Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

Autor

Hajro Šabanadžović

ebanovina  svitanje-nad-sarajevom-gradom-cednosti

Ebanovina                                                                   Svitanje nad sarajevom Gradom čednosti

pada-prvi-jesenji-snijeg  suha-zima

Pada prvi jesenji snijeg                                                        Suha zima

Prozračni oblaci  U potrazi za izgubljenim snovima

Prozračni oblaci                                                      U potrazi za izgubljenim snovima

Uspinjanje   Srcoliki snovi

Uspinjanje                                                       Srcoliki snovi

Plava nježnost  Oči ljubavne

Plava nježnost                                                                             Oči ljubavne

Krvavi val  Iskričava ostrva

Krvavi val                                                                          Iskričava ostrva

Krhke kapljice  Sunčeve pjegice

Krhke kapljice                                                             Sunčeve pjegice

Žuti san   Muzika sa slike

Žuti san                                                                               Muzika sa slike

Mak Dizdar – Ruke tvoje i moje

 

Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.

Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.

Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti

Daha

Pogleda

Poljubaca

I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.










												

Frka Frkica – Sedma epizoda / Drugi dio

Kad eto napokon  i njih !  Iz kuće idu dva najprisebnija čudaka konzilija. To se Mojsije i Herco  približavaju. Polako se zanose., jerpravih pravcatih  hamala se igraju . Mojsije natandario harmoniku leđno, u jednoj ruci tegari  dvije flaše kurvoazijea.  U drugoj drvenu  šćemlijica naopako okrenutu, a u šćemlijici pet  kristalnih čaša. I Herco nosi šćemlijicu , ali i kašet piva par tanjira lahke jutarnje meze , presloženih jedan preko drugog.

Privlače peškun. Harmonika je naslonjena na otoman. Mojsije uzima sinoćnji kurvoazije  sa peškuna, zamahuje i pogađa zid iznad leje žute jagorčevine , pored  gavrana koji se kezi . Riknu flaša ko karabituša .Tisuće ljutih dijamantića se prosipa po žutini krhkog cvijeća . Krhki cvjetići namah usahnuše. Crni gavran ni mukajet . Zna znanje! Njemu insani ništa ne  mogu . Statični su i izgubili sponu sa prirodom, iako je on mnogo stariji od njih.

Mojsije se zgrcnu i pocrveni: Žao mu cvijeće. Ostario , godina spreco , a jako presto misliti o posljedicama.

-Obajatio .

Pravda se .Kaže, žao mu jagorčevina , previdio uzročno poslijedične odnose. Baš sam blesavi katil. Lako je po cvijeću, ko po ženi.

Herco spusti šćemlijicu , dade mig Jeli Leli Jeleni da nabaci mezu na paeškun. Kašet piva nosi do šadrvana i stavlja ga ispod one frljave i here druge slavine koja ne prestaje da žubori svježinu .

Svima se čini ,  Dobri nije pri sebi. Mojsije uzima jednu flašu kurvoazijea  i  pet  čaše dodaje onima sinoćnjim dvjema. U svih pet čaša sipa piće., one dvije od sinoć sklanja na sredinu peškuna.

Dobri ga začuđeno gleda. Zna se, on nikada prije akšama u sebe ne trpa otrov ,  a ni oni, uglavnom. A na kraju krajeva  , što će tu tolike čaše , , nema Frke Frkice .

Nikoga ne pita gdje je? A kad ne pitaš , ni odgovora nema. Čak i ne želi da mu iko odgovori na nepostavljeno pitanje.

Otišla, ostavila ga. Tačka .  Bez zapete,  uskličnika ili upitnika! Šta se tu može? Sunce i dalje jedri plavetnilom neba. Ptice visoko lete , šadrvan hladi đardin i pivu , konjak je na stolu. Meza mami , harmonika samo što se nije sama razvukla.

Prelijepi život odi  dalje.

Valjda!

Mojsije klima glavom i kaže, neka trebaće nam. Dobri ne zna jel mislio na čaše ili život. A i to nije važno. Prosto pravilo dvojno. Gdje ima života ima i čaša. Gdje ima ćaša zakucaće i život na vrata.

