Autor
Hajro Šabanadžović
Kraljica čežnje Blagoslov Modre rijeke
Galebovi Noć nad morem
Plava kapija Plava tama
Plava trupla Plavi hajvan
Đardin to je san Snježni oblaci
Kapija neba Ulica prkosa
Purpurno nebo Slojevi
Dobro mi došla i hvala ti Ona spava
Putem hodim
razigran razigran
mjesec mi se smješi
srebrenim kristalima obasjan
veče miriše na nas
prelijepa od snenosti tvoje
mjesec veče i ja
mislimo na tebe
dušo moja dušo moja
tobom nasmijani
vidimo da rasplićeš kose
čežnju da nam šalješ
ko će od nas srce da ti krade
magla nam se ispriječila
kako doći do čardaka
srca tvog srca tvog
zlatni ključ ja ti nosim
u srcu svom srcu svom
a se ljubav njime zove
pa je evo tebi vjetrom šaljem
da otključaš dvore tvoje
da me čeka da me čeka
duša mila duša tvoje
da ti dođem da ti dođem
da te ljubim da te grlim
nestašluke da ti kradem
razgovore da mi daješ
srca tvog srca mog
Layla
What'll you do when you get lonely
And nobody's waiting by your side?
You've been running and hiding much too long.
You know it's just your foolish pride.
Layla, you've got me on my knees.
Layla, I'm begging, darling please.
Layla, darling won't you ease my worried mind.
I tried to give you consolation
When your old man had let you down.
Like a fool, I fell in love with you,
Turned my whole world upside down.
Let's make the best of the situation
Before I finally go insane.
Please don't say we'll never find a way
And tell me all my love's in vain
Layla
šta ćeš raditi kada si usamljena
i niko te ne očekuje
predugo si bježala i skrivala se
znaš da je to samo tvoj glupavi ponos
Layla, klečim pred tobom
Layla, preklinjem, draga, molim te,
Layla, draga, zar nećeš da mi olakšaš zabrinutost
pokušao sam da te utješim
kada te starac napustio
kao blentovija sam se zaljubio u tebe,
tumbe si mi okrenula svijet
refen
iskoristimo situaciju najbolje što možemo
pre nego konačno poludim,
molim te, ne reci da nikada nećemo naći put
i da je sva moja ljubav uzaludna
Zar nije ljepše pričati o vrućinama , koje nam prihajaju v skori čas . Možda nam dovedu koju Mojcu , Alenku šenkrat plaho . Ah , lijepa nostalgična vremena, smrtno navarna nevinim .
Vako će to napriliku biti.
Polako počinju pritiskati vrućene, a bome i sparina.
Htjedosno reći neka sparina , ali kad nas pritisne sparina, to nije neka , to je sparinčina, pride sparina.
E sada vi vidite kako je nama.
Valja dnevnicu zaraditi, a brćkanje i hladovina mame.
Od ovih klima i ventila se uhelaćismo.
Dibidus.
Grlo nam se steglo ko da u njemu moruna ili krastača krepava.
A tek znoj, ko da nas udav jamio i ne pušta.
Jal’ piton.
E ,ženama je lako.
Znaju one kako sa pitomima, pardom pitonima.
Ko da su im , haman , najbliskiji rod.
E, sada vi pomišljate na neke bezobraštine.
Nemojte, boni.
Grehota žensko potvarati.
A da ih ima, merebitno napriliku , a bome nekom i na nepriliku, iste zmije, Ima hin aman kobre , nije da nejma.
I gore.
Progutaju insana očas. Ili bar djelomično . Ne mre ih čovjek uhavizat.
Joj, sparina pristavila milju kapljica, svuda po glavama.
Ne možemo dalje baljezgat.
Kraj smislite vi.
Nešto o ženi i pitonu.
More i o pitonu i ženi.
Svejedno; mislite vi.
A nije.
Ako počnete sa ženom , svršićete sa ženom.
Ako počnete sa pitonom,
nema vam druge, nego pitona u ruku,
pa ga vodite na pašu.
Što bi poete rekle :
Ne mora sve biti u stihovima i rimi. Niste PO, već čitavi insan, uslovno rečeno.
U prevodu:
-Neki insani nisu insani , jer ne znaju razliku između udava i pitona.
A razlika je vrlo jednostavna : udav davi , a piton pita. Nije bitno gdje staviš . Mislimo interpukciju ‘ .
E sad kako , kada i što nije do nas . A i ne da nam se više baljezgat . A ni manje.
La mamma
Ils sont venus,
Ils sont tous là
Dès qu'ils ont entendu ce cri,
Elle va mourir, la mamma…
Ils sont venus,
Ils sont tous là,
Même ceux du sud de l'Italie,
Y'a même Giorgio, le fils maudit
Avec des présents plein les bras.
Tous les enfants jouent en silence
Autour du lit ou sur le carreau,
Mais leurs jeux n'ont pas d'importance,
C'est un peu leurs derniers cadeaux
À la mamma, la mamma…
On la réchauffe de baisers,
On lui remonte ses oreillers,
Elle va mourir, la mamma…
Sainte Marie pleine de grâces
Dont la statue est sur la place,
Bien sûr vous lui tendez les bras
En lui chantant Ave Maria,
Ave Maria…
Y'a tant d'amour, de souvenirs
Autour de toi, toi la mamma,
Y'a tant de larmes et de sourires
À travers toi, toi la mamma.
