Bosna zemlja Božije milosti Pred ponoćna Galerija

 

 

Drvo samoće    Srce plače

Drvo samoće                                                                             Srce plače

 

Srce ranjeno  Čedno srce

Srce ranjeno                                                                 Čedno srce

 

Lepršavi snovi   Vali tugovanja

Lerpršavi snovi                                                                                 Vali tugovanja

 

Vrtlog    Pomoranđe

Vrtlog                                                                                          Pomoranđe

 

Paperjasti oblaci Snježni most

Paperjasti oblaci                                                            Snježni most

 

Cvijeće    Snijeg pade ne behar na voće

Cvijeće                                                                                Snijeg pade na behar na voće

 

Blaženstvo  Krug radosti

Blaženstvo                                                                            Krug radosti

 

Kristalno jezero  Čežnja

Kristalno jezero                                                                           Čežnja

 

Gabrijele Demets – Tiha pjesma

Toliko mi je drag,

Na zemlji, pred kućom, taj trag

Njegovih koraka, nag. Ko ga je zvao

Pred moj prag? Ko ga je oterao?

Ja sam ga odavde vratila, ja,

I nisam patila.

Nisam patila. Ali nečim sam platila,

Nečim što je nestalo, što je prestalo,

Ili je zakopano u dušu moju.

Kao vojnici, svi na broju,

Misli mi stoje u stroju.

U noći,

Veje sneg.

Pritisnuo je zemlju, ko teg.

Peku me oči:

Valjda zato što mi se drema,

Ili je to zbog snega,

Zbog njega,

Zbog traga kog više nema.

Bleki – Jednom…

 

Noć je
i sniježi
hiljade pahulja bijelih
prošlost doziva
tamo negdje u plaveti
jedna kučica mala
upaljena svijeća
jedina
blaga je noć
peć ne gori
ugasle su vatre čežnje
tvoje cvijeće je smrzlo
a ti si  daleko
snove tražiš
iza nekog novog  brda
srebreni mjesec poručuje
nemoj biti tužna Mila
ljubav će  ti doći
jednom…

Čudna li čuda

Čudno,  zabrinuti smo, možda bez razloga.

Ali tko da zna?

Dani k'o neke bivše babe , samo riknjavaju, a godina ni habera. Kao da nemaju osjećaj za zlatno lišće koje  ugođaj pletu  bojama jeseni.

Valjda misle  tu ni zlatne kašike i zlatne vreće sa nakitom ne pomažu. Ne znamo da li je  godina upoznata sa činjenicom su zlatne kašike i vreće sa zlatom garant viza za pržun. To je vrlo smrtonosna i vrlo vrela činjenična kombinacija.

Nekima nikad dosta zlata , a opomene ne pomažu. Javlja se bliža i dalja familija sa preporukama:

-Ni blizu zlata, djelite ga narodu, siročadima i potrebitima ,  inače zaglavinjaste u ovoj užasnoj  vrelini kao mi.

Što bi poete rekli:

-Zlatili se vi ili ne zlatili, pržun vas čeka.

U prevodu:

Đematila, porodica i otac i majke i djeca se pržunat trebaju.

Dalje nećemo nabrajati radi uroka.

 

Ekskurzija

 

 

Pametna je Čaršija. Ništa manje mahala. Normalno rodile se i vijekovima žive jedna uz drugu.

Davno prije nego što je izraz eskurzija saživio u svom današnjem obliku, riječ je rabljena na čaršijskim kaldrmama i makadamu.

Nismo baš poznavaoci žargona(?), pa moramo nabadati da bi došli do pravog značenja .Znamo da je riječ stranjskog porijekla, a kad je tako, onda mora označavati nešto stranjske, nešto što ne priliči ovom dunjaluku.

Da bi sebi zacrtali osnovne smjernice, ( mi s'e ko ova post komunistčka  ili nacionalistička pogan  počeli šicati izrazima ) , moramo zaviriti u takulin i izvaditi potrabl riječnik. Prije se to zborilo džepni, ali se i  mi malo modernizovali. Šta ćemo, ukorak sa vrimenom.

Potražinmo pod slovo e, nismo levati pa tražiti , recimo, pod šlj. Znamo da je tamo upisano šljiva i šljaka. Prvo nam se mere dopast, od drugog smo se čitav život noge fatali. Znate onu o krstu.

Nađemo zadati pojam:

-Ekskurzija (lat.)

