Ponekad riječi mogu kvariti ugođaj.
Ni te tengo ni te olvido
Yo no sé que hacer contigo
Ni te tengo ni te olvido
Ni quiero seguir así
Juguete de tus caprichos.
Para que quererte tanto
Para que tanto deseo
Para que este loco amor
Que lo quiero y no lo quiero.
Y es que ya me acostumbré
A tu forma de entregarte
Al calor que hay en tu piel
Y al placer de acariciarte.
Cuando te sientes mujer
No hay cariño para darte
Cuando te sientes mujer…
Que daría por tener
Tus caricias cada día
Y poderte complacer
Cada vez que fueras mía
Que daría por saber
Que jamás te perdería.
No acierto a ver el camino
Que me separe de ti
No puedo seguir contigo
Ni puedo vivir sin ti.
Que daría por tener
Tus caricias cada día
Y poderte complacer
Cada vez que fueras mía
Que daría por saber
Que jamás te perdería.
No acierto a ver el camino
Que me separe de ti
No puedo seguir contigo
Ni puedo vivir sin ti.
Ne mogu te imati ni zaboraviti
Ne znam šta da činim sa tobom
Ne mogu te imati ni zaboraviti
Ne želim da slijdim sirenu neznajući kuda leti
Učinili smo mnogo toga bez razmišljanja
igre tvojih mušica
Zašto te toliko volim
zašto tolika žudnja
Zašto ova luda ljubav
koju oboje želimo i ne želimo
U tome što imam postajem vičan
tvom načinu predaje
toplini tvoje kože
do želje da te zadovoljim
Kada se osjećaš kao žena
zar nije ljubav koju poklanjaš
kada se osjećaš kao žena
koju ću se pokloniti
da te zadovoljim svaki dan
i biti u mogućnosti da ti udovoljim
svaki dan kada si moja
kada ti stavljam do znanja
da te nikad neću izgubiti
ja ću propustiti da vidim put
koji će me odvojiti od tebe
ne mogu da nastavim sa tobom
ne mogu živjeti bez tebe
Šta ću ti pokloniti
da te zadovoljim svaki dan
i biti u mogućnosti da ti udovoljim
svaki dan kada si moja
kada ti stavljam do znanja
da te nikad neću izgubiti
ja ću propustiti da vidim put
koji će me odvojiti od tebe
ne mogu da nastavim sa tobom
ne mogu živjeti bez tebe
.
Mene nikad ne pitaju:
– A gdje si ti?
Nemaju potrebe.
Znaju da sam još uvijek tu.
Na mene sve vrebaju ko Meleke.
Hoće da me uznose u visine.
Ja im kažem:
-Nemojte mene ne znam letjeti.
-Ha , a znaš po vaskoliki dan i noć voljeti, pride sniš i tupiš.To mu dođe isto. Letjeti i sniti. Ti se samo pristavi. Mi se pobrinemo za sve.
Sreća moja, nisu upotrebili izraz šiljiti. Ne sviđa mi se. Nikako mi se ne sviđa.
Nedavno me jedna Mala Velika princeza plaho iznenadila , jer me pita sasvim ozbiljno:
-Tko si ti?
Zbog toga je volim, ne zato što je ozbiljna , već zato što me kao ozbiljno pita nešto , a to njoj smiješno i neozbiljno, a ja znam da me sto posto treha.
Dobro, sasvim je iskreno volim , jer se samo tako ona može voljeti.
– Jes'si se sada pokazo svaka čast ,a poetika, sciencia i licencija, vokacija i naglasak, romantika i semantika.
Ne zna šaptač da muku mučim:
-Znam ja sve šta bi’ reko. Ponekad nešto i zapišem.
Al čim pomislim na nju, ne čim pomislim već i prije toga,( a uvijek mislim na nju) , mene konja, presječe dah ne mogu da dišem. Labrnja mi se objesi i sama pravi grimasu na kojoj se može čitati:
-I am zabezeknut , mila moja . Pusti me da sa tobom sanjam i ne daj da zaspem da mi san ne pobjegne.
Kontam nisam levat ili habllečina , da joj odgovorim tko sam ja, pa mi pobjegne.
A ne mogu ni da joj odgovorim, onako direktno, po mahalski.
Kod nas nema ništa okolo. Naučili,direkt u sridu.
Joj ljudi moji, kako je lipa ta srida. A baška bliža i dalja okolina.
