Bosna zemlja Božije milosti – Pred ponoćna Galerija

 

 

 

 

Akt žene u oblacima  Đardin okom mahalaša

Akt žene u oblacima                                                        Đardin okom mahalaša

 

Predvorje raja  Violetno sunce

Predvorje raja                                                                Violetno sunce

 

Dječije mahnitanje  Na krilima mašte

Dječije mahnitanje                                                          Na krilima mašte

 

Đardin i more  Tuga nebeska

Đardin i more

 

Noć Anđela Srce krhkog proljeća

Noć Anđela                                                               Srce Krhkog proljeća

 

Ljepot grudi jedne dame  Milina kao stanje uma

Ljepot grudi jedne dame                                                                 Milina kao stanje uma

 

Jesen sedamdeset neke  Ljeto sedamdeset i neke

Jesen sedamdeset i neke                                   Ljeto sedamdeset i neke

 

Podne   Sunčani dan u kovitlacu

Podne                                                                                     Sunčani dan u kovitlacu

 

San o ljubavi  Cvijetna staza

San o ljubavi                                                                                  Cvijetna staza

 

Drvo nade   Lik moje Nade

Drvo nade                                                                          Lik moje nade

 

 

Emili Dickinson – Pjesma 1764

 

1764

Najhuđa buka, najslađa buka,

Najluđa buka što se diže –

Nju ptice prave u proljeće

Kad ljupki konac noći stiže.

Mart je odvojen od Aprila

Onom granicom čarolijskom

Za kojom ljeto oklijeva,

Gotovo odveć nebeski blisko.

To podsjeti nas na sve mrtve

Što skitali su tuda s nama,

Okrutno dražim učini ih

Rastanak svojim vradžbinama.

Podsjeti na sve što imasmo,

A za čime se sad uzdiše.

Skoro želimo – sirenska grla

Da odu i ne poje više.

Hitro, ko koplje, uvo može

Slomiti srce čovječije,

Pa zaželimo da uvo srcu

Tako pogubno blizu nije.

Ne bacaj kam dijete

 

 

od Ezela vakta

rekoše mi

voli i sni

maleni

ne budi sujetan

 

još mi rekoše

ne bacaj se kamenjem

maleni

ni rječju

ni pogledom

na ženu  dijete

anđela nebeskog

 

grijeh je to

 

nikad ne bacam

ni kam

ni riječ

ni pogled

 

preteški su

mili Anđelu

da ne uvrijedim Boga Milosti

Robovlasnički sistem u SAD

 

Galveston , Teksas , Sjedinjene američke države, današnjica.

Dva  policajca , arijevca – kjuklus klanovca na konjima.

Između njih je  “rob” vezan konopcem , uz to duševni bolesmik

 

Predsjednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi američki robovi postaju

slobodni građani od 1. januara 1863. godine.  Zbog toga je upucan.

 

Bijeli rasisti smatraju nema Linkolnma ,dekret mu ne vrijedi. nema prijetnje po

demokratski sistem , robovlasničkog stolovanja u SAD.

Zbog toga svaki čas upucavaju “crne” robove , ako na sekundu zaspu u automobilu,

jer u snu mogu napraviti nagle pokrete , opasne po demokratski sistem.

 

Svi zvaničnici koji su komentarisali slučaj,  kažu da je to nevažan slučaj.

I mi se slažemo da je to nevažan slučaj, jer u Sjedinjenim amerićkom državama ovo je sasvim

normalan pdnos / postupak  .

 

Svakodnevo se dešavajuma drastičnijih primjera egzekucije ,  kada robovi iz hira policajca bivaju

upucani ili obješeni, pa spaljeni.

 

Ameriko , kuda to ideš?

Zar ti nije malo stotine miliona ubijenih Indijanaca , djetinje duše, i skoro isto toliko ” obojenih”

robova afričkog i latino porijekla.

 

Ima jedan izreka :

-Kad tad , obrnuće se uloge.

 

Mi bi se zabrinuli.

