Bili jednom,u nekom vaktu u jednoj Bjelavskoj mahali Fata i Mujo.Mnogo se zavoljelo dvoje mladih.Branili im dušmani da se susreću.Ne znamo jal’ mater il’ otac Fatin.Otac begovski tiranin bio.Majka begovica puno mlađa,jedva tries’ petu nabrala. U neljubavi Bega se bojala pa i ona stroga,tvrda,bez radosti dane nije ni brojala..
Daklen Fata begova kći,a Mujo sin siromašne udovice.Vehta ,neopstajuća kombinacija.Fata lijepa na mater bila,ni upis vila joj ravna nije,pomalo šeret.Mujo delija,kršan,zgodan razgovorljiv i ugursuz.Za svaku žensku otrov mogao biti.Ali jok,njemu Fata iz glave ne izilazi.Ni on Fati iz srca.Valjda tako suđeno bilo.
Dogovorili se mladi kako da budu jedno sa drugim.Fata spavala na spratu uz dva demirli penđera.Pod jednim penđerom ašlama,pod drugim tunja.Po debelom akšamu Mujo bi se popeo na trešnju, primakao se prozoru i kroz rešetke bi proturio srednji prst.Jedino se tako mogli doticati.Nijen ion bezobraštine nike smišljao , nego rugi prsti bili kratki.Fata bi ga i milovala i milkila.
Navikao on na milovanje.Merak bi ga strefio posred nerva simpatilusa i tada htio nestio, moroi brstit trešnje.Ponekad mu prst bio vlažan i slipav,on nije obraćao pažnju.Konta vrućine su,prst se od milovanja znoji.Malo mu neobično bilo što mu prst na žensku tukne.Ni na to nije obraćao pažnji.Misli Fata je plaho belajli žensko.
Kandilje nisu palili da ih neko ne bi prozento.Da nije bilo džamije Mujo nikad Fatu ne bi sreo, vidio i prepoznao. I šta ga mi znamo kakav bi se rada zeman naštelio.Jes’ da je Fata po starinski ulicom i u džamiji nosila zar.Ali je nestašna bila i kad god bi Muju vidjela digla bi zar.Kanda joj u lice,u oko nešto upalo. Pa trljaj,pa trepći,pa žmirkaj , išareti na Muju,sve dok zamalo oko ne bi iščašila.Da joj ne bi trešnje i tunje mogla je na bigajri hak frljava postalti.
Oteglo se ašikovanje.Sreća da su ašlame i tunje rađale u različito vrijeme.Trešnja rodila,Mujo i Fata sve ašlame u par dana pobrstili.Fatin otac se ibretio što te godine trešnja nije rodila. Kad bi mu dosadilo penjat se na ašlamu Mujo bi se peo na dunju,primakao bi se demirli prozoru i kroz mušepke opet proturio srednji prst.Fata bi ga milovala i milkila.
Došla jesen i sezona dunja i Mujo i njih počeo brstit.Fatu nije mogao ponuditi,nisu tunje kroz rešetke mogle proći.Mujina mater slatko od dunja napravila.Čudi se narod.Nit ih u bašti imala,niti je na pijaci tunje i slatko od tunja kupovala. A prodaje slatko od tunja.Svašta!Bio to Fatin dio ašikluka.Fatin otac se ibretio što te godine dunja nije rodila.
Kažemo sreća ašlame i tunje rađaju u različit vakat,a mogu se nezrele jesti.Nekad bi Mujo znao pretjerati pa se i obarabatiti.Nikako da se Mujo i Fata ljudski pomiluju i dotaknu.Samo prst kroz demirli penđer i milki i miluj.Nisu glasno mogli razgovarati,beg bi ih mogo čuti i eto belaja.Ponekad bi samo šutjeli, a Fata bi milovala i milkila.
Jednom u jesen , u vrijeme rujanja , kad se jeleni i srne pare Mujo nešto čudno,iz čiste dosade i jada,napravio. A možda ga jad takar mladosti posred čelenke strefio. Popeo se na dunju i primako se penđeru toliko blizu k'o što nikad nije.Trebalo mu vremena da se po tabijatu našteli. Fata nestrpljiva pita:
-Hoće li bolan Mujo , više taj prst?
Nešto se ušeprtljo Mujo pa nervozno odgovara i nešto jedva kroz demirli penđer protura.:
-Hoće bezbeli,bona evo sa'će!
Dohvati se Fata ponude i poče da milki pa skoro da vrisnu:
-Joj ,Mujo dragi, kada ti je ovo nokat otp'o.
-Juče ja majčinom slugi jedinom pomagao,drva cjep'o.Pa hek po prstu.Otpade nokat iz čista mira , ko da ga nika dnije bilo.