Odjednom Dobrom srce nešto trga i probada. Nije dobro, ni rođena mu mati nije nikad  bila ovako uviđavna, kao ova mila djeca. I ova žena koja  nije, a jeste dijete . Veliko . Nešto nije dobro, sigurno se nešto dobroti miloj dogodilo.Pogleda u Mojsija , drito u mubarek okice koje se ozariše kao da ih neko najljepša pitanja pita.

Mojsije onako, svojski , jaranski , muški i po mahalski kako je naviko ,ni jen ni dva , ni tri ni četiri , nego  drito , hek u čelenku , tek toliko da potrese i razdrma  mali i veliki mozak I ganglijama zaledi srce i dušu . A bome i utrobu.

-Frku odveli u Vranje , večeras je udaju!

Svi zinuli u Mojsijevu elokventnost i „uviđavnost“ , pa onda u Dobrog da vide dokle je čaša pelina puna .

Dobri  se samo strese, zastade, pogleda na peškun, dohvata plavu kutiju, jermenka samo što ne zaigra i iskoči. Njegov je pogled čist , nimalo zbunjen, on uzima cigar, lupka ga o siluetu, stavlja cigar usta.

Glava mu još uvijek puna miline i tuge djetetovag glasa koji mu još uvijek u damarima titra.

-Ne da’ bajka, nikako,  dani proljeća, stađuni moji ne popuštaju..

Zatim opet sliježe ramenim, uzima Mojsiju cigar iz ruke i pripaljuje svoju. Vraća Mojsiju nejgovu   i udahnjuje dubok dim i polako ga otpuhuje , kao da mu je  jedina briga na dunjaluku da dim ne ode na pogrešnu stranu.

Diže Frkinu čašu sa pićem, malo zagleda, prazna je. Sipa u nju zlaćani  kurvoitd. i prosipa je preko desnog ramena i spušta je. Uzima svoju , otpija gutljaj , sasvim normalan, cokne, ali čašu drži u ruci.

Gleda Mojsija i Hercu , zhvalan . Problem rješen? Nema više nedoumica. Sve je jasno.Žene ne gleda, žao mu ih. Postidjele ga. Maločas su plakale, a i sada su uhabljene zbog tuđe nesreće. A nije nesreća. Kako mere bit nesreća kad se žensko udaje? Svatovi , veselje , korak u novi život.

Dobre su to žene, neka im nebo  podari svu sreću koja će im biti  potrebna. A biće im prijeko nujna .I nek se i one udaju za one koje biraju.

Pa se ponavlja:

-Još je prejako to  proljeće, ti stađuni moji, sve odbacuju. Bajka ga štiti i razgrće mu pute…

Njih četvoro ne razumiju šta on mrmlja i ne žele da misle šta mu to dođe. Ali dobro je , lini im se . Pogled mu se razbistrio.Suze se izgubile. Glas čist , zvonak i poetski. I dosta smiran . skoro hladan. Pita ga jel mu herc u dure? Herco klima glavom, ko nov.  A Dobri mu sugeriše da on dobro pjeva,a Mojsije savršeno svira svaku. Može li ona:

“Snijeg pade na behar na voće,

Neka ljubi ko god koga hoće.”

Musa odahnuo, ne puno ,ali sasvim dovoljno da uzme ćemane i da akordi krenu.

Herco je zatečen,ali zapjeva je.

Dok je on pjevao Dobri je baštu obilazio i sakupljao  maločas bačene   rozaklije i ribizle.

Zna se,  jednu po jednu. Otišao bi do šadrvana i jednu , po jednu prao, pa ih na sto stavljao.Tako dvadeset tri i po puta. Jednu mu ,onaj isti   gavran , prepozno ga mangup sa Dijaninog mezara ,  ispred nosa ukrade jednu rozakliju .

On ga ne tjera i ne kori.  Svako svoj posao  tegeri i radi. Tako je krojen svijet .

Mojsije se opet  zabrinuo. I  ljube . Herco ništa ne vidi, uživio se , teška pjesma, oči zatvorio, da ga srce ne hekne.

