Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

 

MBS

 

 

 

 

Duša                                                                                   Vjernost

 

 

Dostojanstvo                                                                         Ponos

 

 

Dobrota                                                                    Vali dobrote

 

 

Tuga                                                                                   Bol

 

 

Velovitost                                                                       Razigranost

 

  

Plemenitost                                                                            Ah, to gorje

 

  

Strast

 

 

Plava magle i velovi                                                         Čarolija noći

 

    

Život                                                                                Nevinosti

 

 

Mak Dizdar – Dan odmora dan sedmi

 

 

U početku ti stvori nebo i zemlju A zemlja bješe bez obličja i pusta
I bješe tama nad bezdanom
I ti reče Da bude svjetlost I bi svjetlost
I vidje ti da je svjetlost dobra I rastavi od nje tamu
I svjetlost nazva dan a tamu nazva noć
I bi veče I bi jutro Dan prvi

Potom stvori nebo I namjesti prestolje svoje na njemu
I bi veče I bi jutro Dan drugi

I stvori zatim suho i nazva ga zemlja a zborište voda nazva more
I reče da je dobro Pa zemlja pusti travu i bilje što ponese sjeme
I drvo poče da rađa plodovima
I vidje ti da je dobro I stvori sunce i mjesec i zvijezde
Da vidjela bude danju i noću

I bi jutro četvrti dan I ti stvori ribe u moru i ptice na nebu

A peti dan stvori na zemlji sitne i krupne životinje i zvijeri
I ti vidje da je to dobro I reče
Da načinimo čovjeka po obličju svojem kao što smo i mi
Čovjeka koji će biti gospodar od riba morskih od ptica
nebeskih i od stoke i cijele zemlje i svijeh životinja
što miču se po zemlji

I stvori ti čovjeka po obličju svojem Stvori muško i žensko
Stvori ih i blagoslovi i reče
Rađajte se i množite se
Tada ti pogleda sa svojih visina na ono sve što si stvorio
Pogleda zadovoljno Lijevom se rukom pogladi po bradi
a desnom po trbuhu I reče
Gle
Ovo je dobro veoma
I bi Dan šesti

A ja pogledah okolo po zemlji
I vidjeh gdje voda zemlju proždire
Gdje sunce vodu pije vidjeh
Gdje zemlja vatru bljuje
Vidjeh zvijer na zvijer da ide
I čovjek čovjeku krv da proliva
Ja vidjeh zločin na sve strane
Ja vidjeh zločin koji ti stvori
Jer okusih plod od drveta znanja
Ja vidjeh jer oči mi se otvoriše
Pa zavriskah
Nije to dobro Nije to dobro Nije
Ova tvoja zemlja
Dobra je samo za tvoje kamenje

To bijaše dan sedmi Dan odmora

Bleki – Jednom ću napisati Nokturno

 

 

Muzika stara

 

 

Ah, to proljeće

 

Proljeće je u nama

 

Čarolija behara

 

 

Jednom ću napisati

nokturno

 

Obrise mu proljećem

slutim

 

Opada cvat  trešnje

ponovo

 

Tražeći svjetlost u kosi

odlutale

 

Tragovima izbrisanim

minulim mirisima

 

Već odavno ne hodem

tamo

 

Ispod svjedoka tvojih

poljubaca stidnih

 

Ledeno je

krijem lice

 

Behar da ne bude tužan

prepoznaće bol

 

Tebe

koja neznano zašto

samo okrenu ponos

i ode

 

Budi dosljedna i nježna

proljeće naše sanjaj

 

TOSE PROESKI – Sve je ovo premalo za kraj /Song – Lyrics

 

 Nezrelost Izlaz  Ludosti

Sve je ovo premalo za kraj,

tu na tvome dvoru nisam vise kralj.

Da se pozdravim s tobom to ne mogu sad,

sve je ovo premalo za kraj.

 

Sve je ovo premalo za kraj,

samo nikome o tome ne pricaj.

Jos ti svaki grijeh pretvorim u sjaj,

sve je ovo premalo za kraj.

 

Ref.

Necu vise da te volim, ne

probao sam al’ mi ne ide.

Zauvijek si moj, izgubljeni raj,

sve je ovo premalo za kraj.

 

Necu vise da te volim, ne

probao sam al’ mi ne ide.

