Pred ponoćna Galerija Bosna zemlja Božije milosti

 

 

 

 

Mimikrija . Pas i kuja   jutro predvečerje i noć

Mimirija – Pas i kuja                                                   Jutro, predvečerje i noć

 

Neubrana ruža kopni    Oda slobodi

Neubrana ruža kopni                                                            Oda slobodi

 

Krvavi trag       Sunce u zindanu

Krvavi trag                                                                         Sunce u zindanu

 

Snježni oblaci    Zimski dan

Snježni oblaci                                                                         Snježni dan

 

  

Zimsko blještavilo                                                              Plavetni vodopad

 

  

Zaleđeni đardin                                                          Čarolija sutona

 

  

Plava bajka                                                                             Iskrice u sunčanom danu

 

  

Princezin univerzum                                        Ona je nestvarno obzorje

Vesna Parun – Prva ljubav

U šuštavoj travi blizu raskršća
sjedim nemirna srca i čekam onog
kojemu noćas dadoh, bezazlena,
preplašenu pticu svoje ljubavi.

U žarko crvenoj mahovini brijega
već se zapliće jesen.
Zatišje jezera raste iz polusjena.

Što ću učiniti ako ne dođe onaj
kojemu dadoh svoje srce?
(A ja mu dadoh srce kao pticu
ne misleći ništa, začuđena.)

S tamnih polja dopire šapat noći.
O, srce moje! Ne slušaj šum trava.
U tugu će te odvesti.
Pogledaj:
voda je nestalna.

A ptice odlaze daleko preko brijega
za hladnim suncem.

Aerodrom – Fratello / Song – Lyrics

 

 

 

    

 

Dolje u luci barka me čeka

Neka pričeka jer Amerika je zemlja daleka

Zbogom maslinici, zbogom toplo more

Zbogom crno vino, zbogom serafino i ostala braćo

 

Piši mi brate, piši mi fratello

Poslat ću ti što ti srce bude htjelo

 

A na kraju samo jedno te molim

Preklinjem te krvlju čuvaj ono što najviše volim

čuvaj mi Rozi i uvijek joj pomozi

Mi smo kalabrezi sicilijanezi siamo cosa nostra

Čerčil – Pijana ubleha ofucane britanske ofajle

 

Neki dan smo pričali o Ledi Astor ,prvoj ženi parlamentarcu u Velikoj Britaniji. I pored dužnog poštovanja prema njenim privatnim i javnim dostignućima,pisanje o njoj nam nije bio prioritetnui cilj.Mi smo morali način da progovorimo koju o Vinstonu Čerčilu ratnom i poratnom premijeru Velike Britanije.

Ne može se bilo koji  čo'ek tako olajavat.Ledi Astor i bljutavi,neđentelmenski ispadi Sera su nam otvorila vrata.Nas Bosance su preci naučili da branima žensku čast.

 

„ Da Vinston Čerčil nije došao na vlast u Velikoj Britaniji četrdesetih godina, istorija celog sveta bi bila drugačija. Sve ono što su postigli britanski političari koji su ga nasledili nikada neće moći da se meri sa Čerčilovim uspesima. Mada, zbog njegove pobede nad Hitlerom, ta poređenja nemaju gotovo nikakvu težinu.

Zahvaljujući njegovoj čvrstoj politici tokom Drugog svetskog rata, Velika Britanija je prešla put od zemlje sa skromnim šansama, do trijumfalne pobede nad nacističkim režimom. Nakon Drugog svetskog rata, sloboda Velike Britanija nikada više nije bila ugrožena na takav način i u takvoj razmeri.“

Ovim ili sličnim navodima britanski krojači historije pokušavaju obmanuti svijet i predstaviti jednu Bauljavu,od pića ošamućenu ličnost za veličinu kojoj uopšte nije mjesto u na pozoenici koje mu se daje.

O britanskom i Čerčilovom doprinosu drugom svjetskom ratu ćemo vrlo kratko.

Za čitavog rata Britanci nisu izvojevali ni jednu bitku.

Šta su sve Japanciu radili od njih po Aziji i njenim morima.Britanci su završavali po logorima,skončavali u malaričnim azijskim đunglama ili završavali na dno mora.Romel ih je takario po afričkim pustinjama i oazama kako je htio.

Mora im se odati priznanje;oni i njihov ženski puk su bili dobra logistička potpora Amerikancima.

Čitav Čerčilov život su obilježili maračni trenuci,osim jednog.