  1. Izlet, izlazak; relaksirajuće obitavanje u  prirodi,  izletničko putovanje, još i boravak u prirodi pod stručnim vodstvom, sa znanstvenom, zabavnom, kulturnim ili sportskom  svrhom
  2. U govoru, predavanju ili sl., skretanje s glavne teme.

Pod jedan garant nije , jer za to mahala i čaršija imaju hejbet svojih sočnih izraza za izlet:teferič, dernjek, tarapana,fešta,makljanje, takar u dvoje,đardisanje…A ovi rječnik sve to izostavio. Baš i nije neki pametan riječnik. Šta možemo, kad smo cicije. Kupili riječnik na buvljaku da uštedimo.

Pod dva nikad nije , jer u mahali ne m'reš skrenuti sa teme i kad je fuliš sto posto. Uvijek postoji neka caka da se zakačiš , i gdje mereš i gdje ne mereš.

Potražimo srodan izraz dvokurzija, ali ne pod slovom dc , jer tamo ništa nema osim dcidcati, i čitamo ono što nema ni u jednom riječniku:

-izlet u paru ,  žensko  sa muško , ( zamalo nam izleti na umjesto sa ) sa posebnom namjenom, boravak para u prirodi sa nekom   svrhom.

Malo nam sinu, ali ne previše. Nismo vam mi indiskretni. A i što'š ići u prirodu kad imaš đardin oliti bukadar minderli šilteta i jastuka.

I tako ne skužismo prvi dan, ni drugi. Treći dan nas od sekiracije čir safato, pa morali malo na čaršiju napiti se ljekovite vode sa nekog šedrvana. Kažu ova voda je za sve lijek.

Lejtno je doba , vrijeme ugodno, sarajevsko, pun grad eskurzija. Djeca hodaju i za ruke se jamili , da se ne izgube u njima stranom gradu. Pogotovu djevojčice. Čule one da u Saraj'vu imaju njaki mahalaši, kojima jedini merak dohvatiti se ženskog čeljadeta i tjerati ga da mamica.

Privlačno je ta mahalska mistika, ali djevojčice kontaju lakše je sa jaranicom tom nekom mahalašu  zalegnuti.

Pogled na mladost nam srce ispuni milinom. Eh, nekada…Joj, mamo mamice.

Prođemo malo dalje, ispred nas dvije strankinje, za ruke se drže. Znamo da su stranjkinje jer im govor ne anlaišemo. Malo nam stare za eskurziju, iako nemaju ni tri banke. A dobre su  ko deset u po somuna. Ne treba ti jogurt.  Znači u top su godinama, top ih mile zažago. Nije bitno čiji. Samo nek se beba. Plavuše su, napriliku sa sjevera ili sjeverozapada.

Ošacujemo ih , iako nas đuturumluk mazno posred glave, nije bitno koje, ne bi valjalo obadvije, i kažemo: eh, nekada…

One ni mukajet ,  i …

Mahalo moja,  jel’  to moguće. Zveknuše jedna drugoj jezike, posred usta , aman do krajnika, ko da su sa otorine. Pih, nalet ih bilo.

E u tren nam se prosvijetli. Taki smo mi. Trebana nam tri dana,  da nam  u trenu  nešto sine, u blentari pametnoj.

Sada sve znamo. Eskurzija je mahalski izraz za tribadije. Kako se domaći izraz nije udomaćio kod domaćih domaćica i ženskih ženskinja, i bio malo pogrdan, mahalaši se igrali pogančerske poetike.

Vala su mogli jednostavno reći lezibejke pogane. Jok , oni svoju neku filozofiju furaju. Ha se dvije jame za ruke, oni kažu:

-Vidi ekskurzije.

E, vala vidi se da su obrazli i poetični.

Mi bi ih jednostavno nazvali pogančerske istokurvoazije. Ali nećemo. Obećali sebi ;  o ženama samo lijepo, muškarci su krivi za sve. I za ovu bolest.

Zato posrnule grlice molimo:

Mile pogledajte ljepote oko sebe.Pa nebo , i dnevno i noćno.

I šta vidite?

Veličanstveni sjaj Božije milosti i ljubav prema vama.

Ne dozvolite da On bude tužan radi vas.

Samo sagnite glave, zažmirite,skupite ruke i recite:

-Mili Bože…

I sve će biti u redu.