 

 

Ne da mi se budit

 

Računicu nas učile knjigovođe i prepisivači. Nema da se maši. Ništa drugo i ne znaju.

 

Mi tako i tako.Nije da se falimo.

Nogatrans od šuplje priče.

Ma, bjaž’ ba od prepisivača i drvenih filozofa , koji sebe zovu popušlići ,

s kraja na kraj u drugi univerzum.

 

Joj , skoro da smo pametni. Tko da zna?

 

Šta bi bi, a šta će biti i ne pitajte.

Ništa dobro!

Mislimo jednog dana kad dođe vakat.

Nama treba predevarat i ovaj dan , pa noći. I idući i tako redom.

A u tim danima nanijetili puno ljubavi i takara.

 

Joj jeste vi, svašta vam na um pada.

Mi govorimo o sekiraciji, takav vakat, takarli nekakav došo.

Vi mislili ; mi   onako po bosanski , koliko sati toliko … devera po glavi , jednog stanovnika.

 

Opet, mislimo treba se ponekad malo i odmoriti.

Ma ko frštulji odmor.  To je za besposlene i zaposlene.

 

Odmorićemo se tamo gdje se  insan nikad ne umara.

Ovdje se može na čas odmoriti , samo da bi se opet …, zaleglo.

Čuj molim te , odmor. Kaki je to način.

Đardini vabe i mirisom magijaju ,  a tamo neki bi se odmora faćali.

Idite ,  boni ,  pa se liječite.

Hoćete da se čuvarica đardina i srca naših milih  razboli od našeg odmora.

A tijelo drhti, pusto se biba i doziva:

-Dođi Dragi uberi me.

 

Nije da se nema izbora.

Ali budaletinama ne moš dokazat.

Nama je  zaroniti u đardin ,  kao u ocean i mahnitati,

k'o budali u bazenu baklavica ,

k'o hudom  u ljepoti  rajskih đardina.

 

A oni nama nemojte zgriješiti.

Hadumi. Kada je ljubav buila grijeh.

 

Uranjajući u mirise i ljepote ne bojimo se grijeha .

 

Što bi poete rekle:

Uranjajte , mili ,samo uranjajte.

U uranjanju je spas.

Normalno ko preživi prebibavanje.

Ponekad ne'mre tu milinu srce izdurat.

 

U prevodu:

Bibaj se , bibaj. Do sudnjeg dana se bibaj .

Milina je. , ne da mi se  buditi.

 

 

Frančesko Petrarka – Sedamnaest već leta nebo rudi

Sedamnaest već leta nebo rudi
što nikad zgašen od početka gorim,
al’ kad se mišlju o svom stanju morim,
osjećam usred plama mrazne studi.

Izreka, da se dlaka prije ćudi
menja, je prava; i s čuvstvima sporim
nagnuća Ijudska ne popuste; gorim
čini ih teške koprene hlad hudi.

O jao, kad će onaj dan da svane,
da motreć kako bježe moja ljela
iz dugih muka i ognja se selim?

Hoću li ikad vidjet one dane
kad će se slatki izraz lica sveta
očima svidet baš koliko želim?

 

Mjesečeva tajna prošlost

 

suplji-mesec

 

Jedan od najpoznatijih suvremenih teoretičara  zavjere , oliti dimnih zavjesa Dejvid Ajk tvdi:

Mjesec je napravila civilizacijama koja već milionima godina živi u njemu.

 

Pošto je zadnjih 25 godine lupatao o svemu i svačemu, sada mu je glavna preokupacija postao mjesec.

Ne znamo da li ga je  po čelenki lupila mjesečnica ili je u PMS fazi, ali navodi (blago rečeno)

zbunjujuće informacije.

 

Kao ozbiljni ljudi ,serioznim napisima prilazimo mahalski seriozno,

pa pokušavamo sagledati argumente svake strane, napose serioznih kreatura.

Zabrinuti smo jer nam trube da Mjesec nije Mjesec , već da je špijun koji kontroliše ljude.

