Nekada nas neke riječi zadeveraju.Ne možemo ih otkačiti iz malog mozga.
U zadnje vrijeme se sa nama druži dotična.
Ta dotična ima dotičnu.
Kako ne bi prijateljovao sa dvije dotične.
Možda iskrsne još koja.
Lijep ovaj izraz dotična. Za svašta se može upotrebiti , a mere biti i svašta može označiti, značiti, i progutati..
Nama mahalašima ona znači samo jedno. Jedna , uh jedina.
Nije boni Drina, kako vam to može pasti na pamet?
Ima Drina i Drina, i krivih i pravih i krvavih i pušačkih.
Dobro i ova naša dotična , jedna , ah jedina ,mere biti ista taka.
Ima ona milje i milje velova. I okukasta, i kriva, kristalno čista i krvava.
Može biti i pušačka. Recimo uzme Drinu ili neki cigar i zapali. Nisu ljubiteljice tompusa , guši ih , i pritišće. Skoro im suze na oči izlete. Prvine. Ali ako treba , navikne se i mere i to. A bome, poslije ne mere bez toga. Ni slučajno, inače presvisne.
Takva vam je ta dotična. Visoko kvalificirana in premazana svim mastima. Ma može i maslom , što ne more. Ne mere je čovjek ni za vrat ni za noge spotaći.
A i kako bi?
Nema ni vrata ni noge . Krije ih ko zmija . A fakat je ponekad i prava zmija ljutica. Tada neko mere stat i plakat. Ili zaleć i plakat, ako mu je tako udobnije. Ni kobra joj nije ravna . A ponekad je ne'moš ni stić.
Neki je ne stignu čitav život. A hadumi i anamo oni bježe od nje k'o od antikrista. A upavo su oni drugovi antikrista i antikristove rezidencije, pržuna.
I ta dotična mirom miriše. Kad je mirna. Kad je belajsuzluk spotakne, tukne ko tuknuta tuknutica. A šta'š, ne m're se brez nje. Slatkica se rodi ,uvijek slatkica ostane. Ko baklavica ili ružica. I valja je dobro zaljevati i svako malo nafajtati. .I češće , nego svako malo. Stalno. Jel’ ko neko plaho slatko ili nije.
Izvoljeva prečesto, pa joj htio ne htio moraš prihevtati neku tulumbicu , da joj ne bude neobično i nelogično. Ne voli zjapiti na prazno.
A to je i veoma korisno, i to obostrano. Kad baklavici prihevtaš tulumbicu, onda se one ne bi nikad razdvajale. Stalno bi se družile i zalijevale jedna drugo. Toliko su obzirne.
Samo, tulumbice su uglavnom malo krhkije i vazda zaplate.
Svako malo dotična je izbaci iz svog miljea. Tada je nazadovoljna , i nimalo obzirno joj prigovara, što je ponekad malehna, mekana i gnjecava ko pamuk i da prebrzo razmišlja, odnosno završava. Misli ; dakako. Vi ne mislite da slatko misli. Mi smo u dilemi. Za tulumbicu nismo sigurni, kažu da mozga nema, ali dotična baklavica je jako pametna.
Neće vam ona primiti na konak bilo kakvu tulumbicu. Jok. Prima samo podobne.Čvrste i izdržljive i one veće. Niko ne voli gnjecave , mehkane i malehne tulumbice.
Evo, najiskrenije volite li vi dotične ?
Ma, ne pitamo vas. Šta se barkate tamo gdje vam nije mjesto? Pitamo one koje se razumiju u tulumbice. One što su dotičnim najbliskiji rod. Jah mater i babo.
Po pitanju entiteta baklavice su samohrane. Tako se rode. Samo se hrane i dotiču, jer su dotične.
A sada muče. Ne smiju pred vama . Kažu ureziliće vas , ako lanu ije'ne.
E kad je tako i mi za danas završavamo filozofiranje o dotičnim.Vrlo nerado. Ne možemo se nikad , ni šale radi, tako lako odvojiti od nje. Nećemo reći zašto.
Ali danas moramo. Naprasno. Da vas ne urezilimo. Fini smo mi. Ne lajemo i ne psujemo. Svakako ne pred i sa ženama.
Meremo još samo u dvi – tri riči objasniti otkut to ime, dotična.
Ma to vam je sasvim jednostavno. Dotična se voli doticati van svake razumne pameti. I u tvrdo i u meko,i u krivo i u pravo , i sridu . Na volju vam , a njoj paše sve , samo neka je hejbet doticanja.
A možda niste ni skontali o čemu pričamo. To će ponajprije biti. A i ponajvamjebolje da je tako.
Što bi poete rekle:
Kokuz vazda baksuz.
U prevodu:
Kod mnogih se nema šta svoditi ni prevoditi.Kokuzluk. pa kokuzluk na kokuzluk.Nije bitno od čega je kokuzluk. Ovo mi zbog onog treća sreća.Kod onih drugih pljačka na pljačku,pa baksuzluk. I mehke tulumbice. Nismo mi krivi. Oni dodali h u svaku drugu riječ i u riječnik ubacili .Da se ne primjeti ono što se iz aviona vidi. Bajate i vehte im tulumbice.
Nije da im sihire bacamo;mi to ne znamo i ne bi učili. Oni sami sebi i sihire, i poganluk i pržun i svu bijedu svijeta na vrat kače. I pušu u uzlove. Džaba im trezori i trezorska kahvenisanja. I majčine vreće sa narodskim blagom.
Tako vam se kolo sreće okreće.Red pljačke,možda se uvali još jedan,ali obavezno slijedi red baksuzluka i gnjecavih tulumbica.
Hajd u zdravlje , što bi rekla jedna simpatična gospodična.
I neka vas svaki dan sačuva naših igrokaza.
