Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

 

rajsko-drvo  ceznje-zakopane-duboko-u-nama

Rajsko drvo                                                                                 Čežnje zakopane duboko u nama

 

jedno-drvo-mnogo-staza  plavetni-krajolik

Jedno drvo mnogo staza                                                                Plavetni krajolik

 

zelenilo noc-ruza

Zelenilo                                                                                   Noć ruža

 

gejzir-i-plavet  beharli-grana-na-livadi

Gejzir i plavet                                                                       Beharli grana na livadi

 

obrisi-jeseni   cvijece-za-moju-dragu

Obrisi jeseni                                                                           Cvijeće za moju dragu

 

dva-oblaka  dan-poslije

Dva oblaka                                                                                 Dan poslije

 

kise-jesenje  plavetna-iluzija

Kiše jesenje                                                                         Plavetna iluzija

 

krhki-dodiri  U boli nada niče

Krhki dodiri                                                                          U boli nada niče

 

 

 

 

Bleki – Putovanje po tragovima jedne čedne duše

 

 

 

Mila

Hvala Ti na slici

Molim te budi strpljiva

Ti  , oprosti mi ako griješim

 

Htjedoh  ti pričati o impresiji

koju tvoje slika prinosi mojim čulima

 

a shvatih   to su riječi neukih

nisam od njih

damar   ti znam

htjedoš reći dušu

orhidejo sjajna

a dato mi je malo znanja

o tebi

jer tako želiš

 

Kako započeti putovanje a nemati početka?

Nemoguće!

Danima gledah i sliku i ne nalazih početka.

 

Odustah.

Skoro.

Jer usnih…

 

Jedna Bijela gospođica

u san mi dođe

zasjeni me dobrotom i iskrenošću

dražesnom,

elegancijom  skromnosti

 

za ruku me primi

ne reče

više osjetih misao

zagledaj se u moje oči

potom pogledaj u sliku

suza moja

pričaće ti priču

 

Naivan kao uvijek

pogledah sliku

ona titra i mijenja se

začuđen okrenuh se

da pitam…

 

Ona koja sanja nestade nestade

kao Poova Anabel Lee

ne uspjeh da joj kažem Ti

a to govorim samo onima koje volim

 

Jedna druga dama

slikarka duše

Profesorica moga šegrtovanja o životu

u nekim vremenima  pređašnjim

kojoj sam godinama govorio Ti

i volim Te

me učila životu i slikama

 

Ima slika i slika

najljepše su one proročke

Umjetnica ih završi

u srcu joj nježnost

jer bol je svoju izlila

rodilo se još još jedno čedo

odrastanjem o ljubavi nekoj da priča

 

molim

ležaljku  prihvati

najpogodnija je snovima

Bijela gospođice

 

dok nevinost spava

slika se mijenja i raste

 

i vidjeh

ljubav veliku

i osjetih tugu

ogromnu

jer bajka prastara

počinje da priča

 

bila jednom ljubav jedna

za malo savršena

ali nezavršena

 

iz jedna čaše kristalne

dva su cvijeta

život pila

 

jedna čaša od kristala

jantara i žada

u violet ljubavi uranja

 

jedna čaša zlaćana od radosti

dva cvijeta

zelenih korijena

 

dva su cvijeta prelijepa

jedan od srca

krvlju rumeni

 

dva su cvijeta bezbrižna

drugi  od bježanja

trnjem posvećeni

 

jedan cvijet je kreposni

od nježnosti

tišine što  snije

 

drugi cvijet je  nevjerni

od lutanja

putanjama brda prelama

čaša  ljubavna  ispijena

na dna svjetlosti

duše jedne tanane

 

zaljubljena

neslomljena

salomljena

 

violet voljeti je zaboli

od  bola poludi

kapljice tuge zarobi

 

iznad čaše velikih nadanja

okamenjene gromade bitiše

u nježnosti  purpura

 

od čaše ispijene

od violeta boli

okamenjene gromade purpura

razli se nebo plavetno

 

nebo plavetno

njene duše nevine

u led se pretvori

led u redovima

bol u kolonama

očiju zatvorenih

ona dobrotom vlada

 

smjernost  usud

bila jednom ljubav jedna

ostala je cura čedna

žena divna

djevojčica mila

krhka srna

u istini bola

ljubav davnu sniva

 

ne virujte neukom

prorok

nevira ni

 

a ća mu ga znan

nisan kritik

sanjar san

 

samo jubav svuda

radovanje tristeccu

vidim snim

 

