Autor
Hajro Šabanadžović
Blagi dan Svjetlost blagdana
Radost blagdana Bosna je zemlja Božije milosti
Blaženost Djelić Univerzuma
Milost Molitva
Poslijednja molitva Oprost
a
Crveni cvijet ljubavi Ona Sanja
Plavetna bašta Prozračni snovi
Moja tišina i sni Sniježi nad poljem ljubičica
Razgrćući pepeo djetinjstva
posipam se njim
sve žešće ostajem sam
da znam kako
ostao bih neoplakan
i radostan
Razgrćući pepeo djetinjstva
sve češće nedostaju
sličice i klikeri
bojeni srećom
kikice i ručice
osunčane ljubavlju
i nježnošću đardina
razgrćući pepeo djetnstva
pretvaram ga u konfete
i bacam nebu
da mi ih vrati
kao čaroliju duge
koja nestašno treperi
i ljepotom lede vrijeme
Zimska noć punog mjeseca
Ona spava
Pada snijeg
Plavetni ledenjaci
U đardinu ljubavi sniježi
Snježno jezero
Bila je ponoć punog srebrenog mjeseca
jedne davne raskošne zime bogate prtinama boli
kada je Malena neopozivo odlučila da usnije
sjećam se k'o da maločas sklopi oči
prelijepa bješe plavetna djeva moja
i još uvijek snivjući dobrotu njenu srce voli
ponestaje mi daha a u očima pada snijeg
umorna je bila ljepota mila
jako umorna
slomila se nedugo prije
uznesenjem naše krhke djevojčica
slutilo se neće dugo
sleđena ko plavetni ledenjaci
koji ne znaju gdje će
da ostanu zanavik ko sleđene gromade
ili da se skrše ko krhke pahuljice o hridi
u ponoć kad se Božić radošću umiva
rubinove usne položi na moje zabezeknute
osjetih titraje odlazećeg daha
volim te mili moj
zagrli me još jednom
budi jači od rastanka
i nemoj da bi mi suzu pustio
i nisam
nikako nisam
nema svjedoka
čak nisam ko godina zaplakao
ako znate kako je to
od rose u mojim očima
pored našeg đardina ljubavi
ne vidjeh suze svoje
a izlih čarobno snježno jezero
u kojem nikad ne sviće zora
orošeno u tisuće i tisuća boja
za svaki naš dan jednu
nježnu i čednu
mojim prelijepim djevojčicama nalik
a nad zaleđenom rosom
još uvijek plavetni snovi sniježe
strpljivo čekajuć osvit
Jutros se probudih malo tužan
a dan nikako nije za tugu
prelijep je za pjevanje
o ljubavi
Tebi i o tebi mila moja
sanjah
ležim pokraj Modre rijeke
mirisima djevičanskih ljubičica
obljubljen
Kamena gromada
Mudrošću
tisućljetnim
kamima
Bosanskim nalik
mi šaptaj prosu
Sretan si ti
maleni moj
bolan ali sretan
klekni
u molitvi
Jedinom
skrušeno reci
ne daj
Milostivi
čeda tvoja
Bosnu moju
zemlju Božije milosti
Sarajevo moje
Grad čednosti
rijeku Modriju od sanja
da mi iko dira
još poniznije
Mu
reci
čuvaj mi i svu djecu
utrobe moje
i one djevičanske ljubičice
dušom rođenu
Hvala Ti Gospode
Molim Te
Ti oprosti
meni glupku neukome
na nerazumu
što sjedine vlastite ne poštujem
Mladi mesec se pojavio
iznad vlažnih od rosa poljana.
Mili, daleki, tuđi – dođi,
da budem tvoja dragana.
Danju se skrivam, danju ćutim.
Migne li mesec – ne mogu da se borim.
U noći punoj mesečine
za dragim ramenom od želje gorim.
I ne pitam se: Ko je on?
Na usnama ći saznati tvojim.
Danju su zagrljaji samo grubi,
danju se samo zanosa bojim.
Od gordog đavola muči me strah,
pa lažem s osmehom na usnama.
A noću – mili, daleki, tuđi…Ah!
Mesečev sjaj je nad šumama!
Plače cura pored dveri što u blistave vode dvore,
u dvorima ko srebro smijeh se čuje, pjesme ore.
Plače cura i mrzne se od jesenje hladne bure,
i promrzlom rukom briše suze što niz lice cure.
Sa suzama ona samo tvrdu koru kruha prosi,
od srama i uzbuđenja glas joj molbu jedva nosi.