Zauvijek si moj, izgubljeni sjaj,

sve je ovo premalo za kraj.

 

Sve je ovo premalo za kraj,

samo nikome o tome ne pricaj.

Jos ti svaki grijeh pretvorim u sjaj,

sve je ovo premalo za kraj.

 

Ref.

Necu vise da te volim, ne

probao sam al’ mi ne ide.

Zauvijek si moj, izgubljeni raj,

sve je ovo premalo za kraj.

 

Necu vise da te volim, ne

probao sam al’ mi ne ide.

Zauvijek si moj, izgubljeni sjaj,

sve je ovo premalo za kraj.

Stara i Nova era

 

Ne razumijemo  zašto su vakte  podjelili  na staru i novu eru. Danima i ljudima, kao i havjanima sve su ere iste. Izuzetno pogibeljne.

Ovako su se dani  sučelili:  Neki odlaze, neki dolaze. I nema starih i novih dana . Svi dani su isti i traju od 00 do 00 . Po vremenskoj prognozi njih svašta očekuje , što studenog , što prosijanog podneblja. Vjerovatno rujanskih  i lipanjskih takara i cvata.

No, dani nisu naivni, a znaju i zavarati. Eto , garantujemo da će  oni , hejbet insana ko najveće hajvane preveslati i povući sa sobom.

Ovako   dani  jedan drugom opjevaju u razdiok te ljubim, koliko insana gubi dok    uveliko fumaju.  Neki , tek počeli, a neki jako  od latina kupuju  fazon fumo fumare.

Čudno,  kontamo mi ,   pušenje je vrlo kompleksna i   jako čudna stvar. Ne valja pušit , nije dobro po zdravlja. Jopet neki kažu dobro za ten. A i ćeif  je veliki u  svakom slučaju. Mere biti ponekad i nepušačima cigareta se omili pušenje.

Dok popušiš hejbet dana, ono prošo tren, a i insani i insanke  nastavljaju pušiti iz sve snage. Valjda genetska stvar navike. Nešto ko pavlovljev refeleks.

I dok fumaju i ne osjete da ih dani šćepaju ko blentovije i onda su  ga stvarno popušili.  To danima  dođe ko domaća zadaća, a insanima ko smrtna muka.

Što bi poete rekli:

Fumo ne fumo, svakako ćeš popušiti.

U prevodu:

Ne puši na promaji.

Karolina Gočeva & Origjanski ~ Ptico malecka / Song -Lyrics

 

 

Ќе ви кажам два-три збора

Така беше ко сто мора

Една зима – ѕивра ладна

Тој ко птица дојде гладна

Немав ништо да му дадам

Жолта дуња, бело грозје

Немав зборој да го лажам

Морав само да му кажам

 

Бегај од мене, птицо малечка

Бегај навреме не сум за тебе

Како река сум

Река без вода

Како мајка сум

Мајка без рода

Како песна сум

Песна без зборови

За тебе сѐ уште неиспеана

 

Не знам зошто

Не знам кога

За нас двајца нема Бога

Беше гром од ведро небо

Цел ден мислам јас на него

Немав ништо да му дадам

Освен малку горка тага

Немав зборој да го лажам

Морав само да му кажам

 

Бегај од мене, птицо малечка

Бегај навреме не сум за тебе

Јас сум ангел знај

Ангел без крила

Модро небо сум

Небо без птица

Само жена сум

Жена без љубов

е несреќна жена

 

Ти бегај, бегај од мене

 

Бегај од мене, птицо малечка

Бегај навреме не сум за тебе

Бегај од мене, птицо малечка

Бегај навреме не сум за тебе

Бегај од мене, птицо малечка

 

Debina individualna dubioza

Deba  jednom imao veliku dilemu o mogućnosti uvođenja limarenja u takarenje. Razmišljao i razmišljao ali ipak na kraju  odust'o.

Kaže; lim i takarenje ne idu pod ruku. Gdje si u tanježi vidio takarenja.

Žao nam zbog odustajanja  jer to Debi u pravilu  ne pristoji. Napose u izvjesnim pozicijama. A toliko se mučio i razmišljao.

Takođe nam je uskratio mogućnosti ubacivanja jedne nenadmašne blic filozofije u neke riječnike ili enciklopedije.