Kad je završio , Dobri malo huknu, ko da je veliki posao završio, stavi bobe na sto  i rukama pljas po rubizlima i zrnima rozaklije. Tako je udarac silovit bio da se ni jedna kap nije prolila.Samo se u jednu kašu izmješalo. Ne zna čovjek šta bi ribizla, a šta grožđe. Svi se štrecnuše .

Tada sjede. Uzme Frkinu čašu, ponovo je napuni i prosu je preko lijevog ramena. Zatim je heknu na isto mjesto  gdje se kurvozije još po jagorčevinama cijedi.

-Neka joj je hajirl!

Zapali cigar i svoju čašu do kraja isprazni, blagim pogledom  , zabezeknute grlice pomilova:

-Izvinite moje dame za mali neposluh i zamolite vaše ašike ,da mi još samo Vranjanku odsviraju i zapjevaju.

Zlata i Lela Jela Jelena iznenađeno gledaju, smješe se i prilaze. Znaju dobro će sa Dobrim sve u redu  biti.Valjda ?

Sjedaju,  jedna sa jedne desne strane, druga sa druge lijeve strane. Dobrog u lice ljube , o vrat mu se objesile.

Muzikant i Herco su već u zamahu .

Baštom prolijeću i jure  novi oproštaji i živi ta nesalomljiva nada da će ljubav pobijediti, kad tad.

No,  pjesma  o Vranjanki je skeptična. Ona je srce njegovo odnijela.

Život ide dalje,misli Dobri, ne usuđuje se pogledati u sunce, oči mu vlažne , a sunce ko sunce, izaziva suze, uvijek. Čak i kada nema suza u očima. .

Prinosi čašu ustima i sve nešto očekuje da će odnekle, iz ruža , iza kapidžika ili šedervana sa kezom na debilskim usnama iskočit Debe  i  obajene zažagat:

-Ja bih je natakario ,da je tri puta  bolesnija i poganija bila…

On  mu ne bi odgovorio:

-Ne ide to tako Deba, ljubav je nešto sasvim drugo.

Tada  se Deba ne bi  zamislio i pitao :

-Šta tu ima da se misli ili ljubav  da se petlja u takar…

Začuje se topot.

Svi kontaju evo Debe, tako se on lomato u svojim čizmama sa debelim petame i klovnovskim vrhom.

Skoro pa Deba , ali nije , odahnuše. Ne bi ovog podneva u krajolik nikako pasovao. Hajvanski kopitar se to približava.

U đardin ulazi bijela kobila, vranjanska, Frkina vidi se. Preko leđa joj prebačena bijela serdžada. Mnogu je tu i rubinovih i safirovih boja. Nema sedla. Umjesto sedla, bijela anterija sa krvavom muhur  mrljom prebačena preko kobilinih leđa.

Kobila na trenutak zastana, nije neodlučna, više radoznala, pogledava sjene male što su se u đardinu zbile jedna do druge. Tolika đul bašta, a oni se zbili u metar dva. Što ti je insan , konta hajvan. Toliko širine, a insani se u krdo zbiju.

Strese se i zanjiska, mekano, ženski. Kopitom o šljunčanu stazu dva, tri puta uagrebe, malo glavu radosno zavrti . Prilazi im. Oni zadivljeni lepotom, gledaju i šute.

Kobila polagano Dobrom priđe. U blistavim zubima Frkin lanćić sa djetelinom sa četiri lista. Onaj  što no ga je za Frkinu nogu  lijevu Dobri jednom prikačio,  a ona ga nikad više nije skinula i što je uvijek lepršao , dok se grlica bijela  igra i graciozno njiše .

Spušta ga na peškun ispred Dobrog .Tik do njegove  ruke i ovaj uzima lančić.Kobila  ga mazno po ruci liznu, još je  slatka od onih skršenih  boba.

On ustaje,prilazi joj , grli je i miluje po glavi. Gledaju ga oči, crne ,sjajne, vatrene, blage. Vesele su to, prelijepe Frkine oči, ali u ovima nema tuge ni bola.Samo neki topli  insanski smiješak, koji zavodi.