 

Artur Rembo – Bal obješenih

 

 

Kraj crnih vješala, ljupkog bogalja,
Plešu, plešu paladini,
Mršavi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini.
Gospodar Beelzebub za kravatu vije
Crne te pajace što se nebu keze,
I dok ih po čelu starom čizmom bije,
Uz pesmu božićnu s njima igru veze.
A pajaci na to sapliću ruke lahke:
Iz orgulja crnih, iz tih šupljih grudi
Koje grlile su ljupke vragolanke,
Od tih se sudara ružna ljubav budi.
Ura, o igrači lišeni stomaka!
Skokovi su laki, dugo polje ovo!
Hop! je li to bitka ili igra laka!
Vrag je violinu loše naštimovao!
O tvrdih li peta kada se bos ide!
Kad košulje kože sa tijela otpire!
Ničeg što im smeta i čega se stide.
Snijeg im na lobanje stavio šešire.
Pod gavranom – kapom za naprsle glave –
S mršave se čupe parče mesa žuti:
Kao da su oni usred bitke prave
S kartonskim oklopom vitezovi kruti.
Na balu skeleta zviždi bura ljuta!
Ura! – ko orgulje gubilište viče.
Iz plavkastih šuma vučji odjek luta,
Crven se pakao horizontom miče…
Hej, razdrmaj malo razmetljivce ove
Što slomljenim prstom podmuklo prebiru
Brojanice kičme, svoje pršljenove:
Pokojnici, niste sad u manastiru!
Oh! evo gde usred mrtvačkog plesa
Velik ludi kostur u plam neba skače,
Zanijet, kao konj se propinje i stresa
I, jer mu je uže šiju steglo jače,
Grči pest na kuku što krcka od stiska,
Pa se, ko cirkuzan u svoj šator, gura
Natrag, sa cerenjem što je blizu vriska,
U taj bal, zanjihan pjevanjem kostura.
Kraj crnih vješala, ljupkog bogalja,
Plešu, plešu paladini,
Mršavi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini.

 

Dodik pi*kica (skoro pa eksplicitno ) – Ko je*e srpski narod! / Iz Arhiva

 

BY KOMENTARINOVOSTI

 

Oprostite (čitaoci) nije naš riječnik, ali eto moramo i mi jednom biti direktni,

jer dotična pijačarska fukara je uvijek eksplicitna i ne zaslužuje naš obzir.

 

Ovo pi*kica je nastalo na osnovu izjave  , neimenovanog izvora ,  iz krugova Pripadnika organizacije „Srbska čast“,   paravojne organizacije ,koju vode ljudi iz kriminalnog miljea, koji su prije izvjesnog vremena bili Dodikovvii  i gosti Narodne skupštine RS!

 

To su oni trokrilni ormari , koji su sa  pupa hava/koka zraka osmijehom na licu,poprilično upućeni u kriminalne radnje pijačarskog miljea,u crnim majicama i maskirnim uniformama, fotografirani u maloj sali Narodne skupštine RS!

 

Dodik je peglao lice , žene i pi*kice iz šale kažu radio lifting lica,

ofarbao kosu i dao se u promet. Sada paradira kao novi glasač u okružja svoje vile na Dedinju..

 

A ovo ko je*e srpski narod su on i njegovi zastupnici u parlamentu BiH javno obznanili.

Glasali su protiv odluke da srpski narod proglasi konstitutivan u četiri kantona.

Časti opstojnost  i konstutivnosti srpskog  naroda  su spasili Bosanski  muslimani i opozicija.

Tako se oblajhana i ispeglana  pijačarska fukara  Dodik Milorad i njegova klika ,

svojim glasanjem i odnosom prema vlastitom narodu,

i zvanično pridružili svom idolu,

osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću,

koji je svojevremeno , na upit šta će reći (srpski ) narod, odgovorio:

-Ko jebe (srpski) narod!

 

Još jednom vas  najljubaznije molimo da nam oprostite vulgarizme   ,

koji nisu dio naše kulture , tradicije i vaspitanja.

 

Bosna zemlja božije milosti – Galerija u 15 03

 

 

 

Rubinove ruže   Poznata lica đardina

Rubinove ruže                                                                      Poznata lica đardina

 

Licemjer   Srce u vrtlogu

Licemjer                                                                                  Srce u vrtlogu

 

Krug povjerenja  Slavlje

Krug povjerenja                                                                  Slavlje