Mudrost je bila toliko kompresivna ,izvaljana i istucana emocijama i strastima da bi sigurno bila dostojna  mnogih antologija, jal’ književnosti, jal filozofije, ali u najmanju ruku astronomije.

Ako nije prevazišao Aristotela ,Nostradamusa i Dostojevskog, njegova poetika je sasvim sigurno vjerodostojnija od gluposti Dantea, Getea, Šekspira, Njegoša,Borhesa i drugih ubleha. Dobro ; oni su bili hadumi ili hadumice,poneki i tetkice, pa nije teško biti umniji i poetičniji od njih.

Limarenje  ima one minimum  tri i po najpoželjnije karateristike za takarenje: prešanje, kompresija,  valjanje i tucanje. Ima tu još mogućih opcija ali tri i po bi bile sasvim dovoljno. Ali ovo nismo još muhurali ,jer nismo pitali ni Jelene ni ostale ženske dijelove konzilija. Ipak se ovdje najviše o njihovoj svili i kadifi radi.

Poslije višemjesečne nesanice i prerispitivanja Deba je  ipak  odustao i limarenje prekrižio iz popisa istoznačnica  takarenja.

Kaže tandaro , ti tucao, valjo ili prešovao ne mereš ti njoj ni pera odbiti , a kamo l’ je stanjiti. Ona ti ko skočiguma ili neki perpetum mobile.

Što  više naliježeš na nju , pa joj opisane radnje opetuješ i opetuješ;  ona jača i raste sve više i više, i ne prestaje  dok ne implodira ili eksplodira. Šta ti Deba zna kako mu to funkcionira. Nije ni miner ni inženjer; ponajmanje ajnštajn ili neki stručnjak za fisiju.

Ni njima nije jasno kako nešto može i implodirati i eksplodirati .I to skoro u isto vrijeme.Maksimum par desetaka sekundi razlike;ali samo u onim akstremnim slučajevima kad prešanje,kompresija,valjanje i tucanje pomahnita i postane neodoljivo raznostrano.Ili kad je zgorelica u pitanju.

Deba to implodiranje i eksplodiranje svako malo osjeti na sebi.Kad implodira, njemu se sve neki biljezi pojave ko šljive pred kazan za rakiju.Kad ekaplodira isto ko da ga geleri grebu po leđima i ostave krvave pruge. Reko bi čovjek obeznanila se žena, pa ne zna šta radi.

Taki je svaki pametan insan. Postane hajvan.Ženana ga smota i smunta, on se htio ne htio limarstvom bavi. Često mu njena rabota i na obraz iz čista mira zasjedne. Šta sve insan mora pretrpjeti da oluk napravio.

Za nevjerovati, za riplija je, kako se  ljepotica kao ptica feniks, eksplozijom ili implozijom svejedno je; ponovo  rađa .I   još milija, ljepša, bolja,  toplija i slasnija bivstuje.Onda takva  po mozgu; kojeg svaka  hablečina u tren zagubi; rovari i vlada.

Deba ,kakav  je nedokazan, sve  nešto misli  kako mu ta neka, za valjanje  od rođenja zrela mozgovne smicalice pravila. Nije mu jasno kako je njegova glavurda, više neki oveći cocin bubanj, mogla izaći iz onog grmića, malog majušnog a tanušnog. Nema veze što je majčin. Prvi miris u životu koji čiovjek udahne je miris đardina, kaže Dobri.

Natakarim ja đardin.Pored tolikih lijepih narodskih imena za papalicu malu,a nezasitu ,on izabro da je bašćom zove i to malo većom.A opet sve nekako ko da ima pravo.Moraću,kaže Deba sam sebi,malo više razmislit o imenima slatkice moje.

Kasnije , kad mu se glavurda izbalansirala sa onim bez mozgašem, on se ibretio kad onaj dole nešto radi , a mozak mu u isto vrijeme eksplodira ,kad onaj implodira. To mu nije imalo nikakve logike. Na te neke implozije i eksplozije, to vremenom uhavizo, iako nije razumio.Kako neki tako neki malen stvorić može u kosmičkom smislu remetiti logičke principe? Nelogičnica jedna draga.

Skonto on da mu to ko struje dejstvo dođe. Gdje god te struje strefi svog te potrese. Eto taj naučni princip elektriciteta i prvodnika i gromobrana shvata.