 

 

 

Bleki – Ljuljačka trešnjinog behara

 

Nevinost

 

Rubinova fantazija

 

Čarolija sutona

 

Stablo

 

Poslijednja molitva

 

 

Još uvijek sutonom lebdi ljuljačka

trešnjinog behara onog ljeta Gospodnjeg

koje nikako da mine asi ti

čedna  u bijeloj vjenčanici

prozirnom  nebu   hitala

 

Sunce nisko polegnuto na rubinovom nebu

kroz krošnje ti miluje kose ruste

oreol anđela il svetice blještiš

a moje srce ljepotom sleđeno drhti

boji se  uže će ko život pući

 

Mnogo ljeta Gospodnjih minu

obojenih onim  u kojoj  ljuljačka leluja

ispod onog istog rubinovog neba i Sunca

iako  trešnja oronula raspukla se

ćutim tvoj  smijeh

 

 

Još uvijek sutonom lebdi ljuljačka

trešnjinog behara a ja  klečim

na kiši pokraj puteva

što steru vrijeme molim se

zaboravu da mi te vrati

 

Bože ljubavi  i milosti

oprosti mi  tugu moju

život je prelijep

vraća sve

i behar i ljubav i nerazbor

 

 

 

 

Jezivo, paranormalno, neobajašnjivo

 

 

 

Koincidencije, mašta, ludiulo.

Svako od nas , ponekad, doživi nešto što nbe može objasniti.

O tim doživljajim se rijetko priča.

” Normalni” ljudi bi pomislili da smo luđaci,

ili barem čudaci.

Neke ekstremne slučajeve zabilježe sredstva informisanja.

Da li su se dogodili ili je rerklamni trik radi tiraža teško je različiti.

Novac je sila koja pomjera granicu časnosti i poštenja.

 

Na vama je da odlučite da li da vjerujete?!

I oprez. neke priče su izuzetno morbidne i čudovišne.

 

Bleki – Dani tvoji kao serenade zvuk

 

Dani tvoji u  toplini srca mog
a su nježni serenade zvuci
ostaće zauvek lepršavi
kao miris proljeća u čednoj zimskoj noći
kada se ljeto razvodi od jesenjih kiša
rastanci  poput dodiri godišnjih doba
lijepi i tužni po dahu neophodni
dvoje se prelijepih  našlo
pa se poslije nije našlo
eh mila ne tuguj
jer nas usud nikad  ne pita
samo reče budi i ono biva

 

 

misticna-suma  tango-ili-prica-o-jednoj-ljubavi

 

dah-vjernosti  plisani-dodiri

 

  

 

ples-svjetlosti  njeznija-strana-srca

 

jesenji-osvit tirkizni-snovi

 

   

 

 

Anatol Frans – Crveni krim

 

 

Anatol Frans,

Crveni krin

Ljubav je kao i pobožnost, dolazi kasno. U dvadeset godina žena nije ni zaljubljena ni pobožna, sem kakve specijalne naklonosti, neke vrste urodene svetosti. Žena najcešce podleže ljubavi i strasti tek u doba kada je samoca više ne plaši. Strast je doista suva pustinja, zapaljena Tebaida. Strast je profani asketizam, isto tako težak kao i verski asketizam. Otuda su velike ljubavnice isto tako retke kao i velike pokajnice. Oni koji dobro poznaju život i svet, znaju da žene ne meću rado na svoje nežne grudi kostretnu košulju istinske ljubavi.“

__________________________________

“- Hoćete da govorite o nekome koga sam juče videla na stanici? Uveravam vas da je bio najobičniji susret.