Majka mu je bila slobodoumna ameriknka koja je sve radila po svome,i više od toga.Moglo joj se i morala je to.Njen muž Lord od Mildsboroua i potomak Spensera je bio parlamentarac i lord.To je uvijek značiklo da nema vremena za ženu i njene svrabeže.

To je ostavilo dubokog traga na jade mladog Čerčila.U njegovoj biografiji. pored majke će te naći samo dvije žene:Kraljici majku i Ledi Astor.

Od kraljice je dobijao iordenje,od ledi Astor packe.

Dva susreta od onih čestih,koji su se zbijali za vrijeme njenog zastupništva u parlamentu jasno preporučuju njegiove karakterne osobine.

Ledi Astor i Vinston  Čerčil su se često konfrotirali iako su bili članovi iste partije.Ono vaistinu , Čerčil je bio konzervativac one godine kad je ona došla u London. Čerčilovim je radio  ispade zbog kojih je dobio nogu iz Konzervativne stranke. Ta dva ekscesa,njen dolazak i njegovo izbacivanje iz stranke nisu  imali nikakve veze.Ipak  Liberali ko liberali,meki i mlohavi su prihvatili  „ purpurnu baby,aristokracije“.

Vinston Čerčil  nije podnosio parlamentarku Astor jer je bila amerikanka ,isto kao i njegova mati i imala iste osobine,voljela je pučanstvo.I obadvije se imale lične šofere.Edpov sindrom, pojačan majčinim nezajažljivim libidom,ali sa regresivnim poimanjem.Bila bi to logična dijagnoza Sofokla.Kako on nije bio Lord i davno prije je umirovljen,niko drugi se nije sjetio da je postavi.

Ledi Astor nije podnosila Čerčila jer je bio pijandura kao njen prvi muž,i uvijek je smradao na viski i cigare.Osim toga vlastito iskustvo je naučilo da u lordovima ima najmanje gospodstva.

Nevještog To je bilo prvo što mu je zamjerila 1918. godine. Na neku neukusnu upadicu o amerikankama,neki kažu da je bilo pokušaja nevještog zaobljenja sjedalice, Ledi Astor  je Čerčila pokušala da pozove na pristojnost:

“Gospodine, vi ste pijani!”

Potomak Spensera i Mildsboroao,porijklom kraljevske loze, joj je odgovorio:

“Da gospođo, jesam. Ali ja ću ujutru biti trezan, a vi ćete i dalje biti ružni!”

Toliko o engleskom aristokratskom đentlmenu.Osim toga on se nikad nije otrijeznio,aLedi Astor tada nije bila uopšte ružna.Kasnije godine čine svoje,ljepota je prolazna.

Jednom prilikom u Parlamentu, Vinston se žestoko posvadjao sa suparničkim,konzervativnim taborom,pijano trtljajući neke šovinističke nebuloze. Tada mu je  gospodja Nensi Astor ljutito odbrusila:

“Da ste vi moj muž, sipala bih vam otrov u čaj!”

“Gospođo, ja da sam vaš muž, ja bih taj čaj i popio!” – odgovori političar.

Šteta što ga , pijani i neuviđavno-bljutavi prdonja nije popio.Nežalost u njegovom domu nije bilo ni jedne ženske ruke.Vrckavi majordom i ženskasti sobar su se gnušali ti „žanskih varvastava“,pa je tako pogureni Čerčil mogao doživiti duboku starost.

On se, kao svaki  vehti oficir,aristokratskog porijekla u britanskoj armiji,trudio da u debeloj,leđnoj pozadini bude historičar, nobelovac i kolumnista.

Opčinjenost islamom u mlađim danima je u korijenu sasjekla njegova snaha.Porodica se bojala da će preći na islam. Čerčil je u biti bio plašljiva ličnost koja se bojala svega i svačega,ponajviše žena.

Od snahe je avgusta 1907.dobio pismo u kome je oštro ukoren.Izdvajamo citat:

„Primetila sam tvoju fascinaciju orijentom. Molim te nemoj da promeniš veru u muslimansku. Ako postaneš islamista, to ti u budućnosti može doneti veće probleme nego što sad misliš. Zato te molim da se boriš protiv toga.“

Preplašen ženskim tonom mlakonja se okrenuo rasizmu.

Mahatma Gandi je uspijevao u svojoj nenasilnoj kampanji pružanja otpora Britancima. Čerčil,vojnik koji je je u toj nenasilnoj zemlji kovao svoju „hrabrost“ se okuražio:

„Gandiju bi trebalo vezati ruke i noge i ostaviti ga da leži na stomaku na kapijama Delhija, a onda mu na leđa postaviti krunu. Mrzim Indijce. Oni su zverski narod sa zverskom religijom“.

