Abukira.

1802. Rodjen francuski pisac Aleksandar Dima otac, koji se proslavio avanturistickim romanima sa sadrzajem iz francuske istorije.

1804. Srpska potera predvodjena Milenkom Stojkovicem uhvatila i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kucuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Focica.

1824. Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni u jednoj od drzava SAD Delaver uoci predsednicih izbora u SAD.

1828. Rodjen ruski pisac, knjizevni kriticar i revolucionar Nikolaj Cernisevski. Njegovo politicko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto progonom u Sibir. Zalagao se da knjizevnost bude orudje drustvene kritike, a u delu “Sta da se radi” izneo svoje socijalisticko-utopijske poglede na drustvo.

1883. Metju Veb, prvi covek koji je 1875. preplivao Lamans, utopio se prilikom pokusaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.

1906. Umro Stevan Sremac, jedan od najizrazitijih predstavnika srpske humoristicke proze.

1923. U Lozani potpisan mirovni ugovor Turske i saveznickih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istocnu Trakiju, cime su definitivno odredjene granice turske drzave u njenom delu na evropskom kontinentu.

1943. Teskim bombardovanjem Hamburga saveznicko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu pocelo operaciju “Gomora”.

1946. SAD izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim atolima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1967. Francuski predsednik Sarl de Gol zavrsio svoj govor u Montrealu usklikom “Ziveo slobodni Kvebek”, sto je izazvalo ostar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol bio primoran da skrati posetu Kanadi.

1974. Konstantin Karamanlis, posle sedmogodisnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grckoj prvu civilnu vladu i proglasio opstu amnestiju za sve politicke zatvorenike.

1974. Umro britanski fizicar Dzejms Cedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, 1932. otkrio neutron, a kasnije radio na “Menhetn projektu” razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

1976. Americki svemirski brod “Viking 1” spustio se na Mars da ispita da li postoje mogucnosti za zivot na toj planeti.

1980. Umro britanski filmski glumac i komicar Piter Selers, koji se proslavio filmom “Dr Strendzlav” i serijom filmova o detektivu Kluzou.

1981. U kineskoj provinciji Secuan u poplavama poginulo vise od 700 ljudi, a milion i po ostalo bez domova.

1990. Ratni brodovi SAD u Persijskom zalivu stavljeni u stanje pripravnosti zbog koncentracije irackih trupa na kuvajtskoj granici.

1991. Umro americki pisac, poreklom poljski Jevrej Isak Basevis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1978. Smatra se najznacajnijim modernim piscem na jidisu, mada se njegova dela pojavljuju iskljucivo u engleskom prevodu.

1993. Centralna banka Rusije saopstila da ce u okviru drasticne monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije iz opticaja povuci sve novcanice stampane pre 1992.
1995. Bombas-samoubica, clan militantne islamske organizacije “Hamas”, aktivirao bombu u autobusu u Tel Avivu od cije je eksplozije poginulo 6, a ranjeno 32 ljudi.

1996. U predgradju Kolomba, glavnog grada Sri Lanke, poginulo 57, a ranjeno vise od 500 ljudi u eksploziji 2 bombe podmetnute u prigradski voz, za sta su optuzeni tamilski pobunjenici.

1999. U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima znjeli psenicu.

2000. Umro francuski filmski reditelj Klod Sote, koji se proslavio filmom “Vreli asfalt”. Za film “Sasvim obicna prica” 1980. osvojio Oskara za najbolji strani film.

2001. Zločinačka  Jugoslavija dobila sestu Saveznu vladu s premijerom Dragisom Pesicem na celu, funkcionerom Socijalisticke narodne partije.

 

Hajam – Rubaije 50. i 51.

 

 

50

Loptu nije briga šta je „da“ il’ „ne“,

da li će levo il’ desno da skrene.

Onaj ko te u tu igru bacio –

on zna šta čini, da stane i krene.

51

Šta je napisano – ništa ne povrati.

Pobožnost i razum pomoć neće dati

da povučeš nazad ma i jedno slovo

kog ni tvoje suze neće izbrisati.

Natalija Gorbanjevska – Škripuću daske u kući

 

 

Škripuću, te suhe, daske u kući,

neko korača pred jutro, lutajući

sa jedne na drugu patosnicu.

Neko mreže tka i zamke gotovi,

i unaprijed uživa, kao da lovi

do sada, neulovljenu  pticu.

Ja nisam zaspala još, no krila vise

od lopatica od peta, put jedra Visle,

u bezvjetrenih dana,

Ko rusalkin jauk zračne uzbunē,

ko naglo odlomljena, s ceste pijeska puna,

jorgovana  grana  .

 

U bezoblačnom osvitu, lišenom jeze,

ja napeto osluškujem te mreže

što zapliću se i padaju  snima.

Priviđenja se razliju, sred sna čvrsta

teku ko pijesak između prstā.

Svježi lahor  jedro nadima.

 

 

pB