 

Dejvid  Ajk se poziva na naučnu zajednicu  koja je ustvrdila:

Mesec ne bi trebalo da se nalazi tu gde jeste i da je on jedna velika anomalija.

Fizika još uvek ne može da objasni zašto planeta veličine Zemlje ima satelit koji je toliko velik u poređenju s njom.

Prirodnije bi bilo očekivati da Mesec ima prečnik od oko 60 kilometara, a njegov prečnik zapravo iznosi više od 3.000 kilometara

Pročešljali smo ozbiljnu – akademsku  naučnu zajednicu ne nađosmo ni jedno uporište za njegovu tvrdnju.

 

Ike je na sasvim „naučno“  zaključio da Mesec mora biti veštačka tvorevina,

a ne da je nastao sudarom Zemlje i još jedne planete kao što čitav  naučni svijet  tvrdi.

 

I sada biser:

„Ne postoji nijedan dokaz o tome kako je Mesec nastao, a po fizici on ne bi trebalo ni da postoji“.

 

Nešto razmišljamo:

„Ne postoji nijedan dokaz o tome kako su Univerzum , Mliječni put,Sunčev sistem, Zemlja nastali,

a po fizici Dejvida Ajka ne bi trebalo ni da postoje“.

 

A opet Ajk postoji ,kao i neuki koji puše njegove teorije.

 

Ipak , pitamo se , odakle anomalija u Ajkovom mozgu.  „Prosječna zapremina ljudskog mozga se kreće oko 1400 cm3.

Pokazalo se, međutim, da zapremina mozga nije srazmjerni pokazatelj inteligencije neke osobe,

jer su zabilježene osobe koje normalno funkcioniraju i sa volumenom u rasponu 700-2000 cm3.“,

ali IQ pojedinih ne funkcionira sukladno  ganglijskom sustavu koji posjeduju.

 

I normalno taj ganglijski nervni sklad „dubokoumno“ zaključuje:

Mesec je  šupalj, što je dokazala činjenica da je zazvonio kao zvono kada je 1969. godine svemirski modul udario u njega.

Spoljni omotač Meseca veoma tvrd i da sadrži minerale poput titanijuma, obrađene metale poput mesinga i elemente uranijum 236 i neptunijum 237 ,

koji do sada nisu pronađeni u prirodi.

I shodno tome   Mesec je  savršeni svemirski brod koji je izgrađen na superioran način.

 

Eto to je taj naučni dokaz koji nam je nedostajao, da dokažemo kada komarac sleti na Ajkovu glavu da ona odzvanja kao svaka šuplja tvorevina.

 

Nismo primjetili da je Ajk bio u bilo kojoj Apolo misji ili bar surađivao u NASA laboratorijama,

koje nikada nisu utvrdile bilo šta slično iz njegovih navoda.

 

No ,požurili smo sa navođenjem činjenica  , jer Ajk nije istrošio sve argumente:

„Vrlo je verovatno da je u pitanju jedan drevni svemirski brod čija je unutrašnjost puna goriva za motore i materijala i raznih uređaja za posmatranje i druge stvari. Drugim rečima, to je jedna svemirska Nojeva barka i nije isključeno da se u njemu nalazi čitava jedna civilizacija već milionima godina“.

 

E, napokon  nam je sjevnulo.

Sada nam je jasno što Kreacionisti nikako ne mogu naći Nojevu arku, a on im ispred nosa svako veče

bljšti.

I sada nam jasno za vanzemaljske posjete zemlji.Mjesečari dolaze na zemlju da se napiju vode,jer je na mjesecu nema.

Međutimima razlike i u razmišljanjima među maloumnicima, koje nas zbunjuju.

Ajk tvrdi da su Mjesec i Noeva arka stari milionima godina, a kreacionisti „naučno“ tvrde da je Zemlja stara šest tisuća godina.

Naučni svijet da je Sunčev sistem ,Zemlja i Mjesec nastali prije oko 4,5 milijardi godina (koja stotina miliona godina gore dole).

 

Nismo „pametni“, kome vjerovati?

Šta vu mislite?