Reče pjano, čija je domovina i njegovi preci nazvjerskije potamanila sve Aboriđane i slične „urođenike“ poput desetina miliona Azijskih.To muje malo bili i uzavrela ,anamo one izmetska krv ga navela da doda:

„Aboridžini i Indijanci su niža rasa“

Intelekti su ponekad ograničavajući faktori u životu pojedinih ljudi,pa ih prisiljava da sporuije misle.Dvadesetak godina se mučio dok tu rečenicu 1937.godine nije proširio:

„Ne priznajem da je prema Indijancima u Severnoj Americi ili prema Aboridžinima u Australiji urađena nekakva nepravda. Naime, mislim da je njihovu zemlju osvojila samo jača i viša rasa.“

I pored svega glad je prisilila Bengalce da se 1943.,u vrijeme katastofalne gladi, obrate za pomoć čovjeku koji je urinirao njihov narod .

Dobili su sasvim očekivan odgovor:

„Glad je vaš problem jer se razmnožavate kao zečevi. Malo gladi će dovesti u red vašu populaciju“.

Čerčil je ,kao i svi  aristokrati vladajuće ergele bio zaljubljen u Hirlera i naciste.1937.Otvoreno je izrazio svoje podržavanje njihovoj politici korištenje otrovnog gasa u ratnim i konc-logorskim zonama,želeći da se ona proširi na globalni nivo:

„Ne razumem tu buku oko otrovnog gasa. Korišćenje takvog gasa protiv necivilizovanih plemena će uvek imati moju podršku“.

Te iste godine je u knjizi „Veliki savremenici“ u odjeljku o Hitleru  veličao „ Hitlerova patriotska osjećanja“ i predložio Britancima:

„Ako bi naša zemlja bila poražena u ratu, nadam se da ćemo uspeti da pronađemo vođu tog tipa, vođu koji bi imao hrabrost i moć da i pored takvih okolnosti u nama probudi nacionalni identitet“.

Svekoliko licemjerje je pokazao  odnosom prema jevrejima.

Februara 1920. godine u tekstu „ Cionisti protiv boljševika“   sugerira:

„Ovaj pokret među Jevrejima nije ništa novo. Još od dana Adama Vajshaupta pa sve do Karla Marksa i preko Trockog u Rusiji, Bele Kuna u Mađarskoj, Roze Luksemburg u Nemačkoj i Eme Golman u Americi, ova svetska zavera, koja za cilj ima svrgavanje civilizacijskih vrednosti i obnovu društva punog zlobe i nerelanih jednakosti – sve više raste.“

On je bio zakleti cionista koji je „svesrdno podržavao osnivanje jevrejske države koju je smještao na tlu Palestine jer je to sasvim prirodno i logično“.Ovo su riječi Sir Martin Gilberta, Čerčilovog  biografa.

Tih godina Velika Britanija je bila zaluđena Hitlerom,pa je i kod njih vladala antisemitistička euforija.Da bi udovoljio masi javbnosti,Čerčil je krio svoj cionizam i podilazio masama.

U potaji je činio je sve da Izrael dobije svoju državu.Da li je za to bio plaćen, on ili neko do njegovih prijatelja iz stranke i viših krugova,ne znamo. Naše pretpostavke nećemo iiznosti.Nismo mi teoretičari zavjese koji mnogo toga tvrde.Ali Izrael je dobio dobio svoju državu.

Britanci su im,pod okriljem II svjetskog rata,daleko od žiže javnosti ,osigurali sve preduslove za stvaranje cionizije na tlu Palestine.Od 1945. cionisti rovare i terorišu Bliski Istok.Niko im ništa ne može.Prvo su ih britanci štitili  svojom oružanom  silom i vetom u Ujedninjenim nacijama.Poslije su američki Jevreji preveli SAD na judaizam i to je to.

Da je ovo basna naravoučenije bi bilo:

-Individu tog profila je mjesto u Hagu prije nego u historijskim udžbenicima.

Britaniji nije nikad palo na pamet  da  preispita stavove svoga voljenog sina i vođu.

Kako i zašto bi?

Sve misli koje je Čerčil izrekao duboko su uklesani u uputstvu: Britanci i odnosi prema neotočanima.

