Monthly Archives: Septembar 2023

“Čudni
su četinari. Bog šalje kišu, a njihovo se lišće ne ukvasi, Bog šalje
sunce, a oni se ne raduju. Bog šalje vetar, a oni se ne ljuljaju, Bog
šalje san i smrt drveću, a oni se zelene.
Ali kad u udješ u šumu, ti
osetiš da se tle pod tvojim korakom ugiba i noga ti upada u nešto
mekano i trulo. To su milijarde iglica koje su, kao suze ponosita
čoveka, nečujno i nevidljivo pale. I vidiš sitne tačkice stvrdnute smole
koja je, preko noći, u času crnog mraka, kad ni najbliži sused ne može
da vidi, potekla iz srca koje se u bolu steglo.”

U kavkaskom klancu poznajem jednu stijenu,

još orao staje na oštricu njenu,

al drveni krst se s nje crni, i zuri,

i trune i cvili po kiši i buri.

Bez traga je mnogo odlutalo zora

otkako se gleda sa dalekih gora;

I svaka će ruka da se k njemu diže,

jer on bi sam oblake hteo da stiže.

O, kad bih se ikako ja peo tamo,

koliko bih plakao, molio se, samo,

odbacio bih napokon  života lance –

oluju za brata prihvatio nad klancem.

pB

Ja nisam ja.
Ja sam taj
što hoda pored mene, a ne vidim ga;
kojega, katkad, nazrem,
i kojega, katkada, zaboravljam.
Onaj koji ćuti kad zborim,
koji prašta, blag,
koji ide gdje mene nema,
koji će ostati uspravan,
kad umrem.

Umrijeti

Umrijeti, to je samo
gledati unutra; otvoriti život jedino
prema unutra, biti tvrđava neosvojiva
za žive iz života.

Ne gubi na me mnogo vremena,
do pitanja mi tvojih nije.
Očima dobrima i vjernima
ne traži ruke koje krijem.

U proljeće ne gazi po lokvi
za mojim tragom svako veče.
Ja znam, i kad bismo se sreli
taj susret ništa donijet neće.

Ti misli+, znam, da ja zbog čednosti
ni pogledati neću u te.
To nije ponos, ja  i u žalosti
prolazim glave uzdignute.

pB