Kobila ga razumije i klima glavom, šeretski se krevelji. Još jedan put glavu nasloni na njega, spusti se na koljena, molećivo ga gleda i čeka.

On poruku shvata. Uzima i diže anteriju, pomjera je naprijed, hvata se za grivu i skače joj na leđa. Nije ni uskočio, kobila se diže i sva radosna, uz veselu njisku, iz đardina jurnu.

Odleti Dobri u susret suncu. Odgalopirao , ni okrenuo se nije.

Lela Jela Jelena djetinje  pita :

-Hoće li se vrnuti?

Šutnja.

Nije se vratio , samo je odjahao.

Tako su se za sve njih završili nevini galopi snova.

Iza ugla, odmah do kapidžika đul bašte u svatu , u busiji , su čekala neka nova  vremena, vremena stampeda.

Bleki – Medi i Crni

 

 

Imao sam psa

Bio je meden

Rundav i crn

Nisam ga zvao rundavi

Tako sam mu tepao

Nisam ga zvao crni

Tako sam ga mazio

Zvao sam ga Medi

Tako sam ga volio

 

Pas i dječak

Medi i Crni

Igra i radost

Jedno ljeto mnogo smijeha

Tri mjeseca sna

Dječaku bješe šest godina

Psu četiri mjeseci

Mislili su zajedno će rasti

Živjeti čitav život snom

 

Dođoše ljudi neuki

Dođoše ljudi zli

Dođoše ljudi sa plićakom uma

 

Žicu oko psa staviše

Žicu oko vrata Medenog saviše

Žicu oko života moje bebice zategnuše

 

Zacvili štence

Zacvili dječak

Zacvili nebo

 

Nije se dao Medi

Nije ga dao Crni

Ugrizoše dvojicu od neljudi

Nejaka maksumčad kidišu na zvijeri

Zvijeri djete na zemlju bacaju

 

Jedan monstrum hvata rundavog

za zadnje noge

Diže dječakovog medenog dugara

Visoko najviše

 

I Crni očajnički

Nemoćno

Osjeti zlo se sprema

Sa zemlje vrisnu

Joj Mama mamice

 

Šućmuraste okice Medenog

Očajnički gledaju

Cvile nevinost svoju

Pomozi Maleni

 

Ni oči nisam zatvorio

Ni Bogu Jedinom se pomolio

Ni pomoć pružio

Glavom Medija protrese ubica

trotoar

 

Prosu se mozak

Crvenkasto bijela masa

Na sivom asvaltu

Drhtulji duša djetinja

U zvejrinjem smjehu

 

I prođe vrijeme

O'čas

Samo šezdeset kuka

Sanjam iz noći u noć

Ljepot okice Medijeve

Kako Očajnički gledaju

Cvile nevinost svoju

Pomozi Maleni

 

Možda me zato zovu Dobri Bleki

 









Hajam – Bog i vjera

 

Uzalud se ljudi među sobom glože,

Ti si, koji meni put pokazat’ može.

Kaži mi ga! Druge ja slijedit’ neću,

Jer su svi prolazni, a ti vječan Bože!

 

Vjeru od bezvjerja samo časak dijeli,

spoznaju od dvojbe isto tako – veli

mudrac; zato dobro taj časak cijeni –

za me časak traje naš život cijeli!

 

Da ću jednom umrijeti – ja o tom ne dvojim,

eto zato ni najmanje smrti se ne bojim.

Na svijetu k’o amanet duša mi je data,

kad god hoće, da je vratim, ja pripravan stojim!

 

O, ti, koji svačije tajne misli znadeš,

koji svakom u muci tvoju pomoć dadeš,

Bože, primi ispriku i pokoru moju,

Ako zeru milosti za mene imadeš!






												

Treba vjerovati danima / Igrokaz na dan 6 Septembar/Rujan

Danas je Srijeda 6 Septembar/Rujan, 249. dan godine 2023. Do kraja godine ostalo je još 116 dana.

Lete li lete . Ti dani. Tako lijepi , za ljude prebrzi. Neuhvatljivi.  Možda je u tiome njihova draž. Tek ih omirišeš, zaljubiš se u njih , a oni nestanu. Ko nevjerna mlada. I onda stalno misliš. Da sam ovo, mogo sam ovo ili barem da sam sano ono uspio reći.