Lukavi smo mi mahalaši i skontali fol.
Mi skupili tu raskoš, tu ljepotu , tu milost , nevinost i dobrotu, a pusta drhti i biba se, na jedno mjesto . U celofan sa cvijećem duginih boja sve zamotali i ljubičastom vrpcom , svijetlije boje, violetne sve zamotali.
Rekoše nam da je to boja ljubavi koja se vješto od nas skriva.
Nije se uspjela sakriti.
Tako sve to sa vrpcom u paketu đardinom prozvali.
I taj nam đardin ne ide iz glave. Posebice, zbog te violetne vrpce svjetlije boje, koja nam po duši rovari.
Srce je već odavno u bandaku , bez daha ostalo , samo se koprca i ponovio bandači.Na dušek i jastuke, dakako.
Otud oni trikovi: Jastučiti i dušečiti. Ima joj puno tih plahih naziva kada se bandači. Ne mremo vam mi sve iskantat. Skontajte vi koji.
Vratimo se tematskom pitanju.
Ovo nas podsjeća na jednu razložnu i časnu diskreciju .
Vidi on da smo se mi đardina dofatili, a kada tamo krenemo, zaboravimo šta smo hotili rijeti. I ne izlazimo heftama.
Naučili me nisu da lažem , pa ja sve onako, okolo kere pa na mala vrata:
-Te ‘vaki sam ti ,te , ‘vakav, al’ svakav nisam, i da znaš, ako čuješ da sam taki i taki, lažu te bona garant. A jesam taki i taki.
Ni ja sam sebe ne razumjeh ,šta joj nisam ispriča i šta sam zaobišo. Valjda takve sorte rođen ,nema treće. Ili nema diraktno ili zaobilaziš kad te pitaju, mislim stranci. Ne razumiješ. Ne zato što stranjski govore. Nego što sam gluv. Kroz jedno uđe kroz drugo izađe. Biukvalno. Jungfer u ušima.
Kad te male princeze pitaju, ja ko bekan , ko malo janje za maženje, u sebi kontam da sam delfin, ona zna da si konj konjski, ali pušta te da maslaš.
Ne znam kako je zadovolji odgovor. Znam ponovo će me pitati, nije ona džaba kraljevskog roda. Na licu joj piše. Skoro ništa mi ne vjeruje. Ono skoro me tješi, znači ima joj šansi, da skontam ko sam.
A znam ko sam, ali ne mogu joj reći ,uplašiće se dite malo.
Ali jok , šejtan , šeret jedan ima. On joj sve otkucava. Ko fol šali se, da joj se umili. A glupko da ne mere veći biti. Klepetalo. Pa joj reče:
On ti , mila moja , jedina ljubavi , nije od ovog svijeta, ni poetski ni figurativno.
Ovo poetski , znači niko ga ne benda ni ena procento. ( Moram se malo praviti poliglota, šenkrat plaho, moram sam sebe hvalom nafajtat.)
On figurativno ,za insane kao da ne postoji. A njemu milo a je tako, jer rahat mere da sanja i da snove grli.
Il’ se kaže more. Ne mogu i ne znan van ja ti priorodopis oli pravopis, po mjeri onih što turaju ono h i od hajvani i đe triba i najčešće pođeđe gdi ne triba.
Ono figurativno još znači da mu je figura, odnosno jedna noga od figure na onom dunjaluku.
Kako onom dunjaluku? Ko da vi ne znate koji je.
Aba zo, vi mislite jal pržun, jal hladovina.
E nije ni skonto na koji će. Jazuk. On je od dobrih i ima bjanko pozivnicu da bira. Znamo mi za reč blanko, ali mi naučili na ono riva nera, riba bjanka . A bome se često družili sa nekim Bjankama , čak i onom , onog, anamo onog Đegera . Nismo bježali ni od Roze, Bjondine, Negrine…
Joj , mamo mamice. Dobre su one curice, ali nisu ko ove naše.
Bosanske. Mere i Balkanke.
Nema merhameta i dobrotvorstva , samo su dobro karitativne. Ono po Caritasu .
A šta ste vi mislili.
Joj , jesu vam misli otišle otišle anamo onoj finti. Alčaci ste vi. Nećemo vas ružiti.
Ali Bosanke moramo. I Balkanke.