Milki Fata i ispituje:
-Jadni moj Mujkane,a zašto ti je prst vako oteka , boli li te’?
-Kako neće bona.Kad nokat otpa'ne prst mora oteknuti.
Milki Fata ne popušta,misli Muju će manje boljeti ako ga ona nježno miluje,propitivanje nije završila:
-Mili moj Mujice,bolest ti neka jaka prst napala.Hem nema nokta,hem oteko,evo ga i raste,nikad veći i deblji nije bio.
Milki Fata pa milki,ne posustaje.Mujo konta šta da joj odgovori pa se odjednom sjeti:
-Idem draga moja po demir pilu,ovo se više ne mere durat.Ima da prerežem rešetke ,sve razvalim i sve ti objasnim i da ti bolnu ranu pokažem da joj lijeka nađeš. Ti vidi što ti je radit,miliovat ili milkit,j jal’ melem tvoj prikantat, ja'l nešto treće,smislićeš ti , pametna si.
Ta ti valja,- obradova se Fata – Babo otišo u Stambol, nosi neki pašin ferman veziru,neće se za po’ godine vratiti.
Dok pričala Fata ubrzala milovanje,Mujo se ukočio,nije sišo, već je hekno sa grane.Od silnogmilkenja i trzanja; prije ukočenja; odlomila se velika grana na kojoj je sjedio i on hek sa tunje.Jal’ od habera,jal’ od nečeg drugog,jal’ sa trešnje,jal’ sa dunje;sve jedno je,iste su visine,Mujo se natakario posred bašče. Srećom na kadifice i mehku zemlju usred žare pao, ništa mu nije bilo. Ono k'o fol. Mater mu morala strafe salijevati koliko ga je kopriva užarila i oplikila.
Ta dunja nikad više nije rodila, pa je posijekli i novu zasadili. Ni ta nije, bezbeli , rađala..Malo ugruvan , puno užaren i postiđen gleda u mjesec,zvijezde i vedro nebo, nešto bi da opsuje , ali se stišće. Đe ćeš pred begovskom kćerkom i ašik ljubom prostote lajat.. A i pogano je. Čuje Fatu kako pita:
-Jel to kiša pada,dvij tri kapi me po ruci potrefiše.
-Jes’ malo kišilo pa prošlo.
Mujo nije ni o'šo, a već se vrn'o i na ašlamu se natandario. Ona na udaljenijem kraju kuće bila,
Na ašlamu se popeo,demirli pilu u ruke pa pilaj . Ipak preglasno bilo . Mujo stao ne zna šta će!?
Fata skontala , glas prelijepi,snažni i otresiti pustila haman Josipa Lisac vijek poslije , i zapjevala Moj dilbere,pa prekinula.Ne kreću se ni ona ni dilber večeras nigdje,pa joj pjesma nije po volji.Tada okrenu na drugu i poteče glas kao izvor Modre rijeke bistre :
-Joj,mamo mamice,crven fesić u dragana moga,joj mamo mamice…
Muji drago oko srca,to njemu i njegovoj raboti njegova Fata pjeva,fes nakrivio pa pilaj i pilaj.
Fatina majka i seja i butum komšiluk se zaibretio.Joj miline avaza , u begove kćeri.
Mujo pilo i začas prepilo demirli penđer i u Fatinu sobu se uvukao.Šta je Mujo objašnjavo,kako joj je bolni “prst” pokazivao i šta su radili snjim i bez njega i kakvim melemima oblagali ; to ne znamo. Nismo nazočili ni svjedočili, a nikad nismo tračali i olajavali bez škure potrebe.
Jutrom, sabah zorom Mujo se iskrao i kući otišao.Otada,nadalje i ubuduće , bi se odmah po akšamu uvukao u fatine odaje. Trešnja krila demirli prozor na kome nema demir rešetaka. Izjutra,prije sabahilden in the morning zore ,bi se Mujo iskobeljo vanka .Fata bi tokom dana bogate meze i slastica za večeru nabrala.Mjesecima gozba i gozbe trajale.
Tih mjeseci je Fata obdan pjevala :
-Joj crven fesić u dragana moga,joj mamo mamice…
Obnoć se čuli samo jecaji:Joj,mamo mamice.Po tri do deset puta. Neki besposleni pjano brojo i do dvadeset četiri izbrojo. To se koji put umanjilo, a bogami, koji put se i norma prebacila. A sve od akšama do sabaha.
Šta joj je Mujo radio i da li je novi nokat narasto nismo ni nazočili ni svjedočili?! Aman , nisu to bila čista posla.
Da li je narodni pjesnik po njima , onu Fatinu najmiliju ,pjesmu spjevao?
Joj , mamo mamice , na ovom opičenom dunjaluku sve je moguće.
Kraj prvog čina