Sada se sa Britancima šprdaju i govor da je ofucana stara prodavačica tijela,koja se od II rata prostituiše amerima za dolar.Dobar odgoj nam brani da citiramo riječi koje su izrečene.

A Čerčil?

Ledi Astor je sve rekla u jednoj  jedinoj prostoj rečenici.

-Gospodine ,vi ste pijani.

Odgoj joj nije dozvoljavao da izgovori prave riječi.A Čerčil se nije ponio kao gospodin.Mi smo imali kočijaša Samuela koji je  ima  elokvetniji riiječnik od pogrbljenog britanca.

 

Naša rahmetli tetka Hankija

 

Naša rahmetli , mnogo blažena tetka Hankija , koju smo iz milošte ponekad slovkali Hanifa  je znala , napamet , bez kanafa Maja i bez kompjutera neukih, nabrojati sve pretke do unazad 9.999 godine.Ovo nema veze sa njenom djevičanskom osobinom da je voljela po kući i đardinu šetati naga, a ni’ joj bilo ime Nagorka.

Sasvim logično .Koliko mnijemo , ako ikada, ikako mnijemo, ni jednu Hanifu , a kamoli Hankiju  nisu zvali Nagorka, čak ni Zagorka, iako su se sve voljele i na gori i za gorom… , ma , valjda šetati,jašta.Ili goriti.Tko da zna?Hoće to kad se upali.Vrućina dabome.

Nije nam baš ni tetka bila, ali smo je svi tako zvali.I što'no bi neuki  posumnjali , poneki incest uradili.

Taki smo mi,pazimo na rodbinske veze.

Lako je njoj bilo. Imala je porodično stablo u dvorištu. Ne pamtimo ga i nismo je pitali jal’ je od  bukovine , po bosanski ili od neke druge here  voćke. Kako ga je voljela zalagumati, mislimo da je najvjerovatnije  bilo šljivovo  ili barem kruškino stablo. A mere bit’ i od jabuke. A more, vala,  bit i od duda. Svašta je voljela šuknuti. Koliko se razumijemo u pijaču, to stablo  nije bilo od vinove loze , garant ,  iako nikad nije birala šta će salijevati. Jer kako nas je učila,vino se gaji na čokotima , ne na stablu.

Znajući to tetka Hankija, kad su je zluradi pitali kada će prestati lagumati i pricrvljivati,bi samo odmahnula rukom, nasmijala se i rekla:

-Kad na vrbi grožđe rodi i kad ne bude blentovija!

Kada bi je pitali zašto stablo broji samo  do 9999 godine, odgovorila bi da je pokeraš i da je njoj  poker četiri devetke vazda  lovu nosio. Osim kada nije nosio.

Tada je bila zijan; mislite vi?

Đe će ba,  tetka Hankija , sa onim svojim raskošnim legitimitetima biti zijan?Jeste li normalni?

I ta naša  tetka Hankija je bila posebna žena. Osim što ga je voljela šuknuti , voljela je i  pricvrljiti. Ma, pravo se bacila na nas. Ne samo figurativno.
Ne znate šta je voljela pricvrljiti?

Baš  ste jadni!

Imala je , boni  bili ,  klavir, pa valjda  pricrvljivala dirke na klaviru. A možda i nešto drugo.U svojoj čednosti mnogo naivna bila. Klavir je bio, oni, starinski  od drveta i eto belaja.  Priziva crve da buše rupe. Crvotočine. A to su vam crne rupe u malom. Crv je crv i sve što liči na crva treba pricrvljiti. Inače belaj!Imaš crva , a ne pricrvljiti, namah u crvotočini, koje su male, ali nalik crnoj rupi, i zabiti , veliki jazuk .

A i klavir joj bio oni veliki ,  za četiri ruke , ha sa jedne, ha sa druge strane.

Moš'te misliti , tastature i sa jedne i sa druge bande.

A mogao se urediti k'o francuski ležaj sa baldahinom. I bio uređen u tetkinom zlatnom dobu. Kasnije je preuređen u budoar.Šta se može promet se povećao. A budoar (ih, ne znate šta je to?)je elegantno namešten salon jedne blažene dame , za oblačenje i doterivanje.I normalno za svlačenje.Jer kako ćeš se obući ako se prije toga nećeš svući.I nešto pricrvljiti , ako se pojavi u buidoaru,oliti klaviru.

Voljela nam tetka Hankija francusku ljubav, a nije bila francuska  sobarica. Mošte zamisliti to!?