A Mehmeda , a bome i mene je stara majka karala. Zbog zora, jabuka i Zlatija. Joj jesu sve jedre , zlatne i crvene. Haman ko baklavica kad je u ruku primiš.
Šta vi ne volite baklavice. Joj hablečina mila majko stara.
Ne ide mi se u pržun da me tamo čitavu vječnsot roštiljaju, onako ljudski. Jal vruće , jal vrelije.
Vođe, u srcima i ona treća mogućnost: još vrelije.
A ne ide mi se tamo gdje je uvijek hladovina, red i mir. Tamo bih tek nagrabusio. Ima tamo , hejbet mojih jedinih pravih ljubavi i znam , jedva me čekaju.
Čim bi me vidjele , u istoriji/historiji/povijesti đardina ispod koje vječno teku rijeke, bi se prvi put desio veliki incident.
Poletjele bi prema meni sa osmijehom na licu. Meni srce ko amper , pardon empajer state ili barem drvena džamija u Himzarinoj , vrh Sumbul Avdine , Bjelave bluz sistem.
Jes ,kako ne .
Radovanje, aha malo sjutra.
Morao bih začepiti uši:
-Ha , ja ti jedina prava ljubav , ljubavi?
-A gdje si ti do sad , konjino jedna draga?
-Je si li naučio tamburati ili samo nastavi prebirati po ženskoj ljepoti hajvanu mili?
-Vidjela sam ja šta radiš dolje nesrećniče jedan , mili moj?
– Šta si mi donio. Jesam rekla da mi spremiš onu zlatnu narukvicu, milo noje?
Ostale bi zagraktale:
– Šta narukvicu ,vreću bona ,vreću zlata si trebala zaiskati, iako nije riđobradi. Hvala Nebu dragom na Princu Malom.
– Dobar si ti, dobro nam došao, ljubavi
Ne bih vam znao rjeti , da li bi koja šljaga pala.
Da sam zalužio jesam . Što jes’ , jes’.
A i nešto mi se u zadnji vakat omililo biti tu. Makar joj ( omaklo se tebalo još) malo.
Kažem:
Nigdje neću pobjeć. Šta ste navrle.
Ali mene niko ne benda, ne rekoh li.
Ja jado , još uvijek dumam.
-E kako ćeš bolan miloj , princezi , djevojčici tako rekuć, to ispričati.
Ima da te nema ili ima da nje nema.
Grlice su plahe, namah se uplaše i samo prhnu tamo gdje plavet blista. I tišina i sni vladaju.
Ali skonto plan. To se kod nas zove tura jazija. Neki to krste pismo i glava.
Ali bit je ista. Baciš metalnog bugara u vis. Ako padne tura ( pismo) ideš u pržun . Ako padne jazija (glava) ideš Grlicama na vjeronauk . Ako imaš sreće i novčić ostane u zraku ili ga gavran mazne , ostaješ na ovom dunjaluku.
Šta vi mislite koje su mi najmanje šanse? Pravo da vam rečem , ja , neuka bjelavska blesa nikako to ne mogu skontati. Puno je to opcija za nas. Uh tri.
Mi volimo ono ; ovo ili ono, tećeg nema , osim sride i đardina. Ali tamo ti ni mozak, ni računica ne tribaju. Tamo slavuji i pjesma vladaju.
Ha, čuli ste za Bokača. Niste. Onda ni nemojte. Mane više. Mislim priče.
A ovom ili onom , možemo pričati , samo ako novčić ostane u zraku.
U stvari , ja najčešće sebe pitam :
– Zašto sam.
Decenije i decenije sam protračio dumajući o tome.
Sada na kraju puta znam.
Odgovor je tako jednostavan i lijep.
Kao i život.
Kao ljubav i tuga.
Rođen sam ,
da bih volio
Tišina i sni.
Lipo mi je.
Ne da mi se buditi.
Tebe ne pitam:
A gdje si ti?
I sama znaš ;
u mom srcu djetinjem.
Ode Moto da se Mota.
Ode Oto da se Ota.
I tako svaki dan , dok čekaju Godoa.
Bio jednom jedan uzdah
bila jednom jedna sjena
bio jednom jedan covjek
bila jednom jedna zena
Bio jednom jedan mangup
bila jedna cura cedna
imali su svoju pricu
bila jednom ljubav jedna
Ref.