Et tous les hommes ont eu si chaud
Sur les chemins de grand soleil,
Elle va mourir, la mamma…
Qu'ils boivent frais le vin nouveau,
Le bon vin de la bonne treille
Tandis que s'entrassent pêle-mêle
Sur les bancs, foulards et chapeaux.
C'est drôle, on ne se sent pas triste
Près du grand lit et de l'affection,
Y'a même un oncle guitariste
Qui joue, qui joue en faisant attention
À la mamma, la mamma…
Et les femmes se souvenant
Des chansons tristes des veillées,
Elle va mourir, la mamma…
Tout doucement, les yeux fermés
Chantent comme on berce un enfant
Après une bonne journée
Pour qu'il sourie en s'endormant,
Ave Maria…
Y'a tant d'amour, tant de souvenirs
Tout autour de toi, toi la mamma,
Y'a tant de larmes et de sourires
À travers toi, toi la mamma
Que jamais, jamais, jamais
Tu nous quitteras…
Mama
Došli su,
Svi su došli ovamo,
Čim su čuli taj vapaj,
Umreće, mama …
Došli su,
Svi su tamo,
Čak i sa juga Italije,
Došao je čak i Giorgio, prokleti sin
Sa rukama punih darova
Sva djeca se šuttke igraju
Oko kreveta ili na podu,
Ali njihove igre nisu važne,
To je njihov poslednji poklon
Majci,majci…
Milujemo je poljupcima,
Poprtavljamo joj jastuke,
Umrijjeće, mama …
Sveta Marija milosti puna,
Koja kao kip postojiš u sobi
Milosno je primi u naručje
Pjevajući Ave Maria,
Ave Maria …
Toliko je ljubavi, uspomena
Oko tebe, mama,
Toliko je suza i osmijeha
Preko puta tebe ,kroz tebe, majko.
I svi ljudi su bili tako topli
Na stazama punim sunca,
Umrijeće, mama …
Neka svi piju sveže vino,
Dobro vino dobrog grožđa
Dok se na klupama mješaju
šalovi i šeširi.
Smiješno je, ne osjećamo tugu
kraj velikoga kreveta i ljubavi,
tamo je čak i ujak gitarista
koji svira, koji svira pažljivo
majci, majci…
I žene se sećaju
Žalosne pjesme večeri,
Umreće, mama …
Polako, oči zatvorene
Pevaj dok si dete
Nakon dobrog dana
Da se on osmehne dok spava,
Ave Maria …
A žene se sjećaju
tužnih večernjih pjesama.
Umrijeće mama.
Polako, zatvorenih očiju,
ljuljajući dijete u kolijevci,
nakon dobroga dana,
da se osmjehuju dok tonu u san
Ave Maria…
Toliko je ljubavi, toliko uspomena
Svuda oko tebe, mama,
Toliko je suza i osmijeha
Preko puta tebe, kroz tebe, mama
Koja nas nikada, nikad, nikad
Napustiti nećeš
Moj golube ja jos dolazim
pod tvoj prozor garavi
da te probudim.
Plase me ovi hladni vjetrovi
nikad nece prestati
prode sve sve se preboli
i zaboravi tako kazu svi
a kraj mene sreca samo prolazi
zivot smislja pakosti
niko to nevidi.
ref 2x
Moj golube moja ljubavi
znam ja za druge al nisu kao ti.
Moj golube nocu budna satima
cujem te na vratima
da mi dolazis.
Plase me ovi hladni vjetrovi
nikad nece prestati
i zaboravi tako kazu svi
a kraj mene sreca samo prolazi
zivot smislja pakosti
niko to nevidi.
Negdje na dnu ulice strme
uvijek fenjer neugašen
crvenu svjetlost baca
ne osvrći se bekane
nije to za tebe
ti si dukate
istrošio
svoje
na kiši
kupujuci
snove i nadu
kod one gatare
da ti ih vrati da te vole
a ona reče ono što reče
i danas sa uvelim cvijećem
umotanim u novinsku hartiju
gledaš naslov na stranici crnoj
sutra će umrijeti pjesnik hud i lud
Dosta je plakanja
zbog lazne ljubavi
u noci nestani
mene zaboravi
Ref.
Hej, suze brisu sve
moje suze koje padaju ko pre
suze brisu sve
suze sto ti kazu luda sam zar ne
u zivotu mom prohujao si s vihorom
Ja necu probati
da te zaustavim
ne trazi oprostaj
necu da oprostim
Ref.
Nocas te prvi put
ja necu moliti
naci cu hrabrosti
sve cu preboleti
Ref.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.
Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.
Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.
Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.
Ja ne dočekah naljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.
Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenoj crnoj šumi.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice dok na njega budu
silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!
Valjalo bi poći leći
Svi su drugi davno pošli
Tvoja mati usnula je
Čekajući kad ćeš doći
Svi su drugi davno legli
Ugašene sve su sviće
Ja bi opet tija s tobom
Gledat zoru kako sviće
Nije meni nikad dosta
Tvojih ruku, tvoga tila
Opet će nas zagrljene
Naći skupa
Zora bila
Nije meni nikad dosta
Prilipa si, moja vila
Opet će nas zagrljene
Naći skupa
Zora bila
Svi su drugi davno legli
Ugašene sve su sviće
Ja bi opet tija s tobom
Gledat zoru kako sviće
Svi su drugi davno legli
Ugašene sve su sviće
Ja bi opet tija…