Al od buke praznovanja ne čuje se njena želja,
i curica stoji, plače pored smijeha i veselja.
pB
La mamma
Ils sont venus,
Ils sont tous là
Dès qu'ils ont entendu ce cri,
Elle va mourir, la mamma…
Ils sont venus,
Ils sont tous là,
Même ceux du sud de l'Italie,
Y'a même Giorgio, le fils maudit
Avec des présents plein les bras.
Tous les enfants jouent en silence
Autour du lit ou sur le carreau,
Mais leurs jeux n'ont pas d'importance,
C'est un peu leurs derniers cadeaux
À la mamma, la mamma…
On la réchauffe de baisers,
On lui remonte ses oreillers,
Elle va mourir, la mamma…
Sainte Marie pleine de grâces
Dont la statue est sur la place,
Bien sûr vous lui tendez les bras
En lui chantant Ave Maria,
Ave Maria…
Y'a tant d'amour, de souvenirs
Autour de toi, toi la mamma,
Y'a tant de larmes et de sourires
À travers toi, toi la mamma.
Et tous les hommes ont eu si chaud
Sur les chemins de grand soleil,
Elle va mourir, la mamma…
Qu'ils boivent frais le vin nouveau,
Le bon vin de la bonne treille
Tandis que s'entrassent pêle-mêle
Sur les bancs, foulards et chapeaux.
C'est drôle, on ne se sent pas triste
Près du grand lit et de l'affection,
Y'a même un oncle guitariste
Qui joue, qui joue en faisant attention
À la mamma, la mamma…
Et les femmes se souvenant
Des chansons tristes des veillées,
Elle va mourir, la mamma…
Tout doucement, les yeux fermés
Chantent comme on berce un enfant
Après une bonne journée
Pour qu'il sourie en s'endormant,
Ave Maria…
Y'a tant d'amour, tant de souvenirs
Tout autour de toi, toi la mamma,
Y'a tant de larmes et de sourires
À travers toi, toi la mamma
Que jamais, jamais, jamais
Tu nous quitteras…
Mama
Došli su,
Svi su došli ovamo,
Čim su čuli taj vapaj,
Umreće, mama …
Došli su,
Svi su tamo,
Čak i sa juga Italije,
Došao je čak i Giorgio, prokleti sin
Sa rukama punih darova
Sva djeca se šutke igraju
Oko kreveta ili na podu,
Ali njihove igre nisu važne,
To je njihov poslednji poklon
Majci,majci…
Milujemo je poljupcima,
Poprtavljamo joj jastuke,
Umrijjeće, mama …
Sveta Marija milosti puna,
Koja kao kip postojiš u sobi
Milosno je primi u naručje
Pjevajući Ave Maria,
Ave Maria …
Toliko je ljubavi, uspomena
Oko tebe, mama,
Toliko je suza i osmijeha
Preko puta tebe ,kroz tebe, majko.
I svi ljudi su bili tako topli
Na stazama punim sunca,
Umrijeće, mama …
Neka svi piju sveže vino,
Dobro vino dobrog grožđa
Dok se na klupama mješaju
šalovi i šeširi.
Smiješno je, ne osjećamo tugu
kraj velikoga kreveta i ljubavi,
tamo je čak i ujak gitarista
koji svira, koji svira pažljivo
majci, majci…
I žene se sećaju
Žalosne pjesme večeri,
Umreće, mama …
Polako, oči zatvorene
Pevaj dok si dete
Nakon dobrog dana
Da se on osmehne dok spava,
Ave Maria …
A žene se sjećaju
tužnih večernjih pjesama.
Umrijeće mama.
Polako, zatvorenih očiju,
ljuljajući dijete u kolijevci,
nakon dobroga dana,
da se osmjehuju dok tonu u san
Ave Maria…
Toliko je ljubavi, toliko uspomena
Svuda oko tebe, mama,
Toliko je suza i osmijeha
Preko puta tebe, kroz tebe, mama
Koja nas nikada, nikad, nikad
Napustiti nećeš
Znam češljati ženske kose
veoma nježno
staroegipatski lagano
sa biskanjem i pucketanjima
skoro do uspavljivanja
ali dašci između drhtavih usana
dodiri tijela ježe do milina
onda se sve pretvara u nestašluk
kosa se ponovo zamrsi
pa opet odmrsi
ukrug
do broja jedan
i nazad
dok ne svane zora
tada treba slaviti novi dan
život je prelijep
potrebna si mi
i ti to znaš
velika si djevojčica
tajne za tebe nema
ne sakrivaj se
dok se pola riječi gubi
u jecaju ah taj predivni život
ostaje ton univerzuma
zapisan u kriku
mamo mamice mila
pomagaj
Autor
Hajro Šabanadžović
Božić
Božije blagodati Ponoćka
Božićna ljubav Božićni sjaj
Božićni vatromet