Stotinama godina
ponavljaju se teme
bila jednom ljubav jedna
ali kratko vrijeme
Bio jednom jedan sapat
jedan vrisak bola
dvije usne, dodir jedan
i istina gola
Ponavljaju se teme
Ref.
Pogledaj malo bolje, pogledaj oci moje
upamti svaki delic lica mog
ove dve nove bore tebi nocas jasno zbore
jednu stvori ti, a drugu bol
Ref. 2x
Ostaces zauvek srcu drag
zauvek si ostavio trag
volim te, al’ uzalud je sve
jer vise ja ne mogu da ti verujem
Voleh te kao Boga, zenicu oka svoga
sve dok me nisi ranio
ako bih oprostila, ne bih zaboravila
Ref. 2x
C'est le vent qui soulève
Une mèche de cheveux
C'est un jour qui se lève
Un rire au coin des yeux
Un salut aux passants
Qu'on ne reverra plus
La course d'un enfant
Qui traverse la rue
Un peu de bois qui brûle
Quelques mots de refrain
L'horloge qu'on recule
Quand l'automne revient
C'est l'éclat d'une rose
Au milieu du jardin
La vie c'est toutes ces choses
Faite de petits riens
Le départ d'un ami
Les saisons qui reviennent
C'est une voix dans la nuit
Qui murmure je t'aime
C'est la main que l'on pose
Au creux d'une autre main
La vie c'est toutes ces choses
Faite de petits riens
C'est un coeur dessiné
Au doigt dans la fenêtre
C'est un rêve brisé
Un autre qui va naître
C'est te dire tous les ans
Joyeux Anniversaire
C'est un chêne devant
La maison du grand-père
C'est le goût du bon vin
Debout dans la cuisine
La lumière du matin
Les enfants qui dessinent
C'est le temps qui s’enfuit
C'est l'amour qui s'en va
C'est le son de la pluie
Sur la tôle du toit
La route que l'on suit
Le doute que l'on traîne
C'est une voix dans la nuit
Qui murmure je t'aime
Les sourires que l'on lance
Les larmes qu'on retient
La vie c'est toutes ces choses
Faite de petits riens
C'est ta voix dans la nuit
Qui murmure je t'aime
La vie c'est quelque chose
Quand même
“Sve ove stvari”
Vjetar koji udiže
Pramen kose
Dan koji se rađa
Omijeh u zakutku očiju
Nazdravljanje prolaznicima
To više nikada nećemo vidjet
Trčanje djeteta
Koje prelazi ulicu
Plamen drva koja gore
Nekoliko izrečenih riječi
Sati koji se vraćaju
Povratak jeseni
Blistanje ruže
U središtu vrta
Život je sve to
Od malih nogu
Odlazak prijatelja
Stađuni koji se vraćaju
To je glas u noći
Koji šapuće da te volim
To je ruka koju podarimo
Nježnosti druge ruke
Život je sve to
Izgrađen od sitnica
To je srce crtano
Otisak prsta u prozoru
To je neostavreni san
Još jedan koji se rađa
Ono što ti govorim svake godine
Sretan rođendan
To je hrast u dvorištu
Djedove kuće
To je okus dobrog vina
Sto u kuhinji
Jutarnje svjetlo
Djeca koja slikaju
To je vrijeme koje bježi
To je ljubav koja nestaje
To je zvuk kiše
Po krovu
Put koji slijedimo
Sumnje koje privlačimo
To je glas u noći
Koji šapuće “Volim te”
Osmijeh koji darivamo
Suze koje suzdržavamo
Život je sve to
Od malih nogu
To je tvoj glas u noći
Koji šapuće Volim te
Život je nešto
Zaista!
Autor
Hajro Šabanadžović
Tango za moju plavetnu ružu On je tako sam
Snovi lebde Srce gori
Plavet leprša Nada tinja
Danas je subota 3. Decembar / Studeni 2022.
Definitvo , ovako vam stvari stoje sa ovogodišnjim danima:
337 daun, oliti noga, ili jednostavno iščezlo. I pored najbolje volje za laganje, ne mremo se odlučiti i reći da nema više 28 do kraja godine.
Da je prošla ili ona prije nje, ili barem ova što ide nova godina, rahat bi vam mogli reći da do kraja ima još samo 29 dana. Ovako , obrazli, prijavljujemo kako treba. A to je po vojnički sitno.
Malo smo zabrinuti.