Bila sarajevska hadžinica,baš ko i mi, samo što smo mi bili hadžije.Znate valjda da je razlika samo u jendoj stavci.Zato su ljudi vazda sumnjali da smo sa tetkom Hankijomipak u rodu, samo da bi nam neku mahanu prihelvetili.

Vi mislite , mi nešto izmišljamo!?

Eh,da ste poznavali našu blaženu tetku Hankiju , zabrinuli biste se što  smo jako skromni i možda malo naivni…Aha!

Šta je ta svašta znala i radila. Hoćete da vam nabrajamo? Nemojte, trebaće vam sve do jedne umišljene kreacionističke godine. I pride koja.

Ipak vam moramo priznati porodičnu blamažu. Nisu joj ispunili poslijednju želju. Ne onu , da posljednji časi prođu u veselju. Toga se za života nasitila , nakitila i do poslijednjeg daha upražnjivala.Sve je radila kao da je idući čas onaj garantovani,poslijednji jazuk dan.I jednoć je bio.

Htjela ona da sa njom sahrane jedinog ljubimca kome je čitav život vjerovala. I mladost, neki kažu i nevinost, poklonila.A bome i starost.

Nećete vjerovati, htjela je da je sahrane sa klavirom. Ne ispuniše joj testamentarnu želju. Bojali se , kakva je nahero nasađivana bila,i u tvrdo i u meko,i u sridu; da bi se svaku noć na Barama fešta pravila. A od fešte do orgija je boca. Ono k'o neki otpadnuti nokat tanka. Ne bi Sarajevo imalo mira do iskona.

Ma , pustite više  tetku Hankiju na miru , neka joj je pokoj duši, jer mi ne volimo olajavati.

Snalažljiva je ona, ko svaka mačka.Kako god i odakle god je baciš (nasadiš ili nabaciš ili nešto slično) ,ona se sva sretna , a bome i srećna na leđa dočeka.Ma prava čigra.Vjerujte nam na rič! Znamo o čemu baljezgamo.

I odaćemo njenu najveću tajnu. Valjda nam neće zamjeriti. Nije ništa posebno.

Nameračila se na dženet.Kažu da u svetim knjigama pročitala da tamo imaju rijeke vina koje ne opijaju i od kojeg nema mamurluka.I što je još  poslastica  priko svega , a u suglasju njenih želja , vino služe djevci , ko  netaknuti biseri u niski đerdana.

Joj rahatlika ljudi milu. blago našoj, blaženoj tetki Hankiji!Valjda ste sada skontali zašto je čitav život bila naga i blažena.Ili barem veći dio. Nit je glava boli nit…uh dalje ne smijemo.Takarli razmišljanja, a mi smo veoma vaspitani i obrazli mahalaši ,a i bojimo se pržuna.

 

ARSEN DEDIĆ – AMIGO / Song – Lyrics

 


Nocne setnje zimskim gradom

nepomicno vrijeme

ostaju nedovrsene

nase vjecne teme

 

Mutno svjetlo na raskrscu

pornografski kino

sa strahom smo okusili

i vodu i vino

 

Ref. 2x

Amigo, aha, amigo

 

Svi bi htjeli da si s njima

daleko od mene

medju nama od pocetka

politika, zene

 

Ja sam na to navikao

biti protiv sviju

ja necu s ovog mjesta

dok nas glasi biju

 

Ref. 2x

 

Nekad smo se rastajali

putovali dugo

voljeli smo mnoge

ali, to je nesto drugo

 

Trosili smo zivot skupa

i skromno i sjajno

ti si skoro sve sto imam

jedino trajno

 

Ref. 4x

Gabi Novak – Pamtim samo sretne dane / Song – Lyrics

 

 

 

Mostovi povjerenja Sjeti se mojih Grodih snova  Ona

 

 

 

 

 

 

Pamtim samo sretne dane

pamtim samo one noci

koje sam dijelila s tobom

sanjajuci i ljubeci

 

Pamtim samo sretne dane

pamtim samo ona jutra

koja bude nasa tijela

zagrljena kao mrtva

 

Ref.

Ja nisam kao ti, da pamtim samo zlo

ja nisam kao ti, ne mogu to

 

Pamtim samo sretne dane

pamtim samo one kuce

gdje se nasa ljubav krila

samo kamen i bespuce

 

Pamtim samo sretne dane

oko nas je voda rasla

pamtim samo sretne dane

da bih nasu ljubav spasla

 

Ref.

 

Pamtim samo sretne dane

svi su drugi magla, san

samo onaj koji valja

u lice je upisan