On oseti bol primetivši da se ona ne usuđuje da kaže ime onoga o kome je govorila.

– Tereza, on nije došao radi vas? Nije li vas on nagnao da mi na obali Arna kažete “Ne mogu!” On vam nije ništa?

– Uveravam vas da me ni u kom pogledu ne interesuje i da ne shvatam šta možete misliti.

– Žena ne može biti ljubomorna na isti način kao i čovek, niti osetiti ono što nama daje najviše patnje.

– Ništa o tome ne znam. Zašto?

– Zašto? Zato što u krvi, u mesu žene nema onog ludog i plemenitog besnila za posedovanjem, onog starinskog instinkta od koga je čovek stvorio pravo. Čovek je bog koji svoje stvorenje hoće celo. Od nezapamćenih vekova žena je stvorena za deobu. Naše strasti odrđuje prošlost, tamna prošlost. Već smo bili tako stari kako smo se rodili! Ljubomora je za ženu samo povreda samoljublja. Kod čoveka je to mučenje duboko kao moralni bol, stalno kao fizička bol… Pitaš zašto? Zato što si ti uprkos mojoj potčinjenosti i mom poštovanju, uprkos strahu koji mi ulivaš, materija a ja ideja, ti stvar a ja duša, ti glina a ja majstor! Šta je smerni i grubi grnčar kraj lepe amfore? On je bedan. Jest, ja sam ljubomoran. Znam dobro šta je u mojoj ljubomori. Kad je ispitujem, nalazim u njoj nasledne predrasude, gordost divljaka, bolesnu osetljivost, smešu glupe sile i svirepe slabosti”

__________________________________

Ne voliš me više. Ali, tim gore po tebe! Ja tebe volim. Nije trebalo da se daš. Ne nadaj se da ćeš se izvući. Sve si učinila da te volim, da sam ti privržen, da ne mogu živeti bez tebe. Poznali smo zajedno zadovoljstva koja se ne daju zamisliti. Ni ti se nisi odricala svoga dela. Nisam te ja na silu uzeo! Htela si. Još pre šest nedelja bila si zadovoljna. Bila si za mene sve. Ja sam bio sve za tebe. Bilo je trenutaka kada više nismo znali da li sam ja ti, ni da li si ti ja, i sad hoćeš da te najedanput ne znam više, da budeš za mene tuđinka? Tvoji poljupci, tvoj dah na mome vratu, tvoji uzvici, sve to, dakle, nije istina? Sve to ja izmišljam, je li? Pa dobro, ja se nisam izmenio. Ja sam ono što sam i bio! Nemaš ništa da mi prebaciš. Nisam te varao sa drugim ženama. Ne zbog toga da bih to sebi zapisao kao zaslugu. Nisam mogao. Kada je čovek tebe spoznao, i najlepše su mu bljutave. Nikada nisam pomislio da te varam. Zašto me ne bi više volela? Odgovori mi, odgovori… Reci da me još voliš. Reci, jer je to istina. Tereza, odmah ćeš osetiti da me voliš kao što si me nekad volela… (on polete ka njoj, vatren, raširenih ruku. Ona ga, očiju punih straha odbi sa ledenom grozom.) On razume, zaustavi se i reče:

-Imaš ljubavnika!“

___________________________

“- Vi dakle mislite da žena treba da se sjedini sa mužem čak i posle smrti?- Izvesno da treba. Brak je za vreme i večnost. Pa vi ne znate za istoriju dvaju mladih supruga koji su se voleli u provinciji Overnj? Umrli su skoro u isto vreme i položeni u dva groba razdvojena jednim putem. Ali je divlja ruža svake noći prebacivala svoju rascvetanu vrežu s jednog groba na drugi. Morali su sastaviti kovčege.”