Čitamo, ljude već uveliko hvata pretprazničko raspoloženje.
Nećemo reći kome je do slavlja?
Ima onih koji su čija je bol neizmjerna i ne vide smisla u bilo kakvom slavlju. A ne bi tako trebalo biti. Bol je bol. Ali ponekad se mora bar na tren zažmiriti, utišati otkucaje vrištećeg srca i pokušati shvatiti , da se nešto moralo desiti.
Život je samo jedan i Bog Milostivi je veoma tužan kada su njegova čeda tužna.
Svaki dan je poklon od Boga , lijep i vedar. I svaki dan treba slaviti. A ne neke tamo praznike. Njih su ljudi izmislili , radi svojih potreba i hirova. A to su lažna slavlja.
A ovaj mjesec ih ima , nije da nema. Evo recimo hanuke, pa dan Armije, pa Božić i na kraju ko biber po pilavu Novogodišnji blagdani. Ima i onih između , raznih i intimnih. Vi mislite sada će neminovno pasti neka priča o dotičnoj, doticanju i intimisanju. Danas vam se taj san neće prisniti.
Danas smo praznično raspoloženi. A svaki praznik se počinje riječima:
Alelujah.
Aleluja
Hvala i slava Bogu
Tri monoteističke (?) religije tri molitve. Korijeni im isti , značenje skoro isto.
Riječ “Aleluja” dolazi od hebrejske riječi “halelu-Jah”. “Halelu” znači “hvalite”, a “Jah” je skraćeno od “Jahve” – “Bog”.
Prevod je :
Hvalite Boga
Ovaj radosni usklik se upotrebljava u crkavama tokom cijele godine osim za vrijeme korizme.
Da li to znači da je crkva odredila da u vrijeme priprema za Uskrs ne treba slaviti Boga,mi ne znamo?
Katolička crkva je i preinačila značenje i umjesto :
– Slavite Boga.
kažu
-Slavite Gospodina.
Ista crkva i Boga i Isusa oslovljava sa Gospodinom.Laicima biva nejasno kome se obraćaju kad kažu Aleluja(h).I ovo h se uglavnom izbacije.Vatikanu zvuči isuviše hebrjski ( jevrejski) .
No, uoči blagdana, koji samo što ne kucaju na vrata ne želimo biti cjepidlake i zekerala, pa upotrebiti neku lošiju , ili ne daj Bože ružnu riječ. A nisu riječi loše ili ružne. Ljudi ih opotrebljavaju u lošim konotacijama. Da obezvrijede ili uvrijede nekog ili nešto.
To čine oni ogorčeni i povrijeđeni, kojima je zlo učinjeno.
Njima će se oprostitii , jer će vremenom shvatiti da se ružnim riječima ništa neće postići .
Ima onih koji govore ružne riječi iz obijesti, zlobe, zavisti ili zla. A to nisu odlike dobrih ljudi, dostojnih ljudskih bića , kao najsavršenijeg Božijeg stvora.
Ružnim riječima svako ponižava samo svoju ličnost, i svetost svoje porodice, a ne one koje žele poniziti. Treba razmisliti pa izgovoriti ružnu riječ. Ako to postane navika kao poštapalice, ne stiže se nigdje. Postaje se bezobrazno, nevaspitano, nekulturno netolerantno biće koje je izgubilo životni smisao.
Riječi su ogledalo naše duše. Ono što izgovaramo dolazi od nas, od naših shvatanja života , znači to smo mi.
E sada vam je jasno zašto Hvaliti i Slaviti Gospoda svaki dan. Pomenom imena gospodnjeg naše biće postaje uzvišenije i nema želje , ni vremena povrijeđivati ni sebe ni druge ružnim riječima. I uvijek nam trebaju biti na umu misao jednog poslanika .
-Ne hitaj da izgovoriš riječ , da ne uvrijediš Gospoda Boga Jedinog svoga.
A kod Boga su Poslanici svi jednaki, on ni jednog od njih ne razdvaja mimo drugog. Svi oni jednako naukuju.
Danas nemaju ni poete ni prevodioci bilo šta dodati.
Svi kliču:
Alelujah.
Svi pjevaju:
Hvala i Slava Bogu Gospodaru svijetova
Dakle kao što vidite danas vama ne trebaju ni poete ni prevodioci.
Ono ko biva , sve vam je jasno.
AHA. kako da ne.