Zato on zabode svoj gromobran u prizemljenje in misli da je siguran. Viđu vraga, njega opet nešto hek posred mozga i sve mu vijuge poremeti. On uporen kakav je bio, stalno sve ponavlja, opet i opet i više od dvadeset puta, obnoć. Ono uvijek isti rezultat:

Ex capito, ex astris ex nihilo riknuta scientia poetica. Što će reći takari lud zbunjenog.

Fizički nikad problema nije imao ;to smo pročitali. Ali da skonta i shvati pogančerku nikad nije mogo. Ko će je skontat il’ shvatiti od čega je sazdana kad funkcionira na antigalaktičkom principu?!

Nema struje, a drma ko tri puta po trista osamdeset volti i sto wati. Ti je valjaš, kompresuješ, tucaš, bubaš, takariš, tandaraš (sada bi Deba nabrojao i objašnjavao njemu 130 znanih sinonima i još namjerno ispušteni koji pride), ali vremena se za to nema pa ga skratismo.

Daj ba Deba ,skrati , daj pouku; kad već o basnama pričaš.

On ni habera, već nastavlja. Ti sve činiš da joj se umiliš ,a ružica te strujom mlati. Nisam nikad čuo da šećer ima veze sa strujom. Nije baklavica , ni slatko ili pekmez da  joj se  onaj naš slunto umiljava.

On se tamo kofrči ,maltene te buba u prsa junačka, a ona ga samo tresne i on u bandak. Mora mu se hitna zvati i vještaćko usta na usta davat. Nekad ni to, pa ni sajle dizaličke ne pomažu.

Jes da je blesav ko da mozga nema; ali kako će u bandak pasti kad vidi tu rosnu antigalakticu. Umjesto da se ukruti i počasnu stražu antilogici živahnoj i raspjevanoj, joj mamo mamice, daje i daje, ako treba danima, on svako po sata-sat ,meita se igra.

I kakvu bi pouku izvoljevali kad se bezmogovni gromobran i antilogičnica i antigalaktica stanu u limarenju naduravat stanu.Tu pameti nikakve nema ,a opet mišterija i nauka živa.

Ukoliko smo se mimoišli u mišljenju , ondarake vi dajte pouku u ovoj našoj mozgalici.

Možda ste vi pametniji;nikad se ne zna.

 

RADMILA KARAKLAJIĆ – Ako ljubavi nema / Song – Lyrucs

 

Pogled u dubinu duše  Nježnost Ljubav se gasi

 

Teska bese noc,

Kao poslednji dah,

Nekog sto izgubi sve.

Negde,mozda sad,

Kise skrivaju plac

Ljubavi neke sto mre.

 

Moj bol pun je suza,moj dan nema sunca,

Al’ ti neces cuti vapaj srca mog.

Neka kise liju,nek me vetri biju,

Moj bol,bice samo moj!

 

Ako ljubavi u tvom srcu nema,

Necu suzama da je trazim ja.

Ako ljubavi u tvom srcu nema,

Necu suzama da te zovem ja.

 

Teska mi je noc ,

A jos tezi dan,

Kako da prodjem kroz grad?

Kad na licu mom

Ocaj ureza trag,

Sta,ako sretnem te tad?

 

Moj bol pun je suza,moj dan nema sunca,

Al’ ne ,necu da me takvog vidis ti

Neka kise liju,nek me vetri biju ,

Moj bol ,bice samo moj!

 

Ako ljubavi u tvom srcu nema,

Necu suzama da je trazim ja .

Ako ljubavi u tvom srcu nema,

Necu suzama da te zovem ja. 

 

 

Bleki – Kada se budem opraštao

 

 

Kada se budem opraštao mila

biće to u osvit

novi dan će biti prelijep

a ti orošena poljubcima mojim

 

Kada se budem opraštao mila

pjevaće pjesme naše

za novi prelijepi dan

a ti nećeš plakati ljubavi

 

Kada se budem opraštao

zaustaviću bol i vratiti ga

na staze prošlih dana

da se ljubavi uči

 

Kada se budem opraštao

rasuću suze

nek ko kapljice sreće

plove snovima nedosanjanima

 

Kada se oprostim od tebe jedina

sebi neću ostaviti ništa

da bilo šta uzmem

ubilo bi Malog Princa