 

Kolinda Kitarević – Grobar ljudskosti

 

 

Kolinda Grobar Kitarević svako malo   bulazni:

“Moram reći da sam stvarno zabrinuta zbog BiH…”

 

Vjeruj nam go'poja Mate Granića i mi smo zabrinuti.

Veoma zabrinuti.

Ne možemo biti zabrinutiji.

Kad god vas ugledamo ili čujemo , pred očima nam slike krvavih, monstruoznih  zločina ,ubijanja ,

silovanja,sakaćenja i mučenja u režiji udruženog zločinačkog poduhvata,čiji ste eksponent i

produžena ruka ti i tvoja stranka.

 

-Kako objasniti bosanskom narodu  činjenicu da ratne zločince, haške osuđenike, ti,vlast i HDZ

dočekujete sa državnim  počastima,kao nacionalne  heroje?

-Kako objasniti žrtvama i senima mrtvih da se ratni zčoćinci oslobađaju pravomoćnim presudama?

-Kako objasniti narodu koji je proživio pakao vašu, Čovićevu i politiku HDZ  prema Bosni i Hercegovini ,

koja evidentno vodi kao katastrofi, odnosno novim ratnim požarima?

-Kako normalnim ljudima  objasniti vaša druženja sa osvjedočenim fašistima,ustašama i koljačima?

– Kako objasniti svijetu vašu „zabrinutost“ prema muslimanima i Srbima u Hrvatskoj?Takvu zabrinutos

i su izražavali Hitler i nacisti, ali i Pavelić,Stepinac i NDH prema svemu što nije “njihovo”.

 

Koje nam to poruke HDZ demokratija šalje?

 

Nemojte ,molimo vas , nama glumiti jungfericu i pred  masama  se praviti da ne znate šta je šta?

I onda bjesnite  kada zabrinuti građani , univerzalnim demokratskim putem,

jedan građanin jedan glas, ostvarju svoja prava.

 

Porka mizerija,mama mia, ća bi piva Veliki čovik Oliver Dragojević.

 

„Dobro i pamet“ koje tako velikodušno poklanjate i želite podariti Bosni i Hercegovini, mi vam

velikodušno ostavljamo,sa željom da se timedobrom što prije  zabavite.

 

I hoćete, mnijemo , vrlo brzo.

 

Kada vaša mafija potopi i porobi hrvatski narod i narod ne bude imao izlaza,biće vaš kraj,

Bez obzira na kupovinu poena na nacional-šovinističkoj osnovi.

Hrvatski narod je ponosan i pravedan.

Može durati dugo,veoma dugo, ali kad se probudi ,

zaista ne bi bili u koži ustašama,fašistima,zlotvorima i pljačkaškoj bagri iz redova HDZ.

 

Ne bih vam bio ni u vašoj ispeglanoj koži dotična Grobarko  ljudskosti.

Oprostite na merebitnoj  neumjesnosti u oslovljavanju, Kolinda Kitarevič , jedno slovo u tvom

prezimenu ,je trunčica  u odnosu na  opus fašističke udruženog zločinačkog poduhvata,

započetog 1991. u Karađorđevu.

 

Ovaj članak uvije imamo spreman unazad tri-četiri godine.

Ha se  oblokana Kita…itd. zine, znamo halni smrad nas zapahne,

mi natandarimo ove riječi.

 

Mogli bi ponekad i preko reda. Ali ne pije vode. Pijani smrad ti ne mo'š obuzdat.

Hrvatskoj suđeno da ima oblokanu predsjednicu/predsjednika.

Počelo je to sa genocidnim fašistom i vođom zločinačke udruge sa hrvatske strane,

zagarantovanog stanovnika pakla , notornjaka  Franje Tudžmana.

 

Jadan li je narod koji pjane vode.

 

Bosna zemlja Božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

 

Vjetrometina   Kam kameni

Vjetrometina                                                                                  Kam kameni

 

Okamenjene gromade na rijekom   Čarolija života

Okamenjene gromade na rijekom                                  Čarolija života

 

Izvor života  Nježni brežuljćić

Izvor života                                                                     Nježni brežuljčić