Vratiće se ti isti dani. Osim jednog. On je malo polijen , teže ga dočekati i spotaći. Svake četiri godine se javlja.

Kada se dani vrate , oni su umiveniji i ljepši, ali mi nismo isti. Jedna se tužna borica više natakarila da nas zbunjuje. Odakle ona? Dani šute ne objašnjavaju. Insani znaju , ali se ibrete. Moraju radi svijeta.

A to nikad nije dobro. Gledati šta svijet misli. Svijet ima svoje retrog(r)adne poglede na život kada su drugi u pitanju. Sebi praštaju, ali drugima ne.

Zato je bolje vjerovati danima. Nikad ne varaju i ne zamjeraju. Samo pružaju mogućnosti. Vaše je da ih iskoristite. I nisu dani krivi kad vas jednom pokupe i vi se ne vratiti. To je Usud zapisao vaše ime u tom danu.

A nije ni Usud kriv. Mnogo toga je   zapisanoo  u vaše ime u danima koji su prethodili.

Onako po vašoj mjeri. Sve je  u omjeru i parovima. Pola , pola od svega. Batrgali se vi ili ne , sve ide svojim redom. Malo toga možete učiniti. Uvijek imate dva izbora. Koji odaberete  taj je pravi. Jal za hladovinu , jal za pržun.Trećeg izbora nemate.

I nema tu : Ej , da mi je.

Što je bilo bilo je  i više se ne vraća .

Ima jedna Pjevačeva mudrost o onoj – Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet;

-Nije isto nova i podrgrijana.

Sve bi one da se vrate.

Večina i zaslužuje. Ali muškadija se igra ponosa , a on zabetoniran duboko u podrumu. Ne znajući da je taština preuzela njegovu ulogu.

Da je barem da jedan dan traje ko jedan mjesec , da uspijemo proživjeti ono što mislimo da vrijedi proživjeti. Po našem izboru.

Milina , to je . Tako je ti!  Život je satkan od dana koji nestaju , pa se umiveni iduće godine nastaljaju.

Ali moramo. Kažu dunjaluk  ( dio ) voli vake stvari. One iz prošlosti. Mi bi se ne bi pitali zašto je

to tako.

Danas i poeta i prevodilac na bolovanju.Boli ih čošak za neukim.

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

Autor

Hajro Šabanadžović

Krinka   Bol rastanka

Krinka                                                                                          Bol rastanka

Okus ženskog tijela  Ona bez imalo srama

Okus ženskog tijela                                                     Ona bez imalo srama

Mirisni cvijet ljubavi  Nada na izvoru ljubavi

Mirisni cvijet ljubavi                                                                Nada na izvoru ljubavi

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 14 02

Autor

Hajro Šabanadžović

Čovjek i more Nježna iskričavost

Čovjek i more                                                                             Nježna iskričavost

Pogled pun ruža  Krhko i slojevito

Pogled pun ruža                                                           Krhko i slojevito

Lelujava nježnost  Jesenja elegija

Lelujava nježnost                                                        Jesenja elegija

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 13 01

Autor

Hajro Šabanadžović

Krvavi vjetrovi  Kružni tok misli

Krvavi vjetrovi                                                                      Kružni tok misli

Gore među zvijezdama  Đardinske suze

Gore među zvijezdama                                            Đardinske suze

Nezdrave misli Umjeće življenja

Nezdrave misli                                                                 Umjeće življenja

Miroslav Antić – Kada mi nedostaješ

 

Kada mi nedostajes

Mislim tudje misli

Kradem svoje vreme

Provlacim ga

Izmedju oblaka, snova,

Daljine i snega…

 

Kada pozelim

Da ti nedostajem

Odsanjam pesmu

Zatvorim oci

I na kaldrmi zamislim

Cvet beli.

 

Kada te nema

Jer tako hocu

Zaledim osmeh

U sebi kazem ime

Udahnem duboko

I pomislim

 

Tako mi nedostajes…