Tvoje osjećaje i riječi od srca poetične i nježne nikako da nađem baš bih volio iako imam samo deset godina
umišljam pametan sam skontaću ih ukrasti napisati bajku bestežinsku
za slike je lako pomisliš na proljeće boje plešu sa krhkom ružom pomisliš na miris ljeta nebo se plavi njenom dušom ruke staviš u jesenje lišče iščeprkaš zlaćane boje čežnje
a zimi je najlakše snijeg pada stud je svud tisuću pahulja bijelih šapuće tvoje ime
ne zvao se ja maksumče ako koliko sutra ne nađem tvoje misli , pa makar ih tražio u međuprostoru za izgubljene desetogodišnje dječake
Femmes sublimes et suprêmes Femmes, douceurs, violences extrêmes, Comme un diamant, un diadème, Je veux offrir pour emblème Un adagio en requiem Pour vous dire “Je vous aime”.
Femmes, mon Dieu ! Je vous aime Femmes, douceurs, violences extrêmes, Même si parfois je blasphème, Vos plaisirs sont nos baptêmes, Vos désirs sont nos dilemmes Qui dévorent nos corps d'amour.
S'il me reste encore un espoir Comme un feu, comme un phare Dans le brouillard d'un monde barbare, Rien qu'aux femmes je veux croire Et chanter à leur gloire Pour qu'un jour grâce à elles Déesses, princesses, renaîssent Tous les hommes en détresse.
Femmes, mon Dieu ! Je vous aime Femmes, douceurs, violences extrêmes, Même si parfois je blasphème, Je veux offrir pour emblème Un adagio en requiem Pour vous dire “Je vous aime”
Adađo Uzvišena i veličanstvena Ženo Žena, milina, prejaki osjećaji, Kao dijamant, tijaru, Želim ti ponuditi grb U Adagio rekvijumu Reći “Volim te”.
Ženo, Bože moj ! Volim je Ženo, milina , prejaki osjećaji , Iako ponekad bogohuljenje Tvoja zadovoljstva su moja krštenja, Tvoje želje su moje dileme Sagorjeće naša tijela u ljubavi.
Ako se još uvijek nadam Kao vatra, kao svjetionik U magli varvarskog svijeta, Ništa osim u žene ne želim da verujem I da pjevam u punom sjaju Svakog dana zahvaljujući njima Boginje, princeze, ponovo rođen Svi ljudi su u nevolji.
Žena, moj Bože! Volim je Žena, milina , prejaki osjećaji , Iako ponekad bogohuljenje Tvoja zadovoljstva su moja krštenja, Tvoje želje su moje dileme Sagorjeće naša tijela u ljubavi.
Naslikati prvo kavez sa otvorenim vratancima, naslikati onda nešto ljupko, prosto, lepo i korisno za pticu. Nasloniti zatim platno na neko drvo u vrtu, šumi ili planini, i sakriti se iza drveta, ćutke i ne mičući se…
Ponekad ptica odmah sleti ali bogme nekada joj trebaju godine i godine da se reši. Tu ne smete klonuti, valja čekati, čekati i godine ako treba, brzina ili sporost dolaska ptice nema nikakve veze sa uspelošću slike.
A kad ptica dođe, ako dođe, u najvećoj tišini sačekati da ptica uđe u kavez, i pošto je ušla četkicom pažljivo